Оцена Теме:
  • 5 Гласов(а) - 4.2 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Шта би било да је победио Дража?
#43

(02-10-2016, 08:19 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-10-2016, 07:49 PM)Pravda Пише:  Добро,Хвала!Све једно колико је Дража имао војника у одлучујућим тренутцима ,када се решавала судбина Српског Народа!Требао је да организује јединице са којима је располагао, за борбу против комуниста који су уз помоћ усташа успели да их опколе!Није битно колику војску имаш, него каквог је кова.Како је на пример Леонида са својих 300. Спартанаца измлатио Персијску војску од 200.000 војника.Дража је могао по угледу на Британце да направи круг од својих бораца и да се бори до последњег човека ,могао је да нареди да се ископају ровови,па удри до задњег метка и бомбе а после зна се на бајонет.Никако ми се не допада одлука коју је донео да се деле на тројке ,па свако својим путем!
На шта мислиш кад кажеш ''одлучни тренуци''?

То се у Америци зове: Last stand
Што у преводу значи последња одбрана одприлике.Ако сте ме разумели?
Одговори
#44

Ако је у питању Зеленгора, мај 1945, негде око 20.000. Ако је у питању април 1945, додаје се Команда Западне Босне са око 10.000 четника у три корпуса.
Одговори
#45

(02-10-2016, 08:24 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-10-2016, 08:04 PM)Chicot Пише:  
(02-10-2016, 07:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  А зар није после 1. св. рата управо политичка ситуација довела до стварања авио индустрије у Србији?
У сваком случају мислим да треба поћи од оног што је извесно: Авној у једном случају и Светосавска резолуција у другом. Дакле у старту дупло већа територија под српском управом. То је основна разлика у вези овог питања. Друга разлика је број становништва. Драстично већи број становника у другом случају јер нема масовних ликвидација, утамничења и бекства из земље.
Трећа разлика: има / нема демоктратије. У другом случају дакле има, после рата су избори и победник даје премијера. Тако да типови попут Косановића немају шансе.
Хрвати и Словенци су у међуратном периоду кукумавчили надпропорционалне инвестиције и издвајања у развој индустрије, стално суптилно подсећајући на тобожњу српску хегемонију и недемократичност. И имали симпатије запада.

Постоји битна разлика у односу на ситуацију од Првог рата: Срби у другом светском рату нису имали савезника. Амери гурали Шубашића, Енглези Мачека и Тита, Совјети - Тита.. Сви ишли на хрватске опције, свако из својих разлога.
Правила би се Југославија са два народа са подједнаким утицајем (по сваку цену избећи превласт Срба).
Амери су видели нову Југославију као "федерацију која наставља пут децентрализације инициране српско-хрватским споразумом из 1939".

Њима Шубашић, Мачек и Тито, нама Косановић и Симовић. Равноправно Rolleyes
А јел се слажеш у вези ове три основне ставке које сам написао?
Ја се слажем да би постојала тенденција форсирања Хрвата, али ипак тој тенденцији би сметао геноцид у НДХ, који би практично одмах изашао на видело (као и холокауст). Друго, граница између Срба и Хрвата је била утврђена, то је велики корак у односу на 1918. годину, када је све изгледало мутно по том питању. Не заборави да су ту границу признавали и Британци.
Слажем се у вези ставке 2 и 3. Песимиста сам за ово под 1 Smile
О холокаусту се знало од почетка. Планови, припреме и извршења су сазнавани из декриптованих порука. Правили се наивни да би то касније билокоришћено у политичке сврхе.
Не би био проблем "превазићи" и геноцид над Србима из сличних разлога - "срећна будућност" два подједнака народа. Та чињеница не би била ингорисана или "табу" као под комунистима, али би свакако било потискивано.
Одговори
#46

Било би потискивано, али тешко да би било потисното, баш због холокауста. Хрвати би били ''колателарна штета'' уз Немце.
Одговори
#47

(02-10-2016, 07:49 PM)Pravda Пише:  Добро,Хвала!Све једно колико је Дража имао војника у одлучујућим тренутцима ,када се решавала судбина Српског Народа!Требао је да организује јединице са којима је располагао, за борбу против комуниста који су уз помоћ усташа успели да их опколе!Није битно колику војску имаш, него каквог је кова.Како је на пример Леонида са својих 300. Спартанаца измлатио Персијску војску од 200.000 војника.Дража је могао по угледу на Британце да направи круг од својих бораца и да се бори до последњег човека ,могао је да нареди да се ископају ровови,па удри до задњег метка и бомбе а после зна се на бајонет.Никако ми се не допада одлука коју је донео да се деле на тројке ,па свако својим путем!

Сви су се они и борили до задњег метка и бомбе, а подела на мање јединице извршена је да би се повећале шансе и избегла директна борба са вишеструко јачим и опремљеним противником.

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#48

Написао сам тако јер ме боли срце и душа, због тога што се догодило на Зеленгори.Зашто о битци на Зеленгори није у народу створен мит,јер то ови јунаци заслужују.Интересује ме да ли постоје податци о броју погинулих код комуниста на Зеленгори?Сигурно су добили оно што су заслужили.Колико су их само средиле те наше тројке после!!!
Одговори
#49

(02-10-2016, 11:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  Било би потискивано, али тешко да би било потисното, баш због холокауста. Хрвати би били ''колателарна штета'' уз Немце.

Какав је став такозване владе био поводом масовног уништавања Срба од стране Хрвата и шта је влада конкретно урадила по томе питању?

Дакле, не пусте жеље и оно што би ми волили да јест, него оно што је стварно било.
Какав је став такозване владе био по питању четника и Драже уопште?

И ко би био јачи од Мачека да се багра из Лондона вратила након Дражине побједе? Немојте ми молим вас одговорити са "Дража", јер он то сигурно није био. Био је јако, јако лош политичар кога би пуно веће рибе појеле чим би окачио пушку о колац.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#50

(01-10-2016, 11:41 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(01-10-2016, 10:40 PM)Живојин Мишић Пише:  https://www.youtube.com/watch?v=qCCV4YHihd8
Морам да признам да бих у овом случају навијао за Кокарду.
Уз претпоставку да су партизани потпуно уништени на Сутјесци(вероватно би прочли као четници на Зеленгори) Дража би одма могао да напада остале противнике уз помоћ савезника.
Господине Самарџићу да ли мислите да би следећи противник биле усташе јер је тада у Србији још важило 100/1?
Београд би вероватно био раније ослобођен.
Сигурно би већи број усташа покушао да бежи из земље.
Вероватно би свима било суђено.
У овој емисији само Николић прича са покрићем, као научник. Марковић каже да би Дража масовно убијао Србе, да би Срба после рата било највише побијено!
Сутјеска нема везе. Да уопште није било партизана, као у Пољској, опет би у постојећем следу догађаја био заведен комунизам. Али под том претпоставком, да уопште није било комуниста, дакле од почетка рата, непријатељ бр. 1 биле би усташе. За то се Дража већ био определио пре појаве комуниста у лето 1941, а када су они изазвали грађански рат, морао је да повлачи јединице из Босне. Уопште акција комуниста је битно слабила борбену способност према усташама (и наравно уопште).
Имало би везе се партизани нису извукли из обруча уз велике губитке.Могли су бити скоро потпуно уништени.Вероватно би се извукле неке мање јединице и ВШ који би се крили по шумама и изгубили сваку везу са остацима јединица и савезницима и били би стално пред потерама Немаца,четника,...У том случају савезници би једино могли да се ослоне на четнике.

,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Одговори
#51

(03-10-2016, 01:14 PM)Живојин Мишић Пише:  Имало би везе се партизани нису извукли из обруча уз велике губитке.Могли су бити скоро потпуно уништени.Вероватно би се извукле неке мање јединице и ВШ који би се крили по шумама и изгубили сваку везу са остацима јединица и савезницима и били би стално пред потерама Немаца,четника,...У том случају савезници би једино могли да се ослоне на четнике.

Дража је имао прилику за то на десетине пута за пет година. Кад је дошло до Зеленгоре, онда је било касно и прекасно.

Довољно је прочитати став Драже по питању комуниста из пера Неђељка Плећаша ("Лако ћемо са њима" уз одмањивање руке). Допуна тога су писања Живка Топаловића, као и размјене мишљења са Ђујићем - Дража има став да Ђујић претјерује кад тражи додатне снаге и минимализује број комунистички снага. Чак и Ђујића који је био лично на терену, изненађује бројност и снага комунистичких снага.

Када виђех витешку невољу
забоље ме срце, проговорих:
"Што, погани, од људи чините?
"Што јуначки људе не смакнете?
"Што им такве муке ударате?"
Одговори
#52

Дакле опет би била Југославија, опет Хрвати са некаквом својом територајалном јединицом, и опет би њима било потаман. Њих би „сабили“ у границе њихове (опет) бановине а Србовало би се по Драчу и Валони, сједињавало са Грцима (!?), дјелила Истра (коме, зашто?) исељавали Шиптари (куда?).А Срби, бједа и страдалници нек живе у бановини међу комшијама демонима. Није ми јасно да се чак и овдје на форуму, гдје је прича необавезна и условна износе некакве идеје о компромису са Хрватима наравно на нашу штету. Баш ме занима како би то било објашњено Јевђевићу, Дреновићу, Еремићу, Ђујићу и њиховој војсци. Прва вриједност Српству и онда и сад треба да буде жив Србин, који се сам тако осјећа без да га неко убјеђује.Кад имамо живог Србина онд му тражимо комад земље на којој ће живити. Најбоље је да то буде тамо гдје се родио. Па Српскија је Подравина од Дукађина (и данас и онда). Зашто села: Болфан, Велики Поганац, Рајаковићи, Бојанци, Тук Војни, Врзићи, Радошићи и многа друга да буду ван Србије, а на другој страни да се други растјерују. Проблем остаје а други се прави. Људи који су Срби остали би ван а рашћеривали би Албанце(и то баш Католике) из већ постојеће Албаније.Треба мало и учити из наше историје, а ми то не радимо. Још од времена Деспотовине се не питамо за себе. О нама одлучују други. Странцима прихватљива Србија је на сјеверу и западу омеђена Дрином-Саво-Дунавом и Тимоком, то је било још у доба Деспотовине и тако остаје и данас. Народ је устајао, гинуо, бјежао, пропадао а какве такве Српске државе су стваране само кад су нам се интереси поклопили са неком страном силом која се у том моменту питала. Ми смо „сабијени“ на ту територију и она нам је постала Пијемонт.Од Карађорђа Срби на ослобођење остале браће у сужањству гледају прије свега преко Дрине и Дунава а интересом страних сила нису се 100 година макли од тих ријека, али су зато завршили у Дебру и Босиљграду. А кад већ пишемо „шта би било кад би било?“; најидеалније рјешење које би се нама десило 1944-45 Дражином побједом била би Србија без Хрвата и Ислама уопште, ја нпр.Швабе, Русе, (Словаке, Русине,Чехе) Јевреје и Талијане не би дирао. А ђе фали Срба населити (раселити) Црногорце.
Одговори
#53

(02-10-2016, 07:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-10-2016, 02:39 PM)Chicot Пише:  
(02-10-2016, 12:25 PM)Милослав Самарџић Пише:  али не видим зашто би економске и политичке последице биле драстично другачије после рата? Мени се чини да би после рата ствари ишле својим током као и у другим земљама.
То би рецимо била послератна политичка основа. Како то утиче на економију: боље него у верзији Титове Југославије, али и даље знатно лошија основа него у другим некомунистичким земљама. На све то, несразмерно велика ратна штета. Економију би успоравале сталне борбе око прерасподеле и дислокације економских инвестиција и вредности, слично као и после првог светског рата.
А зар није после 1. св. рата управо политичка ситуација довела до стварања авио индустрије у Србији?
У сваком случају мислим да треба поћи од оног што је извесно: Авној у једном случају и Светосавска резолуција у другом. Дакле у старту дупло већа територија под српском управом. То је основна разлика у вези овог питања. Друга разлика је број становништва. Драстично већи број становника у другом случају јер нема масовних ликвидација, утамничења и бекства из земље.
Трећа разлика: има / нема демоктратије. У другом случају дакле има, после рата су избори и победник даје премијера. Тако да типови попут Косановића немају шансе.
Видиш где одведе расправа? Људи пишу шта би хтели да буде или шта их највише боли.
Зато , ајмо неколико питања( пошто је очигледно да се ломиш да напишеш једну овакву књигу):
1. Новац? Ако узмемо као аксиом да би остала Југославија, на бази одлука Светосавског конгреса, у ком правцу би покренули економију. Понављам, ОНИ а не шта би ти урадио.
2. Који је главни геостратешки интерес српског народа по њима?
3. Какву иницијативу би држали у дипломатији у светлу претходна два питања?
То су три главна питања који би поставили испред себе. Ако одговориш тачно на ова три питања, погодићеш њихове потезе у тој држави. И лоше и добре.
Одговори
#54

Да не буде забуне, кад кажеш ОНИ, на кога тачно мислиш?
Одговори
#55

(03-10-2016, 01:02 PM)мунгос Пише:  
(02-10-2016, 11:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  Било би потискивано, али тешко да би било потисното, баш због холокауста. Хрвати би били ''колателарна штета'' уз Немце.

Какав је став такозване владе био поводом масовног уништавања Срба од стране Хрвата и шта је влада конкретно урадила по томе питању?

Дакле, не пусте жеље и оно што би ми волили да јест, него оно што је стварно било.
Какав је став такозване владе био по питању четника и Драже уопште?

И ко би био јачи од Мачека да се багра из Лондона вратила након Дражине побједе? Немојте ми молим вас одговорити са "Дража", јер он то сигурно није био. Био је јако, јако лош политичар кога би пуно веће рибе појеле чим би окачио пушку о колац.
Много си негативан.
А шта је урадила Влада Пољске поводом масовног уништења Пољака?
Наравно да су и једна и друга урадиле све што су могле. Југословенска влада је поред осталог достављала имена злочинаца на међународну листу злочинаца, и то је усвајано.
Какав став по питању четника? То је била њена војска.
Слободана Јовановића називаш багром?
Одговори
#56

(03-10-2016, 10:51 PM)Милослав Самарџић Пише:  Да не буде забуне, кад кажеш ОНИ, на кога тачно мислиш?
Ко?Smile
Па, Круна и српска политичка елита.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним