25-05-2015, 11:27 PM
Част је и мени, али сам уморан, данас је био "дан младости" лумповало се 
одо да спавам, лаку ноћ и праштајте!
одо да спавам, лаку ноћ и праштајте!
Смене у врху СПЦ су припреме за долазак папе у Србију
25-05-2015, 11:41 PM
Па Смедерево и Херцеговац су докони, не раде ништа, па могу до миле воље баљезгати, и што је најгоре- Клеветати нашу Цркву!
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
25-05-2015, 11:53 PM
(25-05-2015, 11:41 PM)свети Фрањо Шумадијски Пише: Па Смедерево и Херцеговац су докони, не раде ништа, па могу до миле воље баљезгати, и што је најгоре- Клеветати нашу Цркву!
Чека те на твојој теми да птоабириш оно баљезгање гностичко - хуманистичког мислиоца Берђајева.
„Грађанска“ демократија отуда нуди избор свега и свачега, али себе а приори изузима од тог правила; она не допушта могућност избора између ње и ма ког алтернативног концепта.
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)
26-05-2015, 12:20 AM
(25-05-2015, 11:53 PM)херцеговац Пише:(25-05-2015, 11:41 PM)свети Фрањо Шумадијски Пише: Па Смедерево и Херцеговац су докони, не раде ништа, па могу до миле воље баљезгати, и што је најгоре- Клеветати нашу Цркву!
Чека те на твојој теми да птоабириш оно баљезгање гностичко - хуманистичког мислиоца Берђајева.
Које баљезгање? Твоје свакако!
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
26-05-2015, 07:34 AM
Криза правне свести у СПЦ почела је да се испољава оног тренутка када су поједини епископи закључили да у реформама не смеју да заостају за државом
Криза правне свести српског народа, која се, пре свега, испољава у функционисању српске државе, последица је вишедеценијског потирања правне свести њеном антитезом – револуционарном свешћу. Дуготрајни историјски процес разградње српске правне свести, који је истовремено најбољи показатељ дубине кризе националне свести, своје горке плодове даје ових дана у нашој најстаријој националној установи, СПЦ.
Тежина овог преседана огледа се у томе што је црквеноправни поредак у највећем свом делу непроменљив, а управо је конзервативност једно од основних обележја које правну свест разликује од револуционарне. Осим тога, криза правне свести у СПЦ има и ту специфичну тежину, зато што је реч о најстаријој српској правној установи, која је и у временима турског, аустријског и комунистичког безакоња успела да сачува узорну правну свест.
Да ће поступак поведен против владике Артемија бити рендген стања правне свести код појединих архијереја показала је већ прва одлука, којом му је Синод одузео управу над епархијом, иако је по Уставу СПЦ такву одлуку могао да донесе само Сабор.
Слутњу да оваква одлука није епизодни противуставни инцидент, већ формални израз унутрашњег интелектуалног и вредносног односа појединих епископа према начелу законитости, потврдио је убрзо својом изјавом један епископ. На питање да ли Сабор, као другостепени орган, може донети другачију одлуку од првостепене одлуке Синода, овај епископ, и сам члан Синода, одговорио је пред милионским гледалиштем да је тако нешто немогуће. Како је за чланове Синода поступак против владике Артемија имао карактер судског поступка, изјава овог епископа показује један потпуно игнорантски однос према начелу судске независности. Треба ли подсетити да је начело судске независности из византијског права пренето у Душанов законик („све судије да суде по закону... а да не суде по страху од царства ми”) знањем и залагањем чланова законодавне комисије, а пре свега српског патријарха Јоаникија?
После одлуке Сабора да разреши владику Артемија, поједини архијереји су давали изјаве које су накнадно требале да ојачају ауторитет ове одлуке, иза које није стало 15 епископа СПЦ. Међутим, садржај изјава показује да се није ни тражио црквеноправни основ из кога би одлука Сабора црпла правну снагу, већ се њен ауторитет извлачио из ванправног појма нужности промена.
Бавећи се револуцијама, Хана Арент је утврдила да је полазиште сваке револуционарне свести „вера у историјску нужност промена”.
Елемент историјске нужности промена, којим се револуционарна свест најдиректније супротставља правној свести, најприсутнији је у ставовима једног умировљеног епископа СПЦ. Отпочео је реченицом: „у новој стварности каноне само мачку о реп”. Потом су уследиле изјаве у којима је отворено признао да је у случају владике Артемија у СПЦ суспендован Устав (нпр. „да они који доцирају Светом архијерејском сабору да крши Устав СПЦ, посебно чл. 111, који међутим није предвидео случај као Артемијев”). У таквом ванредном стању и епилог евентуалног судског поступка против владике Артемија био би известан, јер би по речима умировљеног епископа „суђење засигурно довело до Артемијевог рашчињења”. Оваква правна прозорљивост је последица тога што би се евентуални судски поступак кретао у оквирима историјски нужних промена, а не у правним оквирима Устава и канона.
Случај владике Артемија је, међутим, само једна од епизода у прекомпозицији правног поретка СПЦ која је најављена од појединих чланова Комисије за промену Устава СПЦ још 2002. године.
Тада је већ поменути умировљени епископ упозорио да је при изради новог устава „нужно урачунавање реалности света у којој Црква живи и дела”. Један од чланова Комисије је тада признао да због, по њему, тоталитарног карактера Устава СПЦ, он „не функционише и сва срећа што је тако”. Као разлог за промену Устава, он је истицао волтеровски аргумент „нужности побуне” против „тоталитарног колективитета”, који је постојећим Уставом СПЦ био устројен. Са терена историјске нужности, овај професор теологије је прешао на терен владавине људи, као револуционарне негације владавине права.
Хронологија догађаја показује да је криза правне свести у СПЦ почела да се испољава оног тренутка када су, под утиском промена у српском друштву, поједини епископи закључили да у реформама не смеју да заостају за државом.
Криза правне свести српског народа, која се, пре свега, испољава у функционисању српске државе, последица је вишедеценијског потирања правне свести њеном антитезом – револуционарном свешћу. Дуготрајни историјски процес разградње српске правне свести, који је истовремено најбољи показатељ дубине кризе националне свести, своје горке плодове даје ових дана у нашој најстаријој националној установи, СПЦ.
Тежина овог преседана огледа се у томе што је црквеноправни поредак у највећем свом делу непроменљив, а управо је конзервативност једно од основних обележја које правну свест разликује од револуционарне. Осим тога, криза правне свести у СПЦ има и ту специфичну тежину, зато што је реч о најстаријој српској правној установи, која је и у временима турског, аустријског и комунистичког безакоња успела да сачува узорну правну свест.
Да ће поступак поведен против владике Артемија бити рендген стања правне свести код појединих архијереја показала је већ прва одлука, којом му је Синод одузео управу над епархијом, иако је по Уставу СПЦ такву одлуку могао да донесе само Сабор.
Слутњу да оваква одлука није епизодни противуставни инцидент, већ формални израз унутрашњег интелектуалног и вредносног односа појединих епископа према начелу законитости, потврдио је убрзо својом изјавом један епископ. На питање да ли Сабор, као другостепени орган, може донети другачију одлуку од првостепене одлуке Синода, овај епископ, и сам члан Синода, одговорио је пред милионским гледалиштем да је тако нешто немогуће. Како је за чланове Синода поступак против владике Артемија имао карактер судског поступка, изјава овог епископа показује један потпуно игнорантски однос према начелу судске независности. Треба ли подсетити да је начело судске независности из византијског права пренето у Душанов законик („све судије да суде по закону... а да не суде по страху од царства ми”) знањем и залагањем чланова законодавне комисије, а пре свега српског патријарха Јоаникија?
После одлуке Сабора да разреши владику Артемија, поједини архијереји су давали изјаве које су накнадно требале да ојачају ауторитет ове одлуке, иза које није стало 15 епископа СПЦ. Међутим, садржај изјава показује да се није ни тражио црквеноправни основ из кога би одлука Сабора црпла правну снагу, већ се њен ауторитет извлачио из ванправног појма нужности промена.
Бавећи се револуцијама, Хана Арент је утврдила да је полазиште сваке револуционарне свести „вера у историјску нужност промена”.
Елемент историјске нужности промена, којим се револуционарна свест најдиректније супротставља правној свести, најприсутнији је у ставовима једног умировљеног епископа СПЦ. Отпочео је реченицом: „у новој стварности каноне само мачку о реп”. Потом су уследиле изјаве у којима је отворено признао да је у случају владике Артемија у СПЦ суспендован Устав (нпр. „да они који доцирају Светом архијерејском сабору да крши Устав СПЦ, посебно чл. 111, који међутим није предвидео случај као Артемијев”). У таквом ванредном стању и епилог евентуалног судског поступка против владике Артемија био би известан, јер би по речима умировљеног епископа „суђење засигурно довело до Артемијевог рашчињења”. Оваква правна прозорљивост је последица тога што би се евентуални судски поступак кретао у оквирима историјски нужних промена, а не у правним оквирима Устава и канона.
Случај владике Артемија је, међутим, само једна од епизода у прекомпозицији правног поретка СПЦ која је најављена од појединих чланова Комисије за промену Устава СПЦ још 2002. године.
Тада је већ поменути умировљени епископ упозорио да је при изради новог устава „нужно урачунавање реалности света у којој Црква живи и дела”. Један од чланова Комисије је тада признао да због, по њему, тоталитарног карактера Устава СПЦ, он „не функционише и сва срећа што је тако”. Као разлог за промену Устава, он је истицао волтеровски аргумент „нужности побуне” против „тоталитарног колективитета”, који је постојећим Уставом СПЦ био устројен. Са терена историјске нужности, овај професор теологије је прешао на терен владавине људи, као револуционарне негације владавине права.
Хронологија догађаја показује да је криза правне свести у СПЦ почела да се испољава оног тренутка када су, под утиском промена у српском друштву, поједини епископи закључили да у реформама не смеју да заостају за државом.
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
26-05-2015, 10:54 AM
Опет са антицрквених сајтова? Шта'ш! 
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
26-05-2015, 04:11 PM
"Верујем у...
... и у једну саборну и апостолску Цркву..."
Смедерево, пошто је очигледно да не знаш шта је Црква, поновићу.
Свако ко изађе из заједнице Цркве престаје бити део Цркве и престаје бити православан,
јер као што каже у "вјерују" није довољно веровати исправно у Свету Тројицу, већ
је потребно бити и члан Цркве, али не неке своје већ оне коју је Господ основао и
која ће постојати до краја века.
Зато Артемије и удбаш Милоје никада немогу бити црква ван Цркве, јер су изгубили
везу са Црквом.
Може Артемије да наштанцује још 100 хорорепископа, али Црква не може бити.
Прелест "чистих" у којој се ви налазите, а будући да сте остали без благодати да расуђујете
полако ће прећи у СЕКТУ чистих, (који мисле да им се грех не види).
Ти помињеш да стварате чисте, зар си толико слеп да не видих какви су људи узели Артемија под своје.
Један од њих (не милоје) је својевремено објавио песму титу:
"... ти си наше сунце, шта ће нас грејати,
ти си наша вода, шта ћемо пити,
ти си наш ваздух, шта ћемо дисти..."
А ти мучениче верујеш у вашу чистоту вере и живота.
Ви се понашате као скојевци са титом, имате непогрешивог вођу и комесара милоја,
али је то само замајавање и себе и других и играње цркве.
Нажалост, то што радите је горе и од масона и папе и америке и ЕУ.
Међутим, човеку у прелести је најтеже то да види.
Ваша секта је тумор на души српског народа.
Остаје само да жалимо и да се молимо да нас Бог уразуми, јер овако идемо у пропаст!
... и у једну саборну и апостолску Цркву..."
Смедерево, пошто је очигледно да не знаш шта је Црква, поновићу.
Свако ко изађе из заједнице Цркве престаје бити део Цркве и престаје бити православан,
јер као што каже у "вјерују" није довољно веровати исправно у Свету Тројицу, већ
је потребно бити и члан Цркве, али не неке своје већ оне коју је Господ основао и
која ће постојати до краја века.
Зато Артемије и удбаш Милоје никада немогу бити црква ван Цркве, јер су изгубили
везу са Црквом.
Може Артемије да наштанцује још 100 хорорепископа, али Црква не може бити.
Прелест "чистих" у којој се ви налазите, а будући да сте остали без благодати да расуђујете
полако ће прећи у СЕКТУ чистих, (који мисле да им се грех не види).
Ти помињеш да стварате чисте, зар си толико слеп да не видих какви су људи узели Артемија под своје.
Један од њих (не милоје) је својевремено објавио песму титу:
"... ти си наше сунце, шта ће нас грејати,
ти си наша вода, шта ћемо пити,
ти си наш ваздух, шта ћемо дисти..."
А ти мучениче верујеш у вашу чистоту вере и живота.
Ви се понашате као скојевци са титом, имате непогрешивог вођу и комесара милоја,
али је то само замајавање и себе и других и играње цркве.
Нажалост, то што радите је горе и од масона и папе и америке и ЕУ.
Међутим, човеку у прелести је најтеже то да види.
Ваша секта је тумор на души српског народа.
Остаје само да жалимо и да се молимо да нас Бог уразуми, јер овако идемо у пропаст!
26-05-2015, 04:21 PM
Са Вама још у гору пропаст!!!
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
26-05-2015, 04:22 PM
Не само са нама, него са Христом и Црквом Његовом спасоносном и свима нама у Цркви!
26-05-2015, 04:30 PM
Мислиш сви заједно са Христом?
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
![[Слика: 110658871614899842087495.jpg]](http://www.dodaj.rs/f/3c/tx/3tZpXrWx/110658871614899842087495.jpg)
26-05-2015, 04:57 PM
(26-05-2015, 04:30 PM)смедерево Пише: Мислиш сви заједно са Христом?
Да, али из мени непознатог разлога, Христос је оставио
Цркву своју да се кроз Њу у заједници спашавамо.
(26-05-2015, 04:50 PM)Громовник Пише:
Брате Громовниче, не браним Пахомија, али чисто ради објективности.
Он се вози у неком мицубишију старом најмање 20 година.
А ово је монтажа.
26-05-2015, 05:14 PM
ХАХАХАХАХА,није монтажа и ово није Пахомије;ХАХАХАХА!
Нека нам школа буде са вером, политика са поштењем, војска са родољубљем, држава са Божјим благословом. Нека се сваки врати Богу и себи; нека нико не буде ван Бога и ван себе, да га не би поклопила језива тама туђинска, са лепим именом и шареном одећом.
26-05-2015, 05:30 PM
(26-05-2015, 04:57 PM)aco Пише:(26-05-2015, 04:50 PM)Громовник Пише:
Брате Громовниче, не браним Пахомија, али чисто ради објективности.
Он се вози у неком мицубишију старом најмање 20 година.
А ово је монтажа.
Монтажа јесте, а Пахомије није.
Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)