Раније сам читао саслушавање сведока са
http://www.znaci.net/00001/60_2_9.pdf. Чини ми се да сам ту прочитао и о Воји Мишићу. Сад сам "офрље" прелистао и нисам успео да нађем. Сигурно има код Драгића Јоксимовића. Ево овде видимо да га нема у регистру имена.
http://www.znaci.net/00001/60_1_14.pdf.
Цитат са једног чланка о суђењу:
Остала је у њиховом памћењу као светао лик у суровом времену када се људска част свирепо газила, а српска крв немилице проливала... Мало се зна да је један други сведок својом појавом и својим кривоклетством одушевио и тужиоца и судије и вешто одабрану у припремљену публику. Био је то Војислав Мишић, син славног војводе Живојина Мишића. Чак и они који су по позиву испунили судницу и тиме се обавезали да сваку реч тужиоца и суда пропрате аплаузом, они који су одани режиму били су изненађени његовом појавом, чудећи се откуда да се војводин син нађе у делу оптужнице. Поготово што се знало да је његов рођени брат мајор Александар Мишић изгубио главу штитећи у то време пуковника Михаиловића. Дража се у јесен 1941. године затекао у кући мајора Мишића у Струганику у часу кад су Немци, добро обавештени, опкољавали кућу. Дража је, да не би био заробљен, журно изашао на споредна врата и утекао у шуму, а мајор Мишић и мајор Иван Фрегл потрчали у сусрет Немцима... Мајор Мишић је на немачком језику викао да је он Михаиловић у шта су Немци, у прави мах, поверовали. Превара је откривена, па су и мајор Мишић и мајор Фрегл стрељани. Остала је недовршена и непроверена прича да су Немци изразили жаљење што стрељају човека у чијим је венама половина немачке крви. Знали су да је његова мајка Лујза Немица. Наставак те приче каже да је мајор Мишић на то узвратио да је био рањаван и да је из њега истекла немачка крв. Остала је само српска...
Његов млађи брат Војислав, агроном по струци, у почетку се придружио Дражиним војницима и официрима тражећи од њих да му дају команду бар над четом. И његов брат мајор и други официри знали су да нема никаква искуства у тактици и командовању, па је одбијен. Осим тога знало се да живи раскалашно, уживајући у слави оца и брата. Војислав је, ваљда из ината, понудио своје услуге партизанима, а они, вешти у пропаганди, говорили да је син војводе Мишића командир партизанске чете...
У том својству Војислав Мишић се појавио као сведок оптужбе против генерала Михаиловића. Да ли је био уцењен или заваран крупним обећањима не зна се, али се зна да је загазио у клевету и грех оптужујући и свог мртвог брата и генерала Михаиловића. Говорио је да је Дража предао Немцима неколико стотина заробљених партизана и да је он лично био у заробљеништву код Драже, али да је успео да побегне. Генерал Михаиловић рекао је сведоку у лице да не говори истину.