ШЕКИ О ЉОТАРИМА (интересантан интервју)
• И шта је причао Томислав?
Др Шешељ: Томислав је човек који се читавог свог живота тако потуцао од немила до недрага, живео као фармер у Енглеској. Није човек неког великог образовања. Нема велико знање. Али се свих 7 сати нашег разговора жалио само на Александра због Александровог понашања, због тога што је Александар чврсто повезан са љотићевцима, да га љотићевци манипулишу. А Љотићевци, једини Југословени у српској емиграцији, су типична фашистичка оријентација. То, уосталом, показују и ови наши београдски љотићевци, каква је права оријентација тог покрета била. По неколико пута се вртео у круг. Ја сам морао и имао стрпљења да га слушам до краја. Али, Томиславу је био циљ да ја сада инсистирам да Томислав ипак дође на тај скуп у Естену. Међутим, ја сам једном у разговору са Ђујићем, када је већ прошао тај сусрет, поновио, Ђујић каже – Не долази у обзир тај усрани Карађорђевић, не може више никада да дође – баш тим изразом. Ништа, ја нисам хтео да се мешам.
• А колики је био сукоб између четника и љотићеваца у емиграцији?
У чему се он заправо огледао?
Др Шешељ: У идеолошкој оријентацији се то огледало.
• Четници су били за краља, а љотићевци не.
Др Шешељ: Не. И једни и други, љотићевци су највећи монархисти. Они су изразито за краља. Монархизам је суштина, можда, њихове идеологије, поред овог сталешког удружења.
• Али то се коси са фашизмом.
Др Шешељ: Не коси се, никако. Не коси се. То је посебна варијанта фашизма. Уосталом, италијанском фашизму није сметао краљ. Емануел III био краљ све до слома фашизма.
• А као је, рецимо, био лидер љотићеваца у Америци?
Др Шешељ: Нема неки посебан лидер.
• Ко је изразита фигура?
Др Шешељ: Има, рецимо, неки Боро Драгачевић у Канади, он је једина значајнија личност тамо. У самој Америци нема нико посебно значајан, али најзначајнији је, можда, био поп Матеја Матејић из Кливленда. У Енглеској је био овај поп Зебић, из Бирмингена. Света Пауновић у Немачкој, у Минхену. То би биле те најзначајније личности.
•А ко је, по вашем мишљењу, Александра, од тих љотићеваца, “обрадио”?
Др Шешељ: Највише поп Зебић из Бирмигена. Он је најотровнији љотићевац. Али Ђујић никада није био у сувише великом сукобу са љотићевцима.
• А да ли је, по вашем мишљењу адвокат Драган Лукић из Лондона, такође љотићевац?
Др Шешељ: Да ли је љотићевац, то не могу дефинитивно да потврдим, али је близак Александру и браћи Марчетић. Они су тамо велики богаташи, ваљда су они и финансирали то све. Али, вероватно су сви веома блиски љотићевцима јер су у том кругу. Међутим, то не могу сада дефинитивно да тврдим. Јер, ти љотићевци су у емиграцији једина конспиративна организација. Они крију своје чланство. Тек када га мало, тако, чачнете онда се открива, показује ко је шта је. И љотићевци су највећим делом и остали у Немачкој, јер су се бојали изручења у Југославију од стране Американаца, Енглеза и других. Љотићевци су били чисти фашисти, чисти сарадници окупатора у Другом светском рату. Е сада, Ђујић је помогао да се две велике јединице љотићеваца извуку из земље, да не буду предате партизанији. Два пука љотићеваца. Он им је дозволио да се преобуку у четнике, да скину оне своје црне еполете и да ставе четничке ознаке. Тако их је извукао из земље и они су на известан начин били захвални Ђујићу поводом тога. А друго, нису се много сукобљавали јер су љотићевци и Ђујићеви четници били на федералној страни у црквеном расколу, тако да ни ту није било великих сукоба. И Ђујић је од мене веома често тражио да не идем у директне сукобе са љотићевцима. Међутим, ја нисам хтео да га слушам, јер сам расправљао где сам стигао.
• Како ви тумачите чињеницу да су у целој нашој овој педесетогодишњој историји комунисти фиксирали, пре свега, четнике, и четнички покрет као највеће зло и највеће непријатеље? Чини се да су љотићевци остали апсолутно по страни од свих тих комунистичких напада?
Др Шешељ: Прво, љотићевце није уопште било тешко компромитовати. Они су били компромитовани по себи. Није уопште требало доказивати да су сарађивали са Немцима када су они водили ђаке у Крагујевац, на стрељање. Онај Марисав Петровић, је ли се тако звао, који је директно у томе учествовао, на најдиректнији начин. Затим, у љотићевском покрету било је нешто слично комунистичком покрету. Иста врста конспиративне организације, тоталитаран поглед на свет. Љотићевци и данас себе ословљавају са “друже”. Они су први то увели код нас као термин, па су комунисти од њих прихватили. И вероватно је и то био разлог, а сем тога, љотићевци нису били толико опасни. Они су већ били једна конспиративна група на Западу која се слабо обнављала, нико од млађих људи углавном није приступао и како су старили, тако су изумирали.