(30-09-2015, 10:38 PM)Брада Пише: http://www.vidovdan.org/index.php?option...&Itemid=43
5. октобар 2015.
КО, КАКО И ЗАШТО И ДАНАС РАДИ против србског језика на Светој Ћирилици?
И власт и лингвисти у прећутној спрези, својим понашањем и практичним решењем питања писма омогућују наставак помора Ћирилице међу Србима.
Србске лингвисте није убедило у исправност народно изјашњавање за србски језик
само и једино на ћириличком писму по актуелном Уставу из 2006-е из два разлога.
То опредељење народа у изгласаном Члану 10. Устава само за србско писмо у писању србског језика, србски језичари не само да нису схватили озбиљно него су се у пракси супротставили Уставу директно у Правопису србскога језика Матице Србске (види последње издање из 2010. године).
Они су тиме показали уопорност да и даље примењују правописне и друге одредбе у складу са својим науковањем према Новосадском договору о српскохрватском / хрватскосрпском језику и „равноправности писама“ из 1954-е године, у време када су постојале политичке и наметнуте квазинаучне поставке о српскохрватском језику, који је као термин угашен чим су се такозвани "хрвати" искључили из тзв. заједничког решавања питања стандардног језика и писма.
Тиме су србски лингвисти показали, када су се истргли, стицајем околности, из државне и политичке контроле власти после разбијања СФР Шугославије и практичне пропасти шугословенске идеје која се, последично, показала најштетниојом по Србе.
Њих је данас тешко убедити, без сличне државне контроле као у време Новосадског договора, да је последица шугословенске идеје, последица разбијања СФР Шугославије и поништавања сбпске сербокроатистичке квазинауке губљење србске суверености над именом језика Срба и, што је најгоре, последица србске сербокроатистике је примена налога из времена Новосадског договора о лажној формалној „равноправности
USTAŠICE и Свете Ћирилице“ у језику Срба, а практично наметање налога о нескривеној постепеној замени србског писма латиничком творевином за такозване "хрвате" који, као кримоккаотолици, нису никако могли прихватити србско писмо, јер је оно Православно писмо, Ћириличко.
Србски лингвисти су били, практично, притешњени (не својом вољом и научним убеђењем) поступком такозваних "хрвата" у промени назива српскохрватског језика у „хрватски језик“ и одлуком србских политичара 1991-е за време титића без покрића и тада су променили назив „србскохрватски језик“ и вратили првобитно име свом језику не својом вољом, јер је Влада сачинила већ 1991-е Закон о службеном језику и писму и она је тада променила назив у „србски језик“, па су србски лингвисти стављени тада пред свршен чин и тада су променили у Правопису 1993-е назив „српскохрватски језик“, тада су променили назив језика и у Институту за србски језик.
Значи, лингвисте су у називу језика пред свршен чин ставили најпре 1991-е хрватски лингвисти, па србска влада.
Устав из 2006-е је србске језичаре опет ставио пред свршен чин избором само Свете Ћирилице за језик Срба, захваљујући највише Браниславу Брборићу, уз консултовање новосадске „Ћирилице“.
Међутим!
Лингвисти не шишају ни данас Устав из 2006-е у вези с писмом, па су одступили од тог обавезујућег једноазбучја у Члану 10.
А власт неће да их притисне да се избрише туђе писмо из обавезе у Уставу из 2006-е, а то је зато што данас нашу власт не занимају ни језик ни писмо Срба, него их занима само „Европа без алтернативе“, а наша власт мисли да је Ћирилица сметња за улазак у „Европу без алтернативе“. Зато власт данас не спомиње очување србског језика и, поготово србског писма.
Пошто србску власт србски језик и писмо Срба данас још не занима, србским лингвистима се препушта да раде у томе како су радили уназад шездесет и више година. А то значи да данашњу власт уопште не занима Члан 10. Устава Србије, а лингвисти раде контра том члану у пракси, у струци, у правопису и уопште у просвети и образовању србске деце и омладине.
Дакле, и власт и лингвисти у прећутној спрези, својим понашањем и практичним решењем питања писма и данас омогућују наставак помора Ћирилице међу Србима, и зато је у томе све тако и толико наопако.
УПУТНИЦА
[1] Србски лингвисти су се 1990 године листом изјаснили против „србског језика“ јер су изјавили да је њихово „научно убеђење“ да је „српскохрватски језик научно оправдан“ (видети изјашњење у њиховом еснафском удружењу Друштву за српскохрватски језик и кљижевност под насловом: „О НАЗИВУ ЈЕЗИКА У НОВОМ УСТАВУ СРБИЈЕ“, Школски час српскохрватсјког језика и књижевности, број 4 из 1990. године, стр. 72).
![[Слика: traktor.gif]](http://poljoinfo.com/images/smilies/traktor.gif)
