[Павле]

Nas ođe buni časi si za matorog vojvodu čas za mlađanog boleta i Sandu...

...Стаљина, Љотића, Недића, Дражу, Путина!
Просветар је за све и сви су за Просветара!!

[Vlad Alekš]

Кизо ништа од твоје Аутогомне републике!

Војвода се у Војводини осећа к'о риба у води, еве га данас у Пландишту, шјутра у Лудоновцу а прошјутра у Вршцу!

Радуј се оооо Кизо, Војвода крстари својом Војводином к'о ор'о крсташ!

ШЕШЕЉИЗАЦИЈА ВОЈВОДИНЕ,

ОДМАХ,

САДА,

ТУ!!!

Војводинизација Војводине!

[ПРОСВЕТАР]

Matori za koga si ti?
Za dveri i dss ili Šešelja.
Nas ođe buni časi si za matorog vojvodu čas za mlađanog boleta i Sandu...

Ми смо уствари за Крмнада Чварка (из партизанске породице), ма правимо се да би вам било теже погод'ти!

[Mekenzi]

Ne moze se bit za Boleta i Sandu i Vojvodu, to su dve razlicite struje..

[ПРОСВЕТАР]

Ne moze se bit za Boleta i Sandu i Vojvodu, to su dve razlicite struje..

Ама јес'то ти, Крмнаде?

[Ројалист]

Ne moze se bit za Boleta i Sandu i Vojvodu, to su dve razlicite struje..

Ама јес'то ти, Крмнаде?

Вала баш, к`о да је Чварак

[Чума]

Овде је речено доста тога о историји северне српске покрајине, али чини ми се да је заобиђена суштина проблема.

Уопштено речено суштина проблема је правне природе. Дакле прича се много о правима грађана Восјводине и о њиховом положају док се права осталих грађана Србије уопште и не помињу. Такав приступ овом проблему је, на жалост, део наше политичке некултуре и он је недопустив. Ово је питање које захтева расправу тј. дијалог, аргументовани разговор две стране а не држање монолога о демократији, правима и децентрлизацији од истих оних који не разумеју такве процесе а и како би их разумевали кад су навикли на ,за њих, удобне године комунистичке диктатуре.

Тема је позната, отприлике су познати и аргументи за и против опстанка АП Војводина. Аргументи се своде углавном на историјске и политичке делом и на фискалне (наводно отимање војвођанских пара итд.) Лично нисам категорички опредељен ни за једну од ове две опције, одн. сматрам да ово питање мора да се реши на правно прихватљив начин у складу са свим факторима (историјским, политичким, економским, етничким итд.)

Равноправност грађана (сваке врсте па и политичка) је једно од основних начела грађанске демократије и садржано је у нашем важећем уставу. Управо та равноправност је нарушена тренутним моделом територијалне децентрализације Србије. Пошто равноправност није била супстрат комунистичке владавине логично је да се није водило рачуна о томе раније. Сада би то морало да се узме у обзир и према томе да се изабере једно од следећих решења:

1) да се дозволи равномерна територијална децентрализција државе

2) да се укине АП Војводина

Зашто?

Због тога што је постојање два нивоа власти у једном делу државе док истовремено у другом делу постоји само један ниво представља политичку дискриминацију грађана оног дела државе у ком постоји само један ниво власти (централни). Грађани АП Војводина нису више вредни од осталих грађана Србије а ми не живимо у олигархији да би надмоћ мањине над већином била правно осигурана. Постоји ли иједан разлог да сви ми грађани Србије који смо ван Војводине будемо представљени само у републичкој власти док су грађани Војводине заступљени ,поред тога, и у покрајинској власти? Зашто сви ми гласамо само на републичким изборима (поред избора за локалну самоуправу) док они гласају и на покрајинским? Рационалан одговор на ова питања не постоји.

Иако ми основаније делују аргументи за укидање АП Војводина не сматрам да је то једино решење. Осим тога територија Србије се може равномерно изделити на територијалне целине са статусима региона или округа са одређеним овлашћењима карактеристичним за унитарну државу каква је Србија. Тиме би се такође окончала тренутна дискриминација грађана ван Војводине. Постоје такви примери у уставноправној пракси (Италија, Белгија итд.) Приликом избора одговарајућег решења морају се узети у обзир све околности. Економске карактеристике делова Србије, затим етничке, географске а нарочито чињеница да постоје многи интереси да се распарча Србија и да ли би то и како помогло тим интересима.

Решавање оваквог питања подразумева широку и аргументовану јавну расправу која се неће водити у стању апсолутне доминације медија једне политичке опције као што је данас случај. Захтева доношење суверених одлука и окончање дискриминације на неки од наведених начина. Бојим се да услови за све ово тренутно не постоје тако да ћемо и даље бити таоци комунистичког резоновања државног уређења.

[Ројалист]

Идеологија аутономаштва – антиевропска и антисрпска

Идеја војвођанског аутономаштва брижљиво је гајена током раздобља социјалистичке Југославије од стране владајућег партијског естаблишмента, како би, поред осталих инструмената својеврсне идеолошке лепезе, и њоме била гашена могућност разбуктавања српске националне мисли.

Када су механизми који су држали Србију и српски народ у стању хибернације, крајем осамдесетих година прошлог века, попустили, идеја водиља војвођанских аутономаша постао је доследан опозициони статус наспрам режима Слободана Милошевића.

У последњој фази, након победе демократских снага у Србији, чинило се да ће војвођанско питање напокон наћи модел који задовољава све стране. Но, с обзиром на то да су се лидери досовских странака према овом проблему односили на исти начин као и према другим темама, одлагањем хватања у коштац са њим и гурањем под тепих недовршених решења, војвођанско аутономаштво и данас, у данима када настаје овај текст, настоји да се политички профилише и задржи неопходну енергију за битисање унутар бирачког тела.

Данас заговорници аутономије Војводине покушавају своју потребу постојања оправдати сличним тенденцијама у Европи, намерно или случајно заобилазећи фактор звани нација унутар тих гибања, јер им он не иде у прилог. Наиме, у самој суштини регионалних проблема неких европских држава (Шпанија, Велика Британија, Белгија, Италија, а у новије време прикључила се овој групи и Украјина) јесте релација између нација унутар међународно признате државе. Колико је та релација негативно обојена, толико се проблем регионалног организовања одређене државе истиче. Проблем Шпаније није њена потреба за унутрашњим прекомпоновањем у смислу децентрализације, већ проблематична релација између већинског народа и осталих, мањих, попут Каталонаца. Иста матрица се појављује на Острву између већинских Енглеза и Шкота, у Италији у односу већинског народа на Венецијанце, или у Украјини у односу Украјинаца и Руса. Па и у Белгији је проблем базиран на односу између Фламанаца и Валонаца, а не на неким другим релацијама (село – град, радници – капиталисти, и слично).

Заговорници аутономије Војводине, па и њеног отцепљења од матичне државе, свесно заобилазе ову чињеницу, јер она не иде у прилог растакању Србије, чак напротив. Већински народ у Србији је и већински народ у Војводини, без обзира на вишедеценијски труд заговорника аутономије да створе нову нацију, такозване Војвођане.

У овом смислу се не може поредити Војводина чак ни са Косовом и Метохијом, управо због чињенице да независност Косова подржавају Албанци, који стоје наспрам већинског народа у држави Србији, од којег настоје да се одвоје и за то добију пуно међународно признање.

Када би се чврста НАТО рука макар за тренутак подигла изнад Босне и Херцеговине коју творе три нације, светлосном брзином би се ова држава поделила управо на три дела, свакако не дајући ни промил могућности да та подела иде на два, четири или више од тога, политичких ентитета. Значи, и овде је сам темељ стварања посебне државе нација.

Лако се закључује да, по правилу, сва паневропска политичка гибања која се тичу такозване регионализације држава на простору овог континента у фундаменту имају питање нације, без обзира на жељу војвођанских аутономаша разних боја да своју анационалну срж обоје карактеристикама еврофилства. Посматрајући, дакле, политичка кретања у данашњој Европи, та настојања у самој пракси показују апсурдност такве тезе. Њихова тежња да нацију гурну у други или трећи план, у основи је жеља да све што личи на српство умање, ако већ не могу да доведу до непостојања.

Мала дигресија: Сваки војвођански аутономаш, по неписаном правилу, користи латиницу у коресподенцији, гнушајући се ћириличног писма јер их он подсећа на српство. Таквих примера има много.

Зато је прилично јасно да је, у поређењу војвођанског аутономаштва са савременим европским политичким гибањима, ова идеологија апсолутно неевропска, племенска, ако не и феудална. Њена шизофреност огледа се у једној нелогичности: ако је особи која заговара аутономију Војводине Србија мала јер је у души европејац, како онда може, у истом том тренутку, у истој реченици, Србија да му буде превелика чим се залаже за одвајање једног њеног дела.

Чак му ни аргумент децентрализације ради правичне фискалне прерасподеле новца из буџета не иде у прилог, нарочито ако се узме у обзир чињеница да територија Србије северно од Саве и Дунава може да се преобликује стварањем три, са својим правима и обавезама, историјска региона: Срем, Банат и Бачка, и две, законом уређене градске области (Нови Сад и Суботица).

Где је ту простор за Војводину, сем ако је потреба за њеним постојањем проткана жељом за поткопавањем српске националне државе?

---

//////////////////////////////////////////////////

Протођакон Владислав Вуловић



О ЈЕДНОМ ХЕРАЛДИЧКОМ ФАЛСИФИКАТУ



ИСТИНА О ГРБУ ВОЈВОДИНЕ



Поучан и едукативни текст на сајту Центра за истраживање православног монархизма:

http://www.czipm.org/vojvodina%20grb.html

[Ројалист]

Црногорски сценарио ушао је у завршну фазу у северној српској покрајини кампањом “И ја сам Војвођанин” уочи последњег пописа становништва, иза које нико званично није стао, а на коју је судећи бар по закупљеним билбордима потрошен велики новац. Резултат је додуше тек неколико хиљада људи који су се изјаснили као “Војвођани”, а који би се, да је и даље СФР Југославије, изјаснили листом као Југословени. Много је људи на том простору пореклом из мешовитог брака, и разумљива криза идентитета неких од њих у овом тешком времену њихова је приватна ствар. Међутим злоупотреба те појаве има за циљ да се покаже да ни бројчана надмоћност Срба у Војводини није довољна да се зауставе планови свођења Србије на “београдски пашалук”, стварајући нови идентитет – “војвођански”, дајући му постепено права на државност. У том смислу фалсификује се и историја, која по ауторима и извођачима тог плана почиње од Друге седнице АВНОЈ-а.

Бити незналица исувише је фина реч за оне који не желе да прихвате непобитан аргуменат да је смисао аутономије простора северно од Саве и Дунава постојао у Аустро-Угарској, и да је престао да постоји присаједињењем северних српских земаља Краљевини Србији. Дана 25. новембра, године 1918., сазвана је Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи, која је прогласила присаједињење ових региона Краљевини Србији. Тиме су Банат, Бачка и Барања постали саставни део Србије. Тек након тога, 1. децембра 1918. године, Краљевина Србија се ујединила са Државом Срба, Хрвата и Словенаца, која је трајала свега око месец дана по завршетку Првог светског рата, чиме је коначно формирана Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Срем као део територије где је српски народ био не само већински, већ и народ са правом државотворности поменуте краткотрајне Државе Словенаца, Хрвата и Срба, постао је део заједничке Краљевине СХС. Ни трага о аутономији. Све до Другог заседања АВНОЈ-а, када је након многобројних чистки унутар “комунистичког” покрета убачено “кукавичје јаје” у већ поменути устав из 1974. Само они који не знају да је српска традиционална капа шајкача пореклом и Шајкашке, из Бачке, као капа елитних борбених јединица састављених од Срба Шајкаша који су штитили Аустро-угарско царство, а самим тим и Европу од Турске, не могу да схвате да посебност простора данашње Војводине јесте управо у томе да је баш ту српско национално осећање било најснажније. Зато и не чуди да је баш Српска Војводина у центру пажње многих “невладиних” организација које чекају миг како би, надају се, баш они били ти који ће закуцати последњи клин на крст распећа Србије, манипулишући јавношћу, а посебно националним мањинама са којима су Срби одвајкада живели у миру на овим просторима. Историја је јасна, осим онима који не желе да је знају, осим онима којима су пуна уста Војводине, док Барању која је њен саставни део ни не помињу.

[Ројалист]

ОВАКВИМ ЛИКОВИМА ВАЉА ДА СЕ БАВИ СРБСКА ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА, А НЕ ДА СЛУЖИ СТРАНИМ ИНТЕРЕСИМА!!!

Независном друштву новинара Војводине (НДНВ), амерички НЕД уплатио је 242.000 долара, од 2012. до 2014. године, за „обезбеђење јавног дијалога о децентрализацији“!

НДНВ практично је приватна фирма Динка Грухоњића, уз сарадњу Недима Сејдиновића – који су неограничени број мандата председник и секретар НДНВ. Дародавци из САД-а, како нас обавештава Политика, Србију на свом сајту приказују без обе покрајине: дакле, не само без Косова, већ и без Војводине.

Грухоњићев сајт Аутономија инфо (www.autonomija.info), иначе је покренут 7. априла 2008. године, са жељом да се, како је речено, допринесе расправи о „уставноправном и политичком положају Војводине“. Поднаслов сајта био је „Војвођански идентитет“. Информативни део сајта, међутим, највише пажње поклања екстремним аутономашима – тачније, организацијама које се залажу за „федеративну Србију“ и „Војводину – републику“. Ипак, оно што посебно одликује овај сајт јесу коментари његовог уредника, Динка Грухоњића.

Јавност је о Грухоњићевом антисрпском сентименту (упакованом у обланду другосрбијанског грађанизма) стекла представу из чланка једне ирске новинарке, где су у поднаслову цитиране Грухоњићеве речи о Београду и Србији: „Тешко је веровати да може да постоји таква концентрација зла на тако малом простору“! Грухоњић је сличан антисрбизам демонстрирао и тексту „Србија као Сибир“, у којем пише: „Србија звучи као Сибир, пустош. Јеби га, оде Косово, пукла је `велика Србија`, крајње је време да смислите други начин за пљачку!“.

За њега је „ово друштво дубоко дегенерисано“, а „Србија никада није била грађанско друштво, то је одвајкада била друштвена маргина“. Српско друштво Грухоњића подсећа на „свињац“, па чак и када хрли ка ЕУ оно није ништа боље од „глисте“, или „пантљичаре“. Наравно, такво „дегенерисано“ и „прљаво“ друштво Војводину може само да „балканизује“ и „силује“.

И не само да Грухоњић српско друштво назива „дубоко дегенерисаним", он о Србима, као нацији, говори да су „мали примитивни народ“, док Србе из Бањалуке описује као „људе чудних физиономија и неартикулисаног језика“, проричући да ће им у будућности „ноге бити све краће, а погледи све тупљи! А за децу која се играју петардама испред једне зграде у Новом Саду, а која су, како из текста произилази, српске националности, Грухоњић вели: „Слине, балаве, мало им је, иако се на све стране дими и пуши, и осећа се мирис барута у ваздуху. Они би, нема сумње, у руку узели праве пушке, пушкомитраљезе, снајпере, базуке, минобацаче… само да доврше покољ који су им очеви започели“.

Такав говор о било коме народу заиста мора бити означен као шовинизам и расизам, па није ни чудо да је Грухоњић у нашој јавности окарактерисан као „осведочени србомрзац“ и „ходајућа мржња према Србији и Србима“.

И сада, таквом Грухоњићу и таквом сајту, САД дају 120.000 долара годишње, или 10.000 долара месечно, за „промоцију децентралитзације“! Сајту који проповеда чист антисрбизам, распарчавање Србије и сецесију читаве једне покрајине од српске државе, такав сајт, дакле, промовише и награђује админстрација САД-а?!

Жалосно, да жалосније не може бити.

Извор: Слободан Антонић, Фонд Стратешке Културе

[Ројалист]

И тако, док сепаратисти, уз страну финансијску подршку спремају "војвођанско пролеће", ево шта ради српска тајна полиција у Војводини:

Центар БИА-е у Новом Саду већ неко време претворио се у приватну дружбу начелника Центра, његовог заменика и запосленог Боре Швоње са људима из врха власти, који су сумњиве криминалне прошлости и правилно распоређени по свим партијама. Начелник БИА - Центра Нови Сад је Васиљевић, родом је из Крупња, а заменик му је Весић. Бора Швоња, шеф у БИА из Новог Сада је из Осијека, где су му донедавно живели отац и мајка, а сестра његова и данас живи у Осијеку, и удата је за високог фукционера ХДЗ-а. Каква је његова подобност, ако се не зна да ли је (а, претпоставља се да није!) завршио ни средњу школу. Зна се само да је купио диплому некаквог приватног факултета.

Поменуто друштво заједно са Душаном Бајатовићем, Милошем Вучевићем (градоначелник Н.Сада), Дејаном Мандићем (бивши начелник за финансије Н.Сада и одскорашњи директор ЗИГ-а), Мирчићем (председник покрајинског одбора СРС), Бојаном Пајтићем, Ненадом Чанком, Момом Миловићем (у време када није у затвору), Томиславом Боканом (Дрина, Дунав, Динара), др Александром Милованчевим (директор Луке), Игором Бечићем (потпредседник парламента Р.Србије) и његовим потрчком Владимиром Врбашким (власник семенског дорадног центра Пионир у Србобрану), и са мафијашима Пером Матијевићем, Мирком Дубројом, Амиџом и Вуковићем, у свакодневним дружењима злоупотребљавају јавна предузећа, јавне финансије, судство и тужилаштво за своје приватне послове, правећи стратегију шта ће се десити ако на будућим изборима победи Александар Вучић, Борис Тадић, Бојан Пајтић или неко други. Чине једни другима противзаконите услуге, наплаћују пенале, тале се...

Сваког дана се већ од 13 сати, па и касније, састају у полузатвореним ресторанима и хотелима града Новог Сада, и на местима по Фрушкој гори (ресторан Поште, Електродистрибуције..), Иригу и Врднику, до раних јутарњих сати, правећи баханалије и своје стратегије, у обиљу добре хране, алкохола, дроге, педерлука и музике...

БИА се срозала до неслућених размера, приватно се користе уређаји за прислушкивање непријатеља и проверу својих пријатеља, како би се обезбедило ефикасније пословање поменутог круга.

У БИА је од скоро Игор Бечић запослио свог брата по оцу. У том друштву често бивају и неке судије из Новог Сада, као и људи из тужилаштва, и директори свих јавних предузећа из Новог Сада, у којима још има понешто новца. Полупијани и мамурни одлазе на посао, а посао им почиње у преподневним сатима уз јутарње пијење кафе у Флyинг Дачмену, Карми, ДеГусту, Времеплову, све седећи са поменутом мафијом.

Отац Милоша Вучевића, Зоран Вучевић, венчани је кум са извесним Јаном Жишком, који је у својој приватној каријери до сада отворио и затворио 37 предузећа, која су се махом бавила преваром грађана Војводине и привреде Војводине, а од тих 37 предузећа, пет је било отворено на име Зорана Вучевића! Највећу штету држави и становништву нанело је његово предузеће "Ш-комерц", које је 90-их година као банка направило пирамидалну пљачку 184.000 Војвођана, и том приликом опљачкало од грађанства стотине милиона марака. Зоран је свом добром пријатељу рекао да је у време предизборне кампање Александру Вучићу дао 500.000 еура, како би његов син преузео партију од Игора Мировића и постао градоначелник.

После избора, Милош Вучевић је опљачкао и огромну своту новца од великих привредника града Новог Сада и директора јавних предузећа, где је новца било у тој мери да се његов отац Зоран уплашио да му је син погубио курс, и да је незајажљив у пљачки, тако да извесно време нису били у комуникацији.

Милош Вучевић је пре четири месеца поставио Дејана Мандића из финансија града за директора ЗИГ-а, из разлога што планирају да оплоде до тада опљачкан новац кроз будуће инвестиције изградње зграда у Новом Саду, и њих двојица преко новоотворених фирми, као и преко фирме Вучевићеве доскорашње љубавнице Иване Кулаш, граде неколико зграда у Новом Саду, за себе и свој рачун.

Вучевић је директора ЗИГ-а Вишњића сменио из разлога што је он сам тражио новац од новосадских грађевинских предузећа, преко договора њих и Вучевића. Потпуно криминализовани, доктор Александар Бата Милованчев, преко предузећа своје жене Мире Ач, продаје Бајатовићу цеви за гасификацију војвођанских места по надуваним ценама. Бечић, Вучевић и Мандић преко извесног господина Збиљића су извршили притисак на Ружицу Ђинђић која је непосредно пред пад Бориса Тадића купила фирму Јужна Бачка, као саставни део Електровојводине, да Збиљићу прода пакет деоница у тој фирми, или ће је они хапсити, што је и учинила. Јоргованка Табаковић пустила је Збиљићу кредит од 700.000 еура, и он је у АПР-у именован као акционар Јужне Бачке, а остала тројица су добила по Шкоду Супер Б, и извлаче паре из поменуте фирме.

Дејан Мандић је деведесетих година био председник младих СПС-оваца у Суботици, на тешке ургенције је завршио економски факултет и запослио се у ПУ Новог Сада -Одељењу за привредни криминал.

Одмах потом ступио је у контакт са новосадским мафијашима, талећи се са њима. Долазио је тобоже у контролу ПП Вуковић из Ветерника, јер је та фирма примала новац за жирално продавање немачких марака. После уплате новца на ПП Вуковић, фирма уплатилац је била обавештавана да су дошли инспектори за привредни криминал, и да ће бити откривени, те је ПП Вуковић уместо марака људима уваљивао своје уље, изузетно лошег квалитета. Одмах потом Дејан Мандић међу првима је на лицитацији купио грађевинску фирму у Темерину, уцењујући људе као инспектор за привредни криминала, за 50.000 марака, у којој је одмах отпустио неколико десетина запослених радника, а имовину распродао. То је одрадио преко Агенције за продају државних предузећа у Новом Саду, тако што је дошао у тобожњу контролу у дату агенцију. Дејанов лични пријатељ био је и Дарко Шарић, код кога је Дејан запослио рођену сестру своје жене, која је била главна домаћица у резиденцији на Татарском брду, а њен муж је био у обезбеђењу те виле.

Дејан Мандић је одмах потом отворио болницу за лечење наркомана на излазу из Новог Сада у вили од неколико спратова, заједно са Дарком Шарићем. Након тога, постаје саветник генералног директора Тржнице Нови Сад, у којој је опљачкао око 600.000 евра! Дејан Мандић је променио више партија, био је члан: КПЈ, СПС, Нова Србија, ДСС и на крају СНС. У свом власништву поседује неколико станова и кућу у Новом Саду, као и модеран кафић на Сомборском булевару. Дејан Мандић је са извесним новосадским мафијашима подигао кредит од 600.000 еура преко фантомске фирме у НЛБ банци, и том приликом су као хипотеку дали обично пољопривредно земљиште од 30.000 евра у Руменци, а лажно процењено као грађевинско земљиште. Наравно, кредит није враћен.

После свега Бајатовић, као најмоћнији човек ове приче, поклонио је око 150.000 евра Центру БИА-е у Новом Саду, који су за тај новац изградили СПА центар са теретаном и сауном. Колико новца је још било у игри, то се не зна.

Уочи Нове године одржана је прослава у организацији Петра Матијевића, у његовом ресторану Рибарац. Присуствовали су и начелник БИА - Центар Нови Сад и његов заменик. Сво време су се грлили са Зораном Шћепановићем председником Управног одбора ФК Војводина, који је дан касније ухапшен у чувеној Вучићевој показној вежби масовног хапшења.

Градоначелник Вучевић је у емотивној вези и са Оливером Симовић, која је радила у градској управи, а сада ради у ЗИГ-у. Због ње је смењен Вишњић бивши директор, јер није знао да је она у вези и са њим и са Вучевићем. Оливерина сестра ради у хотелу Електровојводине на Фрушкој Гори, као шеф. Ивана Кулаш је бивша љубав. Она је извршни директор у ЗИГ-у.

Градоначелник је, такође, на таштино име купио и аутомобил марке Нисан Кашкаји.

Зграде у којима се налазе и станови Игора Бечића и Владимира Врбашког од по 560 квадрата, зидао је тајкун Војислав Гајић и његова мафијашка фирма Александар градња. Станови се, иначе, налазе у улици Булевар ослобођења у Новом Саду. Врбашки је купио и стан у Београду и кући на Флориди (САД) посланику СНС-а Зорану Бабићу.

[Ројалист]

ДВЕРИ: Нека ЕУ гледа своја посла и остави Војводину на миру

Најновија мешања делегације ЕУ у унутрашња питања Републике Србије и северне српске покрајине, је још један доказ да је њима једини циљ дестабилизација региона и инсталирање домаћих НАТО послушника на руководећа места у будућој Влади АП Војводине.

Нема више дилеме да ЕУ планира да након ових избора у Србији инсталира НАТО Владу, која ће слепо испуњавати директиве из Брисела и Вашингтона. То је једини закључак који се изводи после најновијих сугестија од стране делегације ЕУ у Србији. Оно што они захтевају од наших надлежних органа је да се аутономија Војводине никако не умањује и да се Закон о финансирању Војводине обавезно усвоји?!

Њихово позивање на Устав нема никаквог смисла, јер само у домену пољопривреде многе одредбе Устава се не поштују , као што је случај са продајом земље странцима и одредба о минимуму буџета за пољопривреду од 5%.

Ове ствари су много важније народу Срема, Баната и Бачке, јер од тих ствари зависи посао и животна перспектива великог броја људи који су везани за пољопривредно-прехрамбени сектор.

Притисци делегације ЕУ су још један доказ да је оваква покрајина у оквиру Републике Србије политички непотребна и економски штетна, и да једини позитиван ефекат по грађане северне Србије може имати преусмеравање буџетских средстава у свих 47 општина Војводине, а не у џепове владајуће покрајинске олигархије.

Иван Костић, члан Председништва СП Двери

[ПРОСВЕТАР]

Дејан Лучић (ЧОВЕК КОЈИ ЗНА) на време упозорава на ПОЧЕТАК ПРОЦЕСА СЕПЕРАЦИЈЕ "AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE", коју припремају заједно следбеници Јосипа Фрање и Јосипа Броза, па каже:

[Mekenzi]

U toku je Exit ne ometaj da ne bude VExit....