[Шумадинац]

Још једна лажна Вучићева најава борбе против корупције
https://dveri.rs/saopstenja/dveri-jos-je...-korupcije

[Шумадинац]

Напредњачки спин и националисти
https://dveri.rs/autorski-tekstovi/zoran...cionalisti

[Шумадинац]

[Шумадинац]

ПРОМЕНА СИСТЕМА – САД ИЛИ НИКАД




Улазак Двери у политику 2011. године означен је програмским манифестом под називом „Нови народни договор” у коме стоји следећа крилатица: „Ми нисмо само за замену режима, већ и за промену читавог накарадног друштвеног система”.

Још тада дијагностификовали смо рак рану нашег друштва, а то је страначко-паразитски систем и колонијална управа који се нису мењали упркос променама на власти. Када се томе дода напредњачка терминална фаза добија се политички картел о коме сам говорио као народни посланик у свом првом скупштинском мандату од 2016-2020, што је преточено у јединствени зборник „Криминални кругови – Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС” (Промотивни билтен Српског покрета Двери, Београд, 2020). То је било након што сам се са овим Картелом сусрео очи у очи у полицијској станици у Гучи још 2018, када сам широј јавности открио тадашњег државног секретара МУП-а Дијану Хркаловић као експонента мафије у врху власти. У поменутој књизи налазе се портрети и многих других чланова овог Картела. Ту су сабране и све кривичне пријаве које сам 2019. и 2020. године поднео против Александра Вучића, Александра Вулина, Небојше Стефановића и Загорке Доловац, а које су завршиле у фиокама надлежних тужилаштава.

На једној од конференција за медије у серијалу „Криминални кругови” које сам редовно држао у Народној скупштини у том периоду, а која је била посвећена књизи Синише Јанковића „Очи у очи са политичком корупцијом” речено је следеће: „Од највећег заговорника борбе против криминала и корупције у којој неће бити заштићених политичара и тајкуна – Александар Вучић и његова власт у међувремену су израсли у главног покровитеља криминала и корупције у Србији данас…”. Све је било јасно још тада, али није било довољно људи спремних да се супротставе овом веома осветољубивом политичком картелу.

Главни одбор Српског покрета Двери усвојио је још 2019. године Декларацију о лустрацији, а народни посланици Иван Костић, садашњи председник Српског покрета Двери и ја смо тему неселективног рада тужилаштва и судова ставили у захтеве нашег 11-одневног штрајка глађу у мају 2020. године на степеницама испред Народне скупштине, за шта смо тада добили велику подршку јавности, али не и политичких актера.

У септембру 2020. године Српски покрет Двери покреће кампању ”Промена система – сигурност за све”. У Прогласу који се појавио тим поводом у тачки 2 стоји правна одговорност и лустрација, о којој пишем и у својој књизи ауторских текстова „Промена система” (Pi-press, Пирот, 2021): „Лустрација је неопходна јер решава проблеме корумпираног система у коме деценијама делује иста корумпирана структура политичара, новинара, полицајаца, тужилаца и судија. Овај политички систем је зрео за лустрацију и не постоји други начин његовог оздрављења”.

Одмах након добијања новог парламентарног статуса 2022. године, програмски став Српског покрета Двери према суштинској промени система преточили смо и у предлог скупштинске Декларације о лустрацији (одговорности за кршење људских права и закона), који је предат у скупштинску процедуру 15. септембра 2022. У образложењу овог предлога стоји: „Промена власти једноставно није довољна. Власт се мењала али је корумпирани политички систем остајао исти. Зато је данас кључна промена комплетног система, у чему лустрација игра једну од пресудних улога”. Од када Двери нема у Парламенту о овој али и о многим другим битним темама се све мање прича.

Студентски бунт који је ових месеци у први план ставио нефункционисање државних институција и захтев за правдом отворио је простор за коначну реализацију ових вишегодишњих настојања Двери. Хвала студентима што су вратили друштвени фокус на суштину, а то је политичка и друштвена одговорност. Истинске политичке и друштвене промене дефинитивно не значе само смену актуелне власти већ и комплетног корумпираног система. То, пре свега, значи политичку и кривичну одговорност за све оне који су се огрешили о народ и државу, који су опљачкали буџетске односно народне паре због чега су на крају деловања ове мафијашке хоботнице невини људи почели и физички да страдају. Не може се променити само законодавна и извршна власт већ треба преиспитати све који су одговорни у правосудним органима, медијима, БИА, МУП-у и другим јавним сферама, који једноставно нису радили свој посао или су директно служили корумпираној власти и сами чине део корумпираног система.

Данас многи слободно говоре о промени система, али је потребно још једном истаћи шта то све конкретно значи:

1. Испитивање порекла имовине највиших јавних функционера од 1990. до данас, затворске и новчане казне, као и одузимање имовине стечене незаконитим путем;
2. Испитивање диплома свих запослених у јавном сектору, отказ за све са лажним дипломама и враћање у буџет зарада које су остварили на основу лажне стручне спреме;
3. Испитивање свих крупних приватизација и државних уговора са страним земљама и корпорацијама од 2000. године;
4. Забрана обављања било које јавне функције у будућности за све оне који су се огрешили о закон обављајући јавну функцију;
5. Реституција односно враћање одузете имовине приватним лицима после 1945. године, што је представљало почетак систематског безакоња у нашем друштву и држави, а данас може означити и почетак повратка правде у Србију;

Нема велике, системске корупције без политичке корупције. Зато треба да одговарају сви који су у њој учествовали као пример за будуће генерације како ће проћи свако ко се усуди да краде народ и државу.

А онда, као што стоји у Прогласу Двери „Промена система” следи „уређење државе и институција које никада више неће зависити од једног човека” и у коме „закон и правила морају да важе за све исто и да не сме бити никога ко је изнад Устава, закона и институција”.



Бошко Обрадовић

председник Политичког савета Српског покрета Двери.

[Mekenzi]

Бошко Обрадовић

председник Политичког савета Српског покрета Двери

 

A шта му дође то Политички савет Двери?


Треба у потпису:

Бошко Обрадовић, 

Власник кафане на ибарској магистрали.

[Шумадинац]

Не излазити на сепаратистичке изборе на Косову и Метохији
https://dveri.rs/saopstenja/dveri-ne-izl...i-metohiji

[Шумадинац]

[Шумадинац]

Двери КиМ: Петар Петковић и Канцеларија за КиМ су колаборационисти са сепаратистима у Приштини
https://dveri.rs/saopstenja/dveri-kim-pe...u-pristini

[Шумадинац]

Вучић отворено позвао на грађанске сукобе и зато мора да оде са функције председника Републике
https://dveri.rs/saopstenja/dveri-vucic-...-republike

[Шумадинац]

[jelicki_cetnicki_odred_]

Ја сам мислио да су Двери закатанчени. Можеш ми објаснити откуд ове силне изјаве Двери и зар они нису "добар полицајац" Вучића? Ако није превише приватно питање, да ли си ти члан Двери или поштовалац политичког програма њиховог?
Мени мука кад чујем име њихово. Тренутно такав осећај имам за Крени Промени, мука ми нека као да сам лоше појео нешто кад прочитам то...

[Шумадинац]

МАРШ НА БЕОГРАД – КАКО ДО СЛОМА ВУЧИЋЕВЕ ВЛАСТИ?


Актуелни студентски протести и мирна револуција која је у току у Србији не поклапају се са класичним уџбеничким дефиницијама демонстрација против власти из наше и упоредне праксе. Ово је нешто ново и другачије! Ово је просветитељски покрет који иде дубље од политике и задире у сферу духовне и моралне обнове српског друштва која води ка обнови државе у којој ће владати опште добро, Устав, закони и институције, а не један човек, корупција, партијски и лични интереси.

Интересантно је то да студентски протести и захтеви чак и немају класичну поруку против власти, већ како би власт и држава требало да изгледају. Већ је и само то револуција на српској друштвеној и политичкој сцени. А још је већа револуција друштвена катарза која се дешава у народу у свим оним срединама куда пролазе студентске колоне. Када се погледају фотографије са путовања тих „нових 1300 каплара” види се заправо ослободилачка војска која улази у село по село, општину по општину, град по град и ослобађа људе од страха и безнађа, истовремено будећи нови оптимизам и солидарност какви одавно нису виђени. То је и дубље и важније од политике и смене власти која мора доћи: то је обнова бића народа који је изгубио душу и смисао живота под болесном влашћу.

После Нишког студентског едикта следи пресудан период када ће студентски покрет морати да донесе неколико важних одлука:

1. Да ли следи Марш на Београд из свих крајева Србије?

2. Да ли је то једнодневни догађај као и сви досадашњи или ће позвати читаву Србију да дође у Београд без разилажења док захтеви не буду испуњени?

3. Да ли ће испоставити коначни захтев без чијег испуњења нема разилажења из Београда колико год дана да је потребно да читава Србија стоји?


Студентски покрет пре него што се одлучи за сценарио београдског окупљања мора да одговори на питање да ли је тај догађај за њих бити или не бити или су спремни на дугорочну борбу која вероватно води у губитак читаве академске године. Нема сумње да ће на њихов позив читава Србија да се одазове и данима раније долази за престоницу пешке, бициклима, колима, тракторима, камионима, аутобусима… Али, главно питање гласи, као и много пута до сада, шта радимо у Београду? Јер ако се разиђемо у престоници, без обзира колико масован и величанствен био тај потенцијални Марш на Београд, то ће сигурно водити некој врсти замора, па чак и деморализације и пада. Изузев ако нисмо спремни на нови круг од три месеца протеста и нови обилазак читаве Србије како бисмо пробудили све који се још двоуме јер само тако би власт морала да падне после тог масовног буђења у неком другом или трећем кругу током ове године. Ако нисмо спремни да то траје и да ће сви наши животи трпети због тога, онда морамо у Београду у марту све да завршимо. А месец март је дефинитивно до сада био судбински за наш народ и државу, па то можда поново може бити, али овога пута на добро.

Како ће изгледати Марш за Београд, то није питање за аутора овог погледа са планине Јелице већ за организаторе, али свакако то не може бити један дан и изгледати као Нови Сад, Крагујевац или Ниш. Београд би у том случају морао имати коначни захтев без чијег испуњења од стране власти нема разилажења, а читава Србија мора бити блокирана док власт не пристане на то. Блокада државе тих дана биће на стотинама места широм Београда и Србије, али она кључна не може бити на београдским маргинама већ у епицентру, на траси од Немањине до Таковске: између Врховног јавног тужилаштва, Владе, Председништва, Народне скупштине, Уставног суда и РТС-а, тамо где се одлучује наша судбина.

Ако студентски захтеви не желе да пређу у класично политичке, типа Вучићеве оставке и потом њиховог уласка у политику и кандидовања на следећим изборима, онда имају два пута:

1. Конкретизација њиховог првог и основног захтева за кривичну одговорност оних који су довели до пада надстрешице, што значи давање рока до када мора бити готово суђење у оба степена, иначе ће суђење трајати годинама а самим тим и наши протести, као што је случај сада у Грчкој где се народ подигао јер две године нема казне за одговорне за сличну трагедију. У овом сценарију је посебно питање какав ће бити епилог суђења, јер није исто нпр. да ли је осуђен Горан Весић на вишегодишњу робију или се извукао. Друго је питање да ли је студентски покрет у међувремену превазишао првобитне захтеве и постао свенародни вапај за промену комплетног корумпираног система, што – требало би да смо сви тога свесни – није могуће без смене актуелне власти. То је опет унутрашња дилема око које студентски покрет мора да донесе одлуку.

2. Захтев за формирање прелазне Владе која ће преузети обавезу да испуни све студентске захтеве, покрене потребне иницијативе за смене у Тужилаштву и РТС-у, и припреми слободне изборе. Ово би био нови захтев студентског покрета који би сабрао све досадашње критике актуелне власти и омогућио да Србија изађе из свеукупне кризе у којој смо се нашли.

Не видим трећи излаз након кога би студенти могли да прекину са блокадама и да се врате својим академским обавезама, сем путем одустајања и пораза.

На крају морам додати важну напомену: ово су размишљања некога са свакојаким политичким искуством које засигурно деформише моје виђење актуелне политичке ситуације. А студентски покрет, као што смо рекли на почетку, измиче нашим досадашњим политичким схватањима и праксама. Могуће је да „нови солунци” спремају нешто потпуно другачије од онога што мисли или очекује политички ум. Као што је лепо речено, ово су Небеска Деца, која очито не функционишу само у овоземаљској равни већ лествицу идеала подижу на много виши ниво. Зато њихов просветитељски покрет има потенцијал да постане нови светосавски подвиг који ће преусмерити савремену историју Срба, као што је Свети Сава то учинио у своје време. Да ли ће се то и догодити зависиће од много фактора и утицаја душмана који ће се испречити на том путу, као и самосвести студената у каквој су мисији, али свакако се радујемо што живимо у времену у коме је из српског народа поново изникао један овакав нараштај упркос многобројним размишљањима старијих да су у питању изгубљене генерације.


Бошко Обрадовић

Председник Политичког савета Српског покрета Двери.

[Шумадинац]

По информацијама које смо добили, Александар Вучић ће за 15. март анагажовати пензионисане полицајце са Косова и Метохије како би правили нереде по Београду, а један део њих је већ кренуо за главни град и то са групом људи који наредне дане треба да проведу у Пионирском парку.

Наиме, ради се о полицајцима који су били су запослени у МУП-у Србије, па су се интегрисали у тзв. Косовску полицију (КПС), а затим напустили КПС. После напуштања КПС-а, бивши припадници МУП су пензионисани од стране државе Србије и сада, поред пензија, добијају и надокнаду за плате које су примали од КПС-а, док и они који су директно били запослени у КПС добијају новчану надокнаду из буџета Републике Србије. И једни и други не раде ништа, а примају надокнаду од државе Србије, у износу од 65.000 динара месечно, док бивши запослени у МУП имају и пензије од по 70-80.000 динара. За ово додатно ангажовање, по поверљивим информацијама које смо добили, актуелни Вучићев режим им даје 100 евра по дану. Сви они су позвани да наредне дане, пре 15. марта и најављеног великог протеста у организацији студената, буду у Београду и ставе се режиму на располагање.



Покрајинска организација Двери на КиМ

[Шумадинац]

Уместо да, како Устав и закон налажу, буде симбол јединства грађана Србије, председник Републике Србије је сушта супротност свему томе. Он дели грађане Србије, најављује крвопролиће на мирним протестима и свакога дана изговори по неку лаж.

Од свих лажи које је Вучић изрекао у последње време, неке су остале веома упечатљиве јер су га снимци одмах демантовали. Када је на протесту испред РТС ударен полицајац у цивилу, Александар Вучић је одмах оптужио „студенте бољшевике“. Међутим, на снимцима се јасно видело да је тог полицајца ударио колега из жандармерије, што није било довољно да се Вучић извини, већ је наставио са оптужбама на рачун учесника протеста. Такође, јуче су сви режимски медији и Александар Вучић лично брујали о нападу на омладинца СНС Милоша Павловића у Пионирском парку, а испоставило се, на основу видео снимака, да је управо Павловић са групом људи напао човека који је дошао да сними депонију и огроман неред који су иза себе оставили припадници СНС у парку који је културно добро. Вучић је јуче рекао и да држава Србија не поседује звучно оружје које је употребљено против учесника протеста 15. марта, док Ивица Дачић каже да полиција поседује то оружје, али да оно није употребљено на протесту, па се испоставља да звучно оружје немамо као што ни надстрешница није реконструисана.

Александар Вучић безочно износи лажи свакога дана, он је најнекултурнији и најбахатији председник у историји Србије, он је човек који створио мафијашко-политички систем у којем корупција убија људе и зато мора отићи што пре са места председника Републике, а након тога мора бити процесуиран због издаје државних националних интереса и криминала који је створио у свим државним институцијама.


Инфослужба Двери