Албански политичари чине све да скрену истрагу убиства Оливера Ивановића. Дрецун: Нема истине уколико се не укључе наши истражни органи
ВОЛЕО бих да су косовске институције толико ефикасне да већ наредних дана знамо ко је убио Оливера Ивановића, али мислим да до пуне истине нећемо доћи уколико се у истрагу не укључе надлежни органи Србије, рекао је јуче поводом убиства српског политичара са КиМ Милован Дрецун, председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију.
Било је негде око 23 сата тог петка 25. августа 1989. када је маскирно обојени „АН-32” авганистанског ратног ваздухопловства стартовао моторе. Претходна три сата седео сам на трави поред писте аеродрома у Кабулу и гледао одсјаје удаљених експлозија по брдима око главног града Авганистана. Повремено би се зачуо и фијук великих балистичких пројектила, које су владине трупе испаљивале на положаје муџахедина око града Хоста. Мирна ноћ на кабулском аеродрому, колега Џон Барнс из „Њујорк тајмса”, неколико владиних службеника и ја били смо једини путници поноћног лета за Џалалабад. Био сам задовољан, претходних дана председник Авганистана, Наџибулах, дао ми је велики интервју, намучио сам се док сам га телексом послао у Југославију. Исплатило се, јер је шеф тајне службе КХАД и члан Политбироа владајуће партије ПДПА, генерал армије Гулам Фарук Јакуби, пожелео да разговара са мном. КХАД је била авганистанска верзија совјетског КГБ-а, само много суровија по методама рада и убеђивања.
– Је ли то све што је остало од социјализма у Авганистану – покушао сам да се нашалим ушавши у генералов кабинет, где је у средишту жуборила вода у малом базену од црвеног мрамора. У води су се праћакале црвене пиране, којима је шеф КХАД-а повремено бацао комадиће меса. Совјетски војници су пре више од шест месеци напустили Авганистан, црвени мрамор и црвене пиране су остале…
Генерал Јакуби, човек од чијег су имена дрхтали сви обавештајци, дипломате, легални и илегални шпијуни, новинари и уопште сви који би се нашли у Авганистану, човек који је свој посао шефа тајне службе студирао у Источној Немачкој у оквиру њихове тајне службе Штази, касније и у Москви под патронатом КГБ-а, само се осмехнуо и махнуо ми руком. За моју шаљивост имао сам добру препоруку, кћерка Наџибулаха рођена је у Чачку, сам председник је једно време био политичка избеглица у СФРЈ. Сва врата у Авганистану била су ми отворена, наравно не и код муџоса.
КХАД је тада водио велику борбу са ЦИА-ом и пакистанском војном тајном службом ИСИ, односно са генералом Јаведом Ашрафом, једним од њених главних шефова. ЦИА и Пакистанци су отворено помагали муџахедине и вахабите у борби против власти у Кабулу.
– Видећете, Американци сеју семе зла, које ће их годинама прогањати светом. Помажу вахабите и муџахедине. Ми имамо податке да се вахабити спремају за акције и у Европи, ако се не варам и ви у Југославији имате за њих интересантна подручја, Босна и Косово.
– Генерале, вас на Западу оптужују да не радите ништа да сузбијете производњу дроге у јужном делу Авганистана?
– Чинимо све што можемо, али муџахедини су ти који производе и контролишу путеве дроге, уз помоћ одређених људи из ЦИА и ИСИ, којима је то леп доларски посао. У том послу производња иде из пакистанске провинције Балуџистан и из наше јужне провинције Нангархар, па преко југа СССР-а ка Европи и даље ка Америци. Један од кракова дистрибуције иде преко ваше провинције Косово на Италију, па даље. Када је дрога у питању Косово је идеалан терен за тако нешто, у Европи је, близу свих путева, а опет донекле изолована територија, поред свега због племенске затворености и неповерљивости ваших Албанаца, који опет имају јаку дијаспору и у Европи и у САД. Када сам својевремено студирао у Источној Немачкој, у академији Штазија радили смо семинарске радове о томе који су идеални терени у Европи за производњу и дистрибуцију дроге. Ваше Косово је у свим анализама било на првом месту, Корзика на другом.
Генерал ми је предложио да одлетим за Џалалабад, главно место провинције Најгархар, и уверим се на лицу места шта се тамо догађа и око муџахедина, који су тврдили да су заузели град, и око дроге.
Некада је Авганистан годишње посећивало око 100.000 хипика и наркомана из целог света, летња жетва опијума износила је око 900 тона, од чега се прерадом добијало око 65 тона хероина. Мак, из којег се добија опијум, узгаја се у 15 провинција северног Пакистана и јужног Авганистана. Данас, 2018. године, и поред присуства НАТО снага у Авганистану производња мака је у односу на 1989. повећана за 700 одсто.
Лет до Џалалабада трајао је само 25 минута, на аеродрому хаос, очајничка гомила људи једини спас од муџахедина, који опседају град, види у том авиону којим сам дошао. Ујутро, град ми је личио на место тајни, на централноазијску верзију Кафке.
Генерал Манокаи Мангал, шеф војног савета провинције Нангархар био је срећан да му било ко дође у посету.
„Дрогу овде производе сви, то вам је као производња чаја”, објашњавао ми је, „ми то не можемо да зауставимо, од дроге овде живе скоро сви.”
Године су прошле, Наџибулаха су муџахедини у Кабулу зверски убили, генерал Јакуби је побегао у Москву, за генерала Мангала не знам је ли жив, брат му је био амбасадор у Београду. Производња дроге сваке године све је већа, сајт америчке ДЕА, који је некада имао одељак који је детаљно описивао операције косовских Албанаца у вези са дрогом, угашен је седам дана пре агресије на нашу земљу 1999. Како је рекао још 2000. године ветеран ДЕА, Мајкл Левин: „ЦИА штити ОВК на све могуће начине.”
Рекла је мени Тања Торбарина 1989. после повратка из Кабула: „Данас у Авганистану, сутра у вашем стану.”
Он је нагласио да недостатак политичке воље од стране албанских политичара, да укључе надлежне органе Србије, показује да вероватно не желе да се до краја расветли случај Ивановићевог убиства.
– Постоји снажна кампања да се прави кривци за бруталан злочин сакрију – истакао је Дрецун.
Када је реч о траговима који би могли да доведу до разрешења убиства, Дрецун сматра да њих готово да нема, сем једног који, како поново тврди, треба да у погрешном правцу усмери истрагу и “даје повода за разне манипулације, спекулације и мешетарења” и до тога да су Срби, а у последње време и Руси, одговорни за убиство.
Оценио је да је убиство изведено професионално и да је дуго планирано.
– Камере које су снимале нису успеле никог да идентификују јер су они били маскирани. Тај аутомобил је остављен на начин да буде нађен неки наводни траг, а то је серијски број. Када се тако професионално обављају убиства, не оставља се серијски број, прво се то уништава – нагласио је Дрецун.
Наводећи да је косовска политичка служба рекла да је “власник био Србин, да је ауто продат, а да не знају националност новог власника, али да знају да се налази у Србији”, Дрецун је упитао како је то могуће:
– Ако знате име и презиме, онда знате и националност. Ако не знате име и презиме, како знате да се налази у Србији, да се можда не налази у Призрену?
Он је додао да ако нема трагова, онда су потребне обавештајне информације којима, како је рекао, могу да располажу надлежни органи на Космету, или илегална обавештајна служба Хашима Тачија ШИК, којом руководи Кадри Весељи.
– Она је свеприсутна на КиМ, зато је Кадри Весељи најмоћнија фигура. У свим структурама, и подземља и инстуитуцијама које функционишу на северу, та служба има уграђене своје људе. Немогуће је да они не знају детаље у вези са припремом овог атентата и ко су извршиоци – сматра Дрецун.
С друге стране, како је додао, појавила се информација која није потврђена нити демантована, а то је да је пре месец дана дошла група професионалних убица из једне европске земље у Тирану.
– Шта се дешава са том групом и где је отишла? Ако Вашингтон жели да се разреши убиство, немојте само да нудите помоћ ФБИ. Та процена Стејт департмента је направљена на основу извештаја њихових дипломата, али превасходно на основу сазнања до којих су дошле америчке обавештајне службе на КиМ. Дајте нам та сазнања, она ће пре одвести до убица и наручилаца – рекао је Дрецун.
Он је истакао да ће наши истражни ограни, наше службе безбедности учинити све да, са лимитираним капацитетима, расветле убиство.
Убиство Оливера Ивановића коментарисао је и бивши шеф специјалног тима службе Државне безбедности Божидар Спасић, који је истакао јуче за Пинк да је Косово црна рупа пуна криминогених радњи, у којој Америка контролише сва дешавања. Он истиче да ће се након убиства Ивановића, починиоци дефинитивно притајити неко време.
– Ивановић је био лака мета. Велики проблем биће само што је код народа успостављена доза страха, и зато председник државе Александар Вучић мора да убеди Србе на КиМ да ће све бити у реду и да Србија и њене институције стоје уз народ – рекао је Спасић.
Он истиче да је убиство Ивановића у ствари порука Србима: радите како вам се каже, или ћемо вас убијати.
КАРДИН: НЕМАМО ПОДАТКЕ О АТЕНТАТУ
АМЕРИЧКИ сенатор, демократа Бен Кардин изјавио је за Радио Слободна Европа, поводом убиства Оливера Ивановића, да је то трагичан догађај и да мора бити обављена темељна и транспарентна истрага злочина, али да Београд и Приштина морају да остану посвећени дијалогу о нормализацији односа.
Упитан да ли сматра да постоји веза која води ка Кремљу, амерички сенатор који је и аутор недавног извештаја о све снажнијем руском утицају на Западном Балкану, казао је да САД немају конкретне информације о убиству:
– Зато и позивамо на потпуну транспарентност у истрази тог атентата, али нема никакве сумње да регион мора предузети снажне кораке да се заштити од руског утицаја.
ФРАНЦУСКИ АМБАСАДОР: „Мислим да Вучић зна – споразум о Косову, па Србија у ЕУ“
Француска је пријатељ Србије, а пријатељи говоре истину, да неће бити интеграције Србије у Европску унију (ЕУ) без споразума о Косову.
То је изјавио је у интервјуу ФоНету француски амбасадор у Београду Фредерик Мондолони и поручио да би требало искористити то што је Балкан у првој половини ове године „високо на дневном реду“ ЕУ.
Мондолони је као веома значајан оценио сусрет председника Француске Емануела Макрона и председника Србије Александра Вучића у Паризу током климатског самита и истакао да је важно да се председници упознају и уважавају, „што је овде случај“.
То ће дати нови импулс билатералним односима, рекао је Мондолони, уз напомену да се ради на Макроновој посети Србији. Макрон је у начелу потврдио своју посету, која би, надамо се, била реализована у 2018. години.
Према речима Мондолонија, то би било важно симболички, јер се у њој обележава 100. годишњица завршетка Првог светског рата, у којем су Србија и Француска, као партнери, раме уз раме, извојевали победу, да би се створила Европа мира, стабилности и демократије.
Председник Макрон је позвао све своје колеге да 11. новембра дођу на прославу у Париз, што је веома важно и за Србију, рекао је Мондолони, истичући да Француска, осим подсећања на заједничку прошлост, са Србијом жели да гради и будућност.
Француска жели да развија своје у Првом светском рату утемељене односе са Србијом, као фактором стабилности у региони, и од давнина својим главним партнером на Западном Балкану, предочио је Мондолони.
Желимо на значајан начин да обележимо то пријатељство. Био бих пресрећан када би отварање обновљеног споменика на Калемегдану могло да се оствари у присуству двојице председника, истакао је Мондолони.
Он је поручио да Француска, „без икаквог двоумљења, 200 одсто“ подржава настојање Србије да постане чланица ЕУ и да јој помаже да за то оствари неопходне услове.
Француска је пријатељ Србије, а међу пријатељима се говори истина. Дакле, мислим да председник Вучић и Влада Србије знају, а знам да српски народ такође зна, да неће бити интеграције Србије у ЕУ без споразума о Косову, напоменуо је Мондолони.
Он је објаснио да регионална стабилност мора да се очува, да се изгради трајни мир и да се испуне услови за пријем, а то је поглавље 35 у преговорима са ЕУ.
За нас је бриселски договор из 2013. веома значајан, али је потребно да га Београд и Приштина примене, истакао је француски амбасадор, који зна да је Србија много тога урадила.
Треба ићи до краја логиком наставка дијалога са Приштином, рекао је Мондолони, који је поздравио и унутрашњи дијалог у Србији да би се чуло мишљење свих страна о тој теми.
Знам да је било предвиђено предузимање значајних корака, што је сада поремећено гнусним убиством Оливера Ивановића, рекао је Мондолони, који жели да се дијалог са Приштином настави што је пре могуће.
То је више од услова. Српски народ не би требало да реши питање Косова да би задовољио ЕУ, већ ради сопствене будућности, како би мир владао у региону, да би се одвијале економске активности и да наша и ваша деца могу да кажу да су авети прошлости иза нас, истакао је Мондолони.
Биће још тешкоћа и тензија, „али не дозволимо да се авети прошлости врате у регион“, рекао је он и напоменуо да је Француска одлучна да помогне Србији да то превазиђе.
Наглашавајући да је пут ка ЕУ тежак и дуг процес, да су неки напори учињени, али да је потребно учинити и друге, Мондолони је рекао да се, од доласка у Београд, срео и да је јасно и искрено разговарао са председником Вучићем, премијерком Аном Брнабић и министарком за европске интеграције Јадранком Јоксимовић.
Много треба учинити на економском плану да би привреда Србије била још динамичнија и достигла ниво раста у ЕУ, као и у домену политике, али и у областима правосуђа, владавине права, борбе против корупције, независности медија и слободе изражавања, до чега нам је веома стало, и у томе желимо да помогнемо, прецизирао је Мондолони.
Не дајемо лекције. Француска је са својим партнерима ту да помогне пријатељској земљи да се прикључи великој европској породици, објаснио је Мондолони.
Он је напоменуо да је Француска једног државног службеника ставила на располагање Србији и да он ради при Министарству европских интеграција, као и да ће ускоро доћи још један, као помоћ у административним реформама.
Поводом најава да би Србија до 2025. године могла постати чланица ЕУ, Мондолони сматра да је добро фиксирати датум, јер се тиме фиксира хоризонт, али да су важније реформе и пут који би до тада требало прећи.
Србија не би требало да се обесхрабри. Велика већина становништва жели пријем у ЕУ, иако се ту и тамо то доводи у питање. Дакле, хоризонт је на видику, Србија је добродошла, али услови морају да се испуне, указао је амбасадор Француске.
У наредних шест месеци, Балкан и Србија ће бити значајне теме на агенди ЕУ, која не заборавља Србију. Предвиђено је доношење стратегије ЕУ за Србију и Црну Гору, у току бугарског председавања је планиран у мају и самит ЕУ-Западни Балкан, илустровао је Мондолони и нагласио да би требало искористити предстојеће „балканске месеце“.
Упитан зашто је Париз у децембру био међу онима који били против отварања и трећег из пакета припремљених поглавља у преговорима Србије са ЕУ, он је поновио да се „пријатељу каже истина“ и објаснио да је потребно учинити додатне напоре у областима које су за Француску приоритет – управљању, владавини права, демократији и борби против корупције.
Ми смо били за отварање два поглавља, то је добро, то показује да се процес наставља, да је правац добар, да напредујемо. Знате, могло је да се не отвори ниједно поглавље, а отворили смо два, каже Мондолони.
Француска је веома привржена слободи штампе и изражавања и много пута је о томе разговарано са српским властима, пренео је он и оценио значајним разговор који је председник Вучић имао са делегацијом Европске федерације новинара, јер то води политици смиривања и зрелости.
Француски амбасадор је, као нетачне, одбацио тврдње да ЕУ, зарад решавања питања Косова, затвара очи пред кршењима демократије у Србији.
То није тачно, то је погрешно, та једначина је погрешно постављена. Унија жели и једно и друго – жели решење проблема Косова и стабилност. Нисам сигуран да можемо доћи до зреле демократије без решавања регионалних сукоба. Једно и друго иду заједно, и не желимо да тргујемо – стабилност против демократије.
То уопште није начин нашег рада и то не чинимо. Уосталом, много смо говорили о поглављима 23 и 24, искрено о томе разговарамо и са Владом Србије. Дакле, ми желимо регионалну стабилност и демократију, то не би требало супротстављати, то иде заједно, изричит је Мондолони.
Упитан да ли би Србија, због интеграција у ЕУ, требало да одустане од својих пријатељских односа са Русијом, он је одговорио одречно и додао да и ЕУ и Француска имају добре односе са Москвом, те да је председник Владимир Путин био прошле године у посети у Версају, а ове године је предвиђена је и посета Русији председника Републике Француске.
Србија је пријатељска суверена земља, која има суверено право да има добре односе са Русијом и то је у интересу мира и стабилности, оценио је Мондолони, али и подсетио да сама Србија истиче чланство у ЕУ као свој приотеитни циљ.
То значи да мора да има на уму Правне тековине ЕУ на политичком, економском, културном и другим плановима, па и на дипломатском плану. У тренутку када се Србија буде прикључивала ЕУ, биће потребно да се прикључи и циљевима заједничке спољне политике ЕУ, али ће тада, као члан Клуба, моћи о томе да се изјасни, изјавио је Мондолони.
Он је подсетио и на многобројне француске пројекте и инвестиције у Србији, као и на недавни договор о концесији коју ће компанија Венси ерпор добити за београдски аеродром Никола Тесла.
То је значајан пројекат, који ће донети добробит Француској, али и Србији, јер ће се развијати аеродром. Желимо да направимо „регионални хаб“, да београдски аеродром постане главни у региону, прецизирао је Мондолони и додао да у Србији постоје и друге значајне француске инвестиције.
Према његовим речима, Француска са Србијом остварује 90 одсто размене у региону, у Србији је више од 100 француских фирми, које запошљавају око 11 хиљада људи, а идеја је да се то увећа и да се ради по систему да сви добијају.
Иако не жели да звучи превише оптимистично о пројекту београдског метроа, Мондолони се нада да би, попут концесије за аеродом, када су се „звезде добро поређале“, то у наредним годинама могло да се догоди и са пројектом метроа.
Говорећи о компликованом међународном пејзажу, будућности ЕУ и потреби њене трансформације, Мондолони је истакао значај немачко француског партнерства, које је било кључно и за оснивање ЕУ, па је нормално да и сада помогне да се нађе пут за будућност.
Нисмо сами у жељи да то буде једна снажна Европа, рекао је Мондолони, напомињући да је то амбиција председника Макрона.
На питање о томе да ли је за „Сједињене Европске Државе“ или „Европу у више брзина“, он је одговорио да је решење негде између, јер је ЕУ једна посебна политичка конструкција.
Не желимо нестанак суверенитета нација и у том погледу би и српски народ требало да буде уверен да ће Србија, када уђе у ЕУ, остати Србија, и да ће српски народ имати и даље своју судбину у својим рукама, истакао је Мондолони.
Али исто тако, у појединим областима морамо да радимо заједно, као и да можемо да напредујемо у мањим групама, додао је он, помињући еврозону и шенгенски споразум, а можда ће то бити случај и са одбраном, јер Француска сматра да би европска одбрана требало да буде активнија, снажнија и значајнија у очувању стабилности на Континенту.
Нисмо за наднационалну Европу, али ни за Европу која не чини ништа, нагласио је Мондолони и закључио да ће Србија, када постане чланица Клуба, и о томе моћи да изнесе своје мишљење.
Он је навео да је убијени лидер ГИ СДП “надмудрио француског генерала КФОР“.
“Ми не можемо да зауставимо Албанце, прећи ће у северни део града. Ситуација је безнадежна, требало би да размислите о свом положају и последицама ако останете“, рекао је француски генерал Ивановићу.
Ракочевић даље наводи како је “одлучни и самоуверени Ивановић убедио генерала“.
“У реду, ми се нећемо повући, иза нас у овим брдима имамо толико оружја и пружићемо толики отпор да ће сви страдати. И ви, и ми и Албанци. Ништа неће остати од наших минобацача“, рекао је Ивановић.
Како наводи Ракочевић, тада је у Косовској Митровици било не више од 150 људи спремних на неку врсту отпора, а минобацачи су заједно са Војском Југославије повучени у централну Србију.
“За пола сата француски тенкови су изашли на градски мост и заузели кључне позиције на реци Ибар која је од тог тренутка поделила град и сачувала Србе у њему, сведочио је преводилац, у пратњи француског официра. Оливер Ивановић је надмудрио француског генерала, почело је спасавање Косовске Митровице“, написао је Ракочевић.
Шта је говорио Оливер Ивановић за „Вести“: Разбојници прете по налогу Београда
у Вести, Хроника 17. јануара 2018. 9 Коментара
Београд – „Атмосфера у којој је Косовска Митровица усадила страх код мојих суграђана толико да се просто плаше да разговарају на улици са мном или са људима из СДП-а. Брину се да их неко из тренутне власти не види, па да им криминалци закуцају на врата. „Пријатељски“ им се сугерише:
„Није ти баш паметно да идеш у СДП, да се с њим виђаш“, а они, тако уплашени, не усуђују се ни у кафани да изговоре имена криминалаца. Уместо тога кажу „то је онај“ или показују руком на браду, јер су сви ти криминалци брадати и ћелави. Такав страх нисам видео ни 1999, а ни 2004. године, у критичним ситуацијама када је, објективно, постојао основ за страх, јер су грађани били незаштићени и бринули за опстанак породица“.
Овако је у нашем серијалу „Српски нокаути у косовском рингу“, објављеном у октобру прошле године, предизборну ситуацију на КиМ описивао Оливер Ивановић, лидер ГИ Србија, демократија, правда. По други пут на косовским изборима кандидовао се за градоначелника, а за „Вести“ је рекао да нема проблем да именује „оне чије се име не сме изговорити“.
Сматрао је да нико не може људе као животиње да тера на једну или другу страну да раде оно што њихови надређени мисле да треба или оно што им је неко наложио:
„То су криминалци који подржавају Српску листу. За мене је апсолутно незамисливо да једна политичка опција, коју подржава Влада Србије и која има велику логистичку подршку, огромне буџете и јак утицај чињеницом да контролише платне спискове јавних установа и институција, има и овакву формацију која застрашује наше људе не би ли побољшала себи шансу за победу! Ту нешто вишеструко није у реду! То нису избори нити демократија, то је разбојништво“, огорчен је Ивановић.
На питање зашто би криминалци подржавали неку од листа, одговорио је: „Њима лако управљају.“
„Посреди су заједнички интереси, што ме збуњује, јер Влада Србије би требало да зна да то није добро. Ако на терену постоје некакви локални договори, што претпостављам, неразумљиво ми је како су добили подршку власти у Београду? На тај начин се каља углед сваког Србина, па и Владе Србије. Свестан сам да људи у Влади морају да брину о свим општинама у Србији, па се може догодити да проблем Косовске Митровице не сагледавају правилно, али ово стање предуго траје, а битно је јер може имати велике политичке импликације. Грађани овог града су уложили много. Уложили су себе да би овај део града опстао, а сада то неко урушава због личних или партијских интереса“, говорио је Оливер.
Истакао је тада и следеће:
„Двоје наших кандидата из Митровице и један из Звечана добили су страшне претње. Четврти се из истих разлога повукао са листе када је она већ потврђена у Централној изборној комисији, што значи да имамо човека мање на листи у кампањи. Могу све да их разумем људски, јер је страх тешко контролисати, али њихов страх не сме да угрози право нормалних људи да се боре противу насиља и терора. Треба пружити отпор.
Мора да се престане са насилним привођењем, са претњама да гласају за једну опцију, са насилним одвођењем на партијске скупове. Ако људи желе, треба да иду на митинг, ако не желе, не морају. Па, молим вас, људи од 50 година, здрави, прави, професионално остварени, сами су дошли да се прикључе у СДП, а онда кажу да су доведени у заблуду. Па и сеоски полицајац може да докаже да је ту било притисака“, оцењивао је Ивановић.
Пирова победа
„Српска листа није била наш ривал. Наш ривал је била и читава Влада Србије, са свим својим потенцијалима. Кад то узмете у обзир, можда и нисмо лоше прошли.
Оно што мислим да ће бити резултат овога јесте да губе грађани, да губи град и мислим да у крајњем случају губи и Србија, али то више није наша брига. Нека се тим питањем бави онај који ће уживати у овим резултатима, али мислим да је то једноставно Пирова победа…
Против велике организације, против толиког буџета који је сто пута већи од средстава које смо ми имали на располагању, просто је било тешко направити боље од овога. Једног дана Српска неће моћи да доводи аутобусе, да користи средства јавних предузећа и њихов потенцијал и то ће бити тренутак истине када ћемо видети колико вреди Српска листа“, овако је Оливер прокоментарисао исход локалних избор на Косову.
Мртве душе на списковима
Оливер Ивановић, који је гласао у Основној школи „Свети Сава“ у Косовској Митровици, указао је на неправилности у изборном процесу, а како је навео, на бирачким списковима се налазе преминула лица, међу којима и његови родитељи:
„У бирачки списак су уписани моји родитељи, а нема мог 25-годишњег сина“, каже Ивановић за „Вести“.
Ј. Л. Петковић / Вести