25-03-2018, 01:55 AM
НАИМ ЛЕО БЕШИРИ: Вучић припрема јавност за столицу Косова у УН
22:40 24.03.2018.
Изјаве председника Србије Александра Вучића током недавне посете Њујорку, где се срео и са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом и другим личностима, да није задовољан јер Запад не жели ни на који начин да разговара о томе коме припада Косово, да је Србија спремна на компромис, али не и на жртвовање свих својих интереса, Наим Лео Бешири, извршни директор Института за европске послове, „чита“ као Вучићево припремање српске јавности на то да ће чланови Устава који се односе на Косово да се промене и да ће Косово добити столицу у Уједињеним нацијама.
За Радио Слободна Европа Бешири каже да ће Вучић покушати да домаћој јавности покаже да је Србија као Израел који се, иако је не признаје, није много противио чињеници да Палестина добије статус земље-посматрача у Уједињеним нацијама.
РСЕ: Чули смо изјаву председника Србије Александра Вучића, који се у Њујорку састао са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом и са још неким личностима, да није задовољан тиме што Запад одбија да се бави питањем коме припада Косово. У том контексту је, каже, поручио да Запад није цео свет, да постоји и друга половина света која се не слаже с тим. Ипак је поручио да жели компромис. Шта вама ове речи говоре? Какав би он то компромис желео?
Бешири: Мислим да он покушава да се обрати српском бирачком телу поруком да није баш све изгубио. Није Александар Вучић једини разлог зашто се ми налазимо у ситуацији у којој се данас налазимо. Време за тај компромис који председник Вучић предлаже је већ одавно прошло. Више пута је Србија била за преговарачким столом, увек је одбијала сва могућа решења и сада смо дошли у ситуацију када су неки други одлучили уместо нас. Његова дипломатија је можда представа за грађане Србије и за политичке лидере, који очигледно преко неких својих веза итекако знају с ким се он састаје и о чему разговара.
РСЕ: Ако је то представа за домаћу јавност, шта мислите да ће он на крају урадити када се појави са својим предлогом решења за Косово? То би требало да буде негде најкасније до јуна месеца.
Бешири: Па, погледајмо све оно што је до сада урадио – то је више била форма од суштине. Он нам је обећао унутрашњи дијалог, од којег ништа нисмо видели; нико није учествовао у том унутрашњем дијалогу. Институт сада ради истраживања јавног мњења, стигли су неки резултати и ускоро ћемо их објавити. Када је Косово у питању, више од 98 одсто грађана Србије није учествовало ни у каквом догађају у оквиру унутрашњег дијалога. То значи да је тај унутрашњи дијалог био само подгревање воде у којој ће жаба да се скува. Мислим да то грађани полако почињу да разумеју.
Са друге стране, постоји велика опасност за самог председника Вучића да ће опозиционе странке потенцијално искористити – врло неодговорно политички, ако мене питате – ту агенду Косова поново, да би се супротставиле његовој моћи, да ће противљењем његовом предлогу за решавање питања Косова да покушају да освоје политичке поене, што ће вероватно водити ванредним парламентарним изборима, у склопу са референдумом о промени Устава.
Знамо да ће преамбула о Косову нестати највероватније из тог Устава. Данас се Устав мења првенствено због неких мањкавости када је у питању реформа судства и независно судова, али су то мала врата да се ублажи део око Косова у самом Уставу. Он нас заправо припрема да ће Устав да се промени и да ће Косово добити столицу у Уједињеним нацијама.
Он ће нама покушати да покаже да је Србија као Израел, који није баш прихватио, али није се ни претерано много противио томе да Палестина добије столицу у Уједињеним нацијама, статус посматрача. То може бити први корак, али, немојмо бити кратког вида да не знамо да је, просто, цела идеја да Косово једног дана постане апсолутно независна земља. Косово је у овом тренутку независно од Београда, више од десет година, то је више него очигледно, и можда је то најбоље решење за наше друштво – да се тај терет који оптерећује друштво у Србији, коначно реши.
Вучић врло разочаран у међународну заједицу, а лако би се договорио са Хашимом Тачијем: Бешири
Вучић врло разочаран у међународну заједицу, а лако би се договорио са Хашимом Тачијем: Бешири
Ја, међутим, морам да признам да нисам сигуран да је то предложено решење, да ће тај уговор између Приштине и Београда бити суштински и историјски. Неће ту доћи до помирења, бар ми тако делује јер видим из његових изјава из Њујорка да је врло разочаран у међународну заједицу, а да би се лако договорио са Хашимом Тачијем.
РСЕ: Он каже да би му било лакше ако би само Срби и Албанци преговарали, ако не би било тог светског петљања. Шта вам то сугерише?
Бешири: Да више верује Тачијевој беси (часна реч), него неким међународним уговорима. То осликава цело наше политичко друштво у овом региону. Ми смо претполитичка друштва, која нису одговорна, која нису предвидива; нама је увек лакше да неформалним каналима решавамо ствари, него да се заиста фокусирамо на дугорочну добробит свих грађана. Он нам је ту рекао да би се лакше договорио са њим, него са осталим, пре свега, западноевропским земљама, због чињенице да проблеми са којима смо се суочавали у прошлости нису могли да се реше. Да је било политичке зрелости, ми смо то могли да решимо.
РСЕ: Верујете ли ви да ће он ипак потписати тај свеобухватни, правно обавезујући споразум са Приштином? Бижи се крај рока за тај посао, то би био крај ове године.
Бешири: Видимо из медијских наслова да се очекује да до краја јуна Председник изађе са својим предлогом, да би до краја године, или најкасније почетком следеће, било референдума. Да ће бити референдума о самом садржају уговора, у то заиста сумњам. Када погледамо истраживање јавног мнења, видимо да се грађани противе било каквој независности, било каквом уговору између Београда и Приштине. То ми зовемо врло чврст став и то неће тако лако да се мења.
РСЕ: Опозиција одбија да учествује у решавању косовског проблема заједно са Вучићем иако зна да тај проблем хитно мора да се реши. Саша Јанковић (лидер Покрета слободних грађана) каже – прво демократија, па онда Косово. Очигледно је, међутим, да времена за то нема. Да ли је онда политички рационално што грађанска опозиција неће да учествује у решавању питања број један ове земље? То није Вучићево него горуће питање ове земље, њено бити или не бити у ЕУ. Опозиција тврди да је он одговоран за косовски проблем, па он треба и да га реши. То није нетачно, али је чињеница и то да је Устав из 2006. године донела Демократска странка заједно са Демократском странком Србије, што, дакле, и опозицију чини у извесном степену суодговорном за проблем Косова. А да не говоримо о неуспешним бечким преговорима, за које такође сноси одговорност.
Бешири: Да бисмо одговорили на то питање, треба да одговоримо на питање ко је данас опозиција. Ми имамо само једну парламентарну политичку партију, која се од самог оснивања залаже за решавање косовског питања на начин на који председник Вучић данас покушава да реши. Сем ЛДП-а, ниједна друга странка о решавању косовског питања не говори. ДС је у проблему након београдских избора, забринута је за своју будућност због чињенице да је Драган Ђилас, који је изашао из Демократске странке, са неким својим другим крилом, успео да освоји много бољи резултат.
Оно што је у овом тренутку највећа непознаница јесте став Драгана Ђиласа. Ми не знамо шта Драган Ђилас мисли о теми Косова. Знамо шта мисли Јанковић – не мисли ништа што је у вези са оним што Вучић данас ради. Господина Јеремића смо више пута могли да чујемо, његову националистичку реторику, још док је био министар спољних послова. Говорио је свуда у свету да је он против признања Косова, што је на крају показало да смо само паре потрошили. Ту су Двери, које су врло против, Имамо Шешеља који има исти став.
Ми и не знамо тачно ко је та опозиција. Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине, надајући се да би вероватно добила подршку у јавности за такву одлуку. Можда и би, али то би било политички врло лоше за наше друштво.
Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине: Бешири (на фотографији: Зоран Живковић, Саша Јанковић, Драган Ђилас, Борис Тадић, Вук Јеремић, Драган Шутамовац, Борко Стефановић)
Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине: Бешири (на фотографији: Зоран Живковић, Саша Јанковић, Драган Ђилас, Борис Тадић, Вук Јеремић, Драган Шутамовац, Борко Стефановић)
РСЕ: Опозиционе партије проевропског блока одбијају да учествују у решавању питања Косова, најважнијег државног проблема у овом тренутку. Упркос томе што знају да без решавања тог питања, без поглавља 35 о Косово, како је Брисел давно дао на знање, све остало стаје на путу европских интеграција – отварање и затварања свих других поглавља. То као да указује да је том блоку странака прилично свеједно да ли ће Србија пре или касније ући у ЕУ. Зашто би онда тај део опозиције полагао право на гласове оних грађана који желе да њихова деца што пре почну боље да живе у једној Србији која је чланица Европске уније?
Бешири: Косово је вишедеценијски проблем и терет овог друштва. Ви се не можете данас договорити ни око једног проблема у Србији, а да вам не помену Косово. Кажу, не ради здравство, они кажу – чекајте да завршимо Косово. Питамо шта је с школством – они кажу прво Косово. Кажемо европске интеграције, они кажу – чекајте Косово.
РСЕ: Србија управо и јесте талац нерешавања косовског проблема. То ваљда значи да треба да се реши?
Бешири: То дефинитивно треба да се реши.
РСЕ: Да се декосовизује политичка и свака друга стварност ове земље.
Бешири: Управо. Ми када говоримо о Косову, увек говоримо о некој територији, не говоримо о људима који на Косову живе. Они живе са својим проблемима, врлинама и манама, али ми некако у том политичком дискурсу то увек занемаримо и причамо о територији. Оног тренутка када престанемо да причамо о територији, када престанемо да користимо националистичку реторику, тог тренутка ће почети да се то клупко одмотава. Поента решавања Косова није да ви коначно прецртате границе Србије или Косова или региона, него да Србија настави свој пут просперитета, дозволивши и људима који живе на Косову да то исто учине.
Поред Албанаца, који су већинско становништво на Косову, ту живе и Срби и други људи. Мислим да је одговорност Србије, која је у региону једна од већих земаља, да, ако ништа друго, тај напредак не спречава.
Мислим да постоји жеља председника да остане упамћен у историји као неко ко је допринео решавању тог проблема.
РСЕ: Верујете ли заиста да ће он битно допринети решавању питања Косова?
Бешири: Ово је историјски тренутак. Никада нико није био на власти, бар не толико дуго на власти, са толиком подршком, не само на националном нивоу, него и на локалним нивоима. Опет, он се перцепира као једна врло националистичка личност. Али, нико у историји није потписао мировни уговор између две стране које нису биле укључене у конфликт. И Александар Вучић је био на власти деведесетих година. Хашим Тачи и Рамуш Харадинај су такође врло занимљивих биографија. Мировни уговор не потписују људи који су учинили добро, мировни уговор потписују људи који су били укључени у конфликте.
Мислим да је сада историјски тренутак да се то деси. Бојим се истовремено да се тај тренутак можда не искористи. Било је пар пута у историји прилике да се те ствари реше; имали сте људе који су одлазили на преговоре у Беч и причали, уместо ‘Албанци’ – ‘Шиптари’, само са намером да некога увреде на том скупу. То су врло инфантилни начини дискусија. Сада је коначно дошло време да се наплати дуг за једну врло лошу политику од 90-их. Мислим да Србија треба да има врло активну улогу у томе, да буде за столом за којим се одлучује, а да не чека да неко одлучује уместо нас.
РСЕ: Али они упорно то одбијају.
Бешири: Разумем зашто одбијају. Сматрају да није друштвено прихватљиво, да није пожељно говорити о Косову у контексту независности јер када бисте говорили о Косову као о нечему што би сте поново ставили под окриље Србије, добили бисте много више гласова. Да ли ће бити политичке мудрости опозиције да се тај план подржи, уколико он изгледа иоле прихватљиво, нисам сигуран. Бојим се да би та подршка била врло стидљива. Са друге стране, сва та опозиција би била оптужена да сарађује са Вучићем.
Имали сте предлог Демократске странке за измену Устава, да се више у њему не налази та косовска преамбула. Шутановац је, међутим, врло брзо одмах унутарстраначки био оптужен, па онда и са стране, да сарађује са Вучићем. То није пожељна атмосфера.
Са друге стране нисам ни сигуран да Вучић жели да добије подршку опозиције за свој план. Ми тај план не знамо, његова поступања су врло непредвидљива. Имамо врло честе изборе, који оптерећују друштво и економски, али повећава се и апстиненција јер људи више не верују да могу утицати на било какве промене.
Нисам, дакле, сигуран ни да он жели да чује шта опозиција има да каже.
РСЕ: Како ви оцењујете положај опозиције сада? У каквој су ситуацији после ових изузетно лоших резултата након београдских избора?
Бешири: Не видим то као изузетно лоше резултате за опозицију, ја то видим као изузетно добре резултате за власт. Мислим да је била таква атмосфера у друштву и генерално медијска покривеност онога што ради владајућа структура је толико велика да ви немате више приступ томе шта ради опозиција. Немате више ни политички ток-шоу где се опозиција и позиција сусрећу. Александар Вучић се од 2012. године није састао ни са једним представником опозиције.
Мислим да то није добро за друштво, независно од тога шта мислите о СНС-у или било којој другој странци; треба да постоји дијалог између опозиције и власти, поготово око врло суштинских и дугорочних питања. Питање решавања Косова је врло суштинско и оптерећиваће регион и у будућности. Мислим да је важно да постоји много шири консензус у друштву.
РСЕ: Са становишта опозиције и њених метода политичке борбе, имате ли утисак да се показало да није добро, да не може цео програм бити “Уа, Вучићу, диктаторе!”. Шта, рецимо, осим тога и низа општих места демократије, нуди Саша Јанковић?
Бешири: Не зна ни он.
РСЕ: Дакле, све се своди на персоналну промену, да дође неко други уместо Вучића. Једнога дана ће доћи, свакако. Али, ако је држава Србија грађевина која је нахерена и прети да се сруши, пројектована тако да је стално ‘једу’ партије, шта добијамо смењивањем персона на власти? Није ли истина која се скрива то да свим политичким странкама, заправо одговара оваква ‘заробљена држава’?
Бешири: Имамо ту неколико проблема. Први проблем је да је Вучић узео свима програм.
РСЕ: Ако вам је узео програм, он вам више није политички непријатељ, он вам је политички пријатељ.
Бешири: Али, онда више нема простора и не можете да објасните људима зашто сте ту, ако он с вашим програмом има већу подршку од вас.
РСЕ: Можете се такмичите с њим у испуњавању тог програма, да будете, рецимо, бољи, ефикаснији и бржи од њега.
Бешири: Нисмо ми толико зрела демократија. На последњим изборима у Београду имали смо бар три три странке или покрете који су имали такозвану ‘сингле-иссуе’ кампању, бавили се једном једином ствари. Радуловић је, рецимо, причао само о економији, о партијском запошљавању и о томе како се троше паре; Саша Јанковић о томе да држава треба да буде у служби грађана – као да други то исто не мисле; трећа група је била ‘Не давимо Београд’, која је причала искључиво о комуналним темама.
Мени то делује као да ти људи нису разумели како политички живот у Србији функционише. Да би сте били озбиљна политичка странка или политички покрет морате да имате став о свим питањима у друштву и да будете гласни о томе. Знамо како завршавају странке које су загрижене само за једну тему, сећамо се Г17 Плус. Такви покрети, такве странке, немају будућност, морају да имају широк преглед ствари и да понуде боља решења од онога што тренутно нуди владајућа већина. Мислим да још увек нисмо стигли дотле да се то разуме. Не можете ни очекивати да неко понуди нешто када није ни сам схватио своју улогу у политичком животу у Србији.
Уз то, политика је врло ‘бљак’ ствар за већину људи; они се јеже политичара и политике и не желе да се ангажују. Онда то води томе да имамо једне те исте људе који су 20 или 30 година у политици. А шта може особа која је губила и добијала изборе да нам каже ново 2018. године? Ништа. С друге стране, исти ти спречавају довођење нових људи у политички живот јер аутоматски угрожавају њихове позиције. Док се то не промени, неће бити озбиљне претње по Вучића и његову доминацију у политичком систему у Србији.
РСЕ: Постоји у овом тренутку, указивали су неки политички аналитичари, велика опасност по Српску напредну странку (СНС) и самог Вучића. Након ових избора створена је невероватна концентрација и хомогенизација њихове власти, конкуренција је сведена готово на нулу. Може ли доћи до тога да се тај балон пренадува и да када пукне остави ‘спржену земљу’ иза себе? Да ли би владајућа партија то коначно морала да увиди?
Бешири: Мислим да то СНС разуме и да то Вучић разуме. Постоји ужасно велики страх међу њима шта после њих. СНС је странка која тренутно нема своју идеологију, то је странка која је купус од програма; ту има свега – од метроа у Београду и Београда на води, до решавања косовског питања, сарадње са НАТО и ЕУ, са Русијом и Кином и Азербејџаном, Америком и Бразилом – сви су ту. Немате једну логичку линију у програму владајуће странке да схватите шта је ту ниша за коју можете да се ухватите.
Поента међународних односа јесте предвидивост. Ако сте непредвидиви, нико неће да сарађује са вама. Ако хоћете у НАТО, али и Русију, ако хоћете Европску унију, али и Белорусију, то не функционише. Зашто не функционише? Зато што је свет тако конципиран. Можете са тим да се слажете или не, али прошло је време Титове неутралности, знамо како се то завршило.
Данас је потребно да имате пријатеље у међународној заједници. Нема у међународним односима љубави. Као и у школи или у одељењу. Наравно да ћете детету рећи да се угледа на најбољег ученика, нећете те му рећи да се угледа на најгорег. Где се наши грађани лече? Где треба наши грађани да се образују? Где је наша дијаспора? Није у Русији, у Белорусији, није у Кини. Кина је толико далеко да сигурно малине које сте произвели у Ариљу нећете извозити у Кину него у Аустрију.
Седамдесет пет посто свега што је произведено извозимо у Европску унију, исто толико и увозимо, 75 одсто свих инвестиција у овој земљи је дошло је из Европске уније. Само једна мала Аустрија инвестирала је више од десет пута више него Русија у Србији. То је реалност. Да ли има ико нормалан у Србији који ће рећи да Србија не треба да сарађује са Русијом? Мислим да нема. Треба да сарађује са свима са којима може да сарађује, али треба бити реалан.
Мислим да Вучић то још увек не разуме и да је то велика опасност СНС-а, да онога тренутка када држава престане да буде највећи послодавац и када више не буду могу да запосле свих тих 800.000 чланова СНС-а, то ће кренути да пуца по шавовима.
РСЕ: Мислите ли да власт мора оставити простор за политичку конкуренцију? Сада када има апсолутну највећу концентрацију моћи, мислите ли да ће одолети изазову да претворе ово друштво у један застрашујући страшни једнопартијски систем?
Бешири: Мало смо још далеко од тога. Мислим да је овде највећа опасност за СПС, са ових шест посто, које су једва освојили на београдским изборима. Ако СПС настави да се утопљава у СНС, бојим се да просто СПС у једном тренутку неће постојати – што само по себи можда и није толико лоше.
СНС треба да разуме да мора да престане параноја којом се воде, да могу негде да изгубе гласове, ради се о томе да СНС мора да престане да гуши плурализам.
Ми имамо у последњих шест година снажно сужавање плурализма, снажно сужавање слободе говора. Није слобода говора то што имате пар дневних новина или недељника који имају ужасно мали тираж у односу на најчитаније новине и да кажете, као премијерка, која очигледно ништа сем тога не зна да каже, да у Србији не постоји цензура. Цензура постоји, та цензура је економски видљива, новинари губе послове због тога.
Ако сте ви у могућности да једну приватну компанију, једну телевизију, уцените да скине најгледанији политички програм у Србији, који је притом био врло профитабилан, који је водила једна еминентна новинарка – шта год мислили о Ољи Бечковић, нико не може рећи да она није еминента новинарка – какву то поруку шаљете новинару у Крушевцу, Ваљеву и Београду?
То је била порука, као што је била и порука чињеница да је 800.000 људи запослених у државној служби само једног дана променило радно време – од девет на пола осам ујутро. Никада нисмо видели никакво истраживање које је показало да постоји корелација између радног времена и ефективности рада, а данас и не постоји вредновање те одлуке. То је била демонстрација силе, као што је била демонстрација силе скидање Оље Бећковић.
То је порука, не само новинарима него и свима онима који се дрзну да се не сложе са владајућом политиком. Када се дрзнете, вас прогласе за издајицу, а када сте проглашени издајицом и када вас дневне новине нон-стоп стављају на насловне стране, онда вам се итекако може десити насиље на улици. Па онда имате и пребијање новинара, и пребијање политичких неистомишљеника, имате киднаповање људи по Војводини да не би гласали, држите их закључане да случајно не изгубите већину. То просто није нормално! То у једној демократској земљи, која напредује, која жели да напредује ка ЕУ, није нормално!
Да ли ЕУ такође сноси део одговорности због стања у којем се налазимо? Рекао бих да сноси, због тога што је у последње време била итекако тиха на неке флангрантне ствари, као што је кршење права на слободу говора, слободу медија. Имамо комесара (Јонахес) Хана, који је релативно скоро био овде. На питање новинара Инсајдера, а онда и новинара Бете, о томе да ли је видео доказе да у Србији има цензуре, одговорио је да то није видео. Просто мислим да то није добра порука јер онда сутра изађе Љиља Смајловић (председница Удружења новинара Србије) и каже да нема цензуре код нас.
Просто мислим да је важно да СНС разуме да други нису непријатељи. У последње време само чујемо да нас неко хушка да мрзимо другог само зато што другачије размишља. Неко воли ванилу, неко воли чоколаду, али то не значи да је неко ту у праву, односно у криву. Просто видимо свет другачије и то је добро. То је сврха демократије да кад се не слажемо можемо да се сложимо да се не слажемо. То, наравно, не значи да не треба заједно да радимо на неким суштинским питањима.
РСЕ: Питала бих вас о овом обимном истраживању које сте имали недавно. Кад је реч о истраживању подршке грађана Србије НАТО савезу, да ли су резултати очекивани?
Бешири: Да, резултати су очекивани. Ми то радимо већ трећу годину заредом дан пред годишњицу почетка НАТО бомбардовања, 24. март, и мање више види се по тим истраживањима да се ставови не мењају.
Велики број грађана Србије противи се уласку Србије у НАТО, више од 85 посто, док 10 посто подржава. Занимљиво је да јужна и југоисточна Србија више подржава чланство Србије у Алијанси, негде око петнаестак посто, а да Београд, који се иначе сматра једним прогресивним градом, најмање подржава чланство у НАТО. Ту имамо још неке податке да су обично жене те које би више подржале то чланство и које су мање негативно орјентисане према НАТО него мушкарци.
Показало се, дефинитивно, да и стручна спрема утиче на то – што сте образованији – ако имате факултетско образовање – више ћете желети да Србија сарађује са НАТО. Кад је реч о сарадњи са Алијансом, чак се 40 одсто високообразованих људи позитивно изјашњавало о томе.
Оно што је врло занимљиво јесте и то да већ другу годину заредом на питање ко је крив због НАТО бомбардовања, одговор је да је то политика Слободана Милошевића. Тако да није баш нетачно да грађани не знају зашто је НАТО интервенисао у Југославији.
Важно је рећи да 19 година од НАТО бомбардовања, ми ни дан данас не знамо именом и презименом ко је погинуо због НАТО бомбардовања, немамо имена жртава. Држава никада није пописала своје грађане који су погинули у НАТО бомбардовању.
Једини релевантан податак који имамо јесте један извештај савезне владе 2000. године, ‘Хероји рата’ се зове извештај, који је пописао именом и презименом припаднике војске и полиције који су погинули током трајања НАТО бомбардовања. То је око двеста и нешто припадника полиције и војске.
Према подацима Фонда за хуманитарно право, који је 2015. године објавио свој попис, знамо да је негде око 750 људи изгубило живот током НАТО бомбардовања на територији Србије, укључујући Косово.
Највише људи је погинуло на Косову и највише је Албанаца – ако се не варам 220 Албанаца, 205 припадника и припадница српске националности и осталих. Већ од тих 750 и нешто, највећи број су заправо цивили, а двеста и нешто припадници Војске и МУП-а.
Ми сваке године имамо калкулације политичара и медија о неких 2.000 до 3.000 људи који су погинули, што просто није тачно. Волео бих да видим извор информација којим се користе када говоре о тим информацијама. Сем ових извора Фонда за хуманитарно право, односно, извештаја Савезне владе, ми немамо ниједан други званичан податак о томе, па ми није јасно како се може баратати бројкама од поменутих неколико хиљада.
Шта то заправо значи? Значи да државу Србију не занимају људи који су изгубили живот и значи да се то намерно није урадило да би се могло манипулисати тим подацима, због националистичких разлога.
РСЕ: Да ли сте имали истраживање о руском утицају у Србији, о порасту тог утицаја, руске меке моћи или можда спремате неко такво истраживање?
Бешири: Тренутно се ради истраживање о односима Србије и Русије. Током следеће недеље ћемо имати резултате, у наредном периоду ћемо то објавити. Имамо резултате од прошле године да постоји снажан сентимент према Русији, што није никакав проблем. Оно што јесте проблем, јесу информације које се о Русији имају. Тих информација има врло мало, наши људи не разумеју како грађани Русије живе, не зању, рецимо, да грађани Русије имају мањи стандард чак и од грађана Србије, али веома добро знају где се поштују људска права.
Увек ће рећи да ЕУ има бољу заштиту људских права него Русија, да би, ако би морали или ако би желели да живе у некој другој земљи, а да то није Србија, да је то најчешће Немачка, па и друге западноевропске земље и Америка. У врло малом броју случајева би то била Русија. На основу тог истраживања, само осам посто грађана Србије је путовало у Русију, док је више од 70 посто грађана Србије путовало у неку од земаља чланица ЕУ.
РСЕ: Али би увезли господина Путина овамо.
Бешири: Да. На питање да ли бисте више желели модел ЕУ или модел Русије, они кажу модел Русије, али ми знамо да заправо нико не зна шта модел Русије значи. Од 2006 -2007.године, откада је руски капитал доста присутан у Србији, постоји та мека моћ Русије и проруски медији, што само по себи није ништа лоше, али континуирана пропаганда води томе да Русија у једном тренутку постаје врло пожељна земља – додуше али само на речима – јер сви врло добро знају да ако треба да се лече да ће тешко отићи у Москву, а да ће радије отићи у неку другу земљу.
Извор: slobodna evropa
СРБИ ТУГУЈУ, ХАРАДИНАЈ СЛАВИ: Широм Приштине плакати захвалности НАТО и Клинтону!
22:15 24.03.2018.
Док су у српским срединама на Косову служени парастоси у знак сећања на убијене током НАТО бомбардовања, привремене институције у Приштини данас изражавају захвалност НАТО-у
Како преноси РТК2, на објекту косовске владе постављена је застава на којој пише „Хвала НАТО“, а за „незаменљиву улогу за ослобођење“.
ШТО СЕ КРИЈЕШ ИЗА ВУЧИЋА: Дачић одговорио Драшковићу на напад због захтева за повлачење из Бриселског споразума!
03/24/2018 22:50 Фокус 7 Србија Политика
Српски покрет обнове саопштио је данас поводом изјаве Ивице Дачића да ће председнику Србије Александру Вучићу предложити да повуче потпис са Бриселског споразума, да би повлачење потписа Србије било "неразумно и штетно по нашу земљу".
Дачић - Драшковић (Фото: ЈуТјуб, Правда)
Председништво странке Вука Драшковића навело је да се опредељење Србије за Европу не сме доводити у питање, као и да се Србија "не сме враћати на политику Слободана Милошевића".
У реаговању на саопштење СПО министар Ивица Дачић је упитао ту странку зашто не осуди Приштину и ЕУ, јер ни после пет година ЗСО није формирана.
"После саопштења Српског покрета обнове у којем ме напада да сам против европског пута Србије и да наносим штету Србији, одлучио сам да променим свој предлог: предложићу председнику Александру Вучићу да повуче потпис са Бриселског споразума док се косовски премијер Рамуш Харадинај не удостоји да бар прочита Бриселски споразум", навео је Дачић у изјави достављеној Танјугу.
"По ком то правилу споразум и даље постоји ако једна страна не жели да испуни своје обавезе? Зар Бриселски споразум важи само кад Србија треба да испуни обавезе? И какве то везе има са нашим европским путем?", упитао је Дачић.
Он истиче да је Србија испунила своје обавезе и да је тако показала своје опредељење за мир и стабилност у региону, па самим тим и опредељење за своју европску будућност.
"И наставиће и даље дијалог, али једно је европски пут а друго када неко вара и лаже Србију", указује Дачић и истиче да Србија никад не би потписала Бриселски споразум да у њему није била Заједница српских општина.
Дачић каже да СПО као да је заборавио "бубњеве у које су ударали кад су формирани на српском национализму, кад су претили одсецањем муслиманских руку у Новом Пазару и када су слали паравојне формације у Хрватску у време рата".
"Што не изађу сами на изборе као што то радим ја, него се крију иза Вучића, нека провере колику подршку народа имају ако смеју. И шта предлажу Вучићу? Да призна Косово? Да отћути сва њихова понижења и преваре? СПО не познаје добро Вучића, он то неће никад урадити. Само му се чудим кога је све примио и ставио на своју листу", навео је Дачић.
Званицници из Приштине такође су упутили поруке захвалности НАТО-у, а косовска влада објавила је поруку премијера Рамуша Харадинаја.
Он у поруци каже да је 24. марта 1999. означен поцетак „нове историје Косова“.
Харадинај наводи и да ће „људи на Косову“ увек бити захвални Сједињеним Државама, НАТО-у, председнику Билу Клинтону, секретарки Медлин Олбрајт, генералу Веслију Кларку, бившем британском премијеру Тонију Блеру и „читавом демократском свету који је допринео слободи Косова“, саопштавају из његовог кабинета.
Харадинај, који је и током бомбардовања командовао јединицама ОВК-а и против којег су српске власти подигле оптужницу, јуце је заједно са командантом КФОР-а, Салваторем Куочијем, положио и венце на споменик војника КФОР-а, у „знак поштовања“ према, „незамењивом доприносу КФОР-а у успостављању мира и безбедности“ на Косову, наводи РТК2.
У Глођанима је данас одржана и, за приштинске власти, централна манифестација „Епопеја Дукађинија“ и „комеморативни скуп свим палим борцима“.
На другој страни, широм Косова и централне Србије служени су парастоси у знак сецања на убијене током бомбардовања НАТО-а, које је запоцело на данашњи дан пре 19 година и трајало 78 дана.
Извор: tanjug
22:40 24.03.2018.
Изјаве председника Србије Александра Вучића током недавне посете Њујорку, где се срео и са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом и другим личностима, да није задовољан јер Запад не жели ни на који начин да разговара о томе коме припада Косово, да је Србија спремна на компромис, али не и на жртвовање свих својих интереса, Наим Лео Бешири, извршни директор Института за европске послове, „чита“ као Вучићево припремање српске јавности на то да ће чланови Устава који се односе на Косово да се промене и да ће Косово добити столицу у Уједињеним нацијама.
За Радио Слободна Европа Бешири каже да ће Вучић покушати да домаћој јавности покаже да је Србија као Израел који се, иако је не признаје, није много противио чињеници да Палестина добије статус земље-посматрача у Уједињеним нацијама.
РСЕ: Чули смо изјаву председника Србије Александра Вучића, који се у Њујорку састао са генералним секретаром Уједињених нација Антониом Гутерешом и са још неким личностима, да није задовољан тиме што Запад одбија да се бави питањем коме припада Косово. У том контексту је, каже, поручио да Запад није цео свет, да постоји и друга половина света која се не слаже с тим. Ипак је поручио да жели компромис. Шта вама ове речи говоре? Какав би он то компромис желео?
Бешири: Мислим да он покушава да се обрати српском бирачком телу поруком да није баш све изгубио. Није Александар Вучић једини разлог зашто се ми налазимо у ситуацији у којој се данас налазимо. Време за тај компромис који председник Вучић предлаже је већ одавно прошло. Више пута је Србија била за преговарачким столом, увек је одбијала сва могућа решења и сада смо дошли у ситуацију када су неки други одлучили уместо нас. Његова дипломатија је можда представа за грађане Србије и за политичке лидере, који очигледно преко неких својих веза итекако знају с ким се он састаје и о чему разговара.
РСЕ: Ако је то представа за домаћу јавност, шта мислите да ће он на крају урадити када се појави са својим предлогом решења за Косово? То би требало да буде негде најкасније до јуна месеца.
Бешири: Па, погледајмо све оно што је до сада урадио – то је више била форма од суштине. Он нам је обећао унутрашњи дијалог, од којег ништа нисмо видели; нико није учествовао у том унутрашњем дијалогу. Институт сада ради истраживања јавног мњења, стигли су неки резултати и ускоро ћемо их објавити. Када је Косово у питању, више од 98 одсто грађана Србије није учествовало ни у каквом догађају у оквиру унутрашњег дијалога. То значи да је тај унутрашњи дијалог био само подгревање воде у којој ће жаба да се скува. Мислим да то грађани полако почињу да разумеју.
Са друге стране, постоји велика опасност за самог председника Вучића да ће опозиционе странке потенцијално искористити – врло неодговорно политички, ако мене питате – ту агенду Косова поново, да би се супротставиле његовој моћи, да ће противљењем његовом предлогу за решавање питања Косова да покушају да освоје политичке поене, што ће вероватно водити ванредним парламентарним изборима, у склопу са референдумом о промени Устава.
Знамо да ће преамбула о Косову нестати највероватније из тог Устава. Данас се Устав мења првенствено због неких мањкавости када је у питању реформа судства и независно судова, али су то мала врата да се ублажи део око Косова у самом Уставу. Он нас заправо припрема да ће Устав да се промени и да ће Косово добити столицу у Уједињеним нацијама.
Он ће нама покушати да покаже да је Србија као Израел, који није баш прихватио, али није се ни претерано много противио томе да Палестина добије столицу у Уједињеним нацијама, статус посматрача. То може бити први корак, али, немојмо бити кратког вида да не знамо да је, просто, цела идеја да Косово једног дана постане апсолутно независна земља. Косово је у овом тренутку независно од Београда, више од десет година, то је више него очигледно, и можда је то најбоље решење за наше друштво – да се тај терет који оптерећује друштво у Србији, коначно реши.
Вучић врло разочаран у међународну заједицу, а лако би се договорио са Хашимом Тачијем: Бешири
Вучић врло разочаран у међународну заједицу, а лако би се договорио са Хашимом Тачијем: Бешири
Ја, међутим, морам да признам да нисам сигуран да је то предложено решење, да ће тај уговор између Приштине и Београда бити суштински и историјски. Неће ту доћи до помирења, бар ми тако делује јер видим из његових изјава из Њујорка да је врло разочаран у међународну заједицу, а да би се лако договорио са Хашимом Тачијем.
РСЕ: Он каже да би му било лакше ако би само Срби и Албанци преговарали, ако не би било тог светског петљања. Шта вам то сугерише?
Бешири: Да више верује Тачијевој беси (часна реч), него неким међународним уговорима. То осликава цело наше политичко друштво у овом региону. Ми смо претполитичка друштва, која нису одговорна, која нису предвидива; нама је увек лакше да неформалним каналима решавамо ствари, него да се заиста фокусирамо на дугорочну добробит свих грађана. Он нам је ту рекао да би се лакше договорио са њим, него са осталим, пре свега, западноевропским земљама, због чињенице да проблеми са којима смо се суочавали у прошлости нису могли да се реше. Да је било политичке зрелости, ми смо то могли да решимо.
РСЕ: Верујете ли ви да ће он ипак потписати тај свеобухватни, правно обавезујући споразум са Приштином? Бижи се крај рока за тај посао, то би био крај ове године.
Бешири: Видимо из медијских наслова да се очекује да до краја јуна Председник изађе са својим предлогом, да би до краја године, или најкасније почетком следеће, било референдума. Да ће бити референдума о самом садржају уговора, у то заиста сумњам. Када погледамо истраживање јавног мнења, видимо да се грађани противе било каквој независности, било каквом уговору између Београда и Приштине. То ми зовемо врло чврст став и то неће тако лако да се мења.
РСЕ: Опозиција одбија да учествује у решавању косовског проблема заједно са Вучићем иако зна да тај проблем хитно мора да се реши. Саша Јанковић (лидер Покрета слободних грађана) каже – прво демократија, па онда Косово. Очигледно је, међутим, да времена за то нема. Да ли је онда политички рационално што грађанска опозиција неће да учествује у решавању питања број један ове земље? То није Вучићево него горуће питање ове земље, њено бити или не бити у ЕУ. Опозиција тврди да је он одговоран за косовски проблем, па он треба и да га реши. То није нетачно, али је чињеница и то да је Устав из 2006. године донела Демократска странка заједно са Демократском странком Србије, што, дакле, и опозицију чини у извесном степену суодговорном за проблем Косова. А да не говоримо о неуспешним бечким преговорима, за које такође сноси одговорност.
Бешири: Да бисмо одговорили на то питање, треба да одговоримо на питање ко је данас опозиција. Ми имамо само једну парламентарну политичку партију, која се од самог оснивања залаже за решавање косовског питања на начин на који председник Вучић данас покушава да реши. Сем ЛДП-а, ниједна друга странка о решавању косовског питања не говори. ДС је у проблему након београдских избора, забринута је за своју будућност због чињенице да је Драган Ђилас, који је изашао из Демократске странке, са неким својим другим крилом, успео да освоји много бољи резултат.
Оно што је у овом тренутку највећа непознаница јесте став Драгана Ђиласа. Ми не знамо шта Драган Ђилас мисли о теми Косова. Знамо шта мисли Јанковић – не мисли ништа што је у вези са оним што Вучић данас ради. Господина Јеремића смо више пута могли да чујемо, његову националистичку реторику, још док је био министар спољних послова. Говорио је свуда у свету да је он против признања Косова, што је на крају показало да смо само паре потрошили. Ту су Двери, које су врло против, Имамо Шешеља који има исти став.
Ми и не знамо тачно ко је та опозиција. Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине, надајући се да би вероватно добила подршку у јавности за такву одлуку. Можда и би, али то би било политички врло лоше за наше друштво.
Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине: Бешири (на фотографији: Зоран Живковић, Саша Јанковић, Драган Ђилас, Борис Тадић, Вук Јеремић, Драган Шутамовац, Борко Стефановић)
Мислим да тренутно постоји велика опасност да се опозиција поларише и да се снажно успротиви договору између Београда и Приштине: Бешири (на фотографији: Зоран Живковић, Саша Јанковић, Драган Ђилас, Борис Тадић, Вук Јеремић, Драган Шутамовац, Борко Стефановић)
РСЕ: Опозиционе партије проевропског блока одбијају да учествују у решавању питања Косова, најважнијег државног проблема у овом тренутку. Упркос томе што знају да без решавања тог питања, без поглавља 35 о Косово, како је Брисел давно дао на знање, све остало стаје на путу европских интеграција – отварање и затварања свих других поглавља. То као да указује да је том блоку странака прилично свеједно да ли ће Србија пре или касније ући у ЕУ. Зашто би онда тај део опозиције полагао право на гласове оних грађана који желе да њихова деца што пре почну боље да живе у једној Србији која је чланица Европске уније?
Бешири: Косово је вишедеценијски проблем и терет овог друштва. Ви се не можете данас договорити ни око једног проблема у Србији, а да вам не помену Косово. Кажу, не ради здравство, они кажу – чекајте да завршимо Косово. Питамо шта је с школством – они кажу прво Косово. Кажемо европске интеграције, они кажу – чекајте Косово.
РСЕ: Србија управо и јесте талац нерешавања косовског проблема. То ваљда значи да треба да се реши?
Бешири: То дефинитивно треба да се реши.
РСЕ: Да се декосовизује политичка и свака друга стварност ове земље.
Бешири: Управо. Ми када говоримо о Косову, увек говоримо о некој територији, не говоримо о људима који на Косову живе. Они живе са својим проблемима, врлинама и манама, али ми некако у том политичком дискурсу то увек занемаримо и причамо о територији. Оног тренутка када престанемо да причамо о територији, када престанемо да користимо националистичку реторику, тог тренутка ће почети да се то клупко одмотава. Поента решавања Косова није да ви коначно прецртате границе Србије или Косова или региона, него да Србија настави свој пут просперитета, дозволивши и људима који живе на Косову да то исто учине.
Поред Албанаца, који су већинско становништво на Косову, ту живе и Срби и други људи. Мислим да је одговорност Србије, која је у региону једна од већих земаља, да, ако ништа друго, тај напредак не спречава.
Мислим да постоји жеља председника да остане упамћен у историји као неко ко је допринео решавању тог проблема.
РСЕ: Верујете ли заиста да ће он битно допринети решавању питања Косова?
Бешири: Ово је историјски тренутак. Никада нико није био на власти, бар не толико дуго на власти, са толиком подршком, не само на националном нивоу, него и на локалним нивоима. Опет, он се перцепира као једна врло националистичка личност. Али, нико у историји није потписао мировни уговор између две стране које нису биле укључене у конфликт. И Александар Вучић је био на власти деведесетих година. Хашим Тачи и Рамуш Харадинај су такође врло занимљивих биографија. Мировни уговор не потписују људи који су учинили добро, мировни уговор потписују људи који су били укључени у конфликте.
Мислим да је сада историјски тренутак да се то деси. Бојим се истовремено да се тај тренутак можда не искористи. Било је пар пута у историји прилике да се те ствари реше; имали сте људе који су одлазили на преговоре у Беч и причали, уместо ‘Албанци’ – ‘Шиптари’, само са намером да некога увреде на том скупу. То су врло инфантилни начини дискусија. Сада је коначно дошло време да се наплати дуг за једну врло лошу политику од 90-их. Мислим да Србија треба да има врло активну улогу у томе, да буде за столом за којим се одлучује, а да не чека да неко одлучује уместо нас.
РСЕ: Али они упорно то одбијају.
Бешири: Разумем зашто одбијају. Сматрају да није друштвено прихватљиво, да није пожељно говорити о Косову у контексту независности јер када бисте говорили о Косову као о нечему што би сте поново ставили под окриље Србије, добили бисте много више гласова. Да ли ће бити политичке мудрости опозиције да се тај план подржи, уколико он изгледа иоле прихватљиво, нисам сигуран. Бојим се да би та подршка била врло стидљива. Са друге стране, сва та опозиција би била оптужена да сарађује са Вучићем.
Имали сте предлог Демократске странке за измену Устава, да се више у њему не налази та косовска преамбула. Шутановац је, међутим, врло брзо одмах унутарстраначки био оптужен, па онда и са стране, да сарађује са Вучићем. То није пожељна атмосфера.
Са друге стране нисам ни сигуран да Вучић жели да добије подршку опозиције за свој план. Ми тај план не знамо, његова поступања су врло непредвидљива. Имамо врло честе изборе, који оптерећују друштво и економски, али повећава се и апстиненција јер људи више не верују да могу утицати на било какве промене.
Нисам, дакле, сигуран ни да он жели да чује шта опозиција има да каже.
РСЕ: Како ви оцењујете положај опозиције сада? У каквој су ситуацији после ових изузетно лоших резултата након београдских избора?
Бешири: Не видим то као изузетно лоше резултате за опозицију, ја то видим као изузетно добре резултате за власт. Мислим да је била таква атмосфера у друштву и генерално медијска покривеност онога што ради владајућа структура је толико велика да ви немате више приступ томе шта ради опозиција. Немате више ни политички ток-шоу где се опозиција и позиција сусрећу. Александар Вучић се од 2012. године није састао ни са једним представником опозиције.
Мислим да то није добро за друштво, независно од тога шта мислите о СНС-у или било којој другој странци; треба да постоји дијалог између опозиције и власти, поготово око врло суштинских и дугорочних питања. Питање решавања Косова је врло суштинско и оптерећиваће регион и у будућности. Мислим да је важно да постоји много шири консензус у друштву.
РСЕ: Са становишта опозиције и њених метода политичке борбе, имате ли утисак да се показало да није добро, да не може цео програм бити “Уа, Вучићу, диктаторе!”. Шта, рецимо, осим тога и низа општих места демократије, нуди Саша Јанковић?
Бешири: Не зна ни он.
РСЕ: Дакле, све се своди на персоналну промену, да дође неко други уместо Вучића. Једнога дана ће доћи, свакако. Али, ако је држава Србија грађевина која је нахерена и прети да се сруши, пројектована тако да је стално ‘једу’ партије, шта добијамо смењивањем персона на власти? Није ли истина која се скрива то да свим политичким странкама, заправо одговара оваква ‘заробљена држава’?
Бешири: Имамо ту неколико проблема. Први проблем је да је Вучић узео свима програм.
РСЕ: Ако вам је узео програм, он вам више није политички непријатељ, он вам је политички пријатељ.
Бешири: Али, онда више нема простора и не можете да објасните људима зашто сте ту, ако он с вашим програмом има већу подршку од вас.
РСЕ: Можете се такмичите с њим у испуњавању тог програма, да будете, рецимо, бољи, ефикаснији и бржи од њега.
Бешири: Нисмо ми толико зрела демократија. На последњим изборима у Београду имали смо бар три три странке или покрете који су имали такозвану ‘сингле-иссуе’ кампању, бавили се једном једином ствари. Радуловић је, рецимо, причао само о економији, о партијском запошљавању и о томе како се троше паре; Саша Јанковић о томе да држава треба да буде у служби грађана – као да други то исто не мисле; трећа група је била ‘Не давимо Београд’, која је причала искључиво о комуналним темама.
Мени то делује као да ти људи нису разумели како политички живот у Србији функционише. Да би сте били озбиљна политичка странка или политички покрет морате да имате став о свим питањима у друштву и да будете гласни о томе. Знамо како завршавају странке које су загрижене само за једну тему, сећамо се Г17 Плус. Такви покрети, такве странке, немају будућност, морају да имају широк преглед ствари и да понуде боља решења од онога што тренутно нуди владајућа већина. Мислим да још увек нисмо стигли дотле да се то разуме. Не можете ни очекивати да неко понуди нешто када није ни сам схватио своју улогу у политичком животу у Србији.
Уз то, политика је врло ‘бљак’ ствар за већину људи; они се јеже политичара и политике и не желе да се ангажују. Онда то води томе да имамо једне те исте људе који су 20 или 30 година у политици. А шта може особа која је губила и добијала изборе да нам каже ново 2018. године? Ништа. С друге стране, исти ти спречавају довођење нових људи у политички живот јер аутоматски угрожавају њихове позиције. Док се то не промени, неће бити озбиљне претње по Вучића и његову доминацију у политичком систему у Србији.
РСЕ: Постоји у овом тренутку, указивали су неки политички аналитичари, велика опасност по Српску напредну странку (СНС) и самог Вучића. Након ових избора створена је невероватна концентрација и хомогенизација њихове власти, конкуренција је сведена готово на нулу. Може ли доћи до тога да се тај балон пренадува и да када пукне остави ‘спржену земљу’ иза себе? Да ли би владајућа партија то коначно морала да увиди?
Бешири: Мислим да то СНС разуме и да то Вучић разуме. Постоји ужасно велики страх међу њима шта после њих. СНС је странка која тренутно нема своју идеологију, то је странка која је купус од програма; ту има свега – од метроа у Београду и Београда на води, до решавања косовског питања, сарадње са НАТО и ЕУ, са Русијом и Кином и Азербејџаном, Америком и Бразилом – сви су ту. Немате једну логичку линију у програму владајуће странке да схватите шта је ту ниша за коју можете да се ухватите.
Поента међународних односа јесте предвидивост. Ако сте непредвидиви, нико неће да сарађује са вама. Ако хоћете у НАТО, али и Русију, ако хоћете Европску унију, али и Белорусију, то не функционише. Зашто не функционише? Зато што је свет тако конципиран. Можете са тим да се слажете или не, али прошло је време Титове неутралности, знамо како се то завршило.
Данас је потребно да имате пријатеље у међународној заједници. Нема у међународним односима љубави. Као и у школи или у одељењу. Наравно да ћете детету рећи да се угледа на најбољег ученика, нећете те му рећи да се угледа на најгорег. Где се наши грађани лече? Где треба наши грађани да се образују? Где је наша дијаспора? Није у Русији, у Белорусији, није у Кини. Кина је толико далеко да сигурно малине које сте произвели у Ариљу нећете извозити у Кину него у Аустрију.
Седамдесет пет посто свега што је произведено извозимо у Европску унију, исто толико и увозимо, 75 одсто свих инвестиција у овој земљи је дошло је из Европске уније. Само једна мала Аустрија инвестирала је више од десет пута више него Русија у Србији. То је реалност. Да ли има ико нормалан у Србији који ће рећи да Србија не треба да сарађује са Русијом? Мислим да нема. Треба да сарађује са свима са којима може да сарађује, али треба бити реалан.
Мислим да Вучић то још увек не разуме и да је то велика опасност СНС-а, да онога тренутка када држава престане да буде највећи послодавац и када више не буду могу да запосле свих тих 800.000 чланова СНС-а, то ће кренути да пуца по шавовима.
РСЕ: Мислите ли да власт мора оставити простор за политичку конкуренцију? Сада када има апсолутну највећу концентрацију моћи, мислите ли да ће одолети изазову да претворе ово друштво у један застрашујући страшни једнопартијски систем?
Бешири: Мало смо још далеко од тога. Мислим да је овде највећа опасност за СПС, са ових шест посто, које су једва освојили на београдским изборима. Ако СПС настави да се утопљава у СНС, бојим се да просто СПС у једном тренутку неће постојати – што само по себи можда и није толико лоше.
СНС треба да разуме да мора да престане параноја којом се воде, да могу негде да изгубе гласове, ради се о томе да СНС мора да престане да гуши плурализам.
Ми имамо у последњих шест година снажно сужавање плурализма, снажно сужавање слободе говора. Није слобода говора то што имате пар дневних новина или недељника који имају ужасно мали тираж у односу на најчитаније новине и да кажете, као премијерка, која очигледно ништа сем тога не зна да каже, да у Србији не постоји цензура. Цензура постоји, та цензура је економски видљива, новинари губе послове због тога.
Ако сте ви у могућности да једну приватну компанију, једну телевизију, уцените да скине најгледанији политички програм у Србији, који је притом био врло профитабилан, који је водила једна еминентна новинарка – шта год мислили о Ољи Бечковић, нико не може рећи да она није еминента новинарка – какву то поруку шаљете новинару у Крушевцу, Ваљеву и Београду?
То је била порука, као што је била и порука чињеница да је 800.000 људи запослених у државној служби само једног дана променило радно време – од девет на пола осам ујутро. Никада нисмо видели никакво истраживање које је показало да постоји корелација између радног времена и ефективности рада, а данас и не постоји вредновање те одлуке. То је била демонстрација силе, као што је била демонстрација силе скидање Оље Бећковић.
То је порука, не само новинарима него и свима онима који се дрзну да се не сложе са владајућом политиком. Када се дрзнете, вас прогласе за издајицу, а када сте проглашени издајицом и када вас дневне новине нон-стоп стављају на насловне стране, онда вам се итекако може десити насиље на улици. Па онда имате и пребијање новинара, и пребијање политичких неистомишљеника, имате киднаповање људи по Војводини да не би гласали, држите их закључане да случајно не изгубите већину. То просто није нормално! То у једној демократској земљи, која напредује, која жели да напредује ка ЕУ, није нормално!
Да ли ЕУ такође сноси део одговорности због стања у којем се налазимо? Рекао бих да сноси, због тога што је у последње време била итекако тиха на неке флангрантне ствари, као што је кршење права на слободу говора, слободу медија. Имамо комесара (Јонахес) Хана, који је релативно скоро био овде. На питање новинара Инсајдера, а онда и новинара Бете, о томе да ли је видео доказе да у Србији има цензуре, одговорио је да то није видео. Просто мислим да то није добра порука јер онда сутра изађе Љиља Смајловић (председница Удружења новинара Србије) и каже да нема цензуре код нас.
Просто мислим да је важно да СНС разуме да други нису непријатељи. У последње време само чујемо да нас неко хушка да мрзимо другог само зато што другачије размишља. Неко воли ванилу, неко воли чоколаду, али то не значи да је неко ту у праву, односно у криву. Просто видимо свет другачије и то је добро. То је сврха демократије да кад се не слажемо можемо да се сложимо да се не слажемо. То, наравно, не значи да не треба заједно да радимо на неким суштинским питањима.
РСЕ: Питала бих вас о овом обимном истраживању које сте имали недавно. Кад је реч о истраживању подршке грађана Србије НАТО савезу, да ли су резултати очекивани?
Бешири: Да, резултати су очекивани. Ми то радимо већ трећу годину заредом дан пред годишњицу почетка НАТО бомбардовања, 24. март, и мање више види се по тим истраживањима да се ставови не мењају.
Велики број грађана Србије противи се уласку Србије у НАТО, више од 85 посто, док 10 посто подржава. Занимљиво је да јужна и југоисточна Србија више подржава чланство Србије у Алијанси, негде око петнаестак посто, а да Београд, који се иначе сматра једним прогресивним градом, најмање подржава чланство у НАТО. Ту имамо још неке податке да су обично жене те које би више подржале то чланство и које су мање негативно орјентисане према НАТО него мушкарци.
Показало се, дефинитивно, да и стручна спрема утиче на то – што сте образованији – ако имате факултетско образовање – више ћете желети да Србија сарађује са НАТО. Кад је реч о сарадњи са Алијансом, чак се 40 одсто високообразованих људи позитивно изјашњавало о томе.
Оно што је врло занимљиво јесте и то да већ другу годину заредом на питање ко је крив због НАТО бомбардовања, одговор је да је то политика Слободана Милошевића. Тако да није баш нетачно да грађани не знају зашто је НАТО интервенисао у Југославији.
Важно је рећи да 19 година од НАТО бомбардовања, ми ни дан данас не знамо именом и презименом ко је погинуо због НАТО бомбардовања, немамо имена жртава. Држава никада није пописала своје грађане који су погинули у НАТО бомбардовању.
Једини релевантан податак који имамо јесте један извештај савезне владе 2000. године, ‘Хероји рата’ се зове извештај, који је пописао именом и презименом припаднике војске и полиције који су погинули током трајања НАТО бомбардовања. То је око двеста и нешто припадника полиције и војске.
Према подацима Фонда за хуманитарно право, који је 2015. године објавио свој попис, знамо да је негде око 750 људи изгубило живот током НАТО бомбардовања на територији Србије, укључујући Косово.
Највише људи је погинуло на Косову и највише је Албанаца – ако се не варам 220 Албанаца, 205 припадника и припадница српске националности и осталих. Већ од тих 750 и нешто, највећи број су заправо цивили, а двеста и нешто припадници Војске и МУП-а.
Ми сваке године имамо калкулације политичара и медија о неких 2.000 до 3.000 људи који су погинули, што просто није тачно. Волео бих да видим извор информација којим се користе када говоре о тим информацијама. Сем ових извора Фонда за хуманитарно право, односно, извештаја Савезне владе, ми немамо ниједан други званичан податак о томе, па ми није јасно како се може баратати бројкама од поменутих неколико хиљада.
Шта то заправо значи? Значи да државу Србију не занимају људи који су изгубили живот и значи да се то намерно није урадило да би се могло манипулисати тим подацима, због националистичких разлога.
РСЕ: Да ли сте имали истраживање о руском утицају у Србији, о порасту тог утицаја, руске меке моћи или можда спремате неко такво истраживање?
Бешири: Тренутно се ради истраживање о односима Србије и Русије. Током следеће недеље ћемо имати резултате, у наредном периоду ћемо то објавити. Имамо резултате од прошле године да постоји снажан сентимент према Русији, што није никакав проблем. Оно што јесте проблем, јесу информације које се о Русији имају. Тих информација има врло мало, наши људи не разумеју како грађани Русије живе, не зању, рецимо, да грађани Русије имају мањи стандард чак и од грађана Србије, али веома добро знају где се поштују људска права.
Увек ће рећи да ЕУ има бољу заштиту људских права него Русија, да би, ако би морали или ако би желели да живе у некој другој земљи, а да то није Србија, да је то најчешће Немачка, па и друге западноевропске земље и Америка. У врло малом броју случајева би то била Русија. На основу тог истраживања, само осам посто грађана Србије је путовало у Русију, док је више од 70 посто грађана Србије путовало у неку од земаља чланица ЕУ.
РСЕ: Али би увезли господина Путина овамо.
Бешири: Да. На питање да ли бисте више желели модел ЕУ или модел Русије, они кажу модел Русије, али ми знамо да заправо нико не зна шта модел Русије значи. Од 2006 -2007.године, откада је руски капитал доста присутан у Србији, постоји та мека моћ Русије и проруски медији, што само по себи није ништа лоше, али континуирана пропаганда води томе да Русија у једном тренутку постаје врло пожељна земља – додуше али само на речима – јер сви врло добро знају да ако треба да се лече да ће тешко отићи у Москву, а да ће радије отићи у неку другу земљу.
Извор: slobodna evropa
СРБИ ТУГУЈУ, ХАРАДИНАЈ СЛАВИ: Широм Приштине плакати захвалности НАТО и Клинтону!
22:15 24.03.2018.
Док су у српским срединама на Косову служени парастоси у знак сећања на убијене током НАТО бомбардовања, привремене институције у Приштини данас изражавају захвалност НАТО-у
Како преноси РТК2, на објекту косовске владе постављена је застава на којој пише „Хвала НАТО“, а за „незаменљиву улогу за ослобођење“.
ШТО СЕ КРИЈЕШ ИЗА ВУЧИЋА: Дачић одговорио Драшковићу на напад због захтева за повлачење из Бриселског споразума!
03/24/2018 22:50 Фокус 7 Србија Политика
Српски покрет обнове саопштио је данас поводом изјаве Ивице Дачића да ће председнику Србије Александру Вучићу предложити да повуче потпис са Бриселског споразума, да би повлачење потписа Србије било "неразумно и штетно по нашу земљу".
Дачић - Драшковић (Фото: ЈуТјуб, Правда)
Председништво странке Вука Драшковића навело је да се опредељење Србије за Европу не сме доводити у питање, као и да се Србија "не сме враћати на политику Слободана Милошевића".
У реаговању на саопштење СПО министар Ивица Дачић је упитао ту странку зашто не осуди Приштину и ЕУ, јер ни после пет година ЗСО није формирана.
"После саопштења Српског покрета обнове у којем ме напада да сам против европског пута Србије и да наносим штету Србији, одлучио сам да променим свој предлог: предложићу председнику Александру Вучићу да повуче потпис са Бриселског споразума док се косовски премијер Рамуш Харадинај не удостоји да бар прочита Бриселски споразум", навео је Дачић у изјави достављеној Танјугу.
"По ком то правилу споразум и даље постоји ако једна страна не жели да испуни своје обавезе? Зар Бриселски споразум важи само кад Србија треба да испуни обавезе? И какве то везе има са нашим европским путем?", упитао је Дачић.
Он истиче да је Србија испунила своје обавезе и да је тако показала своје опредељење за мир и стабилност у региону, па самим тим и опредељење за своју европску будућност.
"И наставиће и даље дијалог, али једно је европски пут а друго када неко вара и лаже Србију", указује Дачић и истиче да Србија никад не би потписала Бриселски споразум да у њему није била Заједница српских општина.
Дачић каже да СПО као да је заборавио "бубњеве у које су ударали кад су формирани на српском национализму, кад су претили одсецањем муслиманских руку у Новом Пазару и када су слали паравојне формације у Хрватску у време рата".
"Што не изађу сами на изборе као што то радим ја, него се крију иза Вучића, нека провере колику подршку народа имају ако смеју. И шта предлажу Вучићу? Да призна Косово? Да отћути сва њихова понижења и преваре? СПО не познаје добро Вучића, он то неће никад урадити. Само му се чудим кога је све примио и ставио на своју листу", навео је Дачић.
Званицници из Приштине такође су упутили поруке захвалности НАТО-у, а косовска влада објавила је поруку премијера Рамуша Харадинаја.
Он у поруци каже да је 24. марта 1999. означен поцетак „нове историје Косова“.
Харадинај наводи и да ће „људи на Косову“ увек бити захвални Сједињеним Државама, НАТО-у, председнику Билу Клинтону, секретарки Медлин Олбрајт, генералу Веслију Кларку, бившем британском премијеру Тонију Блеру и „читавом демократском свету који је допринео слободи Косова“, саопштавају из његовог кабинета.
Харадинај, који је и током бомбардовања командовао јединицама ОВК-а и против којег су српске власти подигле оптужницу, јуце је заједно са командантом КФОР-а, Салваторем Куочијем, положио и венце на споменик војника КФОР-а, у „знак поштовања“ према, „незамењивом доприносу КФОР-а у успостављању мира и безбедности“ на Косову, наводи РТК2.
У Глођанима је данас одржана и, за приштинске власти, централна манифестација „Епопеја Дукађинија“ и „комеморативни скуп свим палим борцима“.
На другој страни, широм Косова и централне Србије служени су парастоси у знак сецања на убијене током бомбардовања НАТО-а, које је запоцело на данашњи дан пре 19 година и трајало 78 дана.
Извор: tanjug
![[Слика: ROSUhapsi_Djurica.jpg]](https://s17.postimg.org/65kyo8iov/ROSUhapsi_Djurica.jpg)
