Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Генерал или Ђенерал
#1

Гледам нешто биографију нашег академика Пеђе Ристића. Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду у 24-25 години живота, а докторирао у 50.
По Болоњи и , уопште, по проамеричком начину образовања, Пеђа Ристић не би могао да докторира, јер би до 45 године живота морао да упише докторске студије.
И тако се сетим последњег српског ђенерала. Колико знам правила у америчкој војсци, а то важи и за НАТО, генерал се постаје око 45 године живота. Може и после тога, али не редовним путем, већ у почасном смисли или слично, али без ефективног деловања. Дакле, не би долазио у обзир за вођење бригаде или армије у активној војсци, него неку позадину и то у случају недостатка командног кадра. Дража је имао 49 година када је постао ђенерал. Да ли би икад постао генерал?
Одговори
#2

Да није било рата?
Много смо нешто почели ''шта би било кад би било''. Smile
Одговори
#3

Ниси ме разумео. Нема везе са ратом. И да није било рата, Дража би негде у то доба или годину касније постао ђенерал.
Проблем је у томе што да је толико каснио у америчкој војсци, никад не би постао генерал. Говоримо овде о систему образовања.
Да ли може тако лако да се пређе са једног начина размишљања, менталитета и рада који је обликован средњеевропским образовањем ( да заборавимо за тренутак уметање титокомунизма у то) на потпуно другачији и стран начин?
Да је младост прецењена? ( сети се ко је у историји ове земље имао генерале од 24 године)
Да ли је то замајавање ове нације и пропаст институција , попут војске или универзитета?
Одговори
#4

Право да ти кажем, опет те нисам разумео.
Дража је каснио у чиновима прво због оног инциндента у Колубарској бици, а на крају и због сукоба са војном бирократиијом.
Одговори
#5

Ево да буде јасније. Нападне нас неко сад , да ли је могуће да се појави неки Чича?
Одговори
#6

Ма буди се човеће, ви сте по стално напад, не треба да се користи оружање......
Па Неталитет?
Одговори
#7

Захумље, Лаве, пусти Милослава да одговори. Зна он то боље и од мене и од тебе.
Одговори
#8

(10-10-2016, 01:04 AM)Бенито Пише:  Ево да буде јасније. Нападне нас неко сад , да ли је могуће да се појави неки Чича?
Сад су шансе заиста минималне. Јер Чича се не може појавити без адекватног менталитета у народу. А комунизам је драстично променио менталитет.
Одговори
#9

Ако смем и ја да нешто додам. У војсци и даље влада култ Јосипа Броза и његових другова, иначе не би постављали барељеф Коче Поповића http://www.mod.gov.rs/cir/8875/otkriven-...ovicu-8875 већ ђенерала Драже Михаиловића. Када се то догоди, можда ће се тада младе генерације на академији учити правим вредностима, па се и појави неки нови "Чича", до тада чисто сумњам. Када слушам професора војне историје на Војној академији како прича о "Ужичкој републици", рекао би човек да је 1946. а не 2016. година.
Одговори
#10

(10-10-2016, 03:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(10-10-2016, 01:04 AM)Бенито Пише:  Ево да буде јасније. Нападне нас неко сад , да ли је могуће да се појави неки Чича?
Сад су шансе заиста минималне. Јер Чича се не може појавити без адекватног менталитета у народу. А комунизам је драстично променио менталитет.

Као и шансе за успех гериле уопште...

Удар нађе искру у камену / без њега би у кам очајала!
Одговори
#11

Ово се пресумља да имате некога са његова Војна Образовање
Одговори
#12

(10-10-2016, 03:26 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(10-10-2016, 01:04 AM)Бенито Пише:  Ево да буде јасније. Нападне нас неко сад , да ли је могуће да се појави неки Чича?
Сад су шансе заиста минималне. Јер Чича се не може појавити без адекватног менталитета у народу. А комунизам је драстично променио менталитет.

Апсолутно.

Иначе, мој пријатељ који је служио војску 2003 је на заклетви слушао говор команданта касарне у коме се помиње Авној... Остао исти говор само су нешто мало додали...

Иде Џиџа кроз планине
гони српске душманине,
издајице Русе, Немце,
крџалије љотићевце.
Одговори
#13

Ово се пресумља да имате некога са његова Војна Образовање

Ако рачунате темељ војна образовање што је даде постојало и како се оних мерилих у свету војна мисљење мислим ту имаш искуства Балкански ратове, Првог Светског Рата, међу старешине, и предаваца војна знање.
Ако рачунате колико од тих су били заробљени, или искљућени из игре једне војске у одбрани.
Онда мислим да је Ђен Дражина улога била још значајна!

Е што садашњих мајстори свој занат нуде?
Одговори
#14

Не ради се у овој теми само о образовању официра, него уопште о великој промени типа образовања. Нисте дужни то да знате, али је срамота наших историчара што знају а не указују довољно често, колико је компатибилно било школовање у сиромашној обреновићевској Србији у другој половини 19века и у земљама потпуно различитим: од АУ, Италије, Француске, Немачке, Швајцарске, Велике Британије, Белгије , па све до царске Русије. А у све те државе су одлазили српски " благодејанци" , касније "самофинансирајући" и државни стипендисти. За све њих, у готово вековној традицији, важило је да им је највећи проблем представљао језик на којем су учили, а који су морали да усаврше. Све остало је ишло добрим , а некад и врхунским правцем, што значи да су наше школе и касније Универзитет давали одличан темељ за надоградњу знања.
А шта сада имамо? То је питање, јер ово није само српски, него и европски проблем. Ради се о изједначавању појмова у два потпуно различита система образовања, америчком и европском.
Рецимо, један Србин ( намерно нећу рећи име, да то не би разводнило тему) завршио је шпански језик и нововековну историју Шпаније . Оваква катедра постоји у САД, где је и дипломирао. Други Србин , истог годишта, завршио је Филозофски факултет у Нишу, одсек историја. За време студија полагао је 4 језика ( латински или старогрчки, старословенски, и два жива страна језика), и читаву историју западне цивилизације од првобитне људске заједнице до савременог доба, подељену у више предмета. Већина великих целина били су четворосеместрални испити, до Болоње када је то смањено на двосеместралне. И онај Србин с почетка пасуса и овај из Ниша по дипломирању су по занимању историчари. Њихова права пред српским законом о радним односима су потпуно идентична.
Други пример, за јавност очигледнији. На Економском факултету у Крагујевцу дипломирао је један сиромашан младић из Бруса. На тешко упамтљивом имену приватног факултета у приватној кући у београдском приградском насељу, телефонским путем успостављена је веза између професора жељног ширења знања и сина и унука службеника службе државне безбедности или БИА. Оба момка су дипломирала и обојица су дипломирани економисти.
У оба примера видимо оно што и деца знају у овој земљи - ТО НИЈЕ ИСТО.
А како се то манифестује на нашу будућност, видећемо из следећег примера.
Нема дана да неки Србин, најразличитијих занимања и најневероватнијих разлика у политичком мишљењу, не изговори очигледну истину. А то је да је невероватно да у тренутку када умире српско село држава даје субвенције страним инвеститорима за радно место. И сви су сагласни да треба да буде обрнуто и да је то и у економском, социјалном, културном, политичком и државном интересу нашег народа. И? Да ли је ико од државних секретара и министара , а који су већина образована у америчком систему образовања, померио свој цењени прстић да промени ситуацију?
Има још милион примера за ово што сам дао као тезу.
Промена система образовања је основа за промену културног идентитета. Овакву промену нисмо доживели откад смо се откачили Турака и почели да будемо део средњеевропског система образовања. Само то смо урадили својевољно. Ово данас нисмо. За ово данас су гласали неписмени потомци титоиста, да би њихова деца могле да нешто заврше од школе.
Дакле, закључак је да се у систему НАТО Војне академије у Београду неће образовати ниједан Србин, који ће једног дана бити Ђенерал. Исто поређење важи и за све остале струке.
Ту се идентитет сасвим мења, односно, завршава се процес започет усмереним образовањем у време друга Стипе Шувара. У другој половини 21 века живеће неки Срби који ће само крвно бити везани за своје претке.
То је смисао ове теме.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним