[РежисерСтари]

Важи се,ту сам,поздрав

[Перун]

Да, само што су четници Чачка и Ужица неупоредиви. Имена чачанских четника знају сви у Србији. А за колико њих се зна у Ужицу?
А ти чачански четници су сви Чачани, нису дошли са стране.
Нису Милош Минић или Милка Јанковић мањи зликовци од Пенезића. Али они су имали опозит у сопственој кући. Милки је један брат погинуо у четницима, а другог је дала да стрељају. Сестра јој се убила због тога.
А да не говоримо о отпору народа према комунистима. Зато је једна од највећих масовних гробница које су комунисти оставили иза себе она која се налази у Чачку.
То је светлосним годинама удаљено од Ужица.
Да не причамо о послератним годинама. Два трга, Титов трг у Ужицу и Трг Слободе у Чачку су пресликани, малтене. Сви стари Чачани нису очима могли да виде тај трг, јер су знали шта су комунисти све уништили да би то направили.
У Ужицу су и данас одушевљени са својим тргом:" Ми смо постали Европа, кад су комунисти направили овај трг", рече ми један угледни Ужичанин ономад.
ПС а то ко је највећи сликар између два рата, "можда чак и у Европи", интересантан сам знати, ко то одређује. Да ли то Музеј у Ужицу добио директиву из Београда да одређује ко је највећи европски сликар?
Бранко Поповић је излагао у Паризу још пре Првог светског рата. Његово блиско пријатељство са Надеждом Петровић је чувено.
Него, када је Андрејевић Кун ушао у његов стан у Кнез Михаиловој улици у Београду, отео је све па и слике. Музеј у Ужицу нема појма где су његове слике. А слике су код "угледних другова и другарица" који су то распродали када су требали да плате наркоманске дугове својих синова и кћери.
Е, зато Бранко Поповић није најпознатији сликар из Ужица. Не могу да поставе изложбу, јер нема довољно доступних слика. А не те њихове будалаштине "није довољно признато његово сликарство".
Према томе, поштујем Твоје године и искуство, али немој ме, молим Те, затрпавати са ужичким стручњацима. Осим ако ћеш нешто о комплет лепињи.

Два града са готово идентичним судбинама с’тим да се о Ужицу доста мање зна. Оба града имају и Крцуне и Миниће, јаме и гробнице, гимназије али у Ужицу се о томе не пише и не прича. Разлика се почела уочавати последњих година пошто су се у чачанском крају појавило пар ,,историчара” а у Ужицу нико. Друго, политика се у Ужицу није мењала од 44-те док је у Чачку мало другачија прича. Треће, Ужичани запослени у државним институцијама, као и свугде, много воле паре и приказиваће оно за шта су плаћени. Небитно да ли је то Крцун или краљ.

[Бенито]

У реду ствар, немо' се живцираш.

[Перун]

Делио сам исто мишљење као ти док нисам мало дубље ушао у причу. Историја о срез Ужичком у ДСР, није без разлога остала најскровитија. Управо због недовољне истражености већина стиче утисак да ЈВуО у Ужицу није ни постојала.

Да не дужим дуго, даћу само један пример:

Тројица потпуковника, из среза Ужичког, дала су своје животе за ЈВуО. Да не идемо ка нижим чиновима, за више од пола њих нисте ни чули. Гарантујем да не постоји историчар у овој земљи који ће ,,на прву” користећи све дозвољене помоћи одговорити тачно на питање ко су поменута тројица.

Докажи да грешим.

[Мића Адмирал]

Ево и ја из Груже да се умешам.
Ускоро ће рез.официр Перун да осветли (ослободи) Ужице, тако да немој после да буде као па нисам знао и сл. ☺

[Бенито]

[Милослав Самарџић]

Делио сам исто мишљење као ти док нисам мало дубље ушао у причу. Историја о срез Ужичком у ДСР, није без разлога остала најскровитија. Управо због недовољне истражености већина стиче утисак да ЈВуО у Ужицу није ни постојала.

Да не дужим дуго, даћу само један пример:

Тројица потпуковника, из среза Ужичког, дала су своје животе за ЈВуО. Да не идемо ка нижим чиновима, за више од пола њих нисте ни чули. Гарантујем да не постоји историчар у овој земљи који ће ,,на прву” користећи све дозвољене помоћи одговорити тачно на питање ко су поменута тројица.

Докажи да грешим.

Јел знаш за Беле орлове, омладински покрет против комуниста у Ужицу после рата? Негде 1947. комнуисти су убили барем двојицу гимназијалаца, а осудили на робију много њих.
Сад јесна стари историчар из Ужица спрема књигу о томе.
Иначе била су суђења и у Крагујевцу.

[Перун]

Наравно, ишао сам код Антонија како бих га питао о томе.

[РежисерСтари]

Да не ширимо тему,видећемо неки округли сто да направимо.

---

Елем,књига Боривоја И.Радоњића,Сећања из рата,револуције и казамата,представаља још један скривени бисер везан за тематику рата на подручју Србије.Издата 1994-е,у скромном тиражу од 100 примерака,она је скривена и непрепозната а крије много,говори још више.
Неспретног наслова,малог формата,100 страна,ова књига је садржајем велика.Она није само прича малог железничара,о дешавањима у Србији 41-44,већ кроз њу дефилују многи знани и незнани људи,њихове судбине,са њима судбина читавог покољења.
Сведок устанка 41-ве,Радоњић пружа опис борби,и изнад свега стрељања у Крагујевцу,које лично посматра.У том масакру губи браћу,многе другове,а сам чудом преживљава.Опонира Дедијеру у личном сукобу са њим,пружа сјајан опис четника,од Палошевића до симпатизера ЈВУо на Бањици са којима дели судбину.Сам је организатор,учесник,и рекло би се творац,акција уништења пруга,и деловања против Немаца на пругама Шумадије.Књига даје опис,припрема,и сам ток тих акција.1943-е,Радоњић бива ухапшен од Љотићеваца и завршава на Бањици,где је мучен.Добар,сликовит опис људских мука,траума,али и вере у боље сутра,пресек личности заробљених на Бањици,али и слике ужаса аутор слаже у лако читљиву и занимљиву књигу.Ретка,заборављена,потпуно неоправдано бункерисана исповест,коју вреди прочитати.
Радоњић,после рата,одбија повратак у Југославију,остаје у емиграцији и делује са националних позиција као члан Српске демократске омладине,и других организација.
Ратну исповест ,диктира свом сину ,који је објављује 1994-е.Боровоје Радоњић умро је 1999.

[Мића Адмирал]

Још један мој Гружанин, рођен је 1912 у Бечевици срез Гружански.
Припадао је тзв.Крагујевачкој железн.групи.
Шта је трагедија, у два највећа стрељања страдала су му браћа. Првослав у Крагујевцу, а Раде у Краљеву.
Иначе прича о рез.пеш.п.поручнику Боривоју Радоњић није потпуно непозната, је.90тих или поч.2000тих излазио је фељтон из његове књиге у једном нашем листу.

[РежисерСтари]

Још један мој Гружанин, рођен је 1912 у Бечевици срез Гружански.
Припадао је тзв.Крагујевачкој железн.групи.
Шта је трагедија, у два највећа стрељања страдала су му браћа. Првослав у Крагујевцу, а Раде у Краљеву.
Иначе прича о рез.пеш.п.поручнику Боривоју Радоњић није потпуно непозната, је.90тих или поч.2000тих излазио је фељтон из његове књиге у једном нашем листу.

Опис потраге за браћом,међу гомилом мртвих,крајње потресан.Невероватном срећом је избегао стрељање,а много пута је био близу смрти на Бањици.Уз то био је сведок и херојског отпора војске КЈ у Срему,и погибије преко 20 Немаца,недалеко од Карловаца.

Био је својеврстан курир Дује Смиљанића,даје пуно имена,приповеда без идеолошког оптерећења,није човек мржње,не жели да себе уздигне.Пријатно сам изненађен.Опис Смиљанића,Др Милана Жујовића,попа Ђура Вучковића,обичног света који је талачки држан,али и описи Крагујевачких партизана,љотићеваца.

[Александар Динчић]

Још један мој Гружанин, рођен је 1912 у Бечевици срез Гружански.
Припадао је тзв.Крагујевачкој железн.групи.
Шта је трагедија, у два највећа стрељања страдала су му браћа. Првослав у Крагујевцу, а Раде у Краљеву.
Иначе прича о рез.пеш.п.поручнику Боривоју Радоњић није потпуно непозната, је.90тих или поч.2000тих излазио је фељтон из његове књиге у једном нашем листу.

Његова животна прича је својевремено била објављивана у виду фељтона у Данасу. А замисли данас, да се на истом порталу појави нека слична прича? Дрвље и камење против четника. Опис његовог тамновања на Бањици - за филмски сценарио. Бољи нисам у животу читао.

[Александар Динчић]

Књига даје опис,припрема,и сам ток тих акција.1943-е,Радоњић бива ухапшен од Љотићеваца и завршава на Бањици,где је мучен.

Нису га ухапсили љотићевци. Он је ухапшен од тзв. Српског гестапоа. То је нека врста тајне полиције у оквиру Министарства унутрањих дела. Нећак ју је предводио. А најзапаженија личност у тој организацији био је Страхиња Јањић.

[Милослав Самарџић]

Књига даје опис,припрема,и сам ток тих акција.1943-е,Радоњић бива ухапшен од Љотићеваца и завршава на Бањици,где је мучен.

Нису га ухапсили љотићевци. Он је ухапшен од тзв. Српског гестапоа. То је нека врста тајне полиције у оквиру Министарства унутрањих дела. Нећак ју је предводио. А најзапаженија личност у тој организацији био је Страхиња Јањић.

Зар они нису били љотићевска фракција?