06-10-2016, 12:23 AM
Цитат:Људи из Чикага који добро познају Јована И. Деретића причају да га знају још из доба док је тамо радио у металостругарској радионици и поштено зарађивао свој хлеб. Све се то кажу изменило кад је он под утицајем покојне Олге Луковић Пјановић залазио међу чикашке Србе и почео да тврди да је Јапан био српски због планине Фуџи Јама. Он је то засновао на тврдњи да је јама српска реч. Није то била једина његова тврдња али оставимо то сада.
Од тада, Јован Деретић шета кроз супермаркет историје, географије и лингвистике и са полица убацује у своју корпу све што му се свиђа. Он је за Србе смислио најздравију историјску дијету, а Срби ће платити за цехове његове потрошачке корпе. И док он Србима кува следећи оброк, некима од нас се преврће у стомаку. На јеловнику читамо; Страбон, Сердика, Сербона, Сербинон, Сербота, Сербојка, Серберијам и Сардинија.
Јован Деретић је спретно лансирао своју каријеру и почео да пише књиге српске историје које су требале да омаловаже, ликвидирају или у најмању руку истисну сву постојећу српску историју, милом или силом. Његове књиге нису писане да се одмеравају са постојећом историјском науком него да је отерају на ломаче и убаце се у школско градиво пре него што јавност схвати како је то све закувано. Он се из Чикага вратио у Србију са новим имиџом и новом мисијом. За сада му се може признати да је успео да баци сумњу на српско историјско порекло и збуни и завади Србе. Често се занемарује и чињеница да је Јован И. Деретић покушао све своје делатности да претвори у политичку каријеру и да је то вероватно и била његова првобитна мотивација.
Анализирајући методологију Деретићевих теорија, долазимо до закључка да су његове тезе у доброј мери засноване на злоупотреби топонима и лингвистике. То није случајно јер се по принципу маркетинга циља на одређени сегмент становништва који није студирао те и сродне науке а тај проценат је у Србији изнад 90%. Такве пројекте без сумње дизајнира већа сила од самог Деретића. Он се и сам хвалисао да његове хипотезе подупире и бивши амерички амбасадор и премијер Израела Бенјамин Нетанјаху а нажалост ту је у праву.
Што се саме лингвистике тиче, данас практично не постоји људска групација, народ или племе без своје азбуке, чак и тамо где још није завладала писменост. Свака азбука у употреби одговара гласовима потребним за изговор одређеног језика. Један део тих гласова је специфичан за дати језик а други део је ширег карактера и налази се у већини светких језика и азбука, било да је реч о самогласницима или сугласницима па чак и неким слоговима. Могућност претварања слова у изговорљиве речи је математички ограничен на број слова у азбуци. Чисто из тог разлога постоји велика вероватноћа да ће се иста комбинација слова тј. исте речи појавити и у неком језику широм света без да су лингвистички повезане или имају икакве историјске везе.
Где је научно доказиво, језици се сврставају у језичке групе тако да српски језик спада у словенску језичку групу, а словенска група језика је део индоевропских језика. Ако се једна реч појави у неком несродном језику и пише се на сличан или исти начин, она се онда даље анализира по изговору и значењу па се истражује да ли је постојала нека културна и антрополошка спона или утицај који би могли да докажу да је та реч истог порекла или позајмица. Кад се све научне методе узму у обзир, тек онда може да се закључи да веза није доказива и није вероватна или у супротном да је веза доказана. Без свих тих основних научних елемената и само због сличности неке речи, не може се тврдити да је неки народ овог или оног порекла. Онај ко из незнања не уочи Деретићеве лингвистичке подвале, аутоматски постаје кандидат-жртва његових етнолошких тумачења. Таквим бескрупулозним фалсификовањем академских дисциплина може да се бави само ко не жели добро српском народу.
Да би емпиријски приказао то што горе износим, за кратко време сам из речника повадио 54 енглеске речи које се пишу потпуно исто као на српском, а по изговору и значењу немају никакву везу са тим што би оне значиле на српском, и то у сваком случају. Једина разлика је наравно у томе што се те енглеске речи пишу латиницом. То исто би могло да се уради и са другим нама далеким језицима, са неким мање а са неким више успешно. Ево неколико примера. “Oranje“ на холандском значи поморанџа. На немачком “da“ значи „ту“, а “Bube“ значи „дечак“. “Bald“ на немачком значи „ускоро“, а на енглеском „ћелав“. “Bir“ на турском значи један, а на немачком “Bier“ значи пиво. Такви случајеви постоје и између других језика независно од српског. Обратите сада пажњу на ове 54 енглеске речи:
Car, ban, beg, brat, sin, drug, rat, gad, sad, sutra, mart, sit, glad, gust, glib, bode, grebe, nit, slog, java, sir, so, bob, dud, mast, but, kit, stoke, mace, slab, male, mane, ram, stare, babe, drag, mile, bile, bale, bane, lice, grub, put, drum, mine, slap, kip, jug, dub, kite, berlin, nag, dupe, sere. (54 примера)*
Ова листа би била далеко већа да сам хтео да узмем у обзир и енглеске речи које се пишу дуплираним словима па сам тиме елиминисао мноштво речи са (ch)ч, (sh)ш, (еа)и, и низ других као (y)ј, али сам сматрао да је ово сасвим довољно и демонстративно.
За оне скептике који помисле да је моја констатација била могућа из простог разлога што је енглески језик такође један од индоевропски језика као и српски, ево још једног доказа да то није случај. Треба ли нам веће културно етничке удаљености од оне афричке и наше српске? Афрички топоними представљају један невероватан изазов у разматрању ове целе теме па ће Деретић или морати да укључи и Африку у стару српску државност или ће морати да призна да је до сада писао само глупости. Највероватније ће рећи да то није ништа ново јер су Срби најстарији народ и предходник свих народа, а други су сви пали са Марса. На овој доњој листи су само топоними и етноними са афричког континента, али сам издвојио само оно што личи на изразе у српском и евентуално руском и ништа није мењано. Испод те листе је интернетски извор тих топонима и пред штампање овог текста је тај податак још увек био доступан.
Топоними у Африци
(Листа афричких етнонима и топонима)
Arusi – Etiopija
San – Bocvana, Namibija
San – Tanzanija
Ushi – Zambija
Bura – Nigerija
Bata – Nigerija
Barka – Gini Bisau, Gvineja
Bare – Centralno aficka republika
Baka – Sudan, Zaire
Kum – Ujedinjena republika Kameruna
Bele – Liberija
Gola – Liberija
Rega – Zair
Berba – Benin, Togo, Gornja Volta
Bidyola – Gvineja Bisao
Belin – Etiopija
Bogos – Etiopija
Bobo – Gornja Volta, Mali
Bogvi, Bogoui – Obala Slonovače
Booli – Zair
Bor – Sudan
Boran, Borana – Kenija
Manjak – Gini Bisau
Budu – Zair
Buka – Centralnoafrička Republika
Kalenjin – Kenija
Sere – Zair, Kongo, Centralnofrička Republoka
Shala – Togo
Sama – Etiopija
Dima – Etiopija
Djok – Angola, Zair
Koska – Sudan, Čad
Tama – Namibia
Dan – Obala Slonovače, Liberija, Gvineja
Goran – Čad
Kreda – Čad, Nigerija
Delo – Togo, Gana
Esitako – Nigerija
Dietko – Čad, Niger
Digo – Kenija, Tanzanija
Jado – Libija
Dje – Benin, Niger
Soko – Zair
Koni – Kenija
Fala – Čad
Konjara – Sudan
Manja – Centralnoafrička republika, Kongo, Zair, Kamerun
Go – Obala slonovače, Tanzanija
Gora – Liberija, Siera Leone
Gori – Nigerija
Djede – Benin, Nigerija, Etiopija
Hehe – Tanzanija
Luba – Zair
Tera – Nigerija
Hwale – Obala Slonovače
Igala – Nigerija
Igara – Nigerija
Jibana – Kenija
Jibawa – Nigerija
Kaka – Kamerun, Kongo
Kakwa – Uganda, Zair, Sudan
Kilir – Benin
Kola – Kamerun
Kome – Sudan
Koso – Siera Leone
Kosa – Zair
Kosi – Kamerun
Krawi, Krawo – Liberija
Krim – Siera Leone
Krao – Liberija, Obala Slonovače
Kuke – Čad
Kupa – Nigerija
Laka – Čad
Lala – Zambija, Zair
Umiro – Uganda
Bale, Balegu – Zair
Lenje – Zambija
Sakata – Zair
Lete – Gana
Malinke – Gini Bisau
Medje – Zaire
Mekan – Etiopija, Sudan
Moba – Togo, Gana
Morwa – Nigerija
Nama – Nambija
Pade – Liberija
Pare – Tanzanija
Pepel – Gini Bisau
Pere – Kamerun
Ribe – Kenija
Sama – Angola
Samo – Gornja Volta, Mali
So – Nigerija, Čad
Sisala – Gana, Gornja Volta
Soli – Zambija
Subia – Zambija, Namibija, Bocvana
Swaka – Zambija
Tamok – Sudan, Čad
Vera – Centralnoafricka republika
Oro – Sudan
Yamma – Etiopija
Yedina – Čad
Mali – Ime afričke drzave
Извори:
http://unesdoc.unesco.org/images/0005/00...9800eo.pdf
*The Grosset Webster Dictionary, Charles P. Chadsey & Harold Wentworth–Editors Grosset & Dunlap, Inc. Publishers, New York, 1974
http://www.vidovdan.org/2016/10/04/milan...ceve-teze/
