(24-05-2016, 11:11 AM)ватхра Пише: У Лесковцу је било оклопних возила, што потврђује више извора. Ако је било њих, сигурно нису били сами.
Шико,
што се тиче америчког коментара, то потврђује да су упоређивали податке добијене од партизана са аерофото извиђањем и вероватно ултром.
Меклинов коментар за бомбардовање Лесковца:
Цитат:Dok smo doručkovali, vodnik Kempbel je dotrčao sa brega, gde je postavio radio-stanicu, sa veoma hitnom porukom. Bila je od Bila Eliota. Izviđanjem iz vazduha, rekao je, potvrđeno je prisustvo jake koncentracije oklopnih snaga i motornih vozila svih vrsta u Leskovcu i stoga je odlučeno da se pošalju teški bombarderi. Jedinica od pedeset tvrđava napašće Leskovac u pola dvanaest.
Nismo očekivali napad takvih razmera. Izgledalo je kao da se koristi kovački čekić da bi se skrcao orah. Do sada veliki bombarderi veoma su se teško dobijali, jer su bili potrebni za velike ciljeve u Austriji i severnoj Italiji. Ali, očigledno, operacija "Retvik" izvršiće se kako treba, bar što se tiče savezničkih vazduhoplovnih snaga.
http://www.znaci.net/00001/1_15.htm
Овде видимо потврду за извиђање, као и да је Италији одлучено којим снагама ће дејствовати.
Ништа друго ниси успео да нађеш, него баш Меклина, који је последњи кога би требало да хваташ за сваку реч?
Није Елиот, него Меклин је био бог и батина за све савезничке операције у Југославији. Чак и активности 15 АФ, морао је он да одобри, и Вилсон као командант Средоземља. Он је иницијатор плана, па делује комично кад каже
"Nismo očekivali napad takvih razmera". "Ali, očigledno, operacija "Retvik" izvršiće se kako treba, bar što se tiče savezničkih vazduhoplovnih snaga"
Меклин, Елиот (командант БАФ-а), и екипа око њих су, по свом протитовском фанатизму изазивали згражавање чак и код Мекмилана, који му је и и лично био наклоњен (умереније).
Није постојала могућност да Елиот нешто уради а да то нема захтев или одобрење Меклина. Пошто је Лесковац сравњен са земљом, он ту чињеницу лагано заобилази.
Иначе, пасус пре цитата гласи:
Цитат:Sledeći dan, prvi dan operacije "Retvik", osvanuo je vedar i lep. Borba koja se vodila prošle noći bila je završena. Neprijatelj se povukao, ostavivši partizane na grebenu i sada je sve bilo mirno. Napad na prugu bio je planiran za tu noć. Partizani su imali da napadnu dve tačke na pruzi, jednu severno i drugu južno od Leskovca, da tamo dignu mostove u vazduh i razore što je moguće veći deo pruge. Sam Leskovac, sedište jakog nemačkog garnizona u kome se, prema onome šta je do nas dopiralo, nalazilo dosta oklopnih jedinica, trebalo je da bude prepušten savezničkim vazduhoplovnim snagama. Pored štete koju napad iz vazduha može da nanese transportu i objektima, on će, kako smo mislili, pokolebati i moral mešovitog nemačkog i kvislinškog garnizona, oslabiti ga i tako olakšati izvođenje partizanske akcije na prugu te iste noći.
Према томе и овде се види, мало у увијеној форми, да је захтев дошао из Југославије, није била независна одлука БАФ-а. Та игранка око наводно великог гарнизона и мноштва тенкова имала је да прикрије други Меклинов мотив: да путем силе деморалише и сломи отпор четника партизанима (пошто их овде углавном назива "непријатељима"), и уопште да присилно приближи становништво партизанима. Дан - два пре тога је констатовао да већина становника помаже четницима у отпору партизанима, и захтевао од савезничке команде оштру реакцију како би "објаснили" становништву да ће разумевање и помоћ и подршка савезника доћи само онима који прихвате партизане.
Сам се хвали да је после тога наводно много четника прешло партизанима.
Осим тога, супротно ономе како су
мислили Меклин и партизани, Американци су на основу истих података, и методе прикупљања информација, дошли до другачијег закључка о величини гарнизона у Лесковцу.
И да, батали ултру