[Прст_у_ока_латиници]

NIŽE NE MOŽE! CRNA GORA ŠALJE VOJSKU NA KOSMET: Biće deo NATO i čuvaće NEZAVISNOST LAŽNE DRŽAVE!
POLITIKA ● 0
Nekada su crnogorski vojnici oslobađali Kosovo i Metohiju i od domaćeg srpskog stanovništva bili dočekivani sa radošću, dok danas, odlukom režima u Podgorici, ulaze na Kosovo kao pioni imperijalnih ambicija onih zapadnih faktora koji su bombardovali Srbiju i Crnu Goru

Savet je, kako se dodaje, utvrdio i predlog odluke o upućivanju pripadnika Vojske Crne Gore u međunarodnu misiju "Odlučna podrška" u Avganistan, uz učešćme do 40 crnogorskih vojnika uz mogućnost rotacije.

Komentarišući za Sputnjik odluku o proširenju angažovanja crnogorskih vojnika u misijama NATO u inostranstvu, a prvi put i na Kosovu, lider pokreta "Sloboda narodu" Boško Vukićević ocenjuje da je u pitanju samo "još jedan u nizu poteza nacionalnog samoponižavanja 'vazalskih' evroatlantista".

On podseća da je nekada crnogorska vojska bila oslobodilac na Kosovu, dok se danas, nažalost, degradirala ulogom "piona imperijalnih ambicija zapadnih sila".

- Najava slanja crnogorske vojske na Kosovo, osim komponente nacionalnog samoponižavanja, predstavlja i nastavak zabadanja noža u leđa Srbiji i srpskom narodu, nakon sramne odluke montenegrinskog režima o priznanju lažne NATO države - kaže Vukićević.

Analitičar Igor Damjanović smatra da je "ovim činom država Crna Gora prevazišla ranije sramne akte priznanja te lažne države i glasanja za njen prijem u Unesko. Donje granice koliko ovaj marionetski režim moće da osramoti Crnu Goru bojim se da nema, navodi on.


Tanjug
- Slanjem vojnika u NATO misiju u zemlju Ramuša Haradinaja Vlada Crne Gore anulirala je slavne pobede Vojske Kraljevine Crne Gore iz Prvog balkanskog rata, kojima je da podsetim, Metohija oslobođena od viševekovne turske okupacije - zaključuje Damjanović.

[Прст_у_ока_латиници]

Брисел ће од Србије тражити да Шиптаре учини 100 посто задовољним 2019, да би у ЕУ била 2025.
15:19 02.02.2018.1 коментарШтампај
НАПИСАНА НОВА ВЕРЗИЈА (РЕДАКЦИЈА) „СТРАТЕГИЈЕ ЗА ПРОШИРЕЊЕ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ“


У новој верзији, која треба да буде званично представљена 6. фебруара, пише: „Уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, Србија и Црна Гора требало би да буду спремне за чланство (у ЕУ) до 2025“
И још: „Уз претпоставку да су испуњена сва завршна мерила за сва преговарачка поглавља, чланице ЕУ би на међувладиној конференцији крајем 2023. могле да се сложе да затворе преговоре са Србијом и Црном Гором. Затим би 2024. са тим земљама био потписан Уговор о приступању после мишљења Европске комисије, сагласности Европског парламента и одлуке Савета о пријему нових чланица“
У новој редакцији Стратегије се наглашава: Београд и Приштина најкасније до краја 2019. треба да постигну свеобухватну нормализацију односа, како би се отворио и пут за даљи суштински напредак Косова на путу европских интеграција
Исте године би Албанија и Македонија требало да отворе приступне преговоре са Бриселом, а Босна и Херцеговина да добије статус кандидата за чланство у ЕУ
ФАКТИ: Зоран Ђинђић је пет дана пред смрт поручио својим западним покровитељима: Србија неће бити ничији жетон за поткусуривање, а са овом „стратегијом“ постаје жетон за стратешко поткусуривање. Обратите пажњу како ће власт и њена опслуга појачавати говоранције у стилу: доста смо били жртве косовског мита, не смемо проблем КиМ остављати својој деци, окрећимо се својој деци и будућности...
СРБИЈА најкасније до краја 2019. треба да испуни прелазна мерила у области владавине права и постигне споразум о нормализацији односа са Косовом како би од ЕУ добила завршна мерила, кренула даље у преговорима и 2025. постала чланица ЕУ, наводи се у последњој верзији нове Стратегије проширења ЕУ у коју је агенција Бета имала увид.

Исти план важи и за Црну Гору која је, уз Србију, највише напредовала на путу ка ЕУ.

„Уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, Србија и Црна Гора требало би да буду спремне за чланство (у ЕУ) до 2025“, наводи се у документу који треба да буде званично представљен 6. фебруара.

Даље се наводи да ће Европска комисија 2021. припремити мишљење са проценом ефеката будуће интеграције Западног Балкана на кључне европске политике, попут слободе кретања људи, пољопривреде, кохезионе политике и буџета.

Уз претпоставку да су испуњена сва завршна мерила за сва преговарачка поглавља, чланице ЕУ би на међувладиној конференцији крајем 2023. могле да се сложе да затворе преговоре са Србијом и Црном Гором.

Затим би 2024. са тим земљама био потписан Уговор о приступању после мишљења Европске комисије, сагласности Европског парламента и одлуке Савета о пријему нових чланица. Уследила би ратификација Уговора о приступању у свим земљама ЕУ и државама које приступају, што би омогућило завршетак процеса крајем 2025.

Пре свега тога, Београд и Приштина најкасније до краја 2019. треба да постигну свеобухватну нормализацију односа, како би се отворио и пут за даљи суштински напредак Косова на путу европских интеграција.

Исте године би Албанија и Македонија требало да отворе приступне преговоре са Бриселом, а Босна и Херцеговина да добије статус кандидата за чланство у ЕУ.

У Стратегији се Црној Гори и Србији препоручује убрзано испуњавање прелазних мерила у области владавине права, што од лидера захтева да се баве постојећим реформама са „јасном одлучношћу и пуном снагом“.

Албанија, која статус кандидата за ЕУ има од 2014, треба да испуни пет кључних приоритета, укључујући правосудну реформу, док се од Македоније, која је у статусу кандидата од 2005, очекује да покаже опипљиве резултате у реформама и реши проблем имена земље.

Босна и Херцеговина би требало да достигне стабилан и суштински напредак у реформама и функционалности како би била спремна за отварање приступних преговора до краја 2023.

Истиче се и да је временски оквир одређен Стратегијом само индикативан, да земље које стреме ЕУ могу убрзати или успорити процес и да принцип „по заслугама“ значи да земље које су тренутно у раној фази имају могућност да надокнаде заостатак. Коначно, каже се у Стратегији, да би процес приступања био успешан, шансе и изазови пред земљама морају бити много јасније искомуницирани унутар региона и са ЕУ.

Владе Западног Балкана морају осигурати већу инклузивност реформског покрета, посебно кад је реч о демократској опозицији и цивилном друштву, како би придобили актере ЕУ и обезбедили одговарајуће информисање грађана и пословних људи.

Оно што је још значајније, регионални лидери не смеју да оставе сумње око свог стратешког опредељења већ морају преузети одговорност за политичку јасност и смер.

Bета

---

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas u Beču da će politiku Srbije voditi državni organi Srbije, Vlada i predsednik Srbije, a svakako ne članovi Vlade Hrvatske i dodao da je Srbija izabrala politiku pružanja ruke i politiku budućnosti, a ne prošlosti.
„Naša politika je politika pružanja ruke, naša politika nije politika prošlosti već politika budućnosti. Ko želi da ostane zaglavljen u prošlosti, mi mu želimo sve najbolje, ali samo neka nas ne dovodi u istu priču jer u takvoj priči ne želimo da ostanemo“, rekao je Vučić novinarima posle odvojenih sastanaka s austrijskim predsednikom Aleksanderom van der Belenom i premijerom Sebastijanom Kurcom.


On je to kazao pošto je zamoljen da prokomentariše „izjave hrvatskih zvaničnika uoči njegove najavljene posete Zagrebu, da treba da se izvini zbog velikosrpske agresije“.

„Politiku Srbije svakako neće voditi članovi Vlade Hrvatske. Mi smo ti koji će da odlučuju šta ćemo da učinimo i kakvu ćemo politiku da vodimo“, naveo je srpski predsednik.

Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar odbrane Damir Krstičević juče je izjavio da je predsednik Vučić dobrodošao u Hrvatsku, ali je ocenio da bi prethodno trebalo da se izvini „zbog agresije na Hrvatsku i svojih izjava“ iz ratnih 90-tih godina prošlog veka.

Vučić je u Beču izjavio i da će dati sve od sebe da Beograd postigne dogovor s Prištinom kako ne bi ostao zaglavljen u mulju prošlosti, ali da neće prihvatiti rešenje po kojem će Srbija dati sve i ostati bez ičega.


„Ne želim da se ponašam kao svi drugi, da zabijam glavu kao noj u pesak, i da kažem nema problema, čekaćemo još 200 godina, dok i vaša deca i unuci ne prođu kroz iste muke kao mi, naši očevi i dedovi“, rekao je Vučić.

Upitan na koji kompromis je Srbija spremna da bi se došlo do trajnog rešenja kosovskog pitanja, Vučić je kazao da će „sud o tome na kraju dati građani Srbije“, a da je on „spreman da pokuša da uradi nešto što će biti kompromis i za Srbe i za Albance“, iako zna da će za to „biti potrebno da plati cenu opstanka na vlasti“.

Dodao je da nije važno da li će zbog toga izgubiti vlast, ali da je „važno da li to možemo da postignemo ili ne“.

„Daću sve od sebe da to uradimo, ako ne budemo uspeli, biće to još jedan propust, uludo trošenje vremena još jedne generacije“, naveo je srpski predsednik.


Rekao je da u Srbiji postoji bezbroj različitih mišljenja o Kosovu i dodao da „postoje oni koji žele da se dođe do rešenja i oni koji ne žele nikakvo rešenje i hoće da Srbija ostane zaglavljena u mulju prošlosti“.

Vučić je kazao da on to ne želi, da je izabran da bi probleme rešavao i da će sve ekonomske reforme koje Srbija sprovodi biti uzaludne „ako ostane u blatu i mulju iz kojeg ne može da se izvuče“.

On je rekao da je, da bi kompromis bio moguć, potrebno da na takav način razmišlja i Priština.

„Za dogovor je potrebno da i naši albanski partneri razmišljaju na takav način. Grdno se varaju svi koji misle da će Srbija da da sve, a da ostane bez ičega. To otvoreno govorim na svakom mestu“, naveo je Vučić.

Kazao je da je „Albancima jasno da nešto moraju da učine i da Srbi nešto moraju da dobiju da bi moglo da se razgovara o kompromisu“ i dodao da zna da im je teško „zbog njihovih unutrašnjih previranja, pošto je u Prištini drugačija situacija nego u Beogradu“.

(Beta)

https://www.youtube.com/watch?v=HbcZOnGiWeQ

[Прст_у_ока_латиници]

Вучић: Дошло време да Србија доноси тешке одлуке поводом КиМ и да плати неке цене из прошлости

ОЦЕНИО ДА ЈЕ КИМ ЗА СРБИЈУ „ПЛАНИНСКИ ЛАНАЦ ПРЕПРЕКА КА ЧЛАНСТВУ У ЕУ“


„И није реч само о томе како ћете да се зовете... већ је питање много крупније, тиче се много хиљада квадратних километара, а још важније је ту питање људи који живе на Косову и како ће њихов статус бити регулисан“
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић изјавио је данас да не жели да анализира Стратегију проширења Европске уније, али да је потпуно јасно да су пред Србијом најтежи задаци.

После састанка с европском комесаром за преговоре о проширењу и политику суседства Јоханесом Ханом, Вучић је рекао да је питање односа Београда и Приштине један од највећих проблема, које је назвао „планинским ланцем препрека ка чланству у ЕУ“.

„И није реч о томе како ћете да се зовете... већ је питање много крупније, много хиљада квадратних километара, а још важније је ту питање људи који живе на Косову и како ће њихов статус бити регулисан“, рекао је Вучић и додао да је за Србију дошло време да доноси одлуке и „да плати неке цене из прошлости“.

Он је, такође, као важно питање навео и регулисање границе с Босном и Херцеговином и Хрватском.

„Ми смо у Сарајеву имали своје идеје, онда су нам са бошњачке стране изнете друге идеје, ми смо прихватили те идеје, сачекали их са папиром, они су рекли: Е, сад нећемо оно што хоћемо... Границу са Хрватском, најбоље да не коментаришем ништа“, рекао је Вучић.

Председник је рекао да Србију према ЕУ привлаче вредности и бољи економски положај за грађане, али и то што је Унија најуспешнији мировни пројекат после Другог светског рата, који је, према његовим речима потребан простору Западног Балкана.

Он је додао да 2025. година „не значи никакве гаранције“, али да „значи грађанима као подстрек да знају да су урађене неке битне ствари“.

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_on..._conflicts

Број садашних нерешени конфликта у свету.......мислим има више.

Али је битно да се види колико оних трају!

[Прст_у_ока_латиници]

ГОТОВО ЈЕ: Вучић после сусрета са Ханом одлучио – због ЕУ предаје Косово!
21:23 07.02.2018. 33
Дели на Вајберу
БЕОГРАД - Председник Србије Александар Вучић састао се данас у Београду са европским комесаром за преговоре о проширењу и суседску политику Јоханесом Ханом.

После састанка, који је почео у 13.30 часова на Адрићевом венцу, Вучић и Хан обратили су се медијима.



„Желим да се захвалим европским званичницима који су радили напорно на стратегији, и који су помогли Србији на европском путу“, рекао је председник на конференцији за медије.

Према његовим речима, на састанку су анализирали Стратегију проширења ЕУ, поменувши 2025. годину која није гаранција, али је веома важна као подстрек грађанима Србије да знају да су урађене битне ствари у последњих неколико година.

„Европска унија је направила своје оквире, и на јединствен начин посматра земље Западног Балкана. Желим да кажем да су најтежи задаци пред Србијом“, рекао је Вучић и додао да је дошло време да доносимо одлуке и платимо одређене цене из прошлости.

Председник је поновио шта је све урађено до сада на европском путу Србије.

„Оно што је важно, а што за нас представља планина препрека за чланство, а сада је на нама да одлучимо шта ћемо урадити. То је пре свега питање односа Београда и Приштине, мораћемо да решимо граничне линије са БиХ“, рекао је Вучић и објаснио да су Бошњаци имали своје захтеве, а када смо и прихватили те предлоге и када их је „дочекао са папиром“ – тада им ни то што су сами тражили није било довољно.

„Границу са Хрватском најбоље да не коментаришем“, додао је Вучић.

Он је рекао да су то препреке Србије али да је сада на нама да те проблеме решимо и да стварно 2025. уђемо у ЕУ.

„Ова стратегија нама доноси нову шансу. Морамо да радимо и решимо све препреке, да решимо политичке проблеме и тада ћемо економск као ракета да растемо. Ове препреке нису лаке, оне су нама као Хималаји, а ми не бисмо били први који су се попели на Монт Еверест“, објасио је председник Србије, додавши да нам у ЕУ неће допустити да са тим проблемима постанемо чланице.

Вучић је захвалио Хану на разумевању за целокупну ситуацију рекавши да је увек био уз Србију.

„Храбро ћемо се суочити са проблемима коју су пред нама“, додао је Вучић.

Председник Србије је рекао да Влада има обавезу да храбро изађе са предлозима да решимо препреке на путу ка ЕУ.

„Научимо сам на тешке мере и сматрам да када вас људи изаберу имате одговорност да гледате у будућност. Изаћићемо са предлозима а онда је на грађанима да донесу одлуку. Да ли видимо будућност у Европи или да можемо овако да наставимо и да се ништа не промени. Ми ћемо сваку одлуку грађана да поштујемо“, рекао је председник.

Вучић је рекао да је са Ханом разговарао о посети Хрватској.

„Само ако имамо добре и пријатељске односе са свима, моћи ћемо да идемо напред. Ми идемо у Загреб у доброј вери, и иде делегација која жели да размишља о будућности. Желим да верујем да ће и друга страна конструктивно приступити“, рекао је Вучић

Јоханес Хан је на конференцији рекао да није случајно данас у Београду.

„Први пут Србија је добила индикативан временски оквир о томе како може да искористи ову прилику, и то су добре вести за грађане Србије. Србија има реалну перспективу у ЕУ“, истакао је Хан и додао да Србију чекају тешке реформе.

„То није нешто што треба урадити на папиру, већ је реч о томе да се животни услови грађана у Србији побољшају“, објаснио је Хан.

Он је рекао да Србија мора да реши и примени правно обавезујући споразум са Приштином и да је ЕУ уз нашу земљу уколико је потребна помоћ.

Хан се захвалио на Вучићу на храбрости да покрене интерни дијалог са политичарима у Приштини, нагласивши да ће сви ово напори донети напредак у блиској будућности.

Према његовим речима, сарадња унутар регина је веома важна.

„На свакој земљи је да напредује. Србија је тренутно једна од предводница и да послужи као пример, и веома је важно да имате некога ко ће да гура регион“, рекао је Хан.

„Реформе ће бити тешке и процес приступања није лак, али ће Европска комисија бити ту за све што је потребно“, додао је Хан.

На питање новинара како реагује на незадовољство Приштине након усвајање Стратегије, Хан је рекао да је чињеница да сви делови овог региона имају перспективу која је изражена у Стратегији.

„Свима је јасно шта треба да се уради и не треба се обавезати за неки датум. Много је битно да пронађемо решење које је за све прихватљиво и које ће донети мир у региону“, рекао је Хан.

Хан је иначе дошао у Србију дан након што је у Стразбуру представљена Стратегија ЕУ за Западни Балкан, у којој су дате смернице Србији кад и под којим условима би могла да буде примљена у чланство Уније.


Јели вам треба аутопут до Приштине ради НАТО?

[Прст_у_ока_латиници]

INTERVJU: Jugoslav Petrušić - Ubistvo Olivera Ivanovića je važna poruka za sve u Srbiji! (6.2.2018)
https://www.youtube.com/watch?v=vnr06tp6Y14

[Прст_у_ока_латиници]

Вашингтон -- Премијер Косова Рамуш Харадинај на свом Фејсбук налогу написао да се у Вашингтону састао са директором ЦИА Мајком Помпејом.

Такође, састао се и са помоћником америчког државног секретара за Европу, Весом Мичелом, с којиме је јуче разговарао и српски шеф дипломатије Ивица Дачић.



Харадинај је на Фејсубуку данас написао да је „имао част“ да са шефом ЦИА-а разговара „о изазовима безбедности на Косову и шире“.

„Косово и САД су стратешки партнери у многим областима и посебно у области безбедности. Косово је благословено што није само у суочавању с регионалним и глобалним изазовима“, написао је Харадинај.

Тема његовог другог састанка, с помоћником америчког државног секретара Мичелом, била је „неопходност повећања улоге САД на Балкану“, написао је Харадинај.

Притом би „посебан акценат“ био на америчкој „подршци Косову на путу ка евроатланским интеграцијама“.

„Савезништво са САД је гаранција које нам даје сигурност и наду. Настављамо заједно!“, написао је Харадинај.

[Прст_у_ока_латиници]

Косовски премијер Рамуш Харадинај искористио је боравак у Вашингтону за састанак са директором ЦИА Мајк Помпеом.
„Разговарали смо о безбедносним изазовима на Косову. Приштина и САД су стратешки партнери у многим областима, посебно у безбедности. Косово је благословено што није само у суочавању са регионалним и глобалним изазовима“, написао је Харадинај на свом налогу на Фејсбуку.

---

Запад жели незаконито да поништи мандат УН на КиМ
8. фебруара 2018. Србија Оставите коментар

Западни ментори шиптарских сепаратиста покренули инцијативу да се промени формат седница Савета безбедности о Косову и Метохији као и мандат Унмика који би према тој иницијативи постепено био смањиван и на крају укинут. Русија, Кина, Казахстан и Србија се успротивиле томе.

Нови план којим би се вештачки требала учврстити шиптарска квази-независност, представио је холандски амбасадор Карел ван Остером, на јучерашњој седници на којој се разматрао извештај генералног секретара УН Антонија Гутереса о раду Унмика.

Он је у неколико тачака представио на који би се начин у будућности пред Саветом безбедности УН расправљало о стању на Косову и Метохији, преноси РТС.
Према његовим речима, Савет безбедности би на консултацијама, уместо на седницама и два уместо четири пута годишње, расправљао о ситуацији на Косову и Метохији уз озбиљну промену мандата и обима мисије УН на Косову.

Руски амбасадор при УН Василиј Небензја рекао је да се Москва противи промени мандата мисије, као и промени формата у којем се о јужној српској покрајини расправља пред Саветом безбједности УН.

Сличан став изнели су и представници Кине и Казахстана.

У последњих десет година, западне државе су у неколико наврата покушавале да смање или укину мисију УН на Косову, махом кроз буџет УН, али та настојања из различитих разлога нису уродила плодом.

Амерички амбасадор при УН Ники Хејли рекла је да је давно прошло време за промену мандата Унмика и апеловала да лидери држава чланица с пажњом воде рачуна о ограниченим средствима којима располажу УН.

Сличан став изнели су и амбасадори Шведске, Пољске, Велике Британије и Француске, и то док уз сагласност Владе Србије шиптарски сепаратисти са Косова и Метохије имају свог “амбасадора” у САД, Вљора Ћитаку, која се редовно изјашњава на седницама УН поводом ситуације на Косову и Метохији.

Извор: КМ Новине

[Прст_у_ока_латиници]

Први споразум о принципима нормализације односа Београда и Приштине тј Републике Србије и самопроглашене „Републике Косово", познат и као Бриселски споразум је потписан 19. априла 2013. у Бриселу.

Споразум су испред Републике Србије потписали председник владе Ивица Дачић и председник владе самопроглашене „Републике Косово" Хашим Тачи. Он предвиђа оснивање Заједнице српских општина на северу Косова и Метохије, која би се формирала након локалних избора по косовским законима заказаним за 3. новембар 2013. године. Поред тога, споразумом је предвиђено укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову и Метохији.

Бриселски споразум представља издвајање Косова и Метохије из уставног поретка Републике Србије, закључио је др Чавошки, цитирајући текст преамбуле Устава Р. Србије. Он је подсетио да део текста преамбуле улази у текст заклетве председника Србије.

Устав Србије предвиђа две аутономне покрајине у саставу Србије. „Одрицањем од Косова и Метохије није погажен само Устав Србије, већ и све оно што су наши преци чинили од 1912. године до данас”. Бриселским споразумом се врши присиљавање држављана Србије на Косову и Метохији да прихвате држављанство друге непријатељске државе. Академик Коста Чавошки је пре потписивања споразума поручио носиоцима власти у Србији да би прихватањем бриселског предлога починили кривично дело велеиздаје. „Успостављањем царине на административној линији са Косовом, властодршци у Београду су погазили Устав и починили кривоклетство, што је тешко кривично дело. Упозоравам их да не прихватају бриселске уцене јер ће за велеиздају морати да одговарају”, казао је Чавошки. [4] (Коста Чавошки).

Борис Тадић ће између осталог бити упамћен у србској историји као човијек који је:
-изручио Караџића НАТО суду
-изручио Младића НАТО суду
-за вријеме његове владавине тзв.Косово је прогласило независност

Александар Вучић ће остати упамћен у србској историји као човијек који је:
-увео границу између тзв.Косова и Србије
-као онај који се састајао са тзв.предсједницима и тзв.премијерима тзв.Републике Косово
-укидао институције Србије на КиМ
-наредио својим људима на КиМ да учествују у власти тзв.Косова
-дао међународни број тзв.Косову
-дозволио да тзв.Косово постане члан разних међународних организација ...

---

https://www.youtube.com/watch?v=2eOJRd0fu44

---

“Народ је у једном сложан – Ивановића нису убили Албанци”
9. фебруара 2018. Србија Оставите коментар

Након убиства Оливера Ивановића утихнуо је један од последњих независних српских гласова. Тиме се приводи крају процес који је почео 2013. То је било дисциплиновање косовских Срба од стране Београда, пише “Ноје цирхер цајтунг”, а преноси Дојче веле.

У тексту под насловом “Нови шерифи за дивљи север Косова”, новинар Андреас Ернст за лист Ноје цирхер цајтунг пише о ситуацији на северу Косова и политичком утицају Београда.

Аутор најпре подсећа на још увек нерасветљено убиство српског политичара Оливера Ивановића које се догодило 16. јануара.

“тада се ништа више није чуло. О могућим починиоцима нико не жели да спекулише, о томе у северном делу Митровице нико не разговора са странцем. Али у једном су сложни: то нису урадили Албанци. То је индикативно.”

У опширном чланку новинар швајцарског листа најпре описује како је функционисао север Косова до доласка Александра Вучића на власт.

Од 2012. до данас
А онда, 2012. године: “Берлин и Брисел ставили су га пред избор, да нормализује однос са Косовом или да заборави на приступ ЕУ. Он је одлучио да загризе киселу јабуку. У априлу 2013. Београд и Приштина склопили су споразум: политичка интеграција у систем Косова, а за узврат, аутономија. Та вест запрепастила је север Косова. Вучић је критикован као издајник, захтевао се наставак отпора. Из Београда једва да је било објашњења како би нови поредак требало да изгледа. А онда су одједном почели да се појављују нови људи.”



Велики тест уследио је 2013. када је север Косова, према жељи Београда, по први пут требало да учествује на локалним изборима, пише Ноје цирхер цајтунг: “Београд је с великом муком саставио листу на којој су већином били људи с мало политичког искуства, али који су међу грађанима ипак имали известан углед. ’А њихова главна особина је била, апсолутна послушност’, оцењује Миодраг Маринковић који је у то време радио за мисију ЕУ на Косову. Етаблиране снаге позивале су на бојкот и изборни дан је био чиста катастрофа. Када је почео да се назире успех бојкота, маскирани људи улетели су на бирачка места и почели да праве лом. Гласање је прекинуто. Један аустријски дипломата потврдио је да су маскиране особе интервенисале по наредби ’београдске листе’, која је нешто касније, под именом ’Српска листа’, постала странка под контролом државе. На поновљеним изборима више није смело да буде грешака. ’Бојкотери’ су били савладани, њихови аутомобили су паљени, а директори јавних предузећа принуђени да своје запослене доведу пред гласачке кутије. (…) И поред свог притиска, излазност је била само двадесет процената. Али то је било довољно и Горан Ракић је постао први градоначелник Северне Митровице по косовском закону. О том бившем ватрогасцу и директору Градског зеленила и чистоће до тада се мало знало. Али када му је Вучић честитао, било је јасно да он има највишу заштиту.”

Циљ Александра Вучића
Председник Вучић је одлучан у томе да се процес нормализације спроведе и да се та област препусти косовском систему, пише даље у тексту: “Али то не значи и крај српског утицаја, напротив. Преко Српске листе којом се управља из Београда он контролише све области насељене Србима. Уместо да финансијски зависи од српске државе, субвенционисање тече према косовском закону и иде преко Заједнице српских општина, коју међутим и даље финансира Београд. То ће прикочити одлазак младих, добро образованих људи, али не и зауставити. Поузданих података нема, али од почетка рата многи пословни људи, као и млади са дипломом, срећу траже у Београду или у иностранству.”

– Након смрти Оливера Ивановића отпор Београду делује бесмислено. Петар Милетић који је још пре неколико година напустио политику, лаконски оцењује: “Судбина косовских Срба је да им други кроје судбину”. И Ивановићева жена Милена сели се у Београд са шестогодишњим сином. Доста јој је тог “мрачног и тужног места” – пише из Митровице Андреас Ернст за “Ноје цирхер цајтунг”.

Дојче веле, Вестионлине

[Прст_у_ока_латиници]

Безбедносна ситуација на северу КиМ се драстично погоршала после потписивања Бриселских споразума
9. фебруара 2018. Србија Оставите коментар

У граду од непуна два километра, какав је Северна Митровица, извршен је политички атентат.

Ова чињеница сама по себи представља и личну, али и друштвену катастрофу. Много већим друштвима биле су потребне деценије да се од таквих атентата опораве, а не мала ослабљена заједница од убиства човека који је тај исти град сачувао пре 19 година и захваљујући коме се та заједница и проширила, од убиства човека који је последњих година доживео људску голготу – неправедне тамнице, политичке сатанизације и на крају убиства. Људи се враћају полако дневним обавезама, живот иде даље, на тренутке чак делује као да ствари теку нормално, али тежина и размере ове трагедије не нестају ни у емотивном, ни у политичком, нити у друштвеном и безбедносном смислу. Људи су застрашени, неприродно тихи, меланхолични и песимистични, с људске стране затечени оваквом бруталношћу и насиљем. Најтеже пада недостатак наде. У ваздуху се осећа серија тешких догађаја. Прексиноћ сам присуствовала неформалном разговору двојице европских дипломата и док је један образлагао „чудну“ ситуацију у граду, лице другог изгледало је као да слуша о тешкој несрећи која траје и за коју се не зна са каквом ће катастрофом да се заврши – каже у разговору за Данас Татјана Лазаревић, уредница портала КоССев из северног дела Косовске Митровице.
* Шта је по Вама најтежа и најгора последица Ивановићевог убиства кад је реч о опстанку и будућности Срба на КиМ? Постоји ли реална опасност од појачаног исељавања, јер се зна да ће се, ако „оде“ Север, лакше иселити и Срби који живе јужно од Ибра?

– Свакако је најстрашније то што је један човек убијен, и што је једно људско биће или више њих одлучио или су одлучили колико ће друго људско биће живети. Што се тиче даљег опстанка Срба, највећи проблем су управо недостатак наде и претња од нових тешких догађаја. Срби се са Севера исељавају од 2008, последње две године упадљиво. Траже послове у Србији и иностранству, пребацују децу у школе, млади упадљиво одлазе. Свако ко може купује некретнине у Србији. Породице одлазе макар и биле раздвојене због посла – део остане на Северу и ради, па викендом трчи код остатка породице у централној Србији. Људи се довијају на разне начине. Сеоско становништво се спушта у градове – Косовску Митровицу, Лепосавић, Звечан и Зубин Поток, ту је и прилив становника с југа. Косовска Митровица је данас најпознатија српска енклава на Косову.

* Да ли се безбедносна ситуација на северу КиМ, како многи тврде, погоршала после потписивање Бриселских споразума и пристанка Београда да се овај део Покрајине интегрише у косовски систем?

– Апсолутно да и то драстично.

* Како гледате на разне приче које су уследиле после Ивановићевог убиства – од тога да се све зна о атентату, само се ћути, па до одсуства било каквог реаговања и Београда и Приштине, па и градских власти у Митровици на тврдње о постојању криминалних структура, Рада Трајковић помиње конкретна имена?

– У јавности постоји јасна слика о томе да се све зна и све трпи, са више спекулација о појединим деловима те слике, а институције на обе стране не дају уверавања да се истрага стварно води. У нормалним околностима бих рекла да је недопустив такав спекулативни притисак јавности на институције, али ми смо одавно у једној друштвено-институционално неприхватљивој и ненормалној ситуацији у којој институције нису сервиси грађана и друштва. Ипак, желим да нагласим реченицу председника Србије, коју је изрекао на дан Ивановићевог убиства: „Видећете, пронаћи ћемо убицу, уколико их не пронађу они који морају да их пронађу.“ За мене, као грађанку, довољно је да највиша државна институција испуни обећање и очекивање својих грађана.

* Колико је ово убиство пало у сенку београдских избора, наводног убрзавања интеграције региона у ЕУ до 2025. и најаве правно обавезујућег споразума с Приштином, на који се Београд обавезао отварајући приступне преговоре са ЕУ?

– Ја сам Српкиња са Косова и Метохије, из Косовске Митровице и за мене је ово убиство пар екселанс тема и дуго ће то бити – као трагедија, али и као директни весник развоја ситуације и будућих догађаја који се тичу нашег даљег живота на КиМ. У контексту убиства највиђенијег српског политичара са КиМ од 1999, верујем, треба посматрати и развој свих ових догађаја које сте навели.

* Ако Ивановићева породица и сарадници, као и већина грађана верује да се неће открити ко је, за кога и зашто убио Оливера Ивановића, какво су друштво на КиМ створиле УН током готово 20-годишње управе, у чему од 2008. и званично учествује и ЕУ и каква је улога званичног Београда у томе?

– Сигурна сам да српски полицијски органи могу то да открију.

Не треба нам улица Оливера Ивановића ако у њој неће бит Срба

* Шта мислите о предлогу да Оливер Ивановић добије улицу у Београду и северном делу Митровице?

– Никада нисам била заговорник било каквих популистичких иницијатива. С друге стране, познавала сам одлично Оливера Ивановића. Био је човек квалитетних дипломатских вештина, сјајних оперативних способности у тензичним ситуацијама, са огромним преговарачким потенцијалом и искуством – човек терена и дипломатског салона истовремено. Има огромне заслуге за то што су Срби остали на Северу и постали фактор који се никако није могао заобићи у политичким разговорима са Албанцима. Био је до смрти одан Србији. Верујем да је и његов дух са Србијом и даље. Не видим сличног њему по овим капацитетима међу постојећим лидерима косовских Срба. Што се Косовске Митровице тиче, његовог града, преиронично ми је да човека такве енергије и харизме које је делио са својим суграђанима сместим ововременски у назив улице. Једнако примерено као и за Београд јесте и давање његовог имена улицама у било којем другом делу КиМ, јер је Ивановић био политичар који је непрестано боравио међу Србима на југу и централном Косову. Али, морам да кажем – не треба нам ниједна улица Оливера Ивановића ако у њој неће бити Срба. Некад смо у центру Приштине имали Видовданску, а сад Трг Захира Пајазитија.

Пуцано је на наше канцеларије

* Колико је тешко извештавати на северу КиМ и да ли Ваш портал трпи било какве притиске?

– Професионално радити и држати се новинарских стандарда у раду није лако чак ни у уређеним друштвима, а камоли на северу Косова, где у буквалном смислу не функционишу полицијска и судска заштита, а камоли истинска локална самоуправа. Али, због тачне и пресудне приче о недостатку одговорности и транспарентности у раду институција и појединаца који таквим институцијама руководе, желим да укажем на још нешто. Да бисте иоле професионално могли да радите, није довољно само то да свој посао новинара знате да радите, већ је потребна медијска и минимална политичка и друштвена писменост о томе како се комуницира са јавношћу, ко су новинари и шта је њихов задатак и које су такве одговорности институција према јавности. Што се КоССева тиче, ми све време радимо под притиском – пуцано је на наше канцеларије, запаљен је аутомобил, прећено је, институционални притисак се интензивирао након Ивановићевог убиства. С друге стране, потпуно парадоксално, КоССев је у јавности виђен и препознат као крајње коректан, тачан, објективан, непропагандистички, ненавијачки медиј и кредибилан извор информација. Иако нас званичне локалне институције дискриминишу и угрожавају у раду и безбедности, поуздано и доказиво знам да смо и њима први и најкредибилнији извор информисања.

Данас.рс

Вама је требало 3 година да ово изјављујете?

[Прст_у_ока_латиници]

Преговоре са Албанцима наставити искључиво на основу садржаја и у духу Резолуције 1244“
13:17 10.02.2018. коментараШтампај
НА ИНТЕРНЕТУ СЕ ПОТПИСУЈЕ НАРОДНА РЕЗОЛУЦИЈА О ЗАШТИТИ ГРАНИЦА И УСТАВНОГ ПОРЕТКА СРБИЈЕ


1. Налаже се председнику Републике, Народној скупштини и Влади Републике Србије да обуставе даље преговоре са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ који се воде под покровитељством Европске уније и да предузму расположиве државне мере како би се зауставила примена обавеза преузетих „Првим Бриселским споразумом“, као и одлуке, споразуми и договори, пре и након 2013. године
2. Забрањује се председнику Републике, председнику Владе или било ком државном функционеру, да прихвати својевољно или под стварним или наводним притиском, или у било којим другим околностима, а затим у име Републике Србије потпише „Споразум о нормализацији односа“ са сепаратистичким властима „Косовa“, или било који други документ који би имао снагу и обележје „мировног споразума“ или неког другог међународно признатог уговора
4. Захтева се од највиших државних органа да званично признају или констатују фактичко стање „ратне окупације дела територије“, покрајине Косово и Метохија
Уколико се воља потписника Народне резолуције буде игнорисала од стране актуелних државних органа и не буде спровела одмах или у разумном року, примена исте ће уследити када се стекну политички и безбедносни услови, односно када се изврши промена власти и држава Србија ослободи статуса подређености у међународним односима, наметнутог од стране трансатлантских сила и разних глобалистичких организација и тела
Н А Р О Д Н А Р Е З О Л У Ц И Ј А

о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

- Подсећајући српски народ у земљи и расејању и све грађане Србије, као и релевантне међународне чиниоце, на више резолуција Народне скупштине којима се потврђује суверенитет и територијални интегритет Републике Србије укључујући у то и територију покрајине Косово и Метохија, онако како стоји у Уставу Републике Србије и Резолуцији 1244 Савета безбедности Организације уједињених нација,

- Имајући у виду реалну опасност која се надвила у минулом периоду као резултат чињења државних органа, и посебно након учесталих најава председника Републике као и чланова Владе, да ће се у склопу преговора са косовским Албанцима приступити потписивању „Споразума о нормализацији односа“ или документа, односно уговора сличног назива и садржаја са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ под покровитељством Европске уније, који ће имати снагу међународног „мировног уговора“ као финалног акта о завршетку рата 1999. године, чиме би се у име Републике Србије озваничила и посредно или непосредно признала „република Косово“ и извршило ампутирање тог дела територије Србије,

- Стављајући до знања свим међународним чиниоцима да Република Србија, српски народ у целини и сви њени грађани, поштујући Повељу УН, бројне важеће резолуције, декларације и међународне конвенције, затим Завршни акт КЕБС-а из Хелсинкија 1975. године, и свој Устав, имају право и обавезу да се легалним и међународно правно признатим средствима супротставе наведеном, све изгледнијем развоју догађаја,

- Изражавајући спремност да у постојећој ситуацији, а нарочито након потписивања „Бриселског споразума“ и пратећих докумената од 2013. године и надаље, као и осталих споразума или договора потписаних пре 2013. и спроведених у пракси, којима се угрожава територијални интегритет Републике Србије, да допринесе мирном и споразумном решавању овог питања на основу начела и норми међународног права у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН и свог Устава, а то је „суштинска аутономија“ или „самоуправа“ на простору покрајине Косово и Метохија у оквиру уставног поретка Републике Србије, а не „република“ односно „независна држава“ или било какав облик устројства који би имао државне или атрибуте делимичне или потпуне самосталности,

- Очекујући од државних органа Републике Србије да безпоговорно и без изналажења било каквих изговора као што су: европске интеграције, регионална сарадња, мировна политика, економски развој, инвестиције и слично, као и наводни притисци разних светских сила, организација или утицајних појединаца, што је, иначе, строго забрањено Резолуцијом 2131 Генералне скупштине УН од 1965. године, да предузму одговарајуће државне мере и обезбеде слободу и равноправност за све грађане и територијални интегритет Републике Србије у њеним међународно признатим границама,

- Српски народ и грађани Србије бранећи част, достојанство, историјске тековине, духовне светиње на простору Косова и Метохије и достигнути државотворни ниво гарантован Повељом УН, као и важећим резолуцијама, декларацијама и конвенцијама, које имају апсолутну супремацију како у међународним односима тако и над унутрашњим законодавствима држава чланица Организације УН, којима се подробно регулише мир и безбедност у свету и поштовање међудржавних граница, те међународно признати достигнути нивои који су учвршћени бројним мировним уговорима у даљој и ближој прошлости, подсећа да су та права у случају Републике Србије у вези са Косовом и Метохијом, гарантована мировним уговорима и споразумима почев од 1912. године па надаље, све до Војно-техничког споразума из Куманова 1999. године и Резолуције 1244 као акта „примирја зараћених страна“, којима је од стране свих релевантних међународних чинилаца и нарочито великих сила потврђено, да територија покрајине Косово и Метохија трајно и неотуђиво припада Републици Србији,

- Констатујући да политичке странке, разни покрети и удружења грађана, као уставна категорија, чија је улога да демократски обликују политичку вољу грађана и заступају њихове државотворне интересе, не чине довољно или су потпуно пасивни, а неретко повлаче погрешне или неадекватне политичке потезе у борби за очување територијалног интегритета Републике Србије, те да у вези са тим, упорним учествовањем у изборним процесима зарад партикуларних интереса дају легитимитет, легалитет и пресудну политичку снагу коалицији странака на власти, која је евидентно противуставно присвојила сувереност од грађана и мимо Резолуције 1244 и Устава, и у околностима подређености у међународним односима, спроводи преговоре са сепаратистичким властима у циљу такозване нормализације односа са „Косовом“,

На основу напред наведеног а у складу са чланом 2. Устава Републике Србије који утврђује да „сувереност потиче од грађана“, која се може остваривати уставним институтом под називом „народна иницијатива“, српски народ у земљи и расејању широм света, заједно и равноправно са свим грађанима Републике Србије, доноси с пролећа 2018. године,

НАРОДНУ РЕЗОЛУЦИЈУ

о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије

1. Налаже се председнику Републике, Народној скупштини и Влади Републике Србије да обуставе даље преговоре са сепаратистичким властима такозваног „Косова“ који се воде под покровитељством Европске уније и да предузму расположиве државне мере како би се зауставила примена обавеза преузетих „Првим Бриселским споразумом“, као и одлуке, споразуми и договори, пре и након 2013. године, којима је угрожен територијални интегритет Републике Србије на простору покрајине Косово и Метохија.

2. Забрањује се председнику Републике, председнику Владе или било ком државном функционеру, да прихвати својевољно или под стварним или наводним притиском, или у било којим другим околностима, а затим у име Републике Србије потпише „Споразум о нормализацији односа“ са сепаратистичким властима „Косова“, или било који други документ који би имао снагу и обележје „мировног споразума“ или неког другог међународно признатог уговора, чиме би та квази држава у потпуности заживела уз посредовање и гаранције Европске уније и осталих међународних чинилаца.

3. Обавезују се представници државних органа из тачке 1. и 2. ове Народне резолуције, да предузму расположиве мере према Савету безбедности и Генералном секретаријату УН, захтевајући да се преговори са косовским Албанцима наставе искључиво на основу садржаја и у духу Резолуције 1244, којом је регулисано и гарантовано право тој националној мањини на „суштинску аутономију“ или „самоуправу“ у оквиру уставног поретка Републике Србије која има суверенитет над покрајином Косово и Метохија као делом своје територије.

4. Захтева се од највиших државних органа да званично признају или констатују фактичко стање „ратне окупације дела територије“, покрајине Косово и Метохија, као међународноправног института регулисаног правилима међународног ратног права о окупацији која су садржана у „Хашком правилнику о законима и обичајима рата на копну“ од 1907. године, који је придодат „IV хашкој конвенцији“, и о томе обавесте међународну заједницу, пре свих Савет безбедности и Генерални секретаријат УН, како би се прецизно дефинисало стварно стање на терену и обезбедила припадајућа значајна заштита српског и осталог становништва на простору Косова и Метохије, предвиђена Хашким и другим конвенцијама, од својевољног поступања окупационих војних снага и њихових паравојних и парабезбедносних савезника и других агресивних група на територији, и заштитила имовина Републике Србије.

Ово тим пре што је у више наврата након престанка борбених операција и обуставе оружаних дејстава у рату 1999. године, првобитно субверзивним и подмуклим поступањем а на крају и директно, 2008. године, изигран и прекршен међународноправни институт „примирје“, потписан у Куманову под називом „Војно-технички споразум“ а затим потврђен Резолуцијом 1244 СБ УН, који се сматра дефинитивним обустављањем борбених операција.

5. Забрањује се државним органима и представничким телима, пре свих Народној скупштини, да покрећу иницијативу, врше пропаганду или било који други масовни утицај, а затим и распишу евентуални референдум или други облик јавног изјашњавања, којим би се грађани директно или индиректно, то јест прикривено у склопу изјашњавања о промени Устава Републике Србије или решавања сличних питања, навели, довођењем у заблуду, да се опредељују о територији покрајине Косово и Метохија и њеном уставном статусу у оквиру уставног поретка Републике Србије.

6. Ставља се на знање највишим представницима државних органа Републике Србије, као и свим релевантним међународним чиниоцима, на првом месту Савету безбедности УН, да ће се у случају игнорисања захтева и налога из Народне резолуције од стране напред наведених државних органа, а посебно уколико у било ком виду потпишу са властима сепаратиста на Косову и Метохији „Споразум о нормализацији односа“ или сличан документ по форми и садржају, који одступа од Устава и Резолуције 1244, а којим се одричу територијалног интегритета Републике Србије на простору покрајине и признају било који вид сецесије, односно ампутацију наведене територије, да српски народ у земљи и расејању и грађани Србије, неће признати такав акт, унапред га проглашавајући противуставним и криминалним чињењем за које је предвиђено кривично гоњење према Глави двадест осмој Кривичног законика Републике Србије.

7. Са садржајем Народне резолуције, резултатима потписивања и израженој политичкој вољи у вези територијалног интегритета властите државе, званично упознати широку јавност а пре свих Народну скупштину, председника Републике, Владу Србије и друге државне органе, националне институције, политичке странке и покрете, као и међународне чиниоце, пре свих Савет безбедности и Генерални секретаријат УН, затим ОЕБС, Европску унију и друге светске организације, констатујући да ће се изражена воља и одлука носиоца суверености, српског народа и осталих грађана Србије, применити у пракси.

Уколико се воља потписника Народне резолуције буде игнорисала од стране актуелних државних органа и не буде спровела одмах или у разумном року, примена исте ће уследити када се стекну политички и безбедносни услови, односно када се изврши промена власти и држава Србија ослободи статуса подређености у међународним односима, наметнутог од стране трансатлантских сила и разних глобалистичких организација и тела.

Саставни део Народне резолуције су заштићени електронски записи са личним подацима потписника, као и прегледи и табеле са својеручним потписима, затим статистички показатељи разврстани у више категорија и остали подаци од значаја за валидност и веродостојност овог документа.

ЗБИЛА КО ИЗ БЕОГРАДИЈЕ ЈЕ ДАО ЕВРОПСКУ ЗАЈЕДНИЦУ ОВЛАСЋЕЊЕ ДА ПРЕГОВАРА ИЗА ОКВИР РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244 И УН?

КАКО СИ ДЕСИЛО ТАЈ ПРВИ КОРАК И КО ГА ПОКРЕНУО У СРБИЈИ?

ИЗ КОЈЕ ИЗВОР И ЗАЈЕДНИЦЕ ТО БУКВАЛНО СТИЖЕ?


ЧАК

---

Шеф посланика СНС Александар Мартиновић изјавио је да ће грађани Србије на референдуму дати коначну реч о ономе што буде договорено између Београда и Приштине.

„Лично мислим да је референдум још увек далеко, прво морамо да наставимо наш унутрашњи дијалог, да видимо које је то одрживо и реално решење за КиМ, са којим ће да се сложи већина грађана“, рекао је Мартиновић одговарајући на питања новинара.

Он је рекао да најпре мора да се одблокира дијалог са Приштином и да ће Београд на томе инсистирати.

„Када се све то заврши, онда можемо да говоримо о садржини референдумског питања, које ће да се односи на решавање пиотања КиМ“, рекао је Мартиновић.

Он је истакао да нема дугорочног мира на Западном Балкану, ако не дође од историјског помирења између Срба и Албанаца.

https://www.youtube.com/watch?v=2eOJRd0fu44

---

Први корак ка српској тужби против НАТО-а
у Актуелно, Вести 10. фебруара 2018.

Ниш- После низа састанака, најпре на југу Србије, биће формиран Савет за покретање тужбе против 19 држава-чланица НАТО-а због бомбардовања осиромашеним уранијумом, најављено је синоћ на првом састанку одржаном у Нишу.

Како је саопштено, важан подстрек је истраживање комисије Парламента Италије којим је потврђена веза између излагања осиромашеном уранијуму и оболевања италијанских војника на Косову и Метохији.

Адвокат из Ниша Срђан Алексић сматра да земља која претендује да буде у ЕУ не треба да има ништа мања права од италијанских војника, италијанских грађана, који су боравили на Косову и Метохији и добили одштету и адекватно се лече.

[Прст_у_ока_латиници]

НАРОДНА СТРАНКА: Ако опозиција овако настави омогућићемо Вучићу да прода Косово
17:00 10.02.2018. Нема коментара
Дели на Вајберу
Први потпредседник Народне странке Мирослав Алексић каже да нема места међусобним оптужбама опозиције док су грађани изложени уценама и притисцима власти.

Први потпредседник Народне странке Мирослав Алексић каже да нема места међусобним оптужбама опозиције док су грађани изложени уценама и притисцима власти.



„Једини задатак опозиције и њених лидера у овим условима јесте да одбране и заштите грађане, њихово право на слободан избор и да отпочну процес повратка демократије“, рекао је Алексић у разговору са грађанима општине Гроцка.
Алексић је истакао да ће предстојећи београдски избори бити више од борбе за промену власти у главном граду, јер ће то бити и тест после којег ће се знати да ли постоји шанса да Србија поново постане демократско друштво.

„Функционери опозиционих странака који тврде да неће бити фер и поштених избора хитно морају да схвате да избори трају већ шест година, а да се 4. марта само сабирају резултати“, навео је Алексић.

Први потпредседник Народне странке додао је да фер и поштени избори не постоје од 2012. године, али да се „баш ове године“ грађани и опозиција могу изборити за њих.

Алексић је навео да је промена изборног система предуслов за демократске изборе и да се опозиционе странке томе морају посветити већ од 5. марта.

„Демократију у Србију нам неће донети Европска унија, њени представници су заузети дијалогом са Александром Вучићем о Косову и Метохији. Власт користи тај дуготрајни процес да уруши све институције и свако зрно демократије у Србији. Бојим се да ћемо се, ако овако наставимо, наћи у ситуацији у којој смо дозволили власти да прода Косово и Метохију и уништи све институције“, рекао је Алексић.

Решење је да се сви посветимо борби за слободу медија, права грађана и захтевима за промену изборног система у којем ће људи бити бирани именом и презименом, навео је Алексић.

У таквом изборном систему, како је истакао, никада више један човек неће моћи да буде и председник државе, председник партије, председник месне заједнице и кандидат за градоначелника и председника општине у свим градовима и општинама у којима се одржавају избори.

„Хитно се мора стати на пут поистовећивању државе са Српском напредном странком или било којом другом партијом“, рекао је Алексић.


Као партије ни један од вас сте успели да инспиришете људи да гласа, камоли било која одћување било шта!

[Прст_у_ока_латиници]

УБИСТВО ОЛИВЕРА ИВАНОВИЋА: Ухапшени полицајци – Срби
22:22 11.02.2018. Нема коментара
Дели на Вајберу
Два припадника косовске полиције из станице у северном делу Косовске Митровице, који су ухапшени због сумње да нису ваљано заштитили место убиства Оливера Ивановића, српске су националности, а Основно тужилаштво тражиће да им се одреди притвор до 30 дана, изјавио је за приштинску „Газету експрес“ тужилац Њази Реџа.

Лист наводи да су ухапшени Д.М. (48) и Ж.Ј. (48), а да је приликом претреса пронађен пиштољ ТТ са два шаржера с девет метака, калибра 7,62 мм, који ће бити искоришћени у даљој процедури.

Илустрација
Косовско тужилаштво саопштило је да ће Основно тужилаштво у Митровици поднети захтев надлежном суду за одређивање притвора од 30 дана за притворене припаднике косовске полиције.

Косовска полиција саопштила је да је до окончања истраге донела одлуку о њиховој суспензији.

Оливер Ивановић, лидер Грађанске иницијативе СДП, убијен је 16. јануара испред седишта странке у Северној Митровици.

Обдукциони налаз је показао да је Оливер Ивановић убијен са шест метака из пиштоља „застава М70А“, познатог као „дуга деветка“.

[Прст_у_ока_латиници]

Међународно право предвиђа могућност сецесије, под условом да је то ствар договора двеју страна. До таквог договора апсолутно није дошло. Не мора споразум између Београда и Приштине да подразумева поделу или сецесију, већ може да подразумева исто тако и договор о некој врло широкој аутономији.
У питању је нетранспарентан процес, реагује политиколог Александар Павић, на вест да се у косовским медијима спекулише о некој врсти поделе и прекрајања граница, те због тога сматра да је могуће и да се припрема јавност и на неки други сценарио, осим независног Косова, али је могуће и да је у питање нека врста упозорења Тачију да не размишља о опцији поделе.

Еди Рама и Хашим Тачи
© AFP 2018/ ARMEND NIMANI
„Бомба“ у Приштини: Тачи, Рама и Ахмети деле Косово?
Нешто се крчка на обема странама

Често се, напомиње тај политиколог, у таквим ситуацијама пуштају пробни балони, па и овакве најаве могу да буду пробни балон, јер су гласови о подели, који долазе из Београда, охрабрили овакву врсту разговора.

„Да није говора о могућности поделе који долазе из Београда већ неко време, тешко да би ово уопште било стављено на дневни ред у приштинској штампи. Може да се деси да је све ово у некој сагласности са неким из званичног Београда или неким из полузваничног Београда, па да је то можда свесно пуштање заједничког пробног балона од стране оних који заговарају ту тезу у Београду и оних који би можда били спремни за тако нешто у Приштини“, резонује Павић.

Са једне стране се, према мишљењу Душана Пророковића из Центра за стратешке студије, несумњиво ради о провери шта политички актери у албанском корпусу мисле о томе, док се са друге стране можда делимично ради о анестезирању српске стране.

Владика Теодосије, снимљен са грађанима на језеру Газиводе на Богојављење
© AP PHOTO/ VISAR KRYEZIU
(Не)нормализација односа: Срби ће бирати — нестају ли као народ или не
Наиме, појашњава Пророковић, преговори су у ћорсокаку, после убиства Оливера Ивановића, тешко је замислити како се могу наставити, тако да је можда ово пробни балон којим се покушава приволети Београд да преговоре са Приштином настави.

Са стране Србије се неколико пута чуло да не може само она да прави компромисе. Међутим, шта ако Србија стварно пружи руку, а са стране Косова добије одговор да нема компромиса? Шта ако спонзори независности Косова не буду желели компромис, остаје ли замрзнут конфликт?

Широка аутономија опет у игри?

До сад ни из Приштине, па ни из Тиране, није било назнака да су уопште спремни на компромис, указује за Спутњик Александар Павић, и у тим условима, поготову власти у Београду, не би могле да оправдају ни пред својом јавношћу ни пред својим савезницима пристанак на једнострано проглашену независност такозваног Косова.

„Међународно право предвиђа могућност чак сецесије, под условом да је то ствар договора двеју страна. Овде апсолутно није дошло ни до каквог договора. У том смислу постоје отворена врата. Али не мора споразум између Београда и Приштине да подразумева поделу или сецесију, чак и делимично. Он може да подразумева исто тако и договор о некој врло широкој аутономији“, сугерише Павић.

Сад све зависи од процене и једне и друге стране, додаје он, али истиче да ако је српска страна решена да неће ни по коју цену да направи никакв уступак и да време ради за њу, она врло лако може да дође у позицију за две, три, пет година, да нека друга приштинска власт буде спремна да разговара о некој врло широкој аутономији.

Војна парада тзв. Косова у Приштини одржана 17. феб. 2013.
© AFP 2018/ ARMEND NIMANI
Шамар лажној држави: Прва велика победа Шпаније за рачун Србије
„То би сигурно задовољило српску јавност, задовољило би и све српске савезнике који не признају независност такозваног Косова, а верујем да би задовољило и добар део јавности на такозваном Косову, којој је доста живота у мафијашкој држави која је апсолутно осуђена да буде најсиромашнија, најбеднија и најнестабилнија такозвана држава, односно територија у Европи“, наглашава Павић.

Формално, нико од Београда не тражи да призна такозвано Косово, подсећа Душан Пророковић, већ се захтева да омогући учлањење Косова у Уједињене нације и тиме отвори пут за потпуну легитимизацију статуса Косова у међународним односима.

„Тако да би се фактички Београд сагласио са целим тим процесом, иако де јуре не би успостављао дипломатске односе са Приштином. То је, дакле, план који Запад има на столу од 2007. године и који је оквирно назван процесом ’пузајућег признања Косова од стране Београда‘. То је план од кога Запад до данас није одустао, односно САД до данас нису одустале“, истиче Пророковић.

Различито читање компромиса

Уколико би почело да се разговара о подели, указује Пророковић, то би ме изненадило и због самог Запада, пошто су западне земље признале такозвану Републику Косово у постојећим границама и пошто оне не би улазиле у тај ризик поделе, између осталог, и због њиховог тумачења такозваних Бадинтерових принципа.

„Подела Косова, како нам је објаснио низ западних политичара‚ могла би да значи и поделу неких других територија на Балкану, а са друге стране не видим да постоји икаква сагласност у албанској политичкој елити. Најдаље што су отишли поједини албански политичари у свом размишљању било је да се изврши размена територија — Север Косова за Бујановац и Прешево. Подела, овако како се антиципира у нашој јавности, код њих није била уопште добро прихваћена, напротив, ту је било много оштрих реакција на те идеје још кад их је пласирао Ивица Дачић, чини ми се пре четири године“, напомиње Пророковић.

Припадници терористичке организације ОВК
© AP PHOTO/ VISAR KRYEZIU
Закувало се: Какав потез спремају екстремисти после Харадинајеве претње САД и ЕУ
Тренутни постојећи оквир је према његовом мишљењу максимум компромиса на који су могле да пристану обе стране, јер се, како каже, Београд сагласио са делимичном легитимизацијом позиције Косова у међународним односима, док са друге стране Приштина не може да издејствује више од овога што је добила.

„И сад у том оквиру треба тражити решење како осигурати регионалну безбедност и наставити у процесу евроинтеграција. Не траба силити решење. Просто, мислим да се и у овом оквиру могу пронаћи неке задовољавајуће формулације за обе стране којима би биле делимично незадовољне“, додаје Пророковић.

Сâм појам компромиса који се дефинише са једне и друге стране је, указује он, сасвим другачији.

„Компромис о коме се говори у албанској страни подразумева да их прво Србија призна, односно да Косово уђе у Уједињене нације, потом да разговарамо о спровођењу Ахтисаријевог плана, а онда да разговарамо о некаквим уступцима за српско становништво на Косову и Метохији. Наше руководство кад говори о компромису, оно пак говори или о подели или о некој реалној унији коју је спомињао Александар Вучић. Код Албанаца се све то до сада одбацивало“, јасан је Пророковић.

[Прст_у_ока_латиници]

ГЕНЕРАЛ ПАНДУРОВИЋ: Кретање шиптарских власти између лојалности и ароганције
21:20 12.02.2018.

Фаза у којој се данас налази „косовска независност“, одсликава стање унутрашњих односа на самом Косову и Метохији (КиМ), њен утицај на друштвене односе у Србији и међународну условљеност даљег процеса (де)конституционализације „косовске државности“.

Без да се упустамо у дубљу и ширу анализу геополитичких, политичких, војних, међународних и других процеса који су довели до самопроглашене „косовске независности“ и настанка Косова као државе у покушају, односно квази државе, само ће мо анализирати поступке приштинских власти и њених институција у геополитичком и међународном оквиру, пре свега њихов однос према спонзорима „косовске независности“, као и однос према Србији и другима који „косовску самосталност“ не прихватају.

Др Винко Пандуревић, генерал у пензији Војске Србије и ВРС
Данашње приштинске власти, као и оне предходне, које су проистекле из побуњеничких сепаратистичких и одметничких структура, дошавши на власт из „шуме“, плански и прецизно вођене од стране својих ментора (САД, Велика Британија, Немачка и др.) биле су вешто укомпоноване у важне геополитичке процесе још од краја друге половине прошлог века. Србија која се суочила са читавим низом негативних последица, нових геополитичких пројекција моћних западних сила, које су у потпуности усложиле геополитички положај Србије, нашла се на удару снажног сепаратистичког покрета, покорног и понизног према својим менторима.

Није самопроглашена независнот Косова као таква, добила подршку и призната од кључних западних држава, на основу историјских манипулација о томе да су КиМ историјска територија Албанаца, њихова постојбина, и да их је српски режим злостављао, него што су наступиле нове геополитичке околности, и што су се поклопили или укрстили геополитички интереси моћних земаља, међусобно, а и са интересима неких малих народа и сервилношћу њихових вођа, као што је то био случај са интересимa косовских Албанаца.

Претече данaшњих приштинских власти показали су се као „добри ђаци“, послушни извршитељи налога, потпуно лојални до понизности и стрпљиви према својим менторима, а истовремно окрутни и сурови према својим непријатељима, пре свега према Србима. Веровали су у све оно што им њихови ментори говоре. Убеђени су били у идеју коју заступају, истовремено верујући у огромну међународну снагу својих ментора и рачунајући на све слабости српског државног руководства и недостатност међународног права у међународним односима. Да су били у праву то показује и данашњи „унутрашњи дијалог о КиМ“ који се води у Србији и то на институционалном нивоу, а који је у Србији разоткрио мноштво унутар политичких и унутар друштвених супростављености, одсуство консензуса у вези са кључним националним циљевима и интересима, а на међународном плану, на геополитичкој мапи света коју исцртавају неке кључне светске и регионалне земље, оголио је примат чисте силе у међународним односима над међународним правом и одагнао сваку наду да Србија може у потпуности рачунати на основне вредности међународног поретка, уписаних у Повељи УН.

Дакле, безпоговорна „сарадња“ приштинских власти са њиховим менторима довела је „косовску независност“ до преломне тачке, која представља потпуну негацију Устава Србије и његове Преамбуле, кључних постулата историјске и правне науке, када је реч о праву народа на властиту државу. Имамо практичну обесмишљеност Резолуције 1244 СБ УН. Србија и српски народ су се суочили са погубним последицама једнострано проглашене „косовске самосталности“. На делу је супростављеност формално правних и реалполитичких аргумената. Живот Срба на КиМ је погибељен.

Трпимо свакодневне и све жешће притиске моћних земаља спонзора косовске независности, који се спроводе у име њихових штићеника, али и у интересу остваривања властитих циљева. Видимо и живимо непосредну условљеност свих облика живота и привредног и економског развоја Србије решавањем косовско-метохијског проблема.

Иако је протекло доства времена од како је започет конкретан процес устоличења албанске државе на КиМ, ипак нису постигнути жељени резултати, како они коју су очекивали косовски Албансци, тако и они које су желели њихови главни ментори. На то су утицали следећи фактори: формирање другачије геополитичке карте кључних региона света и промењена позиција водећих земаља у свету према Балкану у целини; све веће присутво Русије и Кине на Балкану и снажење њихове позиције у светским размерама, и све снажнију њихову подршку целовитости Србије; нејединство ЕУ у погледу стратегије проширења ЕУ и уласка у ЕУ земаља западног Балкана, где се Шпанија противи процесу приступања Косова ЕУ као посебне државе, него само као региона Србије; као и све повољнији међународни положај Србије.

Спонзори косовске независности, пре свих САД, су желеле да у процесу осамостаљења Косова, његову државност доведу до краја, да оно буде примљено у ОУН, као самостална држава, и да истовремно јачају њене институције, да се „друштво демократизује“, односно да се створи привид једног хармоничног друштва, у коме ће „све заједници бити равноправне“, „друштво у коме ће се поштовати људска права и слободе“. С том намером, поред осталог је формиран и Специјални суд за процесуирање починилаца ратних и других злочина од стране припадника „ОВК“, а истовремено да се покаже снага „правне државе“, јер је то суд „државе Косово“.

Међутим због тога су наступили одређени „неспоразуми“ између приштинских власти и њихових ментора. Приштинске власти, односно косовски политички лидери који су изашли из шињела терористичких организација, сматрају да имају само заслуге и да им следују награде, а да не могу бити позивани на било какву врсту одговорности. Они су били „борци за слободу“, „борци за праведну ствар“, па се због тога не могу изједначавати са „злим Србима“. Такође су се приштинске власти заиграле и помислиле да могу самостално, без својих ментора, да воде „државне послове“, да формирају неке нове институције мимо „договорених процедура“, као што је на пример војска Косова, однонсо оружане снаге.

Ароганција и дрскост коју су показивали представници приштинских институција у току преговора са представницима државе Србије, била је једнако снажна, колико и раније испољена сервилност и понизност према менторима косовске независности.



Погледајмо које су то позиције на којима је дошло до мимоилажења у политичким поступцима приштинских лидера и њихових ментора: 1) Покушај укидања Специјалног суда кроз скупштинску иницијативу – иницијатива повучена због претњи и притисака амбасада САД и ВБ и ускраћивање визе политичким лидерима Косова на одређено време, јер САД тај суд виде као „баланс међународне правде“, како то они воле да кажу; 2) Упућивање исламских бораца у Сирију да се боре на страни ИСИЛ-а ( процентуално у односу на број становника, највише исламских бораца у Сирији који су се борили на страни ИСИЛ-а било је са Косова) – због тога су морале САД да објашањавају да косовски лидери који су подстрекивали добровољце да иду у Сирију, нису наводно знали да се боре на страни ИСИЛ-а, него на страни антивладиних снага, против Асада, а за слободу и демократију сиријског народа; 3) Настојање приштинских власти да се формира Војска Косова мимо важећих уставних процедура, које подразумевају пристанак српске заједнице на КиМ – САД се томе противе и желе да се формира Војска Косова по њиховој мери, која би заједно са Војском Албаније, Македоније и Црне Горе представљала оперативне снаге које би НАТО савез упућивао на кризна подручја на блиском и средњем истоку, а не сaмо за то како би Војска Косова ушла на север Косова и подчинила српску заједницу приштинским властима; 4) САД Војску Косова која би се формирала без њихове контроле, виде као безбедносни проблем и изазов, чак сматрају да улазак Косова и Македоније у НАТО не би потпуно смирио ситуацију у региону, јер би и даље остале албанске аспирације према Македонији, које би тешко контролисао и НАТО; 5) Приштинске власти су свесне да су и даље велики миљеници САД и да могу да испоље и одређени уцењивачки потенцијал, а САД су спремне да им попустају у одређеним стварима, уколико не угрожавају своје стратешке позиције на Балкану; 6) Приштинске власти прете свима онима у региону који се супростављају њиховој независности, иако те претње могу изазвати регионалну нестабилност, коју не би контролисале САД; 7) Оцене о назадовању Косова у владавини права, политичком и демократском смислу које је изнео генерални секретар СБ УН Гутереш нису по вољи приштинских институција, и оне захтевају од Владе САД да се томе супростави, рачунајући још увек на спонзорство неких лобија из демократске стране САД, чију неприкосновену подршку су уживале – актуелне власти САД у том смислу могу донекле и кориговати своје ставове о Косову, али не радикално, али ипак тешко у корист Србије; 8) Демаркација границе са суседима, пре свега са Црном Гором изазива одређене проблеме, јер се премијер Косова Р. Харадинај залаже за промену граничне линије, јер Косово испољава одређене аспирације према неким деловима Црне Горе, које сматра етничким албанским територијама – док САД не желе промену граница на такав начин и у овим околностима; 9) Криминал и корупуција су постали начин живота, криминалци не утичу на власт, они су дубоко укорењени и укључени у власт, на Косову је присутно структурално насиље – све ово отежава наводну жељену владавину права и закона на Косову, о којој толико причају САД.

Приштинске власти су помислиле да могу на неодређено време и безрезервно уживати подршку својих ментора, па су почеле занемаривати своје обавезе према менторима, и све више радити у властиту корист. Нису свесне да геополитичке прилике могу да раде против њих и да све офанзивнији српски дипломатски наступи на међународном плану и настојања да се САД приволе на балансиранији приступ косовско-метохијском проблему, могу бити принуђени на рафиниранији приступ у преговорима са Београдом. Није очекивати да се арогантност и дрскост коју приштинске власти често испољавају у дијалогу са Београдом потпуно елеминишу, јер те исте власти понекад покушавају бити и помало арогантне према својим спонзорима и менторима.

Ипак, власти у Приштини ће остати сервилне и понизне према својим заштитницима, иако ће то чинити понекад и невољно, и бити и даље врло поуздан „савезник САД“ у наступима противним Србији и интересима српског народа, као и „савезник“ у смислу дестабилизације региона у зависности од америчких потреба и интереса.

Србија мора и даље бити свесна свих опасности замрзнутог терористичког потенцијала на КиМ, као и чињенице да је „стабилно безбедносно стање“ више привид, него реалност.

---

(А)ЛУДИРАЊА Милијана Балетић: ТИХО УБИЈАЊЕ СРБА – ПОД ЗАПАДНИМ ПРИГУШИВАЧЕМ
У овој, крајње опасној и поквареној представи сад је – прави и последњи – моменат у којем Београд не сме да одржава агонију бриселских преговора под којим је држава Србија с КосМета истерана, а наш народ тамо гурнут у мучилиште! Ако икад – сада треба коначно прекинути ту преговарачку фарсу – на којој суштински одлучује само једна велика сила – Америка – која је и створила монструм државу „Косова“! Питање КосМета се мора решити – за столом великих сила – и оних које су га признале и оних које нису...!

Са 6 метака испаљених директно у грудни кош, убијен је Оливер Ивановић 16. јануара око 8 часова у Косовској Митровици, испред канцеларије своје странке Грађанска иницијатива „Слобода, демократија, правда“ – чији је био председник! Нечујно, са пригушивачем, без сведока самог чина атентата, нашла га је пролазница мртвог, лицем окренутог ка земљи! Према свим расположивим показатељима, обдуцијском налазу у којем је учествовала и проф. Сузана Матејић, Српкиња, са Медицинског факултета из Косовске Митровице, пуцано је из близине, из дуге деветке, с леђа, меци концентрисани директно у грудни кош – у срце – без расипања, непогрешиво – што говори о високом професионализму иза којег је стајала темељна анализа свих његових навика и плана кретања, непогрешива логистика коју је пуцач имао и која га је извукла са места злочина! Ово је класични терористички акт, са свим својим ехом застрашивања, где је мета напада унапред извагана са свим конотацијама и порукама које ће послати и компликацијама које ће произвести! Ово није рукопис аматера – већ потпис високог професионализма!

Ову битку Ивановић никако није могао добити, а борба је отпочела још када је новембра 2014. године ЕУЛЕКС, којег је ЕУропа инсталирала на „Косова“ да тамо донесе „демократију и правду“ – против Ивановића подигао оптужницу, иако га је пратио глас да је био прозападно орјентисани политичар, јер је мислио да су осмех и људско лице, по којем ћемо га и памтити, прави пут за решење проблема са окупатором! Ставили су на терет ратни злочин против цивилног шиптарског становништва '99 и 2000 г. човеку за кога је, иначе, било општепознато да му се ниједан злочин не може приписати?! На суђење је чекао притворен годину дана, а укупно је три и по године трунуо у шиптарском затвору, након чега му је укинута првостепена пресуда од 9 година, по том је пуштен и наложено је ново суђење у којем се бранио са слободе! Пре атентата су му и два пута испред куће у Косовској Митровици запалили аутомобил, што није да није била послата порука и знак!!!

Без обзира на различита политичка уверења, Оливера Ивановића су косметски Срби, масовно и сложно, испратили за Београд, где је по жељи породице сахрањен 18. јануара, на Новом гробљу у Алеји заслужних грађана! Уз опело које је служио епископ рашко-призренски Теодосије, у присуству српског патријарха Иринеја, многих министара, државних званичника, опозиционих лидера и непрегледних колона, у тишини окупљеног народа из целе Србије, опростили смо се од једног од најзначајнијих српских политичких вођа на КосМету! У име државе Србије то су урадили премијерка Ана Брнабић и директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић.

На дан атентата уследило је одмах низ реакција које су се упоредо одвијале и смењивале! На конференцији за медије тог 16. јануара, између осталог, Вучић је обећао: „Убице ћемо пронаћи! Ако их не пронађу они – пронаћи ћемо их ми!“ Једва чекам! Мада – тешко!!! У Бриселу је исти дан прекинут технички дијалог са Приштином, а делегација Београда се вратила у земљу! За прекид дијалога, такозвани премијер „Косова“ Рамуш Харадинај оптужио је Србију, нашта му је председник Србије одговорио: „Кажите нам ко је убио Оливера Ивановића, истог тренутка смо за столом“! У међувремену Вучић је сазвао седницу Савета за националну безбедност Србије, а потом пред медијима саопштио како је Тужилаштво за организовани криминал Србије одмах сепаратно почело истрагу и упутило захтев свим међународним институцијама на КосМету да се са њима у истрагу укључи! Приштина је то глат одбила, а од ових међународних – одговора још нема – каже Београд?! Заменица шефа Мисије САД на КосМету Колин Хајленд затражила је да истрагу воде косовске институције и понудила им подршку! Па ево, Београде, одговора са обе стране!

Ко је, зашто, с којим циљем баш сада и баш Ивановића одредио за мету – питања су чији одговори би открили широки круг разноразних интереса које је својим животом платио, скоро безазлен човек – Србин – и његова породица!

Наравно да ће ово остати тајна, не само за нас обичан народ, него, плашим се, и за државу Србију! Од НАТО агресије, после које је КосМет пао под окупацију Запада и његових штићеника Шиптара, који се, иначе, деценијама из своје матичне државе Албаније изливају на свети српски КосМет – ни једно једино убиство и погром над Србима – никад – није откривено нити за њега одговарано – а што би, па ово, био изузетак?! Али су зато – и Запад, са свим својим институцијама на окупираноме КосМету – и шиптарски ратни монструми – ово убиство „снажно“ осудили?! Којег ли огавног лицемерја злочинца!!!

Четири дана након атентата на Оливера Ивановића председник Србије Александар Вучић боравио је два дана на северном и централном делу КосМета. На снимцима се видело да је са њим био и његов син Данило. Са КосМета Вучић је послао поруку да ће Србија све урадити да заштити Србе и сачува мир: „Срби морају да остану и опстану на својим огњиштима на Косову и Метохији! Не сме да нас буде мање на територији на којој смо увек живели и за то ћемо се као држава борити на све начине!“

Посету је отпочео на Светог Јована! Маса народа и манастирско братство, на челу са владиком рашко-призренским Теодосијем – јека и плач звона немањићке задужбине манастира Бањска из 14. века, где је прво стигао – огласили су дочек председника Србије – на њеном окупираном КосМету! После Бањске, положио је венац на месту убиства у Косовској Митровици, а у Лапљем Селу код Грачанице више од пет сати одговарао је на питања, молбе и, у суштини тако скромне захтеве, сабраних Срба који на мученичким лицима и даље носе култивисан изглед! Неке проблеме појединаца чак је и на лицу места решавао, али очигледно задовољство тог несрећног народа због присуства председника Србије – додатно је сведочило о осећају напуштености и незаштићености косметских Срба! Слушајући сва та постављена питања, која су била више молба и исповест – какав је то тек био призор који је одсликавао сву тугу и трагедију окупираног српског народа тамо! Усред Европе, на својој земљи – у гету – без здравства, школства, путева, крова над главом, слободе кретања, физички и психички измучени, обесправљени, са вишедетним породицама, убијани само зато што су Срби... – који мученици?! Господе драги – где си?!

Када се у овом колоплету терористичко-политичког убиства, измакне од огавне

пропаганде – постоје два симптоматична трага која се, како се год окрене – сами слажу на једну страну! О свим оним разјареним помагачима Запада, који су се одмах бацили на заметање трага и пребацивање кривице на Србе, овај пут – због пијетета према жртви и српскоме народу – нећу!

Ако иза овога атентата стоји само шиптарска рука, узрок би се могао тражити и у формираном Суду за ратне злочине ОВК, који ће бити са седиштем ван „Косова“ – у Хагу, финансиран из међународних средстава, а судије и тужиоци странци! Идеја о суду је потекла на основу истраге коју је спровео Дик Марти о трговини српским органима на КосМету! Иако је такав суд био противан самозваном приштинском уставном поретку, Запад је натерао Шиптаре да у парламенту донесу Закон о његовом формирању! Они сад настоје да опозову ту одлуку и да је – исто како су је донели – и укину! Заказивање седнице на којој ће се о томе расправљати очекује се наредних дана. Запад инсистира и тврди да је укидање овог Закона веома опасно! Њима се с разлогом жури зато што Русија хоће да, ако се буде одуговлачило са одлуком, покрене поступак да се преко УН суд успостави!

Толики притисак изазвао је изненађење, разочарење, панику и страх међу терористима ОВК, чији чланови и вође ишчекују ко ће бити међу прозванима! А прозванима – кад би заиста било правде – броја се не би знало! Председник „Косова“ Тачи директно је повезан са узимањем органа живих и отетих Срба по „жутим“ кућама! Садашњи председник парламента им Кадри Весељи – сива еминенција тамошње моћи – дебело „заслужни“ вођа ОВК и шеф Тачијеве паратајне службе ШИК, данас држи у рукама сву косовску мафију и терористе, трговину дрогом, нафтом, цигарама, оружјем...! Он је недавно претио да ће, ако се Срби врате на КосМет, Шиптари заузети све до Ниша?! А брат злочинца, данас премијера Рамуша Харадинаја, Даут прети да ће, ако га оптуже, поново подићи на ноге терористичку ОВК! На ове претње – Запад ни – „а“?!

Све шиптарске илузије око суда, сутрадан по атентату, прекинуо је амерички амбасадор у Приштини Грег Делави: „Покушај укидања Специјалног суда представља страшан пример када се лични интереси стављају изнад општег добра и изнад интереса сопствене државе! Косово треба да буде спремно да оконча ово поглавље своје историје – чак и ако то подразумева да неки од његових ратних руководилаца треба да положе рачуне! Косово је основало Специјални суд да би пред лице правде извео све који буду оптужени да су извршили злочине током рата“!!! Након ове поруке Кадри Весељи нагло је омекшао и обећао да ће суда ипак бити, јер „иако је тај суд неправедан – сви треба да буду спремни на суочавање са судом“, те да он „неће дозволити да се доведе у питање партнерски однос“ са Америком и ЕУропом! Када се све ове информације лепо сложе – све да су сами Шиптари и пуцали у груди Оливера Ивановића – тешко да је то било без знања и логистике њихових „партнера“!!!

Недељу дана пре атентата,10. јануара, Стејт департмент је на свом сајту окачио упозорење својим држављанима да не иду на север Косова, јер им прети опасност од могућих терористичких акција?! Значи – знали сте?! Не сумњам да знате шта радите!!! А онда је, на дан сахране Ивановића, уследило друго „качење“ на њиховоме сајту, на којем САД своје држављане који путују у БиХ упозоравају на опрез и опасност од тероризма и мина! Опасност су подигли на други од четири могућа нивоа и навели да тамо постоје терористичке групе које припремају планове за могуће нападе, као и многе мине заостале од рата?! Ма, немојте! Није згорега после овога мало више припазити Додика и остале званичнике Српске!!! Иначе, на дан сахране се и генерални секретар НАТО Јан Столтенберг обрео у Собрању Македоније и рекао да се нада да ће „постати део најуспешнијег војног савеза у свету“?! А дан пре, председник Македоније Ђорђе Иванов, коме је Запад преко Зајева већ исцртао границу велике Албаније кроз државу – одбио је да потпише Закон о равноправној употреби шиптарског језика са македонским?! 'Оћеш, 'оћеш – потписаћеш – Хитлер је за ове био лака прехлада!!!

Све ово указује на озбиљност окупационог обруча који се око нас стеже! Саставни део тога је и језиви пуцањ у Оливера Ивановића и цео српски народ иза чега стоји озбиљан обавештајни фактор са својом инфраструктуром! Тешко да данас игде на Планети, као на „Косова“, има тако густо посејаних обавештајаца моћних обавештајних служби – што легално што тајно инсталираних! Наивно би било мислити да се овакав терористички акт без њиховог знања – и „прста на обарачу“ појединих од њих – могао извести!

У свим међународним организацијама инсталираним на КосМету, што војним, што цивилним – од КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, ОЕБС-а, УНМИК-а...– паралелно функционишу обавештајне службе! Све им је на томе засновано! Тамо сваки од пет контигената КФОР-а : амерички, британски, немачки, француски, италијански – који су међу собом поделили зоне одговорности – почивају на својим обавештајним службама! А тек НАТО база Бондстил и њени обавештајни и шпијунски капацитети који прате, обучавају и изводе своје планове и то не само на маломе КосМету – него са косметске платформе у широким круговима докле је и пројектовано да допру! Нарочито ће бити да – сви они – не знају ко су убице и наручиоци?! Па, шиптарске ОВК терористе управо су правили ти обавештајци међу којима су најзаслужнији америчко-британски, а не заостају ни Меркелицини! Сви они боље познају шиптарске терористе од њих самих?! Боже драги, које је ово провидно, а безскрупулозно и покварено врзино коло, при томе нимало наивно!!!

Западу је сада настао „проблемчић“ око Суда за ратне злочине ОВК! Прво су их створили, а сад их терају да суде сами себи! Шок и отпор њихових терористичких „чеда“ – очигледан је! Не знају, уљуљкани, мажени и пажени Шиптари, да њихове газде – у свом „добром“ маниру – све узму, употребе и баце! Неће они више монструме ОВК који су у отимању КосМета били НАТО-пешадија! Сад су им баласт, јер ту им је база Бондстил, моћни војно-шпијунски центар, којим су се укуцали на Балкан и ставили га под своју чизму!!! Амери су толико штитили кољача Харадинаја пред Хашким трибуналом и српским потерницама, а сад му као премијеру „Косова“ не дају ни визу да им дође на Молитвени доручак?! Сад им треба „чиста“ и мирна такозвана држава, која је заправо – инсталирани носач НАТО-базе на Балкану! Треба им нова марионетска руководећа шиптарска поставка, онако баш да – пљунуто „демократски“ личи – како би судбина КосМета упловила у мирно – па тиме и „оправдано“ – коначно решење?!

У читавој овој, крајње опасној и поквареној представи – сад је прави и последдњи моменат – у коме Београд не сме да одржава агонију бриселских преговора под којима је држава Србија с КосМета истерана, а наш народ тамо гурнут у мучилиште! Ако икад – сада треба коначно прекинути ту преговарачку фарсу – на којој суштински одлучује само једна велика сила – Америка – која је и створила монструм државу „Косова“! Питање КосМета се мора решити – за столом великих сила – и оних које су га признале и оних које нису! За тим столом Београд и Тирана – не Београд и Приштина – треба да учествују, јер ово је сукоб између државе Србије и окупационог шиптарског народа, који се – под покровитељством наших непријатеља – и у њиховом интересу – изливао из Албаније на српски КосМет!!! Ово питање се не решава под вољом и моћи само једне и то непријатељске силе?! Оно се решава за столом једнаких моћи – где једна другу тера на „мудрост“ и уступке из страха – због судара равнотеже једнаких сила! Решавањем окупације КосМета у марионетском и Србима непријатељском ЕУропејском Бриселу, са нахушканом шиптарском „пешадијом“ НАТО-а – не враћа се КосМет и не иде у мир – пре се у рат срља!!! Наставити Бриселске преговоре – значи оставити Америци право над КосМетом, што јој – за случај рата – даје предност више за то дато право?! Враћање питања КосМета у Савет безбедности УН, где ће се донети одлука да се његово решење стави на сто великих сила – једини је могући пут праведног, а тиме и трајног мира између Србије и Албаније! Ово сам предлагала још 2013.године! Тај предлог, под насловом ПРЕДЛОГ РЕШЕЊА СРПСКО-АЛБАНСКОГ СУКОБА, налази се и сада на мом сајту milijanabaletic.com и може га прочитати ко год хоће! То је и једини начин да се предупреди – кад-тад рат – који лебди у ваздуху! Јер – то не би био рат – то би била „Сирија“ на Балкану!!!