[Бенито]

Не умећем своје мишљење о НАТО. Једноставно, тај савез 1945, па још 4 године, није постојао. Морали би сами да се сналазимо. А ми смо некад и волели да се сами сналазимо, а не да будемо " мали народ". То је карактеристично за ове знамените, савремене српске интелектуалце, који знају више о животним навикама Бајдена и Медведева ( о Клинтону и Путину да и не говоримо), него историји сопственог народа.
Јесте Стојадиновић основао нову СРС ( НРС је наставила да постоји), али је она званично основана тек 1940. године. И била је минорна странка, која нема шансе ни теоретске да би победила на изборима. Што се тиче радикала из Главног одбора, како су се звали ови из НРС, они су се толико искомпромитовали сарадњом са Недићем, да ни они не би добили изборе. Изборе у српском корпусу добили би они који су били блиски четницима за време рата. То нема ни милиметар сумње, јер је то историјска константа и не видим зашто би у овом случају било другачије.
Нисам ни написао да би се власт оформила без избора. Не знам одакле ти то. Сазвали би изборе за Уставотворну скупштину и та скупштина би донела нов Устав. Тај Устав био би базиран на одлукама из села Ба.
Што се тиче Хрвата, сагласан сам, само питање је да ли би то решило проблем. По мом мишљењу, то је јак елемент за мешање великих сила, коју шансу не би пропустили. Дакле, у следећој фази то би водило или ка сецесији Хрвата или ка уласку целе КЈ у НАТО. Али, тек крајем 50- их или почетком 60-их година.
О Старој Србији као главној геостратешкој линији српског народа, написао сам у светлу економије и дипломатије. Наравно, уколико не би комунисти победили у Грчкој. А не би. У том правцу би ишле инвестиције, и цивилне и војне.
Александар је, пре свега, био русофил. Али није био ћорав, иако је био кратковид. Видео је он добро шта раде Енглези и да Французе пуштају низ воду. Знао је да политика кордона немачкој експанзији, а која је формирана у Версају оснивањем Југославије, Чехословачке, Пољске.. је завршена, иако то [/php]нико није рекао. Знао је мане Мале Антанте и кренуо је да се прилагођава ситуацији. То, наравно, не значи да би он потписао приступање Тројном пакту, а мислим да Хитлер то не би ни тражио. А , поготово, да би био неки нациста или слично. Мислим, мада је то спекулација, да би узео турски модел. Управо то није одговарало Енглезима, што ће даљи догађаји потврдити.
А то да Дража не би био политички фактор после рата, не знам како да ти одговорим. Не могу да верујем да си толико наиван да у тако нешто поверујеш.Па, војска која је изашла из рата као победница била би, поготово код Срба и њихове традиције, сама по себи политички фактор. Не кажем да би он вољно ушао у то, али догађаји би га присилили. Рецимо, браћа Кнежевићи би инсистирали на томе, распоред официра произашлих из рата у односу на оне у егзилу или заробљеништву или оне што су ленствовали код Недића, а сви каријеристи. Треће војска је од свог оснивања, за време краља Милана па до Драже била политички фактор. Била би и тада " део демократије". И четврто, мислим да би био принуђен и да оснује странку, јер политичари нису имали више његову " историјску тежину". Слично као са Де Голом.

НРС је била минорна зато што је Стојадиновић био спутан, а ускоро и протеран. Али Стојадиновић је било лидер и када би се вратио мислим да би све одувао. Друго, не заборави да су уз Дражу биле све странке. Свакако мислиш на ове које су доминирале и оне би имале више гласача због тога. Али и кад би имале дупло више, то је опет мало, јер су имале исувише мало раније.
Јел имаш нечим да поткрепиш то за Александра?
Што се тиче Драже, он сам је изјављивао да га политика не занима, не знам зашто му не бисмо веровали. Мислим да би он био као Мишић или Бојовић после Првог светског рата. Само, био је млађи од њих, па би био и даље начелник штаба ВК, до пензије.
Нигде не помињеш Америку. Америка је после рата важнија од Британије. Не верујем ни да је пре рата улога Британије била тако велика као што тврдиш.

За краља Александра прочитај Бранислава Глигоријевића, једног од најбољих српских историчара, иначе потпуно скрајнутог. Више пута сам те упућивао.
Што се Стојадиновића тиче, само ради прецизности: није био највећи економиста међу политичарима у српској историји. То су били др Лаза Пачу и др Милорад Драшковић. Под два, Стојадиновић више није био у НРС, него у новом СРС. СРС је био миноран, а не НРС. Кад га је кнез онако брутално скинуо са власти, није било никакве побуне. А зашто? Зато што се закачио са маторцима - доајенима странке Пачуом, Ацом Станојевићем и Стојаном Протићем. Осим тога имао је негативан глас међу Србима као ратни профитер из Првог светског рата. Кнез је ставио политичара друге класе Цветковића за председника и нико од радикала није скочио. То довољно говори сваком ко зна какву су моћ у народу имали радикали. Да буде јасније, и сам ценим Стојадиновића, али ти не видиш и остале аспекте његове личности. Поготово, што је рат изменио људе и Стојадиновић више није био човек тог времена. Мешаш га са Пашићем. То су две категорије.
Америка би била омиљена. У то нема никакве сумње и ту смо сагласни, али си превише у хладноратовском дискурсу. Нису ови наши тако размишљали.
Дража је мрзео из душе те сељачко- јајарско- шибицарске игре за које су били способни српски политичари. Зато није волео да се петља у то. Међутим, управо би се због тога и умешао. Мишић и Бојовић ти нису добра поређења, и због година и због краља. Њима је краљ био Александар, а Дражи је то био млади, али врло талентовани ( по мени) Петар Други. Четници би себе прогласили заштитницима Круне и младог краља. Али то би урадили и они каријеристи који су били у заробљеништву или код Недића. Већина је имала више чинове од Дражиних официра. Ту би сигурно дошло до судара. По мени Дроња би био начелник ђенералштаба и то врхунски, један од бољих у српској историји. Комадант Прве Армије или Корпуса( дакле Београд) био би Пилетић. Високо место у ђенералштабу имао би и Пазарац, Нешко, у војнообавештајној Сотировић, али би Цветић, Милорад Поповић, Калаит и други остали на нивоу команданата касарни. Али зато би низ личности напустило војску и почело да се бави политиком: Ђујић, Јевђевић, Баћовић, Раковић, можда и Дангић... Да не причамо шта би било са Ђуришићем. Сви они би правили нову странку или покрет и натерали Дражу да се стави на чело. Да не говорим да би искусни лисци, попут газда Живка своју партију утопили у један такав покрет. И тако даље...
Једноставно, много си догматичан, а живот није такав. Тачно је да би се многе ствари поновиле које су се десиле након Првог светског рата, али многе не би биле исте. Једноставно, након толико муке, тако тешког рата, а и искуства након Првог светског рата за које су листом били кивни, четници и Дража би све учинили да њихов рад не буде бачен у блато. Имали би неподељену подршку Срба, а богами и неких других народа и имали би озбиљне шансе. Друго, сви би са њима од српских странака желели у коалицију. Макар, у почетку.
Толико за овај круг.
Занимљивија је геостратегија, због развоја земље.

[Громовник]

Дакле, кад погледамо хронолошки, од убиства краља Александра, стратешким правцима српске политике управљали су Енглези. Ко је год покушао да се измигољи из тог загрљаја, надрљао је.
Али, ми смо узели хипотетику да је Дража то успео.

Ја сам мислио да је главна хипотеза овде шта би било да су се Енглези сврстали на нашу, тј. страну четника, јер је једино тако Дража могао да извојева победу. То о чему ти хипотетишеш је већ научна фантастика...

[ватхра]

Ви овде подразумевате да је масовни злочин нормална ствар. Да, за комунисте је био. Зато су и убили толико људи. Оправдавате 300.000 убистава на територији Југославије. Под фирмом да је то праведна освета, или шта већ. И наравно понављате ту мантру о истребљењу усташа. Међутим, од тих 300.000 изгледа да је 40.000 Хрвата, укључујући и усташе. Тако ми рекоше скоро неки Словенци који се тиме баве. Показали су ми откопану масовну гробницу у којој су побијене Хрватице. Види се по женској коси, која је очувана.
А у ствари највећи број усташа је у постојећем реду ствари инкорпориран у Југословенску армију и касније ЈНА. Знам да су возовима пролећа 1945. масовно слати у Скопље - што даље, док се не смире страсти. Били су и по логорима, али су пуштани и инкорпорирани у друштво. Има много случајева да су ратни злочинци добили високе положаје, почев од Сулејмана Филиповића, кога је влада током рата ставила на међународну листу ратних злочинаца.

Не знам одакле вам је број од 300 хиљада и на шта се односи.
По мојој процени то би могао бити горњи број свих страдалих грађана Југославије током рата од стране партизана/НОВЈ.
Пописи страдалих су урађени прецизно у Словенији, код нас је ДКТГ урадила траљава посао, не знам шта су радили у Хрватској. Само на крају рата је стрељано преко 50 хиљада усташа и домобрана у Словенији, тако да је ваша процена од само 40 хиљада Хрвата смешна.
У Барбара рову где сте вероватно били је убијено око 15-20 жена, од 778 пронађених остатака.

Ево још неколико примера:
Бивши поручник Краљевине Југославије, Рудолф Петовар, као усташки официр учествовао је у покољу Срба у срезу Љубиње, у Хер­цеговини. Командовао је свим хрватским формацијама у том крају. Код партизана је унапређен у генерала, а после рата је проглашен "народним херојем".
Потпуковник Фрањо Пирц по преласку у партизане одли­ко­ван је Орденом партизанске звезде другог реда и унапређен у ге­не­рала. Одмах после рата, 1946. године, постављен је за ам­ба­садора у Аргентини, где се склонио највећи број усташа, на челу са Антом Павелићем. Иако се изјаснио за резолуцију Информбироа, није послат на Голи оток, нити је прогоњен.
Мухамед Суџук, велики жупник Пливе и Рама, новембра 1943. прилази комунистима и одмах постаје члан њихове владе (Авној). Одликован је Орденом партизанске звезде другог реда.
Ибрахим Шатор, усташки натпоручник из Мостара, командант среза Коњиц, лично је убио 100 Срба. Крајем 1943. постаје члан Ав­ноја за Босну и Херцеговину, настављајући да убија Србе. Пар­ти­зански командант Коњица, Јоксим Мрковић, писао је над­ре­ђе­нима да су због тога Срби "почели бежати" из партизанских ре­дова.
Ибро Ибраковић, заменик котарског предстојника у Бо­сан­ском Петровцу, лично је убијао и наређивао убијања Срба, почев од 16. јуна 1941. године. По преласку у партизане постао је ко­ман­дант једне од крајишких бригада.
Марко Месић, усташки пуковник, ко­мандант свих хрватских трупа на Источном фронту. Месића су црвеноармејци заробили фебруара 1943. године, а марта 1944. на захтев Ј. Б. Тита постављен је за команданта формације основане од хрватских заробљеника, касније назване "Прва југословенска на­родноослободилачка бригада". Ова јединица ће ујесен 1944, заједно са Стаљиновом војском, упасти у Србију и починити ве­лике ратне злочине.

Имате ли доказ да је ико од наведених био у усташама?

Што се тиче мењања страна, ни краљ ни Дража нису били имуни на то. Краљева гарда у Каиру је била састављена од заробљених Словенаца, а и сами сте писали колико је Дража покушавао да приволи домобране.

Према томе, Краљевина би кажњавала злочинце - оријентационо 1.000 смртних казни и више десетина хиљада временских казни. Поштовао би се закон, судови би радили своје. Правда би била задовољена само на тај начин. Овако, комунисти су починили још један велики злочин и тај злочин се никако не може назвати правдом, па чак и да су свих 300.000 убијених били ратни злочинци (а наравно није то било ни 2 % убијени). Него је то комунистима само изговор.

Чекајте, прво пишете што је грозно да су неки Хрвати поштеђени (по вама све усташе), а онда наводите да четници не би побили ни све усташе?
Што се тиче усташа и СС-оваца, прилично су окрвавили руке у Југославији, а и без тога су прекршили закон Краљевине Југославије ступивши у окупационе снаге, за шта је предвиђена смртна казна.

Просто речено, идеја о масовним убиствима не постоји у демократији, у тоталитаризму постоји. Не знам како бих то могао прецизније да кажем.

Наравно да постоји. Немци су у Блицу у бомбардовањима побили око 30 хиљада британских цивила, Британци су им у наставку побили 10 пута толико, и ником ништа.

Да, четнички план је био размена становништва у критичним подручјима, дакле Срби из Бановине Хрватске у Бановину Српске земље, а Хрвати обратно. Зар рат 1991-1995. није показао да је то био добар план?

План да заврше оно што су усташе започеле? Одличан план, могли су у ствари одмах да почисте све до Дрине, тако сигурно не би било проблема са Хрватима 90-их.

[Бенито]

Дакле, кад погледамо хронолошки, од убиства краља Александра, стратешким правцима српске политике управљали су Енглези. Ко је год покушао да се измигољи из тог загрљаја, надрљао је.
Али, ми смо узели хипотетику да је Дража то успео.

Ја сам мислио да је главна хипотеза овде шта би било да су се Енглези сврстали на нашу, тј. страну четника, јер је једино тако Дража могао да извојева победу. То о чему ти хипотетишеш је већ научна фантастика...

Па и јесте то главна хипотеза. Само што би за ту помоћ били исплаћени, био би им дат неки рудник на коришћење или слично и Довиђења.
Не би спроводили овде своје геополитичке планове и водили спољну и унутрашњу политику, смањивали број Срба, вршили расељавања становништва преко својих чауша и слично.
А да ли је то научна фантастика, погледај на примеру Де Гола.

[Громовник]

Јесте, јер је Де Гол након једне изгубљене битке одлетео за Лондон одакле је почео да се бави политиком, за разлику од Драже, који никад није напустио своју земљу.

Уосталом, и његова Француска је данас једна велика арапска црначка колонија.

[Chicot]

Ма не, ствар је у томе да је Де Голу не само дозвољено, већ је имао снажну и неподељену подршку Енглеза (насупрот Америма). За разлику од Драже који је по сваку цену морао бити уклоњен са места од утицаја. У оба случаја, Британци су бранили своје виталне интересе, од Амера односно Совјета - респективно.

Ако претпостављамо да би Енглези ето, тек тако вратили Владу у земљу и дозволили јој да сама себи бира представнике и тиме пуца себи у колено, онда можемо и да уведемо у хипотезу и Мики Мауса.

[Бенито]

Јесте, јер је Де Гол након једне изгубљене битке одлетео за Лондон одакле је почео да се бави политиком, за разлику од Драже, који никад није напустио своју земљу.

Уосталом, и његова Француска је данас једна велика арапска црначка колонија.

Брате Илија, два пута сам прочитао овај твој пост и даље нисам сигуран шта си хтео да кажеш. Мислим, где се то коси са оним што сам горе поставио?

---

Ма не, ствар је у томе да је Де Голу не само дозвољено, већ је имао снажну и неподељену подршку Енглеза (насупрот Америма). За разлику од Драже који је по сваку цену морао бити уклоњен са места од утицаја. У оба случаја, Британци су бранили своје виталне интересе, од Амера односно Совјета - респективно.

Ако претпостављамо да би Енглези ето, тек тако вратили Владу у земљу и дозволили јој да сама себи бира представнике и тиме пуца себи у колено, онда можемо и да уведемо у хипотезу и Мики Мауса.

Ајде да не идемо поново у први разред.
А овај други пасус мало појасни.

[Chicot]

Кажем да претпоставка Дражине победе на унутрашњем плану (против комуниста) не мења ситуацију у глобалним односима, нити подразумева промену политике и геостратешких циљева креатора "врлог новог света", почев од Енглеза. Са свим оним што знамо о њиховим плановима, циљевима и интересима, претпоставка реалне могућности формирања једне јаке и чврсте владе (из угла српских интереса), која се, дакле, не повија под наредбама светских моћника, је наивна и без икавог утемељења. Претпоставка да би то Енглези олако допустили - још више.

[Бенито]

То је тачно. Али ако нема те претпоставке, нема ни књиге. Свака друга књига са претпоставком да би ондашњи Срби једноставно били слуге Англоамериканцима је далеко наивнија поставка и показује колико су комунисти успели са њиховом измишљеном литературом, којом су релатилизовали своју издају сопственог народа и трагичног утицаја који су направили на нашу историју.
Дакле, нема шансе да би Срби били слуге Енглеза. Зато се пре свега ишло на рушење монархије, јер са њом, политичка независност је далеко слојевитија и тешко оборива.
Уосталом, за рушење српске политичке независности нису ни употребљени Срби, него Аустроугри и они Срби који су код њих прешли.

[Chicot]

Дакле, нема шансе да би Срби били слуге Енглеза. Зато се пре свега ишло на рушење монархије, јер са њом, политичка независност је далеко слојевитија и тешко оборива.
Уосталом, за рушење српске политичке независности нису ни употребљени Срби, него Аустроугри и они Срби који су код њих прешли.

Ту се, наравно слажем. Зато су сви они уклоњени током рата, одвојени од краља. Зато је и Дража сметао.
И зато су се Енглези ослањали на помоћ Хрвата и њих гурали у владу. Ништа спорно

То је тачно. Али ако нема те претпоставке, нема ни књиге. Свака друга књига са претпоставком да би ондашњи Срби једноставно били слуге Англоамериканцима је далеко наивнија поставка и показује колико су комунисти успели са њиховом измишљеном литературом, којом су релатилизовали своју издају сопственог народа и трагичног утицаја који су направили на нашу историју.

Ту се не слажем. Прво, управо треба указати да су Британци морали да нађу оне Србе довољно мекане и сервилне да лепо служе Англоамерима. И да их нису нашли! Да се подвуче разлика између ондашњих људи и ових гњецавих данас.
Друго, развијање те теорије, са уважавањем свих других чинилаца и приказивањем онаквим какви јесу, може да доведе до врло интересантних закључака. Чак мислим да би порука била знатно снажнија, а материјал далеко више у контакту са реалним оновременим стањем.

[Бенито]

Знао сам да ћемо доћи до овога и зато сам у првом посту на ову тему написао да је за овакву књигу потребно много знања.
Дуго нам је требало, а тај процес још увек траје, да сазнамо размере злочина комуниста, а нарочито након рата када су им руке биле одрешене. Треба то упоредити пропорционално са другим државама у којима је завладао комунизам након 44. године. Са свим , осим са Пољском, и због Варшавског устанка, Војске Крајове и уопште специфичности у односима Руса ( намерно кажем Руса) и Пољака. Дошли би до закључка да су наши комунисти били најкрволочнији. То се објашњавало и правдало разним узроцима. Већина је мислила да убија због правде и слободе, велики број нису ни крили да су злочинци, неки због светског комунизма итд. Али ретки су разумевали о чему се ради.
Светска , па и наша историографија је након тешког и дугог проучавања схватила да рушење Версајског поретка мира није била само у интересу Хитлерове Немачке. Заправо, све битне светске силе са обе зараћене стране су биле за то, осим Француске. Али, главно је питање зашто су за то били Американци, чији је председник Вилсон био један од архитеката Версајског мировног уговора. Мислим да је данас очигледно који је то био разлог. У том смислу народи чија је елита била национално утемељена у сопствену државотворност су сметале таквом развоју геостратешких планова. По мишљењу јаких германских класа које су се у 19 и 20 веку силно обогатили ( нарочито након индустријских револуција, више него колонијализмом) , концепт уређења Европе и света требало је вратити на темеље које је дао Берлински конгрес. Наравно, уз прилагођавање новом добу. Схватили су да је то идеалан период за такав скок, јер Русија никад није била слабија и готово да није постојала. Знамо одавно да су Немци били на корак од освајања европске Русије. Тада још САД нису биле у рату , али не знамо да ли су били близу нуклеарног оружја. Али и да јесу и да нису, тај сценарио би одговарао Американцима, јер би они готово потпуно контролисали даљи развој међународних односа.
У сваком случају, све три поставке међународних односа, нацистичка,комунистичка и америчка, биле су базиране на свету као глобалном селу, што националне интересе свих нација ставља у други план. А нарочито интересе словенских народа, а поготово православаца. Дакле, све у стилу Берлинског конгреса.
Ту долазимо до суштине која је тако очигледна, а то си сам написао. То је мени одавно јасно. Оно што ми још не иде у главу је то колико доказа треба ставити пред људе да прихвате ове чињенице.

[Ђуро]

План З-4 је био само варка да се Себи разоружају. Јер то је предвиђао. Онда би били протерани или поубијани.
Овај план из Другог светског рата је полазио од претпоставке да за Србе у Хрватској имају две опције: Или да се иселе или ће бити поубијани и протерани.
Догађаји су показали то што су показали.
Не знам зашто укључујеш Босну? Босна је територија са које би Хрвати били исељени у Бановину Хрватску. Као и екстремни муслимани.

За план З-4 је гарантовала међународна заједница као што гарантује опстанак Републике Српске.

Бановина Хрватска је обухватала и дио БиХ и то котаре Брчко, Дервента, Градачац, Травник и Фојница.

У Бановини Хрватској је1931. живило 847005 Срба или 19%.

---

Ајој, кад се удруже Личани и Црногорци...а све пљују по Србији - из Србије.

Није пљување него расправа. То што пишу из Србије је последица државне политике Србије у 20. вијеку. Иначе, немам везе ни са Ликом ни са Црном Гором.
Да тај народ нешто вриједи показују и Личанин, Славонац и Црногорац на српским новчаницама.

[Бенито]

Ђуро, како није пљување кад си оптужио Србију да је ускраћивала просветна права крајишким избеглицама? И да су многи због тога отишли у емиграцију.Добро је да ти није жешће одговорио.

[Николај]

Није пљување него расправа. То што пишу из Србије је последица државне политике Србије у 20. вијеку. Иначе, немам везе ни са Ликом ни са Црном Гором.
Да тај народ нешто вриједи показују и Личанин, Славонац и Црногорац на српским новчаницама.

Ти онда ниси ни свестан шта си написао. Да је Србија асимиловала Крајишнике јер им није омогућила образовање на ијекавици (пошто је претходно помогла да се етнички очисти Хрватска од њих). Извини, али такав идиотизам ни од неког Хрвата нисам очекивао.

И није проблем у народу из Лике или Црне Горе, да он ништа не вреди или не знам шта још, него у појединцима, што дођу у Србију која им да хлеба, да би се после потврдила она народна: "Храни куче, да те уједе."