Ради се , вероватно, о Милошу Марковићу.
Одакле почети?
Млади српски комунци су искоришћавали младе девојке још пре рата, користећи њихову лакомисленост. Прелаз од патријархалног ка " грађанском", је био оквир у који су се убацивали комунисти са својим идејама о слободном сексу и равноправности полова. Они су, заправо, регрутовали нове снаге у оном делу становништва које дотад није учествовало у активном политичком животу. Дакле, малолетнике, жене , а поготово девојке, и пролетаријат, тј градску и сеоску сиротињу.
Почетком рата, те групације постају међугрупа која ствара привид масе која прилази комунистима. Главна маса требају да буду сељаци, али ту се испречио Дража јер није дозволио општу мобилизацију.
Ова друга лига, оперативни део врха компартије, од јула 41, се бави организацијом чета, " ослобођене територије", културном делатношћу итд. У новембру, жене и девојке су у првим борбеним редовима против четника. Старијим четницима, обично са села, то је било чудно. Официрима од каријере, то није ништа ново, јер су о томе доста знали и пре рата.
Пожешки четнички одред се легализовао у децембру 41. То је одред који се налази на главном додиру са комунистима. Официри Игњатовић, Глишић, Марковић постају најмоћнији четници у Недићевој Србији. Дража, Павловић, Палошевић, Трифуновић итд су у тешкој илегали.
Легализована четници почињу да хватају комунисте и већи део њих предају недићевцима, а ови Немцима. Због дубоке пукотине која раздваја академског официра или школског подофицира од самозваних команданата, дошло је до сусрета када ови први могу без обавезе према вишој команди или војном суду да одлучују како са другима треба поступити. Поготово, то је изражено према женском полу. Могуће је да је неко од тих официра или подофицира силовао неку партизанску. Не правда такав злочин, само покушавам да разумем. Чудно би ми било да је Глишић то урадио, а да није поменуто на суђењу.
Са друге стране, био је један други обичај. Родоначелник тога на том терену био је капетан Игњатовић. Он је први привео бившу партизанку и живео са њом. По том узору, радили су то и други четници.Неколико четника Боже Јаворца је привело по партизанку својој кући у селу и поред тога што су имали жене код куће. Те заробљенице су служиле у. њиховим кућама као помоћно особље, а неке су биле и " дружбенице" дотичних. Касније, најчешће након пола године, они су их пустили да иду кући. Има и случај када су комунисти убеђивали једну своју угледну другарицу да сведочи против свог " тлачитеља", али је она одбила уз опаску:" Да није било њега, ја сигурно данас не би била жива." Четник је осуђен и преживео је робију, али без овог злочина у пресуди.
Или када један чувени четник савладава у то време свог наоружаног такмаца на једном брду. Тек кад је пришао видео је да је у питању девојка, коју је тешко ранио из карабина. Помиловао је по лицу, набавио на леђа и носио неколико километара до лекара, не би ли јој спасао живот.
Дакле, страх за голи живот, опортунизам, а најчешће линија мањег отпора која је те девојке и жене водила од комунизма до кревета легализованих четника, недићеваца, љотићеваца или Немаца, узрок су ове појаве. Може се рећи да су силовања овде била споредна појава, али их је било. Такође, може се рећи да је овај Игњатовићев изум, условно речено, био и метод борбе.
Треба нагласити да ова појава нема никакве везе са Дражом Михаиловићем и да се догодила у можда најтежем тренутку за ВК, када је она успевала једва и себе да заштити, а о контроли јединица на терену није могло бити говора.
ПС Павловић је стари бонвиван, навикао да девојке падају пред њим и тешко је разумео да постоје и другачије врсте удварања.