[Зоран Недељковић]

Ратно издање

Име са корица - рез.пеш.п.поручник СВЕТОМИР П. ИГЊАТОВИЋ, учитељ и професор у срезовима Масуричком, Власотиначком, Апатинском, Темнићком, Копаоничком, Левачком, Лужничком, Штипском и Прилепском.
Командант Нишког ђачког батаљона Чегарског корпуса.

[Брада]

image uploading site

[Брада]

Јесте ли упознати са књигом "ПОСЛЕДЊИ ОДМЕТНИЦИ",
као аутори се наводе Бора Чушкар, Никола Бугарчић и Саво Пређа.
Ја сам управо прочитао треће издање из 1964.
Тема је хватање и ликвидација посљедњих Четника у Полимљу и горњем Подрињу 1950их година. У књизи постоје и фотографије, живих четника док су још били на слободи (Српко Меденица) убијених (Божо Бјелица) њихових склоништа, као и њихових писама, докумената, као и наравно њихових жртава, који су сви наведени да су страдали на кућном прагу као домаћини пред породицама а фотографије су им све до једног из ратног или поратног доба у комплет униформи са титовком и звјездом.
За Српка Меденицу са вели да су он и његова група пропали и да је он убијен након хватања везе са љекаром који се представио да је повезан са Јевђевићем и иностранством, уствари је био убачен од УДБ-е. За Божу Бјелицу су навели да је убијен пред кућом једне жене, кад јој је дошао по храну и оне ствари. Наведено је да су ту жену убили Шипчић Владо и још један четник, касније и освете. Написано је да је командант у Фочи и околини Матовић умро, природном смрћу у једном од бункера, да је његову групу и Шипчићеву УДБ-а ликвидирала и похватала када се један четник предао и почео да сарађује (посље се наводи да је тај Војин Павловић добио 20 година робије а да је његов брат стричевић Радован Павловић посље хватања стрељан) , наведено је да је један ухваћен код К.Митровице бјежећи ка граници а двојца убијена на самој граници Грчке и Југославије, као и то да је Шипчић убијен код Бијелог Поља, а прије тога је убио жену-јатака и саобраћајног милиционера, и Шипчић се наводно упутио у правцу границе са Албанијом или Грчком.
Ко зна нешто нека дода и напише, занима ме шта је у књизи истина, ко су уопште аутори и дали су тачно описане судбине четника.
Наведено је још да су ти Четници посље рата убили много људи, цивила, нпр група Боже Бјелице једне године укупно 13 а сљедеће убили 14 људи итд.

[Милош Шарац]

Ovo sto znam o Vladi Sipcicu posto mi je blizak rodjak ,tacno je da je ubio zenu koja je odala Bozu Bjelicu .Tacno je po opste prihvacenoj verziji da je Sipcic ubijen kod Bijelog Polja 29. jula 1957. godine i to igrom slucaja,jer je sa svojom devojkom koju je planirao da ozeni pokusao da prebegne u Grcku u civilnom odelu.Vlado je kod sebe imao pistolj i nekoliko bombi.Devojku su mu komunisti odmah ubili dok je Vlado prilikom pucnjave ubio nekoliko policajaca da bi na kraju tog obracuna i sam bio likvidiran.Dosije Vlada Sipcica se nalazi u Arhivi Policijske uprave Bijelo Polje,to jedino znam sigurno ovo sve ostalo je zvanicna verzija dogadjaja za koju se nikada nije saznalo ko je rezirao.

[Романија]

Да ли је неко читао књигу Васе Казимировића Србија и Југославија 1914-1945, тачније четврту књигу, која се односи на 1941-5? Књига је написана 1995.

---

[Милослав Самарџић]

Само сам прелистао одавно. Шта ти мислиш?

[Романија]

Немам је, само сам нашао овај садржај. Нема да се купи, а нисам је нашао у пдф. Читао сам његову књигу Црна Рука, одлична је и објективна, ал не знам какав му је став о Другом св. рату, вјероватно неутралан.

---

Ако има неко у пдф нек постави

[Вукашин Петковић]

О "објективности" Васе Казимировића, предратног Скојевца и борца Другог шумадијског партизанског одреда, најбоље говори његова "истина" о мајору Александру Ж. Мишићу

Ви сте заједно са сином легендарног Живојина Мишића, Александром Ж. Мишићем били у немачком заробљеништву?
- Да. Са мајором Мишићем заробљен је и његов начелник штаба Словенац Иван Фрегл. Потпуно је нетачно оно што је НИН објављивао, молим вас да то обавезно напишете, да су Немци мислили да је он Дража Михаиловић, да се он тако чак и представио, само да би, наводно, Дражи омогућио да се повуче. То су измишљотине. Њега су једне вечери, после напада на Равну гору, Немци довели у Ваљево и сместили у полицијски затвор. То је био затвор, у који су пре рата одлазили људи који су чинили ситне прекршаје. У једну од тих ћелија сместили су Мишића а у другу Ивана Фрегла. Немци су им донели, из поштовања према униформи и чину, кревете, пећ, сто са столицама и разноврсну храну. Ја сам случајно имао ту дужност да у Мишићевој соби ложим ватру а један мој другар Ивану Фреглу. Пред вратима су стајала два стражара, а у соби један. Ти подофицири који су били у соби мењали су се на сваки сат
Ноћ пред стрељање мајора Александра Ж. Мишића протекла је овако: немачки подофицир, који је био у смени, дигао се, ставио капу на главу, закопчао блузу, у ставу мирно поздравио Мишића и рекао му: "Ја одлазим на годишњи одмор. Нећу више долазити. Ујутру путујем, али вам, господине мајоре, желим јуначку смрт." На то је Александар Ж. Мишић, тај тобоже Краљевић Марко, како је летос писао НИН, загрлио овог Швабу и кроз плач му рекао на немачком: „Мој драги ратни друже..." и почео да пева једну стару, дивну немачку винску песму, опет на немачком: „На Рајни, на Рајни, хтео бих да живим, на Рајни, на Рајни волео бих да будем рођен." Плакао је као жена. Врло је занимљиво и суђење мајору Мишићу. Двојица затвореника који су прали под у судници, испричали су ми да је он почео на питања судије да одговара на немачком, јер је његов матерњи језик, у ствари, био немачки (мајка Лујза била је Немица). На то му је председник суда Немац наредио да говори на српском, јер он није достојан да се брани на немачком језику. Он је тада почео да говори на српском. Рекао је да је предајом партизана Немцима у Словцу, заједно са Дражом, доказао како они не желе рат с Немцима, него само с комунистима и да даје своју часну официрску реч, у своје и у Михаиловићево име, да ће, ако га пусте и дају му оружје, у року од три месеца Србија бити умирена и очишћена од свих комуниста. Али, прича се овде не завршава, што само потврђује тезу да човека не смеш посматрати једнострано нити само у једном периоду, него у целини, у збиру. Сутра ујутру долази немачки капетан, а ја стално џарам ону ватру у пећи. Поздрави по пропису мајора Мишића и каже: „Господине мајоре, дошао је час извршења пресуде." Када су изашли напоље, управник затвора, звао се Бауман, хтео је да се слика са мајором Александром Ж. Мишићем. Када је стао поред мајора Мишића. да се фотографише, овај га је одгурнуо и рекао: „Пичка ти материна гестаповска, ниси достојан да се сликаш са српским официром!"
Како се држао Словенац Иван Фрегл?
- Ја бих слободно написао да се држао херојски. Није хтео да узме ништа од онога што су Немци донели, легао је на постељу и рекао оном другом младићу који је био задужен да му ложи ватру: „Ја сам из Словеније. Дошао сам подморницом из Египта у Југославију."

[Бенито]

Класичан крџалија. То су сви одувек знали и зато је и био цењен, пошто је комплетна наша елита крџалијска.

[Милослав Самарџић]

Како је небитан лик знао све:
''а ја стално џарам ону ватру у пећи.''

[Зоран Недељковић]

аутор ВАСИЛИЈЕ М. ГУТИЋ
дело Општа дипломатска историја устанка у Херцеговини и Босни из 1875 -1878.
издавач Филип Вишњић
година 2016.

[Chicot]

Да ли је неко читао књигу Васе Казимировића Србија и Југославија 1914-1945, тачније четврту књигу, која се односи на 1941-5? Књига је написана 1995.

Читао сам је ја пре неког времена, доста објективно је написана, у смислу да не штеди критике ни једној страни у унутрашњим сукобима. Тражио сам је да је купим прошле године на сајму, половњак, али је нисам нашао.

Има доста занимљивих информација, али има и неких "фејлова".

[смедерево]

http://www.catenamundi.rs/vidici/pocela-...u-o-drazi/

[Вукашин Петковић]

А Дерока младог капетана, мучки уби банда партизана...
Али им то изгледа није сметало да његову књигу о Топличком устанку, овере својим црвеним печатом.