[Ђуро]

Ми смо своји на своме и утопија је данас очекивати да ће Срби употребљавати језик који треба из корјена учити као да је неки страни.

Ми као своји на своме користимо разне дијалекте који се понекад доста разликују од књижевног језика. Нпр. неки дијалекти имају мање од 7 падежа. После реформа становништво би наставило да користи дијалекте док би се само промијенио књижевни језик.

Иначе тренд да књижевни језик потискује у употреби дијалекте је јако штетан и узрокује нестанак народне традиције.

[Брада]

Стварање србијанаца од Срба је општи тренд у јавности са јасним циљем да се сви заједно сведемо на простор од Млаве до десних обала Дрине и од Авале и Тамнаве до Ивањице и Крушевца. Зато нам се свима намеће шајкача и труба (углавном тзв црна, тј. циганска), дио те приче је и морање да сви причамо једнако тј. екавицом.
Немам ништа против шајке и трубача из Ариља и Чачка, као ни екавице, напротив. Међутим то је само дио Српства. Цетрални дио Српства али не мора да значи да се ради о изворном, претежном или нај-аутентичнијем Српском изразу.
Јасно је да се намјерно иде на заборављање шубаре (најраспрострањенија и можда најстарија Српска капа, носила се од Старе Планине и Повардарја па до Славоније, Покупља, Бачке и Барање) или црвене капе са црним ободом, без (Херцеговина) или са кићанком од 9 реса (крајишка тромеђа). Исто тако ваљало би се изгледа свјесно одрећи и гусала, дипли и ојкаче, других кола изузев "двојке"; дрмеша, тарабана и глувог кола . . . и тако ћемо за неколико деценија ми од Срба постати србијанци јер им и то одговара зато што је то територијални назив и ставиће нас у раван са марвом и кусуром од "народа" као што су нпр бошњаци, маћедони и монтенегри.
А безрепа гамад тј. хрвати ће уживати у "сопственој" народној пуноћи причајући и Штокавски (ијекавицу, икавицу и екавицу),Чакавски, Кајкавски, пишући латиницу али својатајући и Ћирилицу и Глагољицу, стећке, Котроманиће и Вукчиће и сл.
Наравно све кривицом тог у Јадар убаченог Швапског агента из Херецговине В.Стефановића-Караџића, због којег смо "то је неоспорно" изгубили и Осијек и Дубровник.

[ПРОСВЕТАР]

ЗАШТО СРБИ ПИШУ ХРВАТСКИМ ПИСМОМ...

U S T A Š I C O M ?

Постоји само један начин да се сачува Србско Писмо:

Државним Указом, односно доношењем Закона да се Србски Језик има писати само и једино Србским Писмом, као што је то случај и са дословце свим другим језицима на свету (један језик - једно писмо).

Свако друго решење је лаж, замајавање ионако слуђеног Народа и манипулација у корист србских најцрњих душмана, такозваних „хрвата”!

Први Србин који се потписао хрватским писмом, будућом

U S T A Š I C O M,

био је Вук Стефановић Караџић, Србин који је због сукње и службе за рачун Ка унд Ка Монархије прешао у кримокатоличку јерес латинску.

Било је то 16-ог марта 1850-е године по Србском Календару, у Бечу, а догађај је остао познат у историји под именом „Бечки договор”.

Договор су постигли легитимни представници такозваних „хрвата” из Илирског покрета похрваћеног њемчура Лудвига Гаја и нелегитимни представници Срба, кримокатолик Вук Караџић и Ђуро Даничић!

Ова двојица су били нелегитимни - јер су листом све србске установе биле противне „Вуковој работи”!

Поред осталог, тога дана је утаначено да друго Србско Писмо буде хрватска латиница, потоња

U S T A Š I C A,

а друго хрватско писмо Србска Ћирилица.

Испод текста договора такозвани „хрвати” су се потписали хрватским писмом-

U S T A Š I C O M,

а кримокатолик Вук Караџић - такође хрватским писмом

U S T A Š I C O M !

И у сваком обраћању такозваним „хрватима” кримокатолик Вук Караџић и Ђуро Даничић користили су хрватско писмо-USTAŠICU, док су у обраћању њима такозвани „хрвати” користили - такође хрватско писмо-USTAŠICU.

Тако је то почело...и тако то траје и постаје све горе и горе до...ТРАГИЧНЕ СИТУАЦИЈЕ КОЈА МОЖЕ ГОЛИМ ОКОМ ДА СЕ ВИДИ У ОВОЈ БАЈАГИ СРБСКОЈ ДРЖАВИ ГДЕ ВЕЋИНУ ГРАЂАНА ЧИНЕ ЛАТИНИЧАРИ, НЕДОВРШЕНИ ХРВАТИ!

---

А ШТА СУ МИСЛИЛИ И ГОВОРИЛИ МИЛОШ И ЊЕГОШ О КРИМОКАТОЛИКУ ВУКУ?!

Међутим!

Кад кажемо „Србско Писмо”, ми заправо мислимо на „Вукову Ћирилицу”, а у оно доба то су била два различита појма.

Под „Србским Писмом” разумело се писмо Кнеза Мирослава и Светог Саве, које је, реформисано више пута, до 1868-е године било Србско Службено Писмо!

Користило се у свим државним и културним установама, у школи, Цркви, грађанству... Укратко, њиме је писао свако ко је био писмен!

Под „Вуковом Ћирилицом”, или „Вуковим писмом”, као што му име каже, подразумевало се писмо које је саставио плаћени „кадар” Ка унд Ка Монархије и кримокатолик Вук Караџић!

То, дакле, није било Србско Писмо, а у ствари није било ни Вуково, јер он није пресудно утицао на његову израду!

То писмо којим сада пишемо, наиме, направио је Хијеронимус (у србске наиве познатији као Јернеј) Копитар, особа коју је Бечки Двор одредио за спровођење једног опсежног пројекта усмереног против Срба, који ће у историји остати познат под именом „Вукова реформа”!

О циљу прављења новог писма за Србе, Хијеронимус Копитар је 12-ог фебруара 1822-е године претпостављенима поднео следећи извештај:

-„Рјечник” (мисли се на Вуков „Србски рјечник” из 1818-е године, објављен под Вуковим именом „да се Власи не сете”, а уз одлучујући Копитарев рад) треба дефинитивно да утврди (србску) ортографију тако да може издржати испит пред критичарима и, истовремено, пред аустријским патриотом, који преко ње жели да олакша себи прелаз на латинични алфабет„!

ОВЕ РЕЧИ ВРХОВНОГ ЦЕНЗОРА ВЕОМА КРИМОКАТОЛИЧКЕ КА УНД КА МОНАРХИЈЕ, УРЕЖИ СРБИНЕ ЛАТИНИЧАРУ У КОЦКАСТУ ГЛАВУЏУ ПОЛУПИСМЕНОГ ИНАЏИЈЕ!

ОВЕ РЕЧИ СУ ТИ СКРОЈИЛЕ И КРОЈЕ СУДБИНУ!!!

---

Дакле, „Вуково писмо” је представљало једну фазу у латиничењу Срба, јер наметање комплетног латиничног писма одједном није било могуће!

И овако је србски отпор „Вуковој Ћирилици” био снажан. Из правог малог рата вођеног тим поводом остала је у сећању борба око латинског слова „ј”, мада је она чинила само врх леденог брега.

„Вукова” слова су, наиме, подешена тако да у целини више личе на латиницу него на стару Србску Азбуку, а водило се рачуна и о томе да добар део „Вукове” азбуке граде латинска слова!

Кнез Милош Обреновић је у вези с тим писао Владици Петру Петровићу Његошу, 20-ог октобра 1836-е године по Србском Календару, па каже:

„Има једна рђава секта, вуковка названа, која дебело јер изоставља, и још гдекоја измењенија захтева, и све се бојим да не буде отров ученија ове секте и до у Црну Гору, досад свагда чисту и невредиму пребившу, приспео, и ако би то било, то би ми заиста врло тешко и жао пало, јербо је доста верно познато да та секта изостављањем дебелог јер и увођењем некаквог ”ј„ одводи од Православља и приводи к римокатоличанству.

Познат ће Вам бити кустос Ц. К. (Царско-Краљевске, Ка унд Ка, прим. ПР0СВЕТАР)Библиотеке, Копитар, римокатолик, овај је та ученија разврата дао Вуку, а Вук вуче туђу будалаштину не знајући ни шта вуче ни нашта.

Но ово, мислим, сами за себе задржите, да не дође до нечастивих ушију.

Та је секта и овде била почела исто учење распрострањивати, но ја сам то у согласију с Митрополитом Карловачким Сратимировићем предупредио многе такове књиге у ватру бацивши а многије читавим сандуком побацавши”.

...

И ОВЕ РЕЧИ МИЛОША ВЕЛИКОГ ЗАПАМТИ СРБИНЕ-ЛАТИНИЧАРУ, ТРЕБАЋЕ ТИ ЈЕР ЋЕМО И МИ, ШАКА СИРОМАХА-ПРАВОСЛАВНИХ СРБА, ПО УГЛЕДУ НА МИЛОША ВЕЛИКОГ, КЊИГЕ ПИСАНЕ ПРОКЛЕТОМ

U S T A Š I C O M

У ОГАЊ ЈЕДНОГА ДАНА БАЦАТИ!

ОВАЈ ГРМ ЋЕ ВРЕМЕ ДА ОСУШИ,
И КАМЕНИ СТУБ ЋЕ ДА ПОРУШИ,
АЛ'СРБИЈА ВЕЧИТО СТАЈАЋЕ,
И МИЛОША ИМЕ СПОМИЊАЋЕ!

---

Његош се у одговору сложио да су Вукова „правила ортографическа сасвијем противна правилима ортографије књигопечатни Црквено славенски књига нашег Вјероисповеданија”!

Вука није обавестио о својој преписци са Кнезом Милошем и до краја живота се држао старе Србске Азбуке, како у својим књигама, тако и приватно.

Док се под аустријским надзором Србско Писмо (Вуково) приближавало латинском, истовремено је први пут у историји прављено хрватско службено писмо!

При томе су се Аустријанци руководили истим принципом, у обратном смеру:

Хрватско писмо морало је да личи на „Вукову Ћирилицу”!

Зато није прихваћено писмо које је саставио похрваћени шваба Лудвиг Гај по чешком узору, па је тзв. гајевица модификована у правцу решења из „Вукове Ћирилице”.

Још док је питање хрватског писма било отворено, многи су сматрали, па и кримокатолик Вук Караџић, да ће „Вукова Ћирилица” бити и једино Србско и једино хрватско писмо, као компромисно решење између Србских и латинских узора.

Тако је Игњат Брлић из Славонског Брода писао:

„Шта нас уздржава да се не сагласимо један и исти језик и једном истом азбуком писати?

Србо-Илири треба да попусте нешто од Ћирилице, а илирски католици нешто од латинске азбуке, и да се обе партије братски сједине у од Вука истављеној средини”.

Брлић се, иначе, сматрао Славонцем, а Вук га је називао Шокцем пошто је био кримокатолик.

Он је говорио Србски Језик и заправо је био један од преко милион Срба кримокатолика, који ће у наредном периоду бити похрваћени пројектом „Вукова реформа” и од којих ће касније настати најцрњи најпре Крижари папотом Усташе!

На изради једног писма за све Јужне Словене радио је и Хијеронимус Копитар. Како је он био главни носилац пројекта, у име Беча, то су његовим писмом имале да буду решене све полемике и све дилеме; појавом тог писма нестало би и „Вукове Ћирилице” и гајевице.

Копитар, међутим, крајем тридесетих година 19-ог века, напушта пројекат и ново писмо се није појавило.

То је била срећна околност по Србе (но како данас видимо, само привремена. Прим. ПР0СВЕТАР), јер је Копитарево писмо било латинично, а Вук Караџић је унапред показивао спремност да га прихвати, стално пожурујући Копитара у раду.

Примера ради, он је 27-ог јануара 1838-е године писао овом свом ментору, па каже:

„Вриједно је да се ви око тога потрудите, па бих ја мој Рјечник штампао и тим словима, а може бити и пјесме”.

Да је идеја стварања једног писма за Србе и такозване „хрвате” имала велике шансе за успех, можемо видети и по томе што је успела идеја наметања једног језика, тзв. србскохрватског!

Вуку Караџићу и његовим, тада малобројним, присталицама, деловала је прихватљиво јер су такозвани „хрвати” практично без икаквих отпора узели Србски Језик. Зашто онда - сматрали су они - Срби не би узели латинско писмо, у интересу „народног јединства”?!

ПА ЕВО И СРБИ СЕ ДОБРОВОЉНО ПРЕСАЛДУМИШЕ И МАСОВНО ПИШУ

U S T A Š I C O M,

ЗБОГ КОЈЕ СУ СПРЕМНИ НЕ САМО ДА БРАТА СРБИНА ДАНАС БИЈУ НЕГО СУТРА И ДА...УБИЈУ!!!

„МРЖЊА КОНВЕРТИТА” ЈЕ У ПСИХИЈАТРИЈИ ДОКАЗАНО ПАКЛЕНО ЗЛО КОЈЕ ОПСЕДА И ДУХ И МОЗАК БОЛЕСНИКА!

---

ЗАШТО СУ ТАКОЗВАНИ „ХРВАТИ” УСВОЈИЛИ СРБСКИ ЈЕЗИК?

Наметање Србског Језика такозваним „хрватима” изведено је ради ширења хрватског имена, и самим тим аустријског утицаја, на Србе који су прихватили кримокатоличку јерес лкатинску и продали „Веру за вечеру”.

У наредних сто година похрваћени су практично сви Срби кримокатолици у Славонији, Далмацији, Дубровнику, Босни и Херцеговини-Светог Саве Ђедовини.

Најпре је њихов језик проглашен „хрватским”, а онда су они преименовани у „хрвате”.

Пре овог доба, такозвани „хрвати” нису имали свој службени језик.

Код њих је била ситуација отприлике као сада у Индији:

Сви образовани Индијци говоре енглески језик, а ко не иде у школу говори само локалне индијске дијалекте!

Тако су образовани такозвани „хрвати” говорили латински, мађарски, италијански или немачки, зависно од историјског периода и територије на којој су живели.

И некада, када су прави Хрвати имали своју државу, од 900-е до 1100-е године, ни ти Хрвати нису имали сопствени књижевни језик, већ је то био латински као и код Маџара!

Латински је био службени језик у такозваном „хрватском” Сабору и у првој половини 19-ог века.

Када је 1832-е године један посланик затражио увођење „хрватског службеног језика”, свој предлог је морао да образложи на латинском, јер да је говорио на том „хрватском” нико га не би разумео!

Наиме, како нису постојале хрватске школе, књиге, новине, итд, образовани такозвани „хрвати” су временом и приватно почели да користе стране језике, заборављајући свој матерњи језик.

„Право рећи”, писао је „хрватски” историчар Фердо Шишић, пре 1848-е године хрватски језик није се користио „ни у кућама”!

А Антун Мажуранић је писао 1852-е године:

„Ни најученији наши људи нису могли складно и углађено ни десет риечи проговорити нашим језиком”.

У „хрватском” Сабору неко је први пут проговорио на „хрватском” језику (а заправо на Србском) тек 2-ог маја 1843-е године!

Био је то Иван Кукуљевић, који је тада дословце рекао:

„Ми смо мало Латини, мало Нијемци, мало Маџари, мало Словени, а искрено говорећи нијесмо укупно ништа. Мртви језик римски, а живи језици: маџарски, њемачки и талијански - то су наши тутори”.

Наравно, Кукуљевића нико у том „хрватском” Сабору није разумео!!!

---

Али, шта се подразумевало под појмом „хрватски језик”?

По том питању европски лингвисти нису били сложни. Једни су давали предност чакавском говору, други кајкавском, а трећи су сматрали да оба ова дијалекта припадају такозваним „хрватима”.

Углавном, пре аустријског пројекта „Вукова реформа” ниједан лингвиста није сматрао штокавски говор хрватским - сви су га рачунали у Србски Језик.

Онда је бечки Двор одлучио да такозваним „хрватима” наметне Србски штокавски Језик ијекавског, херцеговачког, наречја.

„То је испрвце било врло тешко многим ”хрватским„ писцима, јер су познавали само кајкавштину, у школи учили латински језик, а у обитељи говорили већином немачки.

Многи Илирци почну марљиво учити штокавско наречје”, писао је „хрватски” историчар Рудолф Хорват.

А „хрватски” историчар, теолог Шиме Љубић, средином 19. века писао је овако:

„Данашњи Хрвати, којих нема много, на Гајев позив одлучно одступише од свога (језика) помиешаног пориекла... те су озбиљно попримили такозване србске начине и облике језичне... до циела у учењу и у јавном животу”.

За обиље сличних цитата читаоца упућујемо на књигу др Лазе Костића „Крађа србског језика”!

Илирски покрет је Србски Језик прогласио за службени језик такозваних „хрвата” 1836-е, а „хрватски” Сабор 1861-е године.

Била су у оптицају три имена за назив новог језика:

1.
Илирски,

2.
Југословенски или

3.
хрватски.

Сабор се определио за трећу опцију, па је Србски Језик преименован у „хрватски” језик.

По природи ствари, остављање Србског Имена није долазило у обзир.

Па ипак, током наредних деценија такозвани „хрвати” нису скривали овај чин, просто зато што то није било могуће. Лудвиг Гај је, још док процес није био окончан, 1846-е године, писао:

„Ну нама још из далека није на ум пало тврдити да то није Србски већ (да је) илирски језик; паче се поносимо и хвалимо Богу великому што ми Хрвати с браћом Србљима сада један књижевни језик имамо”.

---

Ако ставимо на страну Деретића, по коме су СВА писма настала од Винчанске Србице пре много десетина хиљада година, стоји чињеница да је Ка унд Ка Монархија, у согласју са Немачким државицама и касније Царевином, кумовала обликовању латинских писама словенских Народа под немачком латинском чизмом, рецимо Чеха, Пољака, Словака и Лужичких Срба!

Тако је исто иста Ка унд Ка склепала и латинско писмо намењено Србима који су продали веру за вечеру и масовно прешли у кримокатоличку јерес латинску!

То је спроведено у дело и ми ође дајемо тачне датуме КАД и КАКО!

Тако је настала та „хрватска” латиница којом већина НЕДОВРШЕНИХ ХРВАТА шкраба у државици Ново-Србијици!

А ево веома логичног питања ЛАТИНИЧАРИМА-НЕДОВРШЕНИМ ХРВАТИМА:

КАД СЕ ВЕЋ КРИЈЕТЕ ИЗА ЂЕДА ДЕРЕТИЋА КОЈИ ТВРДИ ДА СУ СВА ПИСМА НАСТАЛА ОД СРБИЦЕ ПА И ЛАТИНИЦА, ЗАШТО ОНДА НА УСВОЈИТЕ РЕЦИМО ПИСМО НАШИХ КРИМОКАТОЛИЧКИХ РОЂАКА ПОЉАКА ИЛИ ПРАВОСЛАВНИХ ПОЉАКА КОЈИ ПИШУ ЛАТИНИЦОМ ИЛИ ПРАВОСЛАВНИХ ЧЕХА, КОЈЕ ЈЕ СРБСКА ЦРКВА ОФОРМИЛА, НЕГО СТЕ ЗАПЕЛИ ДА КОРИСТИТЕ БАШ КРВАВУ

U S T A Š I C U

НАШИХ СМРТНИХ НЕПРИЈАТЕЉА?

Е па ми ћемо да одговоримо:

ТО ЈЕ ЗАТО ШТО ВИ НИСТЕ НЕДОВРШЕНИ ЧЕСИ НЕГО СТЕ НЕДОВРШЕНИ ХРВАТИ!

---

И да закључимо:

Исписивање Србског Језика латинским кукама нема везе са употребом енглеског, нити ће неки Енглез у пословном односу боље разумети саобраћајне знаке или писмо на Србском Језику писано на Србској Ћирилици, од писма или знака на

U S T A Š I C I!

Прави разлог безмерне љубави Новосрба, то јест НЕДОВРШЕНИХ ХРВАТА, према USTAŠICI треба тражити у наслеђу титовске СФР Шугославије, која је том народу још увек неизмерно драга успомена, пос%$&/ем им се и на њу и на Кућу смећа, ђе НЕДОВРШЕНИ ХРВАТИ још увек под стражом чувају мрца од Амброза!

Паметном доста!

---

Један Језик а два писма-то је само доказ НЕДОРЕЧЕНОСТИ и ШИЗОФРЕНИЈЕ на нивоу целе Нације!

А та прича „исток на западу...” је прича из Средњег Века пројектована у Брозовску „несврстану” (а уствари веооома сврстану) СФР Шугославију и о седењу на две столице!

С'ТИМ ЈЕ ГОТОВО!!!

Писање Србског Језика Ћирилицом, као што су нам Преци чинили хиљаду година, сигурно неће одмоћи претензијама Србства на СОПСТВЕНИ ПУТ, ДРЖАВУ И КУЛТУРУ, док ће нас писање усташким писмом сигурно докусурити и гурнути у наручје трулог Запада!

ДАНАС,

и словима

Д А Н А С

наш циљ треба да буде ПРИБЛИЖАВАЊЕ РУСИЈИ И РУСИМА, зарад нашег

ГОЛОГ

ОПСТАНКА,

а теорије Ђеда Деретића о Нину Беловом, причу „Исток на западу...” да оставимо историчарима и академицима да решавају док ми ђецу правимо и руске војне базе по Србским Земљама монтирамо!

СРБИ...ПРЕОСТАЛИ СРБИ, НЕ ПОТКОПАВАЈТЕ ДАКЛЕ ПОСЛЕДЊЕГ СРБСКОГ ГРУДОБРАНА ЗБОГ ВАШЕ ЛЕЊОСТИ ДУХА И ТЕЛА ДА СЛЕДИТЕ УСКУ СТАЗУ ПО КОЈОЈ СУ НАШИ СВЕТИ ПРЕЦИ КОРАЧАЛИ У УСИЉЕНОМ МАРШУ КРОЗ ИСТОРИЈУ, САМО И ЈЕДИНО ЗБОГ ИЗГОВОРА ЗА ВАШ ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ХЕДОНИЗАМ!

Ми рекосмо, по пустињи викасмо, ма Душу спасисмо!

[мунгос]

Има са реформом итекакве везе. Као и Далмација итд. Читај књиге епископа Никодима Милаша, он је полемисао са Штросмајером и Рачким...

Са њима су полемисали многи Срби, а не само Милаш. Ови су тјерали своје, а сад шта то значи? Ништа. Све док то није званично прихваћено у Нишу 7. децембра 1914. Тад је Зли Вук већ био пола вијека мртав.

Сад скроз је занимљиво да су Вука фалили сви Словени, понајприје Руси, Чеси и Пољаци, а и многи други странци по цијелој Европи - пријатељи Срба.
Па смо онда спали на то да останемо брез иједног пријатеља (7. дец. 1914-данас).

---

Просвјетаре, брате мили, свашта ти написа. И што јест и далеко више што - није! Па многи велики Срби су се тиме бавили, Лазо М. Костић као први од првије.
И оцијенише рад Злог Вука као за Србе добар и позитиван, кад је мало шта било позитивно. Зли Вук је био див над дивовима, Српска армија, сам самцат је пробио Српско име у свијет, након 5 вијекова турске раме и заинетересовао странце за Србе.
Вон Ранке, један од највећи историка свијета, написа Српску револуцију захваљујући Злом Вуку. Шта је Вон Ранкеу требало да се тиме бави?
И још стотине и стотине другије ствари. Српски еп је Илијада и Одисеја, којој завидише многи културнији и напреднији народи у Европи тога времена.
Да не бијаше Злог Вука, К. би ишта од тога остало сачувано. Али добро, то је по вама говедарски и ђубретарски језик, најпримитивније блебетање непсимене стоке (усмена поезија). Мајко моја!

Па вама би по томе могли и Анте и Јозо из Загреба позавидити!

---

Или како најписменији Србин свога времена рече, велики Доситеј, поводом својије "Буквица" написаније на српском језику да их Србин РАЗУМИЈЕ:

"Која је нами корист од једнога језика, којега у целом народу од десет хиљада једва један, како ваља, разуме, и који је туђ матери мојеј и сестрам?"

Писма Харалампију:

и мислим с помоћу Бога, и којег доброг Србина, дати на штампу, с гражданскими словами, на наш прости српски језик, једну књигу која ће се звато «Савет здраваго разума», на ползу мојега рода, да ми није залуду мука и толико путовање. Моја ће књига написана бити чисто српски какогод и ово писмо, да је могу разумети сви српски синови и кћери, од Црне Горе до Смедерева и до Баната.

[ПРОСВЕТАР]

Сад скроз је занимљиво да су Вука фалили сви Словени, понајприје Руси, Чеси и Пољаци....

Руси су га хвалили, ВО ВРЕМЈА ОНО, јербо се Царска Русија играла Пансловенством еда би контрирала Пангерманизму!

Међутим!

Лако је било Русији, моћној Царевини од 150 мелеона, да се сигра са неким играчкама док на крају не увиди да се број Словена међу кримо-католицима које је Пансловенство привукло Русији може на прсте избројати!

Међутим!

За нас Србе, шаку сиромаха, Пансловенство, отелотворено на Брдовитом Балкану као Југо (Шуго) Словенство, је постало играчка-плачка!

А што се тиче Чеха и Пољака, кримо-католика и покојег суботара, није ни чудо што су свог кримо-католика Вука хвалили!

И ми би га хвалили да је био Србин Православни!

Паметном доста!

[мунгос]

И превише, мој Просвјетаре, и превише! При томе, скроз непаметно.

Кад сам рекао Руси, нијесам ту мислио на политички опортунизам, него на Русе језичке и друге стручњаке који су давали своју оцјену као врсни стручњаци у томе.

Друга ствар, неукусно је и срамотно Чехе, који су Србима били највећи пријатељи прије такозване "југославије" називати кримо-католицима (као и Вука).

"Блаженопошивши" и "витешки" је хтио укидати ћирилицу и уводити латиницу, а не Зли Вук! Исто онако како је укинуо двије српске државе и како је укинуо Српски народ.

---

Једна ствар је била причати о некаквом јединству Срба и Хрвата, кога није било ни у појму. А сасвим друга, дигнути то све на највиши државни ниво и метнити на чело националних интереса, као у Нишу 7. децембра 1914.
Сасвим двије ствари. Неспојиве и неуспоредиве.
Као да ти и ја ође на форуму нешто одлучимо по томе питању, овако необавезно пискарајући, и кад то одлучи званична политика Србије у Београду и Загребу.

[херцеговац]

Сваки наш пораз је кренуо из Београда.

Него није ми јасан Просветар како то он мисли?

Овдије се налупао као Максим по дивизији мећући стара писмена у савремени! Тури тако па испадне никако.

Не схвата да је све 'другчије' и да се не да калемити него је или, или!

А опет, себи у браду,
што више воли руску редакцију? Је ли знао за постојање Србуљских штива и књига?

Црквенословенски је освештан и нипошто не смије да се изгуби из Богослужења!

[ПРОСВЕТАР]

Црквенословенски је освештан и нипошто не смије да се изгуби из Богослужења!

Ја....то вели Херцеговац, ама унијати у Србској Цркви се никако не слажу сутим!

Погледајте интересантну емисију на РТС под називом „Uскрс на Крфу”, шта'ш унијатска телевизија унијатске Државе а по свему судећи и Црква, немож'друкше него да унијати и називе најсветијих Празника србских.

http://www.rts.rs/page/tv/ci/story/17/%D...D1%83.html

Даклем, неђе при крају неки унијата објашњава на острву Видо како је на Васкрс, пред пробој Солунског Фронта маса србских војника и официра била постројена у градској луци када им је Главникомандујући, Блаженопочивши Престолонаследник Александар честитао Васкрс са речима: „Христос вАскрсе” а војска громко одговорила са „Ваистину вАскрсе”!

Међутим!

Овај Ново-србски унијата лаже к'о пас!

Истина је да је Престолонаследник честитао Празник са речима:

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ!

А да је Војска одговорила са:

ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

Нами заиста није јасно зашто је унијатима толико важно да баш сваку реч преведу на савремени србо-шатровачки језик пучине, па се чак не устручавају ни да бестидно лажу!

Зашто нам не оставе бар јуначку прошлост на миру кад су већ намерачили да нам униште будућност?!

Међутим!

Ако се мало загребе по редоследу последњих догађаја од бајаги пада комуно-станизма па наовамо, схватићемо зашто!

Нажалост, да погибељ наша буде потпуна, и у Србској Цркви је од почетка 90-их уведена пракса да се БАШ СВЕ преводи са класичног ПРАВО-СРБСКОГ на „шатровачки” и вулгарни језик пучине избушен турцизмима који нам је по диктату прије Аустрије увео од исте плаћени „просветитељ”, кримо-католик Хијеронимус Копитар и његов пулен, тоже кримо-католик, Вук Караџић!

Праксу превођења са ПРАВО-СРБСКОГ до најситнијих детаља увели су у Србску Цркву такорећи јуче, НОВОТАРИ, на челу са цигојнером Сатанасијем Јефтићем, који носе пластичне крагнице и штуцују браду Свештеничку до бола, све под изговором да Народ не разуме ПРАВО-СРБСКИ!

Њима ништа није Свето, па ни наш Србски Језик Светог Савве, Симеуна, Великомученика Лазара и његовог сина Светог Стефана Високог који написа „Слово љубве”, па ни језик Светих Патријараха Србских Арсенија, Максима, Василија и Петра, но нас ћерају не само да кажемо „ВАСКРСЕ” уместо „ВОСКРЕСЕ”, како су наши стари говорили хиљаду година и лепо се међусобно разумели, него и колач кад пресецају наређују ти да кажеш „ЈЕСТЕ И БИЋЕ” уместо нашег древног „ЈЕСТ И БУДЕТ”!

Да се то и нами није догађало сваки пут кад сечемо колач у Цркви, ми то не бисмо ође непроверено износили!

Зашто се то ради од скора?!

ПА ДА БИ СЕ ОДВОЈИЛА СРБСКА СВЕТА ЛИТУРГИЈА ОД РУСКЕ, ЈЕР БРАЋА РУСИ СЛУЖЕ НА ПРАВО-СРБСКОМ И

Н И К А Д

НИСУ ПРИСТАЛИ ДА ПРЕВОДЕ НА СВАКИДАШЊИ РУСКИ ЈЕЗИК И ПОРЕД СТРАШНИХ ПРИТИСАКА У ВРЕМЕ ЈУДЕО-БОЉШЕВИЗМА!

БРАЋА РУСИ НАМИ САЧУВАШЕ СТАРО-СРБСКИ ЈЕЗИК ОД ОД АУСТРО-УГАРСКЕ „РЕФОРМЕ” ЋОПАВОГ КРИМО-КАТОЛИКА ВУКА КАРАЏИЋА, ЗА БУДУШЧА НЕКА ПОКОЛЕЊА!

Међутим!

Појавише се „НОВАТОРИ” у мантијама са пластичним крагницама и до бола штуцованим брадицама, да нам наш стари језик отму!

НЕ ДАЈТЕ БРАЋО СРБИ АКО БОГА ЗНАТЕ!

==============================
НЕ, НЕЋУ НОВО!!!

Старо, старо ми дајте!

Оно што мирише на сув босиљак и

што сада тако слатко пада.

Пада и греје...греје срце.„

Бора Станковић
===============================

СРБИНЕ ЧУВАЈ СЕ ДЕМОКРАТИЈЕ МЛАДЕ, ПЕДЕРСКЕ ПАРАДЕ И ПОПА БЕЗ БРАДЕ!

КАКО МИ РАДИЛИ-ТАКО НАМИ БОГ ПОМОГАО!

Вріеме є да се окупимо!

Вріеме є да што углавимо!

Нека буде борба непрестана!

Нека буде што быти неможе!

Поколеня дела суде, што є чіе, даю свема!

ВО ИМЯ ОТЦА И СЫНА И СВЯТОГО ДУХА!

МЫ СЕРБЫ, СЪ НАМИ БОГЪ !

ЯКО СЪ НАМИ БОГЪ !

Да исполњатсја уста наша хваљенија твојего Господи!

Jако да појем Славу Твоју, јако сподобил јеси нас Причаститисја Свјатим Твојим Божественим Безсмертним и Животворјашчим Тајнам:

СОБЉУДИ НАС ВО ТВОЈЕЈ СВЈАТИЊИ, ВЕС ДЕН ПОУЧАТИТСЈА ПРАВДЈЕ ТВОЈЕЈ!
_________________

Ми рекосмо, по пустињи викасмо, ма Душу спасисмо!
_________________

Пропаст и погибељ наша је потпуна а листа грехова нашијех подугачка...

Воскресе́ние Христо́во ви́девше, поклони́мся Святому Господу Иисусу, единому безгрешному!

---

Зли Вук је био див над дивовима, Српска армија, сам самцат је пробио Српско име у свијет, након 5 вијекова турске раме и заинетересовао странце за Србе.

Ја....како их је заинтересовао тако су нас и пригрлили па ни до дан-дањи не можемо да се ишчупамо од њиховог загрљаја и...заинтересованости!

Паметном доста!

---

Српски еп је Илијада и Одисеја, којој завидише многи културнији и напреднији народи у Европи тога времена.
Да не бијаше Злог Вука, К. би ишта од тога остало сачувано.

Вук НИЈЕ ЈЕДИНИ који је сакупљао народне песме али ЈЕСТЕ ЈЕДИНИ који је то чинио из чистог користољубља јербо су Њемци и остали све што је исти сакупљао богато плаћали за оно време!

Узми рецимо сад....кад би Њемци данас плаћали за србске масне вицеве да'иш како би се нашле на 'иљаде Вукова у данашњој Ново-Србијици да то за паре сакупљају!

Уосталом Вук није само Србске Епове сакупљао наго баш и "масне вицеве", ко не верује нека потражи његову збирку "Црвен бан" па да'иш чуда!

А што се тиче Србских Јуначких Пјесама, то нису „његове” песме него ДЕО , и словима Д Е О, богатства нашег ЦЕЛОКУПНОГ НАРОДА!

Међутим!

Кримо-католик Вук је тај ДЕО народног блага сачувао из КОРИСТОЉУБЉА, а онај други део, НАШ ЈЕЗИК, НАШЕ СВЕТЕ КЊИГЕ СРБУЉЕ И НАШЕ ПИСМО, немилосрдно уништавао, а по налогу Аустро-Угарске кримо-католичке империје чији је био понизни слуга!

Такође није ЈЕДИНИ који је покушавао да спроведе реформу Србског Језика и Писма!

Рецимо реформа Сава Мркаља јесте ЕВОЛУЦИЈА ЈЕЗИКА И ПИСМА док је Вуково сакаћење чиста РЕВОЛУЦИЈА у негативном смислу!

Саво Мркаљ је себе називао „свободних художества и философије доктор”, титула коју полуписмени Вук неби ни разумео!

Међутим!

И Саво Мркаљ је својом реформом дирнуо у Божије па је године 1827-е подилканио, то јест изгубио ментално здравље и преминуо 1833-е у бечкој лудари!

Пај'те се и ви који ове браните!

Еве вам Вуковог „народног” језика, уживајте, па каже:

https://www.youtube.com/watch?v=qY5R6ElSq6I

Џезва, чорба, чакшире, чибук , авлија
чардак, сарма, чарапа, ајвар, фереџа
кесер, ексер, димија, мезе, кашика
дувар, подрум, рахатлокум, ћилим, тараба.

рефрен

Буђелар, катанац, баксуз, џимрија,
муфте-ћуфте, севап, ћевап, тазе, туршија
Буђелар, гурсуз, баксуз, џимрија,
муфте-ћуфте, севап, ћевап, тазе, туршија

Аман , заман , сабајле, севдах, џукела
ћумур, харач, ђутуре, зулум, јаничар
киоск, муфљуз, чаршија, кабадахија
и на каиш машала, бујрум, комшија

џумбус, џанум , џефердан, зијан , касаба
сиктер, багра, ћурчија, дорћол, макадам
бирцус, ђерам, ђубровник, астал , калдрма
мегдан, ћишак, ђеврек, бурек и ђувегија

Ово није ни приближно цео списак речи из Вуковог бајаги „херцеговачког”!

Кад бејасмо давно једном (и више никад) у Турској у студентским данима, мери нешто Туре бакалин на кантару (опет све турске речи), па каже:

-Таман!

Ја платих па кренусмо да изађемо а он ће:

-Еј, кусур!

Чудан неки „херцеговачки” КРИМО-КАТОЛИКА Вука Караџића!

'Ај још само неко нек зуцне да Вук није прешао у кримо-католичку јерес латинску а због сукње!

---

Трућ, ћућ, бућ...Л и јат дају љ, па није ни леп ни лијеп него је по твоме љеп!

Тја...ај'поново јербо повторавање је мајка свих наука, па каже:

Дајемо дакле ође неколико речи из једног писма Владике Његоша а из књиге под насловом „ПИСМА Петра Петровића Његоша”, коју имамо ође на столу.

Књига је штампана у Београду Лета Господњег 1940-е године, а на задњој страни се још налази налепница са Именом мога Прађеда.

Напомињемо да је препис овај био доста напоран јер немамо програм за Право-Србски.(Одлучили смо да би то био најбољи назив за Језик Србских Светитеља).

Такође скрећемо пажњу читаоцима да је писмо Његошево Јосифу Рајачићу, Карловачком Митрополиту, Србском Патријарху и Управитељу Србске Војводине, било још компликованије са писменима тако распоређеним да бисмо морали да користимо три савремена писма истовремено како би вами то претставили.

Па каже (Извињавамо се опет је уместо КРСТОЛИКОГ СЛОВА ЈАТ код неких сокоћала може да буде и нека коцкица:

==================================================
Провиденіе осѣнивъ многіе народь благотворньiмь скиптромь Вашимь, указало имь путь къ истинной славѣ и благоденствiю.

Провидѣнiемъ въ отвѣть на гласъ страждующихъ, принято будетъ съ чувствомъ неизмѣнной преданности.

Имѣю счастiе бъiть,

Вѣчно преданнѣйшiй слуга и Богомолецъ,

Владъiка Черногорскiй

Петръ Петровичъ Нѣегошъ
=================================================

Са згражањем констатујемо да данас има дрзника који халуцинирају да су Србски Светитељи говорили и писали неким језиком који као „није био нааааародни”, па се усуђује да помињу и Име за које чак не знају да се пише овако:

Нѣегошъ

Страшно човече!

У надежди да већина Срба који ово читају могу да виде на својим екранима Крстолико Србско Слово ЈАТ,

остајемо

---

СРБИМА СРБСКИ ЈЕЗИК И ПИСМО, а посмртне остатке кримо-католика Вука Караџића исзместити из Порте Србске Саборне Цркве на кримо-католичко гробље, на каквом је и његов син Деметар (а не Димитрије) сахрањен у Русији.

Паметном доста.

[ПРОСВЕТАР]

Лингвистичке аналфабете и интелектуални гноми да се уздрже од коментара.


Преласком на Вуков писмени језик су озваничени, и самим тим учвршћени турцизми у Србском Језику као домаћи изрази!

Вуков „српски рјечник” садржи масу турских речи а много их је више у такозваном „нааааааааааааародном” језику а да Срби нису ни свесни колико су турцизми део свакодневног речника.

јастук - yastik
комшија - komşu
кајак - kayik
конак - konuk
капија - kapi
корбач - kırbaç
торба - torba
коњ, ат - at
канабе - kanepe
диван - divan

Нами није јасно како су, по Вуку, турцизми постали „српски” и самим тим „обогатили” Србски Језик, а сродни „русизми” и црквенословенске речи су га „осиромашили” и „отуђили” од „наааааааааааааарода”, тако да их је по КРИМОКАТОЛИКУ Вуку требало одмах избацити!?

То нами личи на „обогаћивање” Србског Језика хрватском латинициом, гајевицом илити

U S T A Š I C O M!

Оно што чуди (кад се не гледа кроз призму Вукове прљаве работе са Бечом) је да су једном бившем Србину, и поред чињенице да је прешао у кримокатоличку јерес латинску, сметали русизми, који често и нису били русизми, али му нису сметали искаврени турцизми!

Напротив, Вук турцизме сматра „српским” речима и зато их је уврстио у свој „Српски рјечник”, док сродне словенске и црквенословеске речи сматра „туђим” и „исквареним”!

И то је Србски Великан?!

Мука ми је кад му чујем и видим име а да не говоримо о онима који су га дигли у небеса!

ВУЦИ У ЈАГЊЕЋОЈ КОЖИ И ЋОПАВЦИ НАС УНИШТИШЕ БРЕ!

[мунгос]

Није могуће да за двиста година није било мудрије Србаља (а паметњаковић сваки други) па да нијесу могли средити и прочистити огавне турцизме?
Но се још увијек кука (и чека) на Злог Вука! Ваљда још двиста година?

Тако типично!

Или да још једном видимо шта Доситеј вели:

"Која је нами корист од једнога језика, којега у целом народу од десет хиљада једва један, како ваља, разуме, и који је туђ матери мојеј и сестрам?"

[херцеговац]

Мени још није, многоштовани Просветар, одговорио на питање што се не иде на оживљавање нашег аутентичног из Србуљских књига, а не руске редакције Црквенословенског који и треба да остане Богослужбени?

[ПРОСВЕТАР]

Мени још није, многоштовани Просветар, одговорио на питање што се не иде на оживљавање нашег аутентичног из Србуљских књига, а не руске редакције Црквенословенског који и треба да остане Богослужбени?

Оба језика која си поменуо ЈЕСУ БЕСКРАЈНО БЛИСКА ЈЕДАН ДРУГОМ, док је Вуков тусрко-шатровачки БЕСКРАЈНО УДАЉЕН ОД ОБА!

Према томе ми НИЈЕСМО инсистирали на оживљавању једног или другог, то препуштамо лингвистима-Србским Националистима, од нас паметнијих!

Наш предлог ође јесте:

а)
ПРВИ КОРАК ка соједињењу дијалеката васпостављањем Крстоликог ЈАТ.

б)
Васпостављање КУЛТУРОЛОШКОГ КИНЕСКОГ ЗИДА према такозваним "хрватима" и перигузима!

Послен све треба да иде постепено!

Ево Велики Војвод сведочи да су се усташе, сужњи у Хагу, жалиле да после 10 година проведених у тамници имају проблема да разумеју ново-хрватски, јер такозвани "хрвати" неуморно раде на удаљавању свог квази-језика од овог Србско-вуковског!

Ми сматрамо да им с'наше стране треба дооообро припомоћи!

Паметном доста!

[Ђуро]

Л и јат дају љ, па није ни леп ни лијеп него је по твоме љеп!

Л и јат у неким случајевима дају ље, а у неким лије. У томе се састоји писменост да знаш како се ријеч изговара. Ако мислиш да је ово компликовано погледај енглески, свјетски језик, гдје малтене треба учити за сваку пијеч како се изговара.

[ПРОСВЕТАР]

Л и јат дају љ, па није ни леп ни лијеп него је по твоме љеп!

Л и јат у неким случајевима дају ље, а у неким лије. У томе се састоји писменост да знаш како се ријеч изговара. Ако мислиш да је ово компликовано погледај енглески, свјетски језик, гдје малтене треба учити за сваку пијеч како се изговара.

Сагласан!