[Четник са Динаре]

Мој комшија има 93 године и учествовао је у покољу у Фочи.Када сам га питао да ми исприча нешто о том догађају рекао је само да је било страшно,више није хтео ништа да ми каже (не знам зашто).Знам нешто основно а то да су четнички одреди под вођством Павла Ђурушића извршили операцију у муслиманским селима у садашњим општинама Пљевља,Фоча и Чајниче.
Јел зна неко нешто мало више?

[Романија]

Ја знам да је мост један срушен и да је страдало доста Турака који су пали заједно с мостом у Дрину, ал не знам јел се сам срушио или су га четници погодили. Око Фоче било је доста злочина и четника и муслимана, али је то трајало читав рат, а не само након ослобођења 1942

---

Не вјерујем да је био неки појединачан тежак злочин. Бар ја не знам.
Државна комисија Сфрј је утврдила да је у Фочи од четника током читавог рата убијено 3000-3200 људи а у Чајничу око 1300. Тако да је то свакако више од просјека него у осталим мјестима. Али и ове бројке су радили комунисти, а питање је колико су и они тачни, мада сматрам да су отприлике објективни, за чудо.

[Chicot]

За почетак,види ово

http://www.pogledi.rs/djurisiceve-operacije-19421943/
http://www.pogledi.rs/djurisiceve-operac...-godine-2/
http://www.pogledi.rs/djurisiceve-operac...-godine-3/
http://www.pogledi.rs/djurisiceve-operac...-godine-4/

И дискусију

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-djuri...1%87%D0%B8

[Романија]

Колико сам повезао, повод за операцију био је напад Турака Санџаклија на Буђево (у Рашкој), село које је далеко релативно од Фоче и Чајнича. Што ми је нелогично. Зашто операција није извршена у Рашкој а не само у Босни. Не вјерујем да би их Нијемци бранили.
Требало би раздвојити злочине Фочака, Чајничана и Павлових четника, без обзира што је иста операција, јер је различит мотив, па је и различита тежина злочина. Не знам да ли је познато ко је тачно које злочине чинио.

[Милослав Самарџић]

Колико сам повезао, повод за операцију био је напад Турака Санџаклија на Буђево (у Рашкој), село које је далеко релативно од Фоче и Чајнича. Што ми је нелогично. Зашто операција није извршена у Рашкој а не само у Босни. Не вјерујем да би их Нијемци бранили.
Требало би раздвојити злочине Фочака, Чајничана и Павлових четника, без обзира што је иста операција, јер је различит мотив, па је и различита тежина злочина. Не знам да ли је познато ко је тачно које злочине чинио.

У Буђеву је убијено 154 Србина, жена, деце и стараца, и то је био повод за операције у том крају, а не у области Фоче. Повод за операције у области Фоче били су масакри цивила у области Фоче, још од 1941. године. Тј. напад на Фочу од 19. августа 1942, за који највише знамо, био је само један у низу. Приликом сваког напада било је одмазди/злочина.

[Николај]

Колико сам повезао, повод за операцију био је напад Турака Санџаклија на Буђево (у Рашкој), село које је далеко релативно од Фоче и Чајнича. Што ми је нелогично. Зашто операција није извршена у Рашкој а не само у Босни. Не вјерујем да би их Нијемци бранили.
Требало би раздвојити злочине Фочака, Чајничана и Павлових четника, без обзира што је иста операција, јер је различит мотив, па је и различита тежина злочина. Не знам да ли је познато ко је тачно које злочине чинио.

Српско село Буђево на граници сјеничког и бијелопољског среза спаљено је почетком 1943. године. То је био повод да Ђуришић изведе операцију против муслиманске милиције у бијелопољском срезу од 5. до 10. јануара.

Током децембра 1942. године, муслиманска милиција из Чајничког среза успела је да серијом напада разбије Дрински корпус и загосподари скоро целим срезом. После поменуте акције код Бијелог Поља, Ђуришић је заједно са четницима Дринског корпуса извео операцију у чајничком срезу ради његовог враћања под контролу четника, као и у пљеваљском срезу ради уништења усташке тврђаве у Буковици. Та операција је почела 5. фебруара 1943. године и завршила се 9-ог.

Ђуришићевим планом од 29. јануара било је предвиђено да операција захвати поред ова два, још и фочански срез, али то је остало мртво слово на папиру из два разлога. Ђуришићеви људи су упали у нека села прибојског среза и поубијали муслимане, односећи опљачкане ствари кући, и друго, фочанска милиција се налазила махом у чајничком срезу, где јој је и командант погинуо. Чајнички и пљеваљски срез су очишћени од милиције, али не и фочански, где су се окупили остаци милиција из ова два среза.

Највише је у овим фебруарским акцијама убијено цивила у пљеваљском и прибојском срезу (од Ђуришићевих људи), у фочанском стотинак од локалних четника, док за чајнички срез нисам нигде успео да нађем списак ликвидираних цивила у том месецу (не би требало ни да их је било).

[Ројалист]

Не оправдавам ниједан ратни злочин против цивила, али како би сваки човек реаговао кад би у Фочи затекао српске бебе на ражњу???

[Четник са Динаре]

У Ђуришићевој заповести од 29. јануара се о поступку каже:Италијане не нападати. Све борце Муслимане, усташе и комунисте убијати. Жене и децу не убијати.
Што значи да нису да нису убијали децу,а комунисти кажу да су убијали све што су стигли и жене и децу.

[Романија]

А тешко да то може бити доказ, то само доказује да Павле није наређивао злочине, тј. да није он крив за злочине који су се десили.

[Николај]

Управо тако. То је само један од доказа да су злочини забрањивани и спречавани, односно да није било никаквог планираног и организованог "етничког чишћења", али су злочини вршени. И убијане су и жене и деца.

Проблем је у томе што су милиционери од својих кућа правили утврђене тачке за одбрану, па су поред њих гинули и чланови њихових породица (о томе је писао и Алберт Сајц у својим мемоарима поводом ослобођења Вишеграда, а и Ђуришић је у том смислу јављао Дражи после акције код Бијелог Поља). Никада није урађено истраживање којим би се утврдило колико је цивила погинуло у размени ватре, а колико је убијено ван борбе, а поготово како су убијени, пошто се стално говори о "клању" као да је непобитно утврђено да им је свима пререзан врат. Ваљда под утицајем те пропаганде и овакав наслов теме.

[Vasa1]

Ђуришићевим планом од 29. јануара било је предвиђено да операција захвати поред ова два, још и фочански срез, али то је остало мртво слово на папиру из два разлога. Ђуришићеви људи су упали у нека села прибојског среза и поубијали муслимане, односећи опљачкане ствари кући, и друго, фочанска милиција се налазила махом у чајничком срезу, где јој је и командант погинуо. Чајнички и пљеваљски срез су очишћени од милиције, али не и фочански, где су се окупили остаци милиција из ова два среза.

Највише је у овим фебруарским акцијама убијено цивила у пљеваљском и прибојском срезу (од Ђуришићевих људи), у фочанском стотинак од локалних четника, док за чајнички срез нисам нигде успео да нађем списак ликвидираних цивила у том месецу (не би требало ни да их је било).
[/quote]

Jel ovo u poslednjem pasusu greska? Ako su borbe bile u cajnickom a ne u focanskom srezu pretpostavljam da su i civilne zrtve iz cajnickog sreza?

[Николај]

Није грешка, локални четници су искористили одлазак фочанске милиције у чајнички срез и поубијали стотинак муслиманских цивила у том (фочанском) срезу.

За чајнички срез нисам нашао списак цивилних жртава у том месецу. Можда их је било, само нисам нигде видео. Ту су биле жестоке борбе, после којих су се Ђуришићеви одмах повукли у Црну Гору, па је исто тако могуће и да није било убијања цивила.

[Николај]

После операције у бјелопољском срезу 5 - 10. јануара 1943. године, Павле Ђуришић је јавио да је у акцији убијено 400 муслиманских бораца и 1000 жена и деце. Тај извештај је коришћен као доказ против Драже на процесу 1946. године, и дан данас се узима као релевантан код писања о овим догађајима.

Питање за форумаше - колико је пописано муслиманских жртава у овом срезу до данас, за 1943. годину?

[Милослав Самарџић]

После операције у бјелопољском срезу 5 - 10. јануара 1943. године, Павле Ђуришић је јавио да је у акцији убијено 400 муслиманских бораца и 1000 жена и деце. Тај извештај је коришћен као доказ против Драже на процесу 1946. године, и дан данас се узима као релевантан код писања о овим догађајима.

Питање за форумаше - колико је пописано муслиманских жртава у овом срезу до данас, за 1943. годину?

Нашао си податак? Мислим да има у оној Дедијеровој и Милетћевој књизи.