УДБИНА СЛУЖИНЧАД ИЛИ КАКО ЈЕ СИСТЕМАТСКИ УНИШТАВАНА СРПСКА ДЕСНИЦА
„Стара Удба – нова демократија” – најбоља је дефиниција прве деценије обновљеног српског вишестраначја након 1990. године, како ју је луцидно описао незаборавни Антоније Ђурић. И заиста, као у неком политичком луткарском позоришту, Служба државне безбедности поделила је улоге у формирању нових политичких странака након пада комунизма управо бившим комунистима: Слободану Милошевићу, Војиславу Шешељу, Вуку Драшковићу…
Први се окористио о процес духовног и националног изласка српског народа из комунистичке тамнице, други је обесмислио комплетну антикомунистичку идеју, на првом месту равногорство и монархизам, а трећи је опоганио сваки патриотски чин, претварајући га у простаклук и ријалити. И после 35 година тешко је ослободити се негативних последица деловања ове лажне политичке елите коју нам је наметнула комунистичка дубока држава.
На истеку те прве деценије (1999) настале су Двери, управо као покушај да се дође до аутентичног Србства које почива на духовним и моралним светосавским основама, а које је под влашћу ове Тројке изгубило свој идентитет. Двери су за ових 26 година постојања и рада константно настојале да обједине хришћанске и родољубиве снаге у нашем народу, почевши од омладинских па до страначких. Често је то рађено и на штету самих Двери, али са уверењем, актуелним и данас, да само тако сложни и обједињени можемо постати фактор на српској политичкој сцени – по први пут после 1945. године.
Међутим, гомиле личних лидерских сујета и страначких међусобица, али пре свега једна невидљива рука Тајне Службе, то једноставно нису дозвољавали. Ово је постало посебно драматично у времену власти Александра Вучића из простог разлога што победа над његовим режимом не може доћи са леве, грађанске и прозападне стране политичког и интелектуалног спектра већ искључиво са десних, националних и суверенистичких позиција.
Вучић као пасионирани истраживач јавног мњења и чувар наказног режима бахатости, нестручности, издаје и лоповлука најбоље зна одакле му долази највећа опасност. Њега не може да победи неко ко ће бити за признање косовске независности, увођење санкција Русији или прихватање измишљеног геноцида у Сребреници, већ само неко ко ће заступати оне ставове које подржава више од 80% грађана Србије, а они су апсолутно суверенистички и патриотски. Зато је важно да на тој страни политичког спектра делују неки нови, софистицирани Драшковић и Шешељ, лажне фортификације које служе да покрију политички простор и ништа не раде, сем што раде за БИА.
Навешћу пример Двери као модел за уништавање свега што није под директном контролом БИА. Као политичка организација везана за СПЦ, породичну политику и националну идеју, Двери су сатанизоване од стране режимске пропаганде управо на овим тачкама на којима су имале највећу политичку перспективу, па је тако председник Двери „опљачкао Хиландар, бије жене и фашиста је који ради за НАТО”. Не сме се, дакле, дозволити рађање нечег новог.
И на следећим изборима се може очекивати активирање старих и нових удбашких служинчади: спавача БИА у редовима интелектуалне и политичке лажне елите, који ће глумити трећи пут односно да су истовремено и против Вучића и против Студентске листе „као прозападног пројекта”. Да се одмах разумемо: нема већег прозападног пројекта у новијој српској историји од формирања Српске напредне странке и њеног доласка на власт у Србији. Тражити у Студентском протесту неки нови ОТПОР (који је заиста у врху био амерички СКОЈ) бесмислено је, јер је садашњи студентски бунт аутентично српски производ, без обзира што многи покушавају да се убаце и окористе. Верујем да БИА ради 24 сата дневно да задржи монопол садашњих политичких актера и у власти и у опозицији како се не би појавили нови који нису под њиховом контролом.
Оно што њих посебно плаши јесте што у редовима Студентског покрета постоји потенцијал за рестартовање читаве српске политичке сцене и нову поделу карата, а то се из угла БИА и дубоке државе не сме дозволити. Зар да Вучић не буде на власти, зар да Шешељ после 35 година више не буде председник СРС или Драшковић СПО, зар да Жељко Митровић не контролише највећу медијску империју…? Само по себи је јасно да се БИА и дубока држава не могу лако победити и размонтирати. Делује да је и Доналд Трамп склопио неку врсту договора са америчком дубоком државом да не би био онемогућен да постане председник САД, као што је прошли пут учињено. Међутим, да бисмо се било где померили из овог удбашког глиба и жабокречине мора доћи до смене политичких генерација и до промене система који се овде није мењао пуних 80 година.
На овом путу од највећег значаја је да се препозна следећа БИА превара која треба да доведе у питање Студентску листу и патриотске гласаче задржи у покорности вођама лажне деснице. Управо је императив времена да дође до формирања аутеничне десне позиције на српској политичкој сцени која неће бити под контролом БИА и која ће у првом кораку подржати Студентску листу као једини начин да дође до промене не само власти већ и комплетног накарадног и корумпираног система. А онда, у другом кораку, овај блок Нове српске деснице треба да изађе на друге изборе који ће бити идеолошки и програмски и проба да заузме оно место у српском парламенту које ће гарантовати утицај на нову политичку реалност након Вучићевог пада.
Јер, ако то не урадимо, нико нам други неће бити крив зашто ће суверенистичка политика поново бити маргинализована, а наше националне идеје и интереси у другом плану. Не може се замерити другима што се организују око својих планова и интереса, ма колико били чак и антисрпски, већ само самима себи зашто се ми нисмо организовали да бранимо и промовишемо свој духовни и национални идентитет и интересе. Верујем у појаву Нове српске деснице која ће извући све поуке из ове три и по деценије лажи и лажњака који су окупирали десни интелектуални и политички простор.
Бошко Обрадовић, приватни предузетник и председник Политичког савета Српског покрета Двери
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
