.
ПОКУШАЈ СТВАРАЊА "РАСКОЛНИЧКЕ ЦРКВЕ" И УЗУРПАЦИЈЕ МАНАСТИРА НА СЕВЕРУ КОСОВА ДОЖИВЕО ПОТПУНИ ФИЈАСКО - САЧУВАНО ЈЕДИНСТВО СПЦ
Подсетник 22. Новембар 2010
У раним часовима 20. новембра око 5.30 окончала се дводневна драма, у којој је група од четрдесетак побуњених монаха, следбеника бившег Епископа Артемија, а уз помоћ групе цивила који су дошли са њима, покушала да изврши пуч у Епархији Рашко-призренској и насилним заузимањем манастира стави под контролу Владике Артемија манастире на Северу Косова и Рашкој области. Ово је био јединствен догађај, до сада незабележен у историји Српске Православне Цркве јер није реч о проглашењу раскола од стране активног Епархијског Архијереја, већ о насилној узурпацији Епархије од стране умировљеног Епископа који је уз то још био и под забраном свештенодејства. Захваљујући брзом и савесном реаговању Св. Архијерејског Сабора, који је јуче Епископа Артемија лишио епископског чина, али и присебности и одлучности новоизабраног Епископа Рашко-призренског Теодосија, свештенства, монаштва и верног народа на терену Епархије, избегнута је ситуација која је веома лако могла да има далекосежно негативне последице за СПЦ.
ЗАУЗИМАЊЕ МАНАСТИРА ДУБОКИ ПОТОК
Покушај пуча у Епархији започео је у четвртак вече, 18. новембра у 20.30 часова када је бивши Епископ Артемије са групом својих побуњених монаха, без знања Св. Архијерејског Сабора (који је био у заседању), Администратора Епархије Митрополита Амфилохија и Епископа Теодосија насилно заузео манастир Дубоки Поток на северу Косова и онемогућио игумана манастира протосинђела Ромила да слободно обавља своје канонске дужности. Игуман Ромило је од стране следбеника одметнутог Владике пуна два дана био изложен шиканирању, физичким претњама и вербалним увредама јер је одбио да се прикључи расколницима. У кривичној радњи узурпације манастира који је власништво СПЦ, поред одбеглих монаха учествовала су и четири клирика Епархије Сремске (из манастира Шишатовац). Реч је о игуману Шишатовца јеромонаху Варсануфију, јерођаконима Дамјану и Матеју као и монаху Паладију који су напустили свој манастир. Приликом насилног упада у манастир заједно са следбеницима бившег Владике Артемија, у овај објекат СПЦ упало је и тридесетак припадника тзв. Српског националног већа КИМ на челу са "самозваним српским лидерима" Миланом Ивановићем и Драганом Велићем.
Преко антицрквених сајтова и медија одмах је објављено да ће „Владика Артемије лично као канонски Епископ Рашко-призренски наредног дана служити Св. Литургију" у овом манастиру и поред забране свештенодејства под којом се налази од 14. октобра ове године. Владика Артемије је одмах преко антицрквених гласила објавио да је „припремио и акт којим обавештава подручно свештенство и монаштво, као и ширу јавност и релевантне институције, да одбацује све претходне одлуке незаконитих и неканонских администратора Епархије Рашко-призренске, који су били постављани одлукама Синода". Овом објавом бивши Владика је отворено објавио да ступа у раскол са СПЦ, што ће наредног дана јавно и констатовати Патријарх Српски са Сабором Архијереја.
ЛИТУРГИЈА У ТРПЕЗАРИЈИ И ПОРЕД ЗАБРАНЕ СВЕШТЕНОДЕЈСТВА
У раним јутарњим часовима 19. новембра бивши Епископ Артемије је захтевао од игумана Ромила да му преда кључ од манастирског храма, што је о. Ромило одлучно одбио, рекавши да дугује послушност само Митрополиту Амфилохију и новоизабраном Епископу Теодосију. Оцу Ромилу је потом претило неколико одбеглих монаха-узурпатора, док му је монах Кипријан Кељевић одузео два мобилна телефона, кључ од келије и кључ од аутомобила. Иако је Литургија најпре припремана у порти, због кише је одлучено да се ипак служи у трпезарији конака, додуше са закашњењем од једног сата, па је Литургија почела око 8.00 часова. Владика је служио Св. Литургију противно црквеним канонима са 11 својих одбеглих клирика (који су и сами од Црквеног суда већ или рашчињени или под вишегодишњим забранама свештенодејства). Литургији у манастирској трпезарији је присуствовало око тридесетак одбеглих монаха и монахиња, као и 50так верника (већином следбеника Владике, већином из уже Србије, који га редовно посећују у манастиру Шишатовац). После Литургије Владика се обратио присутнима беседом у којој је објавио да се „вратио у Епархију да преузме управу као канонски Епископ да у њу поврати поредак, мир и јединство". Службу коју је управо завршио, упоредио је са „ранохришпћанским катакомбним службама". Био је то отворено расколнички поступак, којим су узурпатори канонске територије Епархије Рашко-призренске и имовине СПЦ покушали да направе расколничко гнездо, проглашавајући јавности да је у раскол наводно пао Св. Архијерејски Сабор на челу са Патријархом Иринејем. У историји Цркве много је сличних примера оваквих расколничких поступака, а у овом случају додатно је извршена и узурпацији црквене имовине над којом ни бивши Владика ни његови одбегли монаси нису имали никакву ни црквену ни правну власт. Фалсификован је печат Епархије као и титула на коју, сада већ рашчињени Владика, није имао никакво право.
УЗУРПАЦИЈА МАНАСТИРА ДЕВИНЕ ВОДЕ
Одмах по завршетку Литургије, настављене су неканонске и незаконите активности присталица одметнутог Владике. У раним јутарњим часовима с благословом Мјестобљуститеља Епархије на Косово и Метохију допутовао је новоизабрани Епископ Рашко-призренски Теодосије како би се суочио са новонасталом ситуацијом на терену и заштитио црквени поредак. Иако је већина манастира на Северу Косова била већ под заштитом подручног монаштва, верног народа и локалног свештенства Епархије, око 13.00 часова, искористивши период када је у оближњем манастиру Девине воде био само настојатељ манастира јеромонах Фотије са још једним сабратом, група побуњених монаха проваљује у манастир Девине Воде и насилно преузима кључеве просторија и возила од јеромонаха Фотија, који је убрзо био принуђен да напусти манастир. Ову групу су предводили рашчињени јеромонаси Ксенофонт Томашевић и Иринеј Ристић, као и јеромонаси под вишегодишњим црквеним казнама забране свештенодејства: Бенедикт Прерадовић и Варнава Владисављевић уз видно учешће агресивног монаха Кипријана (Војислава Кељевића), који је као и горепоменути Ристић кривично осуђиван и пре монаштва. Као и протосинђел Ромило, јеромонах Фотије је благовремено сакрио кључ од цркве, тако да узурпатори нису могли да уђу у храм. Одмах по насилном преузимању манастира Девине воде, бивши Епископ Артемије, који је већ почео да доноси неканонске одлуке, потписујући се неовлашћено као „Епископ Рашко-призренски", прогласио је овај манастир женским манастиром и за настојатељицу именовао одбеглу монахињу Сару Мосур, која одмах по преузимању манастира долази у Девине воде са неколико својих сестара. Треба поменути да поред насилних провала и покушаја провала у поједине манастире, ништа мање нецрквено није понашање самог бившег Владике, који је својим незаконитим актима почео да „конституише расколничку цркву" на канонској територији Епархије која му не припада и подстиче насилничке активности. На тај начин бивши Владика Артемије је лично и кривично одговоран за узурпацију имовине СПЦ, угрожавање безбедности канонског свештенства и монаштва Епархије, ремећење јавног реда и мира у овом делу јужне српске Покрајине, као и фалсификовање службеног печата и црквених докумената.
Истовремено, групице бунтовних монаха, међу којима су посебно уочени јеромонах Бенедикт Прерадовић и рашчињени јеромонах Ксенофонт Томашевић, крећу у правцу других манастира на северу Косова у близини којих су виђени. Схвативши да су остали манастири у тој области под заштитом монаштва и верног народа, а на територији уже Србије и МУП-а Србије, они не успевају да изврше нове препаде. Пред манастиром Бањска код Звечана групи Артемијевих монаха препречио је пут народ који се окупио да помогне јеромонаху Данилу, игуману манастира, и његовој братији. Верници из Лепосавића и Лешка притекли су такође са својим парохијским свештеницима у помоћ манастирима Врачево, Сочаница и Улије, онемогућавајући на тај начин следбенике Владике Артемија да изврше још неки препад.
НЕУСПЕЛИ ПОКУШАЈ ПРОВАЛЕ У МАНСТИР ЦРНУ РЕКУ
У касним поподневним часовима, око 18.30, насилничка скупина следбеника бившег Владике Артемија наставља свој поход покушајем провале у манастир Црну Реку, у коме се налазио игуман манастира протосинђел Јован Јеленко са својом братијом, као и једна полицијска патрола МУП-а Србије. Док је одбеглог протосинђела Николаја Николића (некадашњег игумана овог манастира) са групом од десетак побуњених монаха и искушеника зауставила полиција код доњег манастирског конака, двојица посебно агресивних монаха (већ поменути Кипријан - Војислав Кељевић и Мартинијан Ђурђевић) упали су у стари конак и захтевали од игумана Јована да преда управу манастира протосинђелу Николају "јер је Владика Артемије сада надлежни Епископ у Епархији". Отац Јован је храбро одбио да преда управу манастира неовлашћеним лицима и изјавио је послушност свом канонском Епископу. Након што је полиција ову двојицу узурпатора принудила да изађу из конака, двојица бивших искушеника провалили су у други конак одакле су у кратком року и они изведени. Полиција је после овог инцидента Кељевића и Ђурђевића, са још двојицом провалника: Дејаном Стојановићем и Марком Јовановићем привела у станицу МУП-а у Новом Пазару где је првој двојици одређен притвор. Бивши игуман Николај отишао је са својом дружином након неуспелог преузимања манастира.
ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ УЛАЗИ У МАНАСТИР ДЕВИНЕ ВОДЕ
Видећи да су два манастира Дубоки Поток и Девине воде под контролом групе лица која је већ ушла у отворени раскол са Црквом, што је у току дана потврдио Св. Архијерејски Сабор СПЦ, и да може доћи напада расколника на друге манастире Епархије, новоизабрани Епископ Рашко-призренски Теодосије са намесником митровичким протојерејем ставрофором Милијом Арсовићем, а по благослову Митрополита Амфилохија - Мјестобљуститеља Епархије, улази у манастир Девине Воде око 17.30 часова како би успоставио канонски поредак. Заједно са настојатељем манастира јеромонахом Фотијем, свештенством намесништва, групом верника, и неколико Срба припадника КПС, Владика Теодосије без отпора улази у манастир Девине Воде и наређује групи монахиња које су се неканонски населиле у овом манастиру да сместа напусте светињу и омогуће канонској управи да преузме манастир. Монахиње су напустиле манастир без отпора, иако су вербално вређале Епископа Теодосија. Оне су се потом колима отишле до бившег Владике Артемија у оближњи Дубоки Поток. Треба напоменути да је монахиња Сара Мосур, која предводи ову групу "скитајућих монахиња", после дала изјаву за поједине медије да је Владика Теодосије наводно физички насрнуо на монахиње. Имајући у виду присуство свештенства и полиције приликом преузимања манастира, беспредметно је коментарисати ове отворене неистине и клевете. Поменута група монахиња која се последњих месеци скита по Србији, недавно се скрасила у сремском селу Лежимир где су формирали неку врсту свог приватног секташког обиталишта. Иако им је Митрополит Амфилохије у октобру месецу и поред немонашког понашања са највећим снисхођењем понудио канонски отпуст, а Митрополит дабробосански Николај канонски пријем у своју Митрополију, ове монахиње су одбиле да се укључе у редован црквени живот, остајући верне бившем Владики Артемију кога као и одбегли монаси сматрају својим јединим "канонским архијерејем".
До вечерњих часова 19. новембра већина побуњених монаха и монахиња поново се сакупила у манастир Дубоки Поток, где је примљена и вест о рашчињењу Епископа Артемија од стране Св. Архијерејског Сабора СПЦ. Видећи да је њихов покушај узурпације Епархије кренуо низбрдо, они су чврсто одлучили да задрже барем овај освојени манастир и покушају да консолидују своје позиције. Важно је нагласити да је одлука Св. Архијерејског Сабора СПЦ на челу са Патријархом Српским била од кључног значаја јер је због низа клевета и нетачних информација које су шириле присталице одметнутог Владике, створена прилична конфузија у јавности. Зато је ово био пресудни моменат којим је Црква јасно дала до знања да је бивши Владика не само себе прогласио за вођу отвореног расколничког покрета, већ је одмах предузела и конкретне канонске мере и вратила га у ред монаха, лишивши га епископског чина.
ЕПИСКОП ТЕОДОСИЈЕ ВРАЋА МАНСТИР ДУБОКИ ПОТОК ПОД УПРАВУ СПЦ
Око 19.20 у манастир Дубоки Поток долази Епископ Рашко-призренски Теодосије са протојерејем ставрофором Милијом Арсовићем, групом свештеника и верника. Ситуација је била мирна јер су се бунтовници сакупили у једном делу конака где су певали песме и многољетствија бившем Владики Артемију, очигледно дубоко резигнирани и изненађени одлуком Сабора. Владика Теодосије је одмах отишао до протосинђела Ромила, игумана манастира, који је у току дана по сопственом сведочењу проживео бројна шиканирања и претње посебно од монаха Кипријана и Јакова. Потом се у гостопримници манастира спонтано обратио присутним цивилима међу којима је било и верника који су још раније били дошли да заштите о. Ромила. Сви су били видно збуњени развојем догађаја и није им било јасно шта се заправо догађа. Када им је Владика Теодосије објаснио да је он по благослову Сабора нови Епископ Рашко-призренски и да је понашање бившег Владике Артемија противно Светом Архијерејском Сабору СПЦ и црквеном поретку, неки од њих су одлучили да оду из манастира и да се не мешају. Ово је знатно допринело смиривању тензија, али и изолацији групе побуњених монаха од очигледно обманутих присутних цивила. Владика Теодосије је затражио да се види са Владиком Артемијем и са њим поразговара, али је бивши Владика то категорички одбио.
Будући да је након одлуке Св. Архијерејског Сабора о свом рашчињењу бивши Епископ Артемије одбио да се повинује овој одлуци и са својим присталицама напусти узурпирани манастир Дубоки Поток, Владика Теодосије је морао да предузме мере како би се узурпирани манастир вратио у посед Српске Православне Цркве. Он је инсистирао да се међународне полицијске снаге не мешају у овај случај јер је то српска ствар коју сами Срби треба да разреше. Следбеници бившег Владике су у међувремену подбуњивали јавност и стално ширили дезинформације преко фејсбук-мреже и неких медија да је манастир „под опсадом албанске полиције" и да су чак ангажовани „специјалци јединице Роса" као и разне друге неистине. На молбу Владике Теодосија локални српски командир полиције Б.Д. је најпре покушао у разговору са бившим Владиком да га убеди да мирно напусти манастир, како би се избегле непријатности, што је Владика Артемије одбио. Тада је Епископ Теодосије, након консултације са Митрополитом Амфилохијем, а у договору са командиром који се обавезао да ће се ослонити искључиво на Србе чланове локалне КПС са севера Косова, донео одлуку да полиција изврши деложацију нелегално усељених лица. Полиција је такође замољена, и на то се обавезала, да се све изведе колико год је то могуће сталожено и без употребе силе. Договорено је такође да Епископ Теодосије са свештенством, братством манастира и неколико верника остане у гостопримници, како се следбеницима бившег Владике не би дао било какав повод за изазивање нереда.
Полиција је поступала професионално и са највећим опрезом. Зато је деложација расколничке дружине трајала пуна три сата, од 1.30 до 4.30 ујутро 20. новембра. Одбегли монаси нису се физички супротстављали, иако су пасивно онемогућавали и пролонгирали свој излазак седењем по поду конака и певањем песама у атмосфери фанатичне еуфорије. Прво су изведена цивилна лица, а онда и монаси и монахиње, који су мирно изашли осим једне искушенице коју су жене-полицајци пренели ван зграде. Мањи инцидент је направио сам бивши Владика који се закључао у собу са своја два монаха, не желећи да изађе и поред вишеструких умољавања полиције да такво понашање не приличи његовим годинама. Тек када је игуман манастира протосинђел Ромило дао благослов, полицајци су опрезно обили браву, после чега је бивши Владика сам сишао у кола паркирана пред конаком манастира док су његове присталице фанатично певале многољетствије Епископу.
Треба напоменути да је ЕУЛЕКС-ов тужилац због изазивања јавног нереда у манастирима северног Косова био спреман да подигне кривичну пријаву против бившег Владике. Епископ Теодосије је лично интервенисао да се пријава не подиже пред међународним ЕУЛЕКС судом јер је кривична пријава у току дана већ била подигнута од стране СПЦ при суду Републике Србије. Полиција је само замољена да бившег владику испрати до административног прелаза Брњак.
РАСКОЛНИЦИ БЕЗ ПОДРШКЕ СРПСКОГ НАРОДА КИМ И РАШКЕ ОБЛАСТИ
Мимо свих залудних очекивања следбеника рашчињеног Владике, расколничка дружина која је јуче у једном тренутку држала под контролом два манастира СПЦ није у свом антицрквеном деловању добила очекивану подршку локалног становништва. Штавише, грађани су сами притекли у помоћ епархијском монаштву и свештенству да заштите светиње од покушаја узурпације. Народ на Косову и Метохији посебно је с пажњом примио вест о одлуци Св. Архијерејског Сабора, чиме је уклоњена свака дилема о евентуалним намерама рашчињеног Владике Артемија и насилника које је довео са собом. Коментаришући поступке бившег Епископа, Горан Арсић председник Косовског округа изјавио је 19. новембра за КИМ радио: "Владика Артемије од кад је смењен чини многа дела на уштрб српској заједници на Косову и Метохији. Направио је много разједињености међу српским народом, а ово је само још један доказ да он пошто пото жели да и онако мало српског народа разједини на партије или на оне који су за њега или против њега". Подршку рашчињеном Владики отказали су у последњем тренутку и његови симпатизери из реда тзв. Српског националног већа КИМ Милан Ивановић и Драган Велић. Иако су са својим присталицама дали непосредну подршку узурпацији манастира 18. новембра, у току наредног дана и ноћи нису се експонирали, вероватно и сами видећи да могу да кривично одговарају због саучесништва у узурпацији имовине СПЦ и нарушавању јавног реда и мира.
Након извођења следбеника рашчињеног Епископа Артемија из манастира Дубоки Поток, сви манастири Епархије Рашко-призренске су поново под контролом канонске управе Епархије и у њима се наставља редован монашки и богослужбени живот. У покушају узурпације имовине Епархије Рашко-призренске насилници нису успели да уђу ни у један храм захваљујући присебности и храбрости посебно протосинђела Ромила и јеромонаха Фотија, игумана манастира Дубоки поток и Девине воде. Новоизабраном Епископу Рашко-призренском Теодосију посебно је помогао у завођењу канонског поретка у овом делу Епархије намесник митровички протојереј-ставрофор Милија Арсовић са свештеницима намесништва и верним народом. Епархија је посебно захвална Министарству унутрашњих послова Србије и полицијској управи на простору Новог Пазара која је присебном акцијом спречила насилни упад "Артемијеваца" у манастир Црну Реку, као и Србима из КПС који су професионално и достојанствено помогли Цркви да поврати ред у манастир Дубоки Поток.
Виновници немилих догађаја у Епархији Рашко-призренској у периоду од 18-20. новембра напустили су територију Косова и Метохије, осим учесника у провалама, Бенедикта Прерадовића и Ксенофонта Томашевића за које се предпоставља да су још на северу Покрајине. У наредним данима очекује се да Министарство правде Републике Србије подигне оптужнице против виновника ових немилих догађаја и предузме потребне мере како би исти били онемогућени у понављању сличних кривичних дела.
СПЦ
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
![[Слика: klinton.jpg]](http://4.bp.blogspot.com/_ZpRhMfmfXwo/TDJVXilxMeI/AAAAAAAAAHo/m_Ugn5UiKZk/s1600/klinton.jpg)
