27-11-2015, 04:20 PM
Dosta je bilo i oportunizma, koji je licio na kohabitaciju sa titoistickim rezimom.
Tu se cesto, najcesce vracamo na najpoznatiji primer. A to je slucaj Ive Andrica. Naravno, ovi titoisti koji vladaju srpskom kulturom, ovo pitanje i ne postavljaju, vec smatraju normalnim njegov polozaj u SFRJ. Medjutim, mislim da je slucaj Andrica vrlo slican slucaju Crnjanskog, mada na prvi pogled izgleda potpuno suprotan. Naime, Andric nije saradjivao sa nedicevom upravom za vreme rata, ali tesko da se za takvu licnost nije moglo naci mesto u nekom od vozova seprtembra/oktobra 1944. godine, koji su zurno odlazili prema Becu. Andricu to nije padalo napamet. Siguran sam da je jedan od najopreznijih ljudi u nasoj istoriji sklonio dokaze o tome, upravo kao i pismo upuceno Cici tokom rata. Andric je kao pasionirani istroicar cuvao sve, platne karte iz tramvaja, suvenire iz citave Evrope i slicne sitnice. A nekmoli da bi sacuvao takva dva dokumenta. Ili su ona bila sacuvana u postojecim arhivama. Ne bi me cudilo da ih Andric pronasao i unistio. Zasto Andric nije otisao? Zbog istog razloga zbog koga se Crnjanski vratio. Da umre u Srbiji. Obojica su osecali vrlo intimnu vezanost za srpsku kulturu, pa iako su jako dobro znali sta i ko su komunisti, nisu hteli da ostanu negde u tudjini.Onoj istoj tudjini gde su do tada proveli veci deo zivota. Medjutim, Andric kakav je bio mudar i lukav, iskoristio je kohabitaciju u svoju korist i tako izigrao komuniste, a narocito samog Broza. Po meni za vreme Brozove vladavine, niko ga u SFRJ nije tako izdriblao.
Drugi primer kohabitacije, koja danas ipak nama mnogo znaci u nasoj kulturi je slucaj profesora Viktora Novaka. Danas pomalo zaboravljeni profesor Viktor Novak (1889/1977), za vreme DSR je vise puta hapsen i odvodjen u logor Banjica ( danas znamo da se zvao Logor DM). Ipak, dosad nije utvrdjeno da li je i koliko bio u vezi sa Drazinim ljudima. Posle rata, uz pomoc Ostrogorskog, dugo je uspevao da odbija uvodjenje marksizma na katedru za istoriju FF. Medjutim, ostace upamcen po dve knjige koja su bila prava remekdela nase istoriografije. To su Magnum Crimen/pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj i posthumno, Magnum Tempus/ilirizam i katolicko svestenstvo/ ideje i licnosti1830/1849. Knjigu Magnum Crimen tada nije mogao da objavi nigde osim u ....? Pa, u Zagrebu naravno . A zasto tamo ? Pa, zbog kohabitacije. Poslao je prijatelja kod Jakova Blazevica da ga pita za objavljivanje, a ovaj je porucio da nema problema ukoliko mu se dozvoli da on pise predgovor. To, naravno, nije bila nikakva cena. U iducim izdanjima predgovor ce nestati, a knjiga ce ostati.
Miloslave, seti se price onog tvog prijatelja, cetnika iz Amerike koji ti je ostavio izuzetno svedocenje o ustanku u Srpskim Moravicama 1941.godine i prljavoj ulozi koju je ostavio Jakov Blazevic. To je jedno od najboljih svedocenja koja si zapisao u fantasticnoj trilogiji Razgovori sa Ravnogorcima.
Eto, to su dva cuvena slucaja kohabitacije. Ali, razlika je velika, jer se ova dva coveka, ni Andric ni Novak, nisu prodali zbog sebe i svoje egzistencije. Ili, bar, ne samo zbog toga, nego zbog svojih dela koja zauzimaju visoko, pocasno mesto u nasoj kulturi.
Tu se cesto, najcesce vracamo na najpoznatiji primer. A to je slucaj Ive Andrica. Naravno, ovi titoisti koji vladaju srpskom kulturom, ovo pitanje i ne postavljaju, vec smatraju normalnim njegov polozaj u SFRJ. Medjutim, mislim da je slucaj Andrica vrlo slican slucaju Crnjanskog, mada na prvi pogled izgleda potpuno suprotan. Naime, Andric nije saradjivao sa nedicevom upravom za vreme rata, ali tesko da se za takvu licnost nije moglo naci mesto u nekom od vozova seprtembra/oktobra 1944. godine, koji su zurno odlazili prema Becu. Andricu to nije padalo napamet. Siguran sam da je jedan od najopreznijih ljudi u nasoj istoriji sklonio dokaze o tome, upravo kao i pismo upuceno Cici tokom rata. Andric je kao pasionirani istroicar cuvao sve, platne karte iz tramvaja, suvenire iz citave Evrope i slicne sitnice. A nekmoli da bi sacuvao takva dva dokumenta. Ili su ona bila sacuvana u postojecim arhivama. Ne bi me cudilo da ih Andric pronasao i unistio. Zasto Andric nije otisao? Zbog istog razloga zbog koga se Crnjanski vratio. Da umre u Srbiji. Obojica su osecali vrlo intimnu vezanost za srpsku kulturu, pa iako su jako dobro znali sta i ko su komunisti, nisu hteli da ostanu negde u tudjini.Onoj istoj tudjini gde su do tada proveli veci deo zivota. Medjutim, Andric kakav je bio mudar i lukav, iskoristio je kohabitaciju u svoju korist i tako izigrao komuniste, a narocito samog Broza. Po meni za vreme Brozove vladavine, niko ga u SFRJ nije tako izdriblao.
Drugi primer kohabitacije, koja danas ipak nama mnogo znaci u nasoj kulturi je slucaj profesora Viktora Novaka. Danas pomalo zaboravljeni profesor Viktor Novak (1889/1977), za vreme DSR je vise puta hapsen i odvodjen u logor Banjica ( danas znamo da se zvao Logor DM). Ipak, dosad nije utvrdjeno da li je i koliko bio u vezi sa Drazinim ljudima. Posle rata, uz pomoc Ostrogorskog, dugo je uspevao da odbija uvodjenje marksizma na katedru za istoriju FF. Medjutim, ostace upamcen po dve knjige koja su bila prava remekdela nase istoriografije. To su Magnum Crimen/pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj i posthumno, Magnum Tempus/ilirizam i katolicko svestenstvo/ ideje i licnosti1830/1849. Knjigu Magnum Crimen tada nije mogao da objavi nigde osim u ....? Pa, u Zagrebu naravno . A zasto tamo ? Pa, zbog kohabitacije. Poslao je prijatelja kod Jakova Blazevica da ga pita za objavljivanje, a ovaj je porucio da nema problema ukoliko mu se dozvoli da on pise predgovor. To, naravno, nije bila nikakva cena. U iducim izdanjima predgovor ce nestati, a knjiga ce ostati.
Miloslave, seti se price onog tvog prijatelja, cetnika iz Amerike koji ti je ostavio izuzetno svedocenje o ustanku u Srpskim Moravicama 1941.godine i prljavoj ulozi koju je ostavio Jakov Blazevic. To je jedno od najboljih svedocenja koja si zapisao u fantasticnoj trilogiji Razgovori sa Ravnogorcima.
Eto, to su dva cuvena slucaja kohabitacije. Ali, razlika je velika, jer se ova dva coveka, ni Andric ni Novak, nisu prodali zbog sebe i svoje egzistencije. Ili, bar, ne samo zbog toga, nego zbog svojih dela koja zauzimaju visoko, pocasno mesto u nasoj kulturi.
