(10-07-2016, 10:49 AM)Mekenzi Пише: Бла, бла, трућ, трућ...neko ubježa onomad u jeku radnih akcija na bogati zapad zbog tako tih radnih političkih terapija,
Ми нијесмо амо убјежали
Да живимо ни да останемо.
.
Није нама гроб земље — имање.
Толико смо с обуће отрли.
.
Њесу нами грсти прље — њиве
Ђе не може родити ни ручка.
.
Толико смо о врату носили
Да на своје мртве усипамо.
.
Толико смо под нокте имали
Кад у овај утек ускочисмо
.
Уским путем с великим бременом
Да својијем језиком зборимо!
.
Није нами тор репова — живо,
Нити кото качамака — жито,
.
Подланица — поље, плеће — вјера,
Стега — закон, гудуре — слобода,
.
Двије сабље — Војска и Род Народ,
А педесет крша — Отаџбина!
.
А камоли да је пут — путеви,
Вјера — вјере, а Народ — народи,
.
Све је у њој једно и једито,
Једнопоно, цијелац, унина,
.
Препунано смоле и натоке.
Ту множине никад није било!..
.
Нит је наше јело — цркавица,
Дивљи шипак за Славу начињеш.
.
Наша мука ваља за Причешћа.
Нити су нам међаши — границе,
.
Чију сваку стопу с јсдне стопе
Дужим прутом можеш одбранити.
.
Шта ће међе када нема земље
Но дубимо да нас више стане
.
Нијесу нами катуни — градови,
Ни шанчеви — куле и дворови,
.
Ни мишаре и мегаре — куће!
Нијесмо се за ово рађали,
.
Ни живјели, нити умирали,
Ни гинули да би сачували
Што нам нико не би ни узео!
.
Како ли су људи двобојаши
На пушнице спали поземљуше?
.
Откуд витез да виси о гори
Ђе се росом са лишћа умива,
.
А кошуљу на мравињак држи
Да се тако од вашију брани?
.
Људурина у скит без прозора?
Горостасник у потлеушицу?
.
Гороломник у трулој утврди
Ђе му киша пада у кашику?
.
Поглавари у дубирозима
У малени бивак ко лобања
Да би сваки мого упртити!
.
Богатство је наше неђе друго
И чека нас кад се поврнемо.
.
Мјесто ствари — носимо утвари.
Што имамо — то нам је за пута.
.
Ође ће се рађамо и мремо
Ту смо само од данас до сјутра
.
Ево пешес стотина година
Вазда спремни да се поврнемо!
.
Турчин оде окле је и дошо
Па на својој земљи сада клања.
.
Њин Падиша мртав кући дође,
А наш Царе из гроба не уста.
.
Не одосмо намо ни онамо,
Полумјесец више нас остаде.
.
Крст на Небу никад не изгрија.
Остадосмо у збјег без Турака.
Пећине нам постадоше куће.
.
Сад је наша домовина свуда,
А коме је свуда — он је нема.