[Милослав Самарџић]

https://www.youtube.com/watch?v=qCCV4YHihd8
Морам да признам да бих у овом случају навијао за Кокарду.
Уз претпоставку да су партизани потпуно уништени на Сутјесци(вероватно би прочли као четници на Зеленгори) Дража би одма могао да напада остале противнике уз помоћ савезника.
Господине Самарџићу да ли мислите да би следећи противник биле усташе јер је тада у Србији још важило 100/1?
Београд би вероватно био раније ослобођен.
Сигурно би већи број усташа покушао да бежи из земље.
Вероватно би свима било суђено.

У овој емисији само Николић прича са покрићем, као научник. Марковић каже да би Дража масовно убијао Србе, да би Срба после рата било највише побијено!
Сутјеска нема везе. Да уопште није било партизана, као у Пољској, опет би у постојећем следу догађаја био заведен комунизам. Али под том претпоставком, да уопште није било комуниста, дакле од почетка рата, непријатељ бр. 1 биле би усташе. За то се Дража већ био определио пре појаве комуниста у лето 1941, а када су они изазвали грађански рат, морао је да повлачи јединице из Босне. Уопште акција комуниста је битно слабила борбену способност према усташама (и наравно уопште).

Имало би везе се партизани нису извукли из обруча уз велике губитке.Могли су бити скоро потпуно уништени.Вероватно би се извукле неке мање јединице и ВШ који би се крили по шумама и изгубили сваку везу са остацима јединица и савезницима и били би стално пред потерама Немаца,четника,...У том случају савезници би једино могли да се ослоне на четнике.

И јесу били скоро потпуно уништени у Операцији ''Шварц'', њихова главнина је имала 16.000, а ту је погинуло 11.500. Овде и други понављају да је Дража требало да уништи партизане потпуно. Како је то могуће да неко неку формацију уништи потпуно, где се то и када десило? Тада 65.000 Немаца није могло да похвата све партизане, како је то могао Дража? Колико година је после рата требало комунистима да похватају све четнике, а и нису успели све, многи су емигрирали?
Понављам, број партизана није битан за исход рата. И да није било ни једног, они су имали спремне своје партизане, усташе заробљене на Стаљинграду, које су довели.

[Милослав Самарџић]

Видиш где одведе расправа? Људи пишу шта би хтели да буде или шта их највише боли.
Зато , ајмо неколико питања( пошто је очигледно да се ломиш да напишеш једну овакву књигу):
1. Новац? Ако узмемо као аксиом да би остала Југославија, на бази одлука Светосавског конгреса, у ком правцу би покренули економију. Понављам, ОНИ а не шта би ти урадио.
2. Који је главни геостратешки интерес српског народа по њима?
3. Какву иницијативу би држали у дипломатији у светлу претходна два питања?
То су три главна питања који би поставили испред себе. Ако одговориш тачно на ова три питања, погодићеш њихове потезе у тој држави. И лоше и добре.

1. Логично је наставити предратне трендове, тј. Стојадиновићеву економску политику. Стојадиновић би се свакако вратио у земљу. Његова странка је иначе пре рата преименована у Српску радикалну странку, што је мање познато. Он је побеђивао на изборима пре рата, логично је да би опет победио. Опет би био у коалицији са Словенцима (Миха Крек, председник најјаче словеначке партије, дакле наследник попа Корошеца, Стојадиновићевог партнера, и после рата је остао уз Дражу), а такође и са муслиманима (Мустафа Мулалић, из странке Мехмеда Спахе, тј. Стојадиновићевих партнера муслимана) је до краја био уз Дражу и робијао је под комунистима). С друге стране, оне српске партије, попут Демократске, које су уочи рата биле у коалицији са Мачеком, сада то не би могле да буду, јер би просто биле презрене, због геноцида у НДХ и подршке ХСС-а усташама. Тако да би ХСС победио на изборима у Бановини Хрватској, али у целој земљи убедљиво би победила Стојадиновићева коалиција.
Стојадиновић је био најјачи економиста, међу политичарима, кога смо икада имали. Он је творац привредног чуда 1935-1941, које би добило нов полет Маршаловим планом.
Ако мислиш на расподелу новца по регионима, Стојадиновићева политика била је што је могуће равномернији развој.
Дакле, стопе раста на целој територији биле би веће него овако, а специјално, не би било екслоатације Србије на рачун Хрватске и Словеније.
2. Несумњиво као и до тада уједињење. То би се постигло пресељењем Срба из Бановине Хрватске у Бановину Српске земље (и као што сам рекао исељавањем екстремних Хрвата и муслимана у Бановину Хрватску.
3. Стојадиновић је био практичан. Он је гурао дипломатску линију која нам доноси највише користи, како економске, тако и политичке.

[ватхра]

1. Логично је наставити предратне трендове, тј. Стојадиновићеву економску политику.

Да ли у ово логично спада и наставак изградње пруге Београд-Бар?

[Бенито]

А зашто толико журиш са одговором?
1.а) није странка преименована, него се поделила 1938. године на изборима. Једни су били уз Стојадиновића, други уз Велику коалицију, а Јевтић је основао ЈНС. Српска радикална странка је основана 1940. године.
б) откуд сигурност да би се Стојадиновић вратио у земљу
в) највише страначких присталица код Драже било је , заправо, демократа. Видиш ја сам сигуран да би они победили и то убедљиво. Можда у некој коалицији са СКК, који би прерастао у странку. Ово са Муслиманима и Креком си у праву. Била би коалиција са њима.
АЛИ, СВЕ ОВО НИЈЕ БИЛО ПИТАЊЕ.
Дакле, са новом Уставотворном скупштином и новим Уставом, који би се базирао на одлукама из села Ба, формирала би се одређена Влада у којој би кључни били Срби. Прва тема био би буџет. Колико би новца имали и у ком правцу би усмерили развој? То је питање.
2. Питање Срба који су у додиру са Хрватима је важно питање , које би одузимало доста времена. Али то није примарно геостратешко питање српског народа, по размишљању те читаве генерације. А ни по мени, ако је то уопште важно. Главно питање је Стара Србија ( Косово и Македонија).
3. Стојадиновић је водио прагматичну политику. Он је, заправо, једини разумео шта је хтео краљ Александар, с почетка тридесетих година. А то је окретање од Француске према Силама осовине.Зато су га Енглези и склонили. То кнез Павле није разумео и зато је нанео непроцењиву штету, а све замишљајући да он наставља Александрову политику.
Али ко гарантује да би Стојадиновић владао након рата? Чак је питање да ли би га Енглези пустили.
Дакле, кад погледамо хронолошки, од убиства краља Александра, стратешким правцима српске политике управљали су Енглези. Ко је год покушао да се измигољи из тог загрљаја, надрљао је.
Али, ми смо узели хипотетику да је Дража то успео.
Према томе, ако је Дража то успео, ако је новац ограничен и ако је Моравско- Вардарска долина геостратешки приоритет, онда прича о било каквом НАТО, априори отпада. Замисли да Дража буде неки амерички или енглески генерал. Па, не би дозволили оснивање никакве касарне америчке војске, да не говорим о бази.
Има још милион детаља, али да не дужим.

[Милослав Самарџић]

1. Логично је наставити предратне трендове, тј. Стојадиновићеву економску политику.

Да ли у ово логично спада и наставак изградње пруге Београд-Бар?

Само у случају ако се не би градила пруга Београд - Валона (ако сте читали чланак)

[Милослав Самарџић]

А зашто толико журиш са одговором?
1.а) није странка преименована, него се поделила 1938. године на изборима. Једни су били уз Стојадиновића, други уз Велику коалицију, а Јевтић је основао ЈНС. Српска радикална странка је основана 1940. године.
б) откуд сигурност да би се Стојадиновић вратио у земљу
в) највише страначких присталица код Драже било је , заправо, демократа. Видиш ја сам сигуран да би они победили и то убедљиво. Можда у некој коалицији са СКК, који би прерастао у странку. Ово са Муслиманима и Креком си у праву. Била би коалиција са њима.
АЛИ, СВЕ ОВО НИЈЕ БИЛО ПИТАЊЕ.
Дакле, са новом Уставотворном скупштином и новим Уставом, који би се базирао на одлукама из села Ба, формирала би се одређена Влада у којој би кључни били Срби. Прва тема био би буџет. Колико би новца имали и у ком правцу би усмерили развој? То је питање.
2. Питање Срба који су у додиру са Хрватима је важно питање , које би одузимало доста времена. Али то није примарно геостратешко питање српског народа, по размишљању те читаве генерације. А ни по мени, ако је то уопште важно. Главно питање је Стара Србија ( Косово и Македонија).
3. Стојадиновић је водио прагматичну политику. Он је, заправо, једини разумео шта је хтео краљ Александар, с почетка тридесетих година. А то је окретање од Француске према Силама осовине.Зато су га Енглези и склонили. То кнез Павле није разумео и зато је нанео непроцењиву штету, а све замишљајући да он наставља Александрову политику.
Али ко гарантује да би Стојадиновић владао након рата? Чак је питање да ли би га Енглези пустили.
Дакле, кад погледамо хронолошки, од убиства краља Александра, стратешким правцима српске политике управљали су Енглези. Ко је год покушао да се измигољи из тог загрљаја, надрљао је.
Али, ми смо узели хипотетику да је Дража то успео.
Према томе, ако је Дража то успео, ако је новац ограничен и ако је Моравско- Вардарска долина геостратешки приоритет, онда прича о било каквом НАТО, априори отпада. Замисли да Дража буде неки амерички или енглески генерал. Па, не би дозволили оснивање никакве касарне америчке војске, да не говорим о бази.
Има још милион детаља, али да не дужим.

Све ми се чини да си и ти почео у правцу - шта ти се свиђа. А НАТО ти се очигледно не свиђа, па би да га избегнеш по сваку цену.
1.
а) Зар није Стојадиновић преименовао тај део странке који је остао са њим, пошто је кнез павле извршио пуч?
б) Откуд ти идеја да не би? Не заборави да је он пре рата имао доста пријатеља у Америци. Он је ваљда једини са наших простора писао за Кејнзов часопис (Џон Мајнард Кејнс, најбољи амерички економиста, по његовом плану Америка излази из велике економске кризе).
в) Зато што је током рата Демократска странка дошла на власт, пучем од 27. марта 1941. Али ДС никад није освојила власт на изборима (додуше има мислим један изузетак недавно, али тада су они организовали изборе, знаш на шта мислим; углавном, странка таквог профила по правилу нема масовну подршку).
СКК нема теорија да би прерастао у странку, а теоретски, ако би, ипак, онда би прошао још горе од ДС, јер теоретичари никад не освајају власт.

- Откуд да би се основала власт без избора? Нема шансе. Мислимд а би поменута коалиција основала власт и наставила расподелу буџета као уочи рата. Наравно, додаје се обнова разорених делова земље.

2. Питање Срба и Хрвата било би решено разграничењем, а Косова и Метохије поменутим исељавањем Албанаца. Свакако би био привредни бум на КиМ. Трепча је већ била велика фирма, било би још таквих.

3. Откуд ти то? Александар је био франкофил. Нема говора о окретању Силама осовине. Што се тиче Стојадиновића, понављам, он је то посматрао практично.
Зашто посматраш Дражу као послератни политички фактор? Он се уопште не би бавио политиком.

[Бенито]

Не умећем своје мишљење о НАТО. Једноставно, тај савез 1945, па још 4 године, није постојао. Морали би сами да се сналазимо. А ми смо некад и волели да се сами сналазимо, а не да будемо " мали народ". То је карактеристично за ове знамените, савремене српске интелектуалце, који знају више о животним навикама Бајдена и Медведева ( о Клинтону и Путину да и не говоримо), него историји сопственог народа.
Јесте Стојадиновић основао нову СРС ( НРС је наставила да постоји), али је она званично основана тек 1940. године. И била је минорна странка, која нема шансе ни теоретске да би победила на изборима. Што се тиче радикала из Главног одбора, како су се звали ови из НРС, они су се толико искомпромитовали сарадњом са Недићем, да ни они не би добили изборе. Изборе у српском корпусу добили би они који су били блиски четницима за време рата. То нема ни милиметар сумње, јер је то историјска константа и не видим зашто би у овом случају било другачије.
Нисам ни написао да би се власт оформила без избора. Не знам одакле ти то. Сазвали би изборе за Уставотворну скупштину и та скупштина би донела нов Устав. Тај Устав био би базиран на одлукама из села Ба.
Што се тиче Хрвата, сагласан сам, само питање је да ли би то решило проблем. По мом мишљењу, то је јак елемент за мешање великих сила, коју шансу не би пропустили. Дакле, у следећој фази то би водило или ка сецесији Хрвата или ка уласку целе КЈ у НАТО. Али, тек крајем 50- их или почетком 60-их година.
О Старој Србији као главној геостратешкој линији српског народа, написао сам у светлу економије и дипломатије. Наравно, уколико не би комунисти победили у Грчкој. А не би. У том правцу би ишле инвестиције, и цивилне и војне.
Александар је, пре свега, био русофил. Али није био ћорав, иако је био кратковид. Видео је он добро шта раде Енглези и да Французе пуштају низ воду. Знао је да политика кордона немачкој експанзији, а која је формирана у Версају оснивањем Југославије, Чехословачке, Пољске.. је завршена, иако то [/php]нико није рекао. Знао је мане Мале Антанте и кренуо је да се прилагођава ситуацији. То, наравно, не значи да би он потписао приступање Тројном пакту, а мислим да Хитлер то не би ни тражио. А , поготово, да би био неки нациста или слично. Мислим, мада је то спекулација, да би узео турски модел. Управо то није одговарало Енглезима, што ће даљи догађаји потврдити.
А то да Дража не би био политички фактор после рата, не знам како да ти одговорим. Не могу да верујем да си толико наиван да у тако нешто поверујеш.Па, војска која је изашла из рата као победница била би, поготово код Срба и њихове традиције, сама по себи политички фактор. Не кажем да би он вољно ушао у то, али догађаји би га присилили. Рецимо, браћа Кнежевићи би инсистирали на томе, распоред официра произашлих из рата у односу на оне у егзилу или заробљеништву или оне што су ленствовали код Недића, а сви каријеристи. Треће војска је од свог оснивања, за време краља Милана па до Драже била политички фактор. Била би и тада " део демократије". И четврто, мислим да би био принуђен и да оснује странку, јер политичари нису имали више његову " историјску тежину". Слично као са Де Голом.

[ватхра]

1. Логично је наставити предратне трендове, тј. Стојадиновићеву економску политику.

Да ли у ово логично спада и наставак изградње пруге Београд-Бар?

Само у случају ако се не би градила пруга Београд - Валона (ако сте читали чланак)

Наравно да сам га прочитао, поставио сам питање овде на којим сте психоактивним средствима били кад сте га писали, само је обрисано.

Пруга Београд-Бар је планирана и почета је реализација још за време Краљевине. Пруга Београд-Солун као витална веза у Балканским и Првом светском рату је била прекинута, као што се десило рано и у Другом светском рату - оба пута са катастрофалним последицама.
Изградња пруге Београд-Бар је од стратешког значаја за државу, јер је омогућило излаз на море и повезало крајеве земље.
Не знам због чега мислите да би било јевтиније да се гради пруга за Валону. У ствари не знам ни одакле вам идеја да се пруга не гради кроз српске крајеве, кад пруга омогућује развој локалне привреде.

Или корак даље, по вашој рачуници би било осуђено и погубљено свега око ”1000 људи, укљ. и комунисте”. Значи да би у земљи остало да живи неких 100 хиљада усташа, што је просто речено дивна идеја. Такође не би било ни реперкусија према немачкој и италијанској мањини, које су биле отворено против државе и починиле бројне злочине (поготово немачка). Али зато би било протеривања Албанаца (који су починили далеко мање злочина од горенаведених), и анексија делова Албаније, која је током рата била и сама окупирана - и све то претпостављам под идејом да је то урађено, не би било проблема деценијама касније. Тотална глупост.

И посебно идеја да се етнички очисте српски крајеви из бановине Хрватске. Чекај, цео план је да се усташе оставе у животу и етнички почисте српски крајеви - рекосте да је то четнички план?

[Милослав Самарџић]

Не умећем своје мишљење о НАТО. Једноставно, тај савез 1945, па још 4 године, није постојао. Морали би сами да се сналазимо. А ми смо некад и волели да се сами сналазимо, а не да будемо " мали народ". То је карактеристично за ове знамените, савремене српске интелектуалце, који знају више о животним навикама Бајдена и Медведева ( о Клинтону и Путину да и не говоримо), него историји сопственог народа.
Јесте Стојадиновић основао нову СРС ( НРС је наставила да постоји), али је она званично основана тек 1940. године. И била је минорна странка, која нема шансе ни теоретске да би победила на изборима. Што се тиче радикала из Главног одбора, како су се звали ови из НРС, они су се толико искомпромитовали сарадњом са Недићем, да ни они не би добили изборе. Изборе у српском корпусу добили би они који су били блиски четницима за време рата. То нема ни милиметар сумње, јер је то историјска константа и не видим зашто би у овом случају било другачије.
Нисам ни написао да би се власт оформила без избора. Не знам одакле ти то. Сазвали би изборе за Уставотворну скупштину и та скупштина би донела нов Устав. Тај Устав био би базиран на одлукама из села Ба.
Што се тиче Хрвата, сагласан сам, само питање је да ли би то решило проблем. По мом мишљењу, то је јак елемент за мешање великих сила, коју шансу не би пропустили. Дакле, у следећој фази то би водило или ка сецесији Хрвата или ка уласку целе КЈ у НАТО. Али, тек крајем 50- их или почетком 60-их година.
О Старој Србији као главној геостратешкој линији српског народа, написао сам у светлу економије и дипломатије. Наравно, уколико не би комунисти победили у Грчкој. А не би. У том правцу би ишле инвестиције, и цивилне и војне.
Александар је, пре свега, био русофил. Али није био ћорав, иако је био кратковид. Видео је он добро шта раде Енглези и да Французе пуштају низ воду. Знао је да политика кордона немачкој експанзији, а која је формирана у Версају оснивањем Југославије, Чехословачке, Пољске.. је завршена, иако то [/php]нико није рекао. Знао је мане Мале Антанте и кренуо је да се прилагођава ситуацији. То, наравно, не значи да би он потписао приступање Тројном пакту, а мислим да Хитлер то не би ни тражио. А , поготово, да би био неки нациста или слично. Мислим, мада је то спекулација, да би узео турски модел. Управо то није одговарало Енглезима, што ће даљи догађаји потврдити.
А то да Дража не би био политички фактор после рата, не знам како да ти одговорим. Не могу да верујем да си толико наиван да у тако нешто поверујеш.Па, војска која је изашла из рата као победница била би, поготово код Срба и њихове традиције, сама по себи политички фактор. Не кажем да би он вољно ушао у то, али догађаји би га присилили. Рецимо, браћа Кнежевићи би инсистирали на томе, распоред официра произашлих из рата у односу на оне у егзилу или заробљеништву или оне што су ленствовали код Недића, а сви каријеристи. Треће војска је од свог оснивања, за време краља Милана па до Драже била политички фактор. Била би и тада " део демократије". И четврто, мислим да би био принуђен и да оснује странку, јер политичари нису имали више његову " историјску тежину". Слично као са Де Голом.

НРС је била минорна зато што је Стојадиновић био спутан, а ускоро и протеран. Али Стојадиновић је било лидер и када би се вратио мислим да би све одувао. Друго, не заборави да су уз Дражу биле све странке. Свакако мислиш на ове које су доминирале и оне би имале више гласача због тога. Али и кад би имале дупло више, то је опет мало, јер су имале исувише мало раније.
Јел имаш нечим да поткрепиш то за Александра?
Што се тиче Драже, он сам је изјављивао да га политика не занима, не знам зашто му не бисмо веровали. Мислим да би он био као Мишић или Бојовић после Првог светског рата. Само, био је млађи од њих, па би био и даље начелник штаба ВК, до пензије.
Нигде не помињеш Америку. Америка је после рата важнија од Британије. Не верујем ни да је пре рата улога Британије била тако велика као што тврдиш.

[Милослав Самарџић]

1. Логично је наставити предратне трендове, тј. Стојадиновићеву економску политику.

Да ли у ово логично спада и наставак изградње пруге Београд-Бар?

Само у случају ако се не би градила пруга Београд - Валона (ако сте читали чланак)

Наравно да сам га прочитао, поставио сам питање овде на којим сте психоактивним средствима били кад сте га писали, само је обрисано.

Пруга Београд-Бар је планирана и почета је реализација још за време Краљевине. Пруга Београд-Солун као витална веза у Балканским и Првом светском рату је била прекинута, као што се десило рано и у Другом светском рату - оба пута са катастрофалним последицама.
Изградња пруге Београд-Бар је од стратешког значаја за државу, јер је омогућило излаз на море и повезало крајеве земље.
Не знам због чега мислите да би било јевтиније да се гради пруга за Валону. У ствари не знам ни одакле вам идеја да се пруга не гради кроз српске крајеве, кад пруга омогућује развој локалне привреде.

Или корак даље, по вашој рачуници би било осуђено и погубљено свега око ”1000 људи, укљ. и комунисте”. Значи да би у земљи остало да живи неких 100 хиљада усташа, што је просто речено дивна идеја. Такође не би било ни реперкусија према немачкој и италијанској мањини, које су биле отворено против државе и починиле бројне злочине (поготово немачка). Али зато би било протеривања Албанаца (који су починили далеко мање злочина од горенаведених), и анексија делова Албаније, која је током рата била и сама окупирана - и све то претпостављам под идејом да је то урађено, не би било проблема деценијама касније. Тотална глупост.

И посебно идеја да се етнички очисте српски крајеви из бановине Хрватске. Чекај, цео план је да се усташе оставе у животу и етнички почисте српски крајеви - рекосте да је то четнички план?

Нисам ја на психоактивним супстанцама, него сте Ви на комунизму.
А комунизам је јачи опијат од сваке познате дроге. Погледајте биографије оних који су се предозирали...
Ви овде подразумевате да је масовни злочин нормална ствар. Да, за комунисте је био. Зато су и убили толико људи. Оправдавате 300.000 убистава на територији Југославије. Под фирмом да је то праведна освета, или шта већ. И наравно понављате ту мантру о истребљењу усташа. Међутим, од тих 300.000 изгледа да је 40.000 Хрвата, укључујући и усташе. Тако ми рекоше скоро неки Словенци који се тиме баве. Показали су ми откопану масовну гробницу у којој су побијене Хрватице. Види се по женској коси, која је очувана.
А у ствари највећи број усташа је у постојећем реду ствари инкорпориран у Југословенску армију и касније ЈНА. Знам да су возовима пролећа 1945. масовно слати у Скопље - што даље, док се не смире страсти. Били су и по логорима, али су пуштани и инкорпорирани у друштво. Има много случајева да су ратни злочинци добили високе положаје, почев од Сулејмана Филиповића, кога је влада током рата ставила на међународну листу ратних злочинаца. Ево још неколико примера:
Бивши поручник Краљевине Југославије, Рудолф Петовар, као усташки официр учествовао је у покољу Срба у срезу Љубиње, у Хер­цеговини. Командовао је свим хрватским формацијама у том крају. Код партизана је унапређен у генерала, а после рата је проглашен "народним херојем".
Потпуковник Фрањо Пирц по преласку у партизане одли­ко­ван је Орденом партизанске звезде другог реда и унапређен у ге­не­рала. Одмах после рата, 1946. године, постављен је за ам­ба­садора у Аргентини, где се склонио највећи број усташа, на челу са Антом Павелићем. Иако се изјаснио за резолуцију Информбироа, није послат на Голи оток, нити је прогоњен.
Мухамед Суџук, велики жупник Пливе и Рама, новембра 1943. прилази комунистима и одмах постаје члан њихове владе (Авној). Одликован је Орденом партизанске звезде другог реда.
Ибрахим Шатор, усташки натпоручник из Мостара, командант среза Коњиц, лично је убио 100 Срба. Крајем 1943. постаје члан Ав­ноја за Босну и Херцеговину, настављајући да убија Србе. Пар­ти­зански командант Коњица, Јоксим Мрковић, писао је над­ре­ђе­нима да су због тога Срби "почели бежати" из партизанских ре­дова.
Ибро Ибраковић, заменик котарског предстојника у Бо­сан­ском Петровцу, лично је убијао и наређивао убијања Срба, почев од 16. јуна 1941. године. По преласку у партизане постао је ко­ман­дант једне од крајишких бригада.
Марко Месић, усташки пуковник, ко­мандант свих хрватских трупа на Источном фронту. Месића су црвеноармејци заробили фебруара 1943. године, а марта 1944. на захтев Ј. Б. Тита постављен је за команданта формације основане од хрватских заробљеника, касније назване "Прва југословенска на­родноослободилачка бригада". Ова јединица ће ујесен 1944, заједно са Стаљиновом војском, упасти у Србију и починити ве­лике ратне злочине.
У партизане су прешли чак и бугарски ратни злочинци.
Према томе, Краљевина би кажњавала злочинце - оријентационо 1.000 смртних казни и више десетина хиљада временских казни. Поштовао би се закон, судови би радили своје. Правда би била задовољена само на тај начин. Овако, комунисти су починили још један велики злочин и тај злочин се никако не може назвати правдом, па чак и да су свих 300.000 убијених били ратни злочинци (а наравно није то било ни 2 % убијени). Него је то комунистима само изговор.

Просто речено, идеја о масовним убиствима не постоји у демократији, у тоталитаризму постоји. Не знам како бих то могао прецизније да кажем.

Да, четнички план је био размена становништва у критичним подручјима, дакле Срби из Бановине Хрватске у Бановину Српске земље, а Хрвати обратно. Зар рат 1991-1995. није показао да је то био добар план?

Што се тиче Албаније, свакако знате како, када и зашто је она створена. Дакле када је српска војска ослободила те области од Турака, проглашена је албанска држава да би се осујетило то ослобођење, тј. излаз, односно повратак, Србије на море (У том тренутку Албанија је имала 500.000 становника, од којих 50% Албанаца, 30% Влаха, остатак Срби и Грци). Српска дипломатија то никада није признала, па су те области тражене после Првог светског рата, па онда и у Башкој резолуцији. Док су комунисти радили обратно: форсирали су нове доласке Албанаца из Албаније забрањујући истовремено Србима повратак на Космет. То су факта. Разумем наравно што Вам се као присталици те идеологије не свиђају, али тако је како је.

[Николај]

Довољно је прочитати став Драже по питању комуниста из пера Неђељка Плећаша ("Лако ћемо са њима" уз одмањивање руке). Допуна тога су писања Живка Топаловића, као и размјене мишљења са Ђујићем - Дража има став да Ђујић претјерује кад тражи додатне снаге и минимализује број комунистички снага. Чак и Ђујића који је био лично на терену, изненађује бројност и снага комунистичких снага.

Довољно је за такву незналицу. За неког озбиљног, ко је прочитао на десетине Дражиних наређења и планова за уништење комуниста, полуреченица из послератних мемоара, једног у војсци мање-више небитног официра, ако је уопште и написана, неће бити доказ било чега.

А је л' тако и за Пашићеву владу у Првом рату користиш изразе ”такозвана влада”, или ”багра са Крфа”. Не сећам се да си некад написао тзв. Павелићева влада, тзв. Недићева влада, тзв. Титова влада.

[Ђуро]

Да, четнички план је био размена становништва у критичним подручјима, дакле Срби из Бановине Хрватске у Бановину Српске земље, а Хрвати обратно. Зар рат 1991-1995. није показао да је то био добар план?

Грозно. Хрвата у српској бановини сем нешто Шокаца и Буњеваца у Војводовини није ни било док је у хрватској бановини било неколико стотина хиљада Срба. Јадно је то што су се у Србији одрекли вијековних српских крајева у Хрватској и Бих који су се налазили у хрватској бановини.

У последњем рату је српска власт учествовала у насилном пресељењу Срба из Хрватске у Србију. Београд због тога има 100000 становника више у односу на 1991. У Србији се спроводи страшна асимилација над досељеницима јер ни у насељима гдје је велики проценат досељених ијекаваца нису обезбијеђене ијекавске школе. Доста људи из Крајине је због тога отишло у иностранство и није хтјело да остане у Србији. Да је прихваћен план З-4 Крајина би данас постојала као аутономна област.

[Николај]

Ајој, кад се удруже Личани и Црногорци...а све пљују по Србији - из Србије.

[Милослав Самарџић]

Да, четнички план је био размена становништва у критичним подручјима, дакле Срби из Бановине Хрватске у Бановину Српске земље, а Хрвати обратно. Зар рат 1991-1995. није показао да је то био добар план?

Грозно. Хрвата у српској бановини сем нешто Шокаца и Буњеваца у Војводовини није ни било док је у хрватској бановини било неколико стотина хиљада Срба. Јадно је то што су се у Србији одрекли вијековних српских крајева у Хрватској и Бих који су се налазили у хрватској бановини.

У последњем рату је српска власт учествовала у насилном пресељењу Срба из Хрватске у Србију. Београд због тога има 100000 становника више у односу на 1991. У Србији се спроводи страшна асимилација над досељеницима јер ни у насељима гдје је велики проценат досељених ијекаваца нису обезбијеђене ијекавске школе. Доста људи из Крајине је због тога отишло у иностранство и није хтјело да остане у Србији. Да је прихваћен план З-4 Крајина би данас постојала као аутономна област.

План З-4 је био само варка да се Себи разоружају. Јер то је предвиђао. Онда би били протерани или поубијани.
Овај план из Другог светског рата је полазио од претпоставке да за Србе у Хрватској имају две опције: Или да се иселе или ће бити поубијани и протерани.
Догађаји су показали то што су показали.
Не знам зашто укључујеш Босну? Босна је територија са које би Хрвати били исељени у Бановину Хрватску. Као и екстремни муслимани.