[Митић]

[Митић]

Поручник бојног брода Александар Берић

https://serbianmaritimehistory.wordpress...%b5%d1%80/


Приморје за Краља и Отаџбину: Хероји наше Краљевске ратне морнарице

https://serbianmaritimehistory.wordpress...%bd%d0%b0/

[Николај]

Ложење бадњака у офлагу у Нирнбергу 1942:

[luka.luke]

Ложење бадњака у офлагу у Нирнбергу 1942:

Зна ли се, колико је (макар приближно) припадника ЈВ било заробљено и заточено у априлском рату.

[Николај]

Колико се сећам око 340.000.

[Милослав Самарџић]

240.000, ту су Срби 90 и више процената, Словенци и Јевреји. Тих 100.000 преко су Хрвати, Немци и остали који су пуштени.

[luka.luke]

Колико се сећам око 340.000.

Хвала!

[luka.luke]

240.000, ту су Срби 90 и више процената, Словенци и Јевреји. Тих 100.000 преко су Хрвати, Немци и остали који су пуштени.

Хвала Милославе!

[victoria]

Од средине 30-их година постојали су планови за претварање коњичких дивизија у моторизоване и механизоване.На "тендеру"(модерним речником да се изразим) је изабран италијански материјал,камиони,мотоцикли,мотомитраљези(оклопни аутомобили).Лаке тенкове је требало набавити на другој страни,по свој прилици Чехословачкој одакле су стигла и брза борна кола.Том реорганизацијом је предвиђено смањење броја класичних коњичких јединица уз повећање учешћа моторизације.Такође,планирано је и формирање треће коњичке дивизије од делова до тада постојећих две.То је и спроведено у дело и управо је та дивизија једним делом моторизован од материјала који је до рата стигао из Италије.Наиме,Италијјанима је уплаћена одређена сума али су они каснили са испорукама па је само мањи део порученог и плаћеног стигао.Та треће коњичка дивизија је водила жестоке борбе са немачком 8-ом оклопном и 16-ом моторизованом дивизијом бранећи Мачву и Семберију,односно прелазе преко Саве.Нарочито су жестоке борбе биле за Шабац(деда ми је причао томе) које су трајале 4 дана и укојим је Трећи коњички пук испољио ванредну упорност и храброст.Ево одломка из дела Далибора Денде Моторизација коњице у Краљевини Југославији. "Трећа коњичка дивизија у Априлском рату
Према пројекту стратегијског развоја ратног плана Р-41, Трећа
коњичка дивизија била је у саставу 1. армије, која је била део 2. групе
армија. Она је требало да буде у резерви на простору Рума – Илок.98
Командант дивизије био је бригадни генерал Жарко Мајсторовић, а
начелник штаба генералштабни мајор Милутин Мијушковић.99
На дан 6. априла штаб дивизије, 3. коњички пук и 3. дивизи-
он коњичке артиљерије налазили су се јужно од Суботице (у рејону
Винчев Салаш), 51. и 66. коњички пук (који су стављени под команду
ове дивизије) били су на својим мобилизацијским местима код Новог
Сада и Бачке Тополе, 3. моторизовани и 3. механизовани дивизион код
Сенте (рејон Чарде), док су остале јединице и делови били на моби-
лизацијским местима у рејону Суботице и Кикинде. Концентрацијски
покрети били су у почетној фази па је 3. коњичка дивизија требало да
изврши четвородневни марш из Суботице и Сенте за Срем.100
У току 6. априла на фронту 2. групе армија владао је релати-
ван мир, осим на фронту Сомборског одреда, где је дошло до слабијих
чарки између мађарских делова и југословенских посадних једини-
ца. Око 10 часова 3. коњичка дивизија добила је наређење да ноћу
6/7. априла крене ка концентрацијском подручју у Срему. 10

[victoria]

Током 7. априла дивизија се кретала правцем Бачка Топола –
Нови Сад, док су њено повлачење штитиле посадне трупе (Сенћан-
ски, Суботички и Сомборски одред).102
До 9. априла 3. коњичка дивизија се већ налазила у Срему.103
Наредног дана, 10. априла, по наређењу Врховне команде, да се услед
тешке ситуације код 4. армије, 1. и 2. армија повуку јужно од реке Саве,
ради њене одбране, штаб 2. групе армија је наредио (О.Бр.54) да се 1.
армија повуче преко Саве у Србију, с тим да главне снаге концентри-
ше у рејону Текериша и поседањем одсека Дебрц – Рача (закључно)
затвори правце преко Шапца и Бијељине за Зворник. Командант 1.
армије је од 18 часова почео да издаје наређење јединицама да се по-
влаче преко Саве. Трећа коњичка дивизија је, ради заштите позади-
не 1. армије и одступних комуниклација 6. армије, добила наређење
да најхитније пређе Саву код Шапца и Сремске Митровице, затвори
правце који од Ваљева и Београда воде ка Мачви и Лозници и брани
прелазе из Срема у Мачву код Шапца и Сремске Митровице.104
Командант дивизије је 10. априла издао наређење да десна
колона, коју су чинили командант 3. коњичке бригаде, 3. велосипед-
ски батаљон (одступа правцем: село Чалма – С. Митровица – Шабац
– Текериш – село Завлака), 3. моторизовани батаљон и једна прото-
воклопна моторизована батерија (правцем: Рума – Шабац – Текериш
– село Завлака) крене одмах, уз задатак да што пре на одсеку село
Брезовица – Божића Брдо – Нарјановића Вис, спречи непријатељско
надирање ка Крупњу и Лозници.
Средња колона коју су чинили 3. механизовани дивизион
(креће се правцем: село В. Радинци – С. Митровица – Шабац – М.
Врањска – Драгиње) и 51. коњички пук са једном противоклопном
батеријом 37 mm М39 (правцем: Илок – С. Митровица – Шабац – Дра-
гиње), добила је задатак да на одсеку к. 249 – Сени Рт најупорнијом
одбраном спречи непријатељско продирање ка Шапцу. Од Шапца
преко села В. Врањске, командант 3. механизованог дивизиона имао
је да упути 1. мотоциклистички ескадрон на Бобију ради затварања
правца: Осечина – Бобија – Шабац.105
Лева колона, коју су чинили 3. коњички пук, 1. батерија 3. ди-
визиона коњичке артиљерије и два п.о. топа 37 mm М39, требало је да
се креће правцем: Каменица – Рума –Шабац – село Дебрц и да најупор-
нијом одбраном спречи непријатељско напредовање ка Шапцу.106

[victoria]

Главнина, под командом команданта дивизије, коју су чинили
штаб дивизије, 3. ескадрон за везу, 3. хемијски вод, 66. коњички пук и
3. противоклопни моторизовани дивизион (без треће батерије) тре-
бало је да се креће из својих кантонмана правцем за С. Митровицу,
а по прелазу Саве правцем: Шабац – Текериш, где ће се задржати до
даљег наређења.
Заштитница коју је чинио 3. пионирски ескадрон требала је
да се креће 200 метара из главнине. 107
Допунске јединице биле су у саставу : 7. допунски пешадијски
пук (имао је да се креће правцем: Илок – село Кузмин – Сремска Рача
– Бјељина где би био стављен на располагање команданту 2. групе
армија), 3 допунски коњички дивизион, допунски коњички дивизи-
он и допунска чета (правцем: Кленак – Шабац – Прњавор, где је тре-
бало да остану до даљњег).108
Возарске јединице, у саставу дивизијска возарска чета, један
вод 153. возарског батаљона, 3. интендантско слагалиште и 3. ауто-
мобилски вод, требало је да одмах крену из својих кантонмана прав-
цем : село Чалма – С. Митровица – Глушци – Белотић – Љешница и да
тамо остану до даљег наређења.
Оса везе била је: Шабац – Текериш – Завлака, а почетак дејства
центра везе по доласку 3. ескадрона за везу у село Текериш.
Трупне коморе требало је да по истом наређењу пођу одмах
за својим јединицама, с тим да се задрже на линији: село Брзјак (за
десну колону) – село Мајур (за главнину) – село Богосава (за средњу
колону) – западни излаз из Шапца (за леву колону).
Дивизија је базирала на железничкој станици Љешница, где
је требало да буде 3. интендантско слагалиште.109
Трећа коњичка дивизија се у току ноћи 10/11. априла преба-
цила на десну обалу Саве код Шапца и Сремске Митровице.110 Диви-
зија је повучена на десну обалу Саве, без артиљерије, и налазила се
на одсеку Завлака – Тобин – Драгиње – Дебрц. Њене моторизоване
јединице биле су, по плану, на десном крилу. Артиљерија је требало
да буде пребачена у току ноћи и да у Завлаци буде 12. априла. Штаб
дивизије био је у Текеришу.11

[victoria]

Крајем дана 1. армија је организовала одбрану прелаза Саве
на тај начин што је код Шапца положаје држао 3. коњички пук, код
Сремске Митровице – 66. коњички пук и Раче – Јуришни батаљон,
док је 3. коњичка дивизија на поменутом положају штитила десни
бок и позадину. Осим тога, она је упутила један ескадрон и једну ба-
терију у Босанску Рачу, ради појачања Јуришног батаљона. На основу
наређења Врховне команде (О.Бр. 125, од 11. априла),112 командант
1. армије је око 20 часова 11. априла наредио да 3. коњичка дивизија
упути свој 3. механизовани дивизион и једну моторизовану ПТ бате-
рију у Лазаревац и стави их на располагање команданту 6. армије.113
Дванаестог априла немачка 8. оклопна и 16. моторизована
дивизија из 46. корпуса прешле су Саву код Шапца, Сремске Митро-
вице, Босанског Шамца и Босанског Брода, док су њихови напади код
Раче и Брчког одбијени.114 Захваљујући снажној подршци авијације, 8.
оклопна дивизија је савладала отпор делова југословенске 1. армије
на мостобрану код Шапца (Кленка) и пред мрак тога дана са 20–25
тенкова продрла у Шабац преко недовољно порушеног моста. Тиме
су били одсечени скоро сви возови 1. армије, који су били заостали у
Срему, где су доцније запаљени. Упркос противнападу Шабачког од-
реда и 3. коњичког пука, немачки тенкови су успели да заузму Шабац
и да им нанесу велике губитке.
Крајем дана, командант 1. армије наредио је команданту 3.
коњичке дивизије да 13. априла поврати Шабац и отера немачке де-
лове преко Саве. Међутим, користећи непорушени мост код Сремске
Митровице, делови 16. моторизоване дивизије су прешли Саву и од-
бацили 66. коњички пук ка Богатићу.
Трећа коњичка дивизија је од 11. до 13. априла у неколико без-
успешних покушаја да поврати Шабац претрпела знатне губитке од
немачких тенкова, а затим су њене јединице у Мачви успешно шти-
тиле повлачење Потиске дивизије и поседање положаја код Лознице
у периоду од 11. до 14. априла.115 Због тешке ситуације код 6. армије,
Врховна команда је наредила (О.Бр. 140) команданту 1. армије да По-
тиска и 3. коњичка дивизија на линији Осечина – Текериш – Шабац
заштите десни бок 6. армије и затворе правце који из Ваљева воде ка
Лозници и Зворнику.116__

[victoria]

На дан 14. априла 3. коњичка дивизија штитила је десни бок
армије на линији: село Дебрц – село Драгиње – село Завлака.117 Она
је крајем претходног дана добила наређење да 14. априла поново
нападне Шабац и држи Завлаку, с тим да моторизовани дивизион
задржи у резерви ради подршке Потиској дивизији, која је требало
да брани положаје код Лознице.118 Делови Треће коњичке дивизије
(са 5. батаљона и 6. батерија) предузели су у току 14. априла од села
Церова напад на Шабац.119 Потиска и 3. коњичка дивизија пружиле
су последњи снажан отпор немачким снагама на положајима код
Лознице, иако нису успеле да зауставе немачки продор у Мачву.120
У 9.30 часова, 14. априла, наређено је команданту 2. групе армија да
пошаље парламентарце напријатељу и да тражи прекид неприја-
тељстава.121 И поред тога, Трећа коњичка дивизија се није предавала,
али је у току 15. априла пропао њен покушај да овлада мостом код
Љубовије. Овај напад одбили су делови немачке 16. дивизије, чија је
главнина око 14.10 часова стигла у Сарајево.122 Била је то последња
борба ове једине, већим делом моторизоване коњичке јединице ју-
гословенске војске. Тако се Трећа бригада Треће коњичке дивизије,
и поред примера преузимања иницијативе, због одсуства оклопних
средстава и ваздушне подршке, није могла значајније исказати у
борбеним дејствима у Априлском рату. И овога пута показала се као
тачна стара мудрост да се недовољно и неправовремено улагање у
модерно наоружање и опрему војске увек прескупо плаћа.

[Митић]