[Ултрадесничар]

Fosili dva majmunolika stvora sa zubima nalik ljudskim pronađeni su, međutim, u Bugarskoj i Grčkoj, a njihova starost je određena na 7,2 miliona godina, piše britanski "Telegraf".
Otkriće ovog stvorenja, nazvanog grekopitekus frejbergi (Graecopithecus freybergi), kome su naučnici odmah nadenuli nadimak El Greko, dokazuje da su naši preci počeli da evoluiraju u Evropi 200.000 godina pre prvog afričkog hominida.
Međunarodni tim istraživača tvrdi da taj nalaz potpuno menja početak ljudske istorije i postavlja poslednjeg zajedničkog pretka šimpanzi i ljudi, takozvanu kariku koja nedostaje, u region Mediterana.




http://www.newsweek.rs/nauka-tehnika/834...-foto.html

[Ултрадесничар]

Укратко… Kо је био Дарвин ? У овом кратком тексту покушаћу дати свој допринос и изнети одређене чињенице.

– ДА ЛИ ЈЕ СВА СТВОРЕЊА СТВОРИЛО НЕKО БОЖАНСТВО, НАKОН ЧЕГА СЕ ОНА НИСУ МЕЊАЛА? Да ли су се врсте, временом, ипак постепено развијале?
Рођен у Енглеској у XIX веку, у време интензивног развоја капитализма након индустријске револуције, Дарвин је окончао ову вековну дебату која датира још из времена старогрчких филозофа.

Дарвин је на броду „HMC BIGL“ опловио свет за пет година. Боравећи нешто више од месец дана на острвима Галапагос, приметио је да се животињске врсте разликују од једног до другог острва, што га је подстакло да постави хипотезу о еволуцији. После тога, објавио је контраверзну књигу „О пореклу врста“ у којој се, уз помоћ научних доказа, супротставио идеји да је све врсте створило неко божанство, што је било највеће научно откриће после Њутновог…

Kада је 1844. написао рад, на 230 страна, о својим открићима, саставио је и тестамент и насловио га на своју супругу. „Завршио сам са писањем рада о пореклу врста. Kада свет буде разумео моје теорије, наука ће направити огроман корак напред“, написао је, тражећи од ње да преда дело Лајелу да га објави после његове смрти. Зашто није желео да објави дело за живота? Верује се да за ово постоје два разлога: поуке из историје и његова супруга.
Kада је почео да бележи своја запажања, написао је и један подсетник у коме је себе упозоравао: „Не заборави на казне које су астрономи претрпели због својих истраживања“. Зацело је веровао да ће имати исту судбину као Kоперник, који је открио да се Земља окреће око Сунца, или Галилеј, који је био изопштен из цркве.
У својој аутобиографији је записао: „Потребан ми је неки доказ да су чуда постојала, како проповеда хришћанство, јер, што више сазнањем о природи, све је мања моја вера у чуда“. Јасно је да научник није био одани верник. Са друге стране, супруга му је била побожна хришћанка, крстила је њихову децу, редовно ишла на мису и читала Библију. Забринута због закључка до којих је дошао њен муж, написала му је писмо у коме га је питала: „Твоје истраживање нема никакве везе са вером, зар не?“ Kада је то прочитао, Дарвин је схватио да ће резултат његових истраживања погодити његову жену, па јој је у писму одговорио: „Kада умрем, пољуби ово писмо много пута и знај да сам плакао док сам га писао“. Зато су резултати његових истраживања остали 15 година прекривени велом тајне у његовој радној соби.

*********
24. новембра 1859. године, објављено је дело у којем је изнета теорија да су врсте, временом, еволуирале. Kњига је коштала 15 шилинга а 1250 одштампаних примерака продало се већ првог дана. Издавачи су потом одштампали још 3000 примерака, што је за то време, била једна изузетно успешна научна публикација.

Слободан Осмокровић за Видовдан

[Шумадинац]

[Ултрадесничар]

[Шумадинац]

http://bioloska.blogspot.com/2015/01/kre...g.html?m=1

[Ултрадесничар]

http://bioloska.blogspot.com/2015/01/kre...g.html?m=1

Чим неко постане НАТО свештеник пише глупости: не ваља теорија еволуције али не ваља и не " Православни креационизам".

[Шумадинац]

.
ПРАВОСЛАВЉЕ И КРЕАЦИОНИЗАМ



УВОД

У последње време у Русији су издате многе књиге, којима се критикује теорија еволуције. Ради се превасходно о преведеним делима америчких протестантских “креациониста”. Таква журба се може објаснити чињеницом да је дарвинизам, као главна теорија Совјета, био прихваћен у школама и научним институтима. Ипак, мора се установити јесу ли становишта протестантских фундаменталиста заиста хришћанска истина или она имају секташку подлогу, која није неопходно сагласна Православној мисли. Ови креационисти не нападају само атеистичко разумевање процеса еволуције, већ уопште и саму могућност њеног постојања. За њих, свет пре појаве човека није старији од шест дана, у буквалном смислу. Земља није способна да подржи еволуциони напредак, па чак ни по команди Творца.

Ово становиште није ново; постојало је у мисли античке Грчке и Индије. Ради се о покушају свођења физичке материје на ниво не-бића. Само дух живи и дела, док материјални свет није ништа више од окова у којима дух живи.

Ипак, у хришћанској традицији, антички фундаментални дуализам у филозофији (дух-материја) превазиђен је и промењен у дуализам између створеног и Творца (Који сам није створен). Тако се на једној страни дух и материја спајају, и мада је створена људска душа од суштинског значаја, не постоји основа за негирање значаја тела. Нису само људске душе или анђели способни да са љубављу извршавају Божје заповести, већ и, како Псалмиста каже, планине, реке, и воде. У паганским космологијама непокретна материја себи супроставља и спутава Дух, и између њих не може постојати конструктивна сарадња. Али, у Постању, ми не видимо сукоб Бога и хаоса; космос је послушан свом Творцу, космос одговара на Његову Реч. Нема разлога уклапати у Библију паганску мисао о богоборној материји.

У Књизи Постања Бог именује свако створење и, именовањем, призива га из амбиса не-бића. Прелепим речима св Филарета Московског, стварајућа “Реч преводи сва створења у постојање”. Ово што видимо у Постању јесте комуникација. Позив изазива одговор Божјем животодавном акту. “Створено расте, али не помоћу онога што већ има, већ онога што нема, у оној мери у којој Бог даје снаге за тако нешто” писао је св Василије Велики. Семе живота није у земљи већ “Божја Реч ствара бића” и сади их на земљу, преко које се она развијају. Земља није способна да рађа сама по себи, али то није разлог да се умањује њена улога “Нека сама земља пусти, без помоћи споља”. Иако живот проистиче из земље, суштинска способност стварања живота долази као дар од Творца.

Са једне стране, библијско размишљање је веома удаљено од алхемије Опариновог материјализма који прати рецепт врача из Шекспирове драме Антоније и Клеопатра: “змију Египта и крокодила твог рађа блато твоје снагом сунца твог”.

Са друге стране, читањем Писма без предрасуда може се уочити одређен степен активности коју створена материја ужива. Није речено “Бог створи траву” већ “Нека пусти земља из себе траву…”. Даље, није наведено да Бог једноставно ствара живот ни из чега већ да позива воде “да врве живим душама по врстама својим”.

Од свих живих бића, једино у случају човека Господ дела на посебан начин, не наређујући земљи или води. Очигледно је да је способност земље да одговори Господу ограничена. Земља није кадра да роди човека. Кључни прелаз од животиње ка човеку се не збива кроз Божју заповест, већ кроз Његово непосредно делање. Чак ни стварање \'физиолошке подлоге\' у коју би се сместили свест и слобода није крај стварања; за пуну антропогенезу потребно је да Бог \'удахне\' дух живота.

Појава живота у Књизи Постања је еволутивна (пошто земља рађа биље и једноставне организме). Исто тако, то је и нарочити \'скок ка животу\', који се догађа по Богом установљеном реду.

Господ позива Земљу на сарадњу, на стваралачку делатност, својствену унутрашњим богомданим стваралачким способностима. Различите фазе у поступку стварања имају свој почетак у Божјем позиву \'земљи\'. Космос, пошто је позван да расте и да се развија, дела у сагласности са Господом. Оваква идеја о сарадњи између Творца и творевине може се наћи у Библији много пре стварања човека. Сама чињеница да земља у одговору на Реч рађа живот, наводи на помисао се не ради само о беживотној супстанци, из које спољна сила \'обликује живот\' сламајући умртвљеност материје. За разлику од Веданте, у Библији материја није симбол смрти или небића.

Св Василије описује поменуто креативно одговарање на Реч Божју у V Омилији: “Видите како на ову кратку реч, кратку заповест, хладна и бесплодна земља хита и жури да пусти из себе плодове, како се ослобађа свог тужног и беживотног изгледа и пресвлачи у прелеп покривач – поносна на нови садржај, показујући бескрајну разноликост рода”.

..............................

КОРЕНИ ЗАПАДНОГ КРЕАЦИОНИЗМА



Зашто се део протестантског света вратио на пагански став о \'пасивности\' материје и пренео га у принцип вере? По мом мишљењу, постоје три разлога за то.

1. Први је последица нарочите традиције западног хришћанства. Јасно библијско описивање постепеног призива у постојање различитих живих облика било је затамњено неодговарајућим латинским преводом фразе Сираха 18:1 \"Он који живи заувек, створи све повезано\". Грчка реч коине значи \"заједно\" или повезано док у латинском преводу, у Вулгати, стоји реч \"симул\", мењајући значење. Уместо \"све створи Господ\" излази \"Господ створи све истовремено” (симултано). Овај цитат Вулгате је тесно повезан са отпором према еволуционим ставовима на Западу.

Тако је бл. Августин био уверен да је Бог \"све створио истовремено\". Овакав став постао је део предања у теолошким школама Запада и одржао се до данас и код протестаната. Представља иронију чињеница да став из “неканонске књиге” и даље утиче на размишљања оних који исту иначе одбацују.


2. Потребан је јак разлог да би они који дефтероканонске књиге сматрају само апокрифима прихватили став таквих извора. Овај други разлог се може наћи у протестантском принципу \"спасења само кроз веру\" и одбијања сарадње са Богом (сарадња или синергија је библијска реч 1 Кор. 3:9). Из тога проистиче да човек не узима активну улогу у сопственом спасењу. Спасење се гледа искључиво као дар; човек се само обавештава да су његови греси искупљени кроз Христову жртву.

Ако човек не може бити творац, ако не може делати у сарадњи са Господом, како онда да такву особину има свет пре човека? На следећи начин уџбеник Адвентиста Седмога Дана започиње критику теорије еволуције: “Чак ни апостол Павле није могао бити праведан сопственим напорима. Знао је за савршеност Божјег Закона, али није могао испоштовати”. Даље, каже да “Голгота најодлучније негира теорију еволуције”. Аутори исте књиге са незадовољством констатују да “све више и више Хришћана прихвата атеистичну еволуциону теорију, по којој је Бог користио еволуциони механизам током Стварања”. Остаје нејасно зног чега се људи који верују да је \"Бог користио...” називају атеистима.

3. Па ни овај доктринарни разлог за анти-еволуционе погледе не објашњава зашто их креационисти не задржавају као лична мишљења или ставове на приватним семинарима, већ их упорно шире у јавности, иако су у скандалазном раскораку са науком. Разлог за фундаменталистичку упорност не лежи у приватним веровањима. Он је друштвене природе.

Само у данашње време fin de siecle (на крају ере) постало је могуће ући у остворени сукоб са научним подацима. При крају овога века, постало је модерно имати ставове супростављене науци. Астролози, гатари, чаробњаци, и остали окултисти слободни су да изнесу и најбизарније тврдње. Изгледа да су се људи уморили од научне трезвености и одговорности и постали спремни да прихвате било шта – \"Зашто да не?\". Најчистији облик волунтаризма и ирационалности преузима место агрумента: \"Ово је оно што ја осећам! Ово је тако занимљиво!\". Масовна опијеност ирационалношћу чини протестантску буквалност примамљивом и прихватљивом.



Отац ђакон Андреј Кураев

[Шумадинац]

.
ТЕОРИЈА ЕВОЛУЦИЈЕ И ХРИШЋАНСКО УЧЕЊЕ



Религија и наука оперишу на различитим нивоима, имају различите методе и користе различите врсте доказа. Дакако, оно што свака од њих говори релевантно је за ону другу, али не смијемо да мијешамо ова два нивоа говора. Научник свој рад темељи на свједочанству наших чула, док теолог и религијски мислилац користи податке из откривења – Светог Писма. Овдје имамо двије различите форме доказа, као и двије различите форме аргумената. Како ја то видим, сукоб између религије и науке није нужан, уколико обје ваљано разумијемо. То је стога што ове одговарају на различите врсте питања.

Научник нам говори шта постоји у универзуму, као и, у мјери у којој је то могуће открити, како је универзум настао и попримио обличје какво данас има, и кроз које стадијуме се развијао. У религијској сфери, питамо се зашто је свијет створен и који је смисао нашег живота на земљи. По мом схватању, то нису, у строгом смислу, научна питања. Научник ни не претендује на њих да одговори. Премда, оно што нам он говори о томе какав је свијет и како је таквим постао, може бити од помоћи приликом пружања одговора на ова религијска питања. Неки научници би рекли да питања попут – Зашто постоји универзум? Откуда потиче? Шта је постојало прије Великог праска? – просто и нису питања која треба постављати. Међутим, то јесу питања која као људска бића желимо и имамо потребу да постављамо. Не мислим, с друге стране, да научници могу да дају одговор на ова питања базирајући се само на својој научној дисциплини.

Шта је са теоријом еволуције? Многи православци одбацују ову теорију, док неки заступају форму интелигентног дизајна. Ја не марим много за теорију интелигентног дизајна, јер мислим да се њоме нивои религије и науке мијешају на начин који није од помоћи. Као православац, немам потешкоће у прихватању еволуционе слике универзума каквом је представља савремена наука. Мислим да не би требало да говоримо да је еволуција „само теорија” или „спекулација”. Докази за њу су веома снажни. Као православни хришћанин, ја не видим у њој проблем за моју вјеру. Богу је могуће да дјелује кроз еволуцију. Није морао да створи све оно што данас постоји на самом почетку. Могао је да дјелује кроз еволуционе процесе.

Међутим, када о томе говоримо излазимо ван домена науке која се не бави изношењем оваквих мишљења. Поново, с религијске тачке гледиште, желимо да потврдимо да људска бића имају јединствен статус у универзуму, јер су створени по слици и прилици Божијој. Човјек није напросто супериорнија врста мајмуна. Међутим, и када користимо израз „слика и прилика Божија” говоримо о стварима које наука не може ни прихватити ни одбацити. Тиме излазимо ван оквира науке. Сматрам да ваљано разумијевање науке и начина на који она функционише може заиста помоћи задатку који као религијски мислиоци имамо. Неопходно је, ипак, да сачувамо одговарајуће разликовање. Уколико је ова разлика очувана, не мислим да треба на науку да гледамо као на пријетњу.



Извор: Део предавања на тему Спасење у Христу: православни приступ које је митрополит диоклијски Калистос Вер одржао 4. 3. 2008. године на Универзитету Сијетл Пацифик, Сијетл, САД.

[Чавез]

Зар нису ова дарвинистичка предавања и разговори ствар прошлости на БПФ, тј нема више оваквих дружења без дозволе Патријарха.
Ко хоће да се бави Дарвином има Билошки факултет, одсек еволуција

[смедерево]

Зар нису ова дарвинистичка предавања и разговори ствар прошлости на БПФ, тј нема више оваквих дружења без дозволе Патријарха.
Ко хоће да се бави Дарвином има Билошки факултет, одсек еволуција

Не обраћај пажњу на њега,он је појео

[пек.]

За 150 година колико постоји теорија еволуције није пронађен ниједан прелазни облик између потпуно различитих врста. Сличне врсте које имају исти( код биљака може и пропоционалан) број хромозома могу да се укрштају или калеме једна на другу остале не. Крушка,дуња,мушмула,оскоруша и глог могу да се укрштају и калеме једна на другу док јабука не може иако има исти број хромозома(34). Исто могу да се укрштају и калеме једна на другу шљива,кајсија,бресква,бадем,трешња,вишња и трњина.

[Шумадинац]

[Шумадинац]

.
СВ. ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ О БИБЛИЈСКОМ СТВАРАЊУ И ЕВОЛУЦИЈИ


Библија јасно и недвосмислено подвлачи да је при стварању органских врста творачка Божја сила ишла од простог ка сложеном. „И рече Бог: нека пуста земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама… И би тако…По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што поврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. По том рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако“.

Из ових цитата се јасно види да Библија тврди да на земљи, у води и у ваздуху живе многобројне органске врсте и да су оне створене не у исто време већ у различите дане, то јест постепено, у етапама: најпре простије па онда сложеније. У овом погледу између Библије и биологије не постоји битно размимоилажење. Истина, Библија не наводи детаљно све органске врсте, за које модерна биологија зна, и о постанку ових врста не говори језиком који је у строгом смислу речи научан. Тако, на пример, да би изразила каузални однос између Бога као творца разних органских врста и ових врста као створења Божјих, Библија употребљава реченице као што су: „И рече Бог: нека пусти земља из себе траву… ; нека врве по води живе душе“, итд. Иако ове реченице уствари значе: И проузрокова духовна творачка сила Божја појаву траве на земљи и других органских бића у води, итд. – ипак оне су и по форми и по духу сасвим стране модерној биологији. Но, и у овом погледу разлика између Библије и биологије је више формална а мање стварна, и сасвим је природна и разумљива. Јер Библија није научно биолошко дело, већ књига која садржи у себи вечне истине божанског Откривења. А истине свог Откривења Бог саопштава људима кроз чињенице, које они знају и језиком који они схватају.

Разуме се, благодарећи огромним напорима које је разумни човек уложио у проучавању органског света, модерна биологија познаје врло много биолошких чињеница, које су људима из вре-мена постанка Библије биле посве непознате, и излаже их језиком који није библијски. Али те нове биолошке чињенице, изложене научним језиком, нису ни издалека такве да би могле озбиљно да оспоре тачност једне од најосновнијих истина Откривења: истине по којој је главни узрок постанка органских врста једно у сваком погледу савршено духовно биће, које Библија назива Богом. Штавише, не могавши чињеницама да оспори тачност ове библијске истине, модерна биологија је, преко својих највиђенијих представника, почела полако да јој се приближава. Доказа зато имамо у научном телеолошком трансформизму или еволуционизму. Но, признајући постојање животног нагона као главног фактора трансформирања или еволуирања органских бића, а остављајући потпуно по страни проблем постанка самог тог нагона, научни телеолошки трансформизам или еволуционизам, у тражењу узрока трансформирања или еволуирања органских бића и постанка њихових врста, не иде до једино логичког краја – до Бога.

Правилније схватање и логичније објашњење трансформирања органских бића и постанка њихових врста даје такозвани хришћански телеолошки трансформизам. Тај трансформизам види у преображавању органских бића и постанку њихових врста не производ једног случајног стицаја различитих утицаја чисто механичких природних сила, већ циљно збивање, чији је узрок у савршеној свемоћној духовној сили – у једном савршеном духовном бићу – у Богу. Сам Дарвин на крају свога дела „Порекло врста“ пише: „Има нечег великог у схватању живота по коме је Творац у почетку удахнуо живот само малом броју органских облика или чак и само једном таквом облику, и по коме су се док се ова планета окретала према утврђеном закону гравитације, из тог простог почетак развили и још се развијају бескрајни најлепши и најчудноватији органски облици“.

По учењу такозваног хришћанског телеолошког трансформизма, дакле, Бог је створио основне органске врсте и трансформирањем органских бића тих врста омогућио постанак нових органских врста.

Учење овога трансформизма је најближе библијском опису постанка органских врста.

[Ђорђе Ивковић]

Све теорије које у градиво живота укључује "случај", ваља одмах одбацити.

Да "знанствене" теорије о настанку живота и еволуцији важе, ми би живели у потпуном хаосу, заправо кошмару. Сваки дан би нека нова бештија случајно из мора искакала да нас поједе. Манимо се тога.

„ В Искони беше слово и слово беше у Богу и Бог беше у Слову.“
И би светлост.

Па да: у Космосу не може бити праска јер се не чује ништа, већ само бљеска. Тако не може бити ни "Великог праска", већ "Би светлост".

Колико се мозгова поломило и колико је технике, вештине, прорачуна, формула, свађе научне.. људски род утрошио да би дошао по прве реченице Библије.

Да напоменем, велики је проблем са Библијом јер је прошла кроз људске руке. А човек је проклет, те хоће да буде паметнији и од Бога, па подваљује упорно своје неке будалаштине. Елем, експерти тврде да је током ручног преписивања с колена на колено, у Библији извршено 32,000 измена. Наравно, и ти експерти су сујетни лажови јер, да би знали тачно колико је "преправки" што вољно што лапсусом извршено, морали би имати оригинал пред собом, а немају га. Срећа је у томе што су се преправљачи бавили темама "ко је коме шта рекао" и сл., док им је суштина била досадна.

Библија јасно и недвосмислено подвлачи да је при стварању органских врста творачка Божја сила ишла од простог ка сложеном. „И рече Бог: нека пуста земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама… И би тако…По том рече Бог: нека врве по води живе душе, и птице нека лете изнад земље под свод небески. И створи Бог китове велике и све живе душе што се мичу, што поврвеше по води по врстама својим, и све птице крилате по врстама њиховим. По том рече Бог: нека земља пусти из себе душе живе по врстама њиховим, стоку и ситне животиње и звери земаљске по врстама њиховим. И би тако“.

Из ових цитата се јасно види да Библија тврди да на земљи, у води и у ваздуху живе многобројне органске врсте и да су оне створене не у исто време већ у различите дане, то јест постепено, у етапама: најпре простије па онда сложеније. У овом погледу између Библије и биологије не постоји битно размимоилажење.

Ама, разлика је суштинска: нема случаја, како тврди биологија!

Да је све ствар случаја свако мало би се појављивао нови живот у бог-те-пита ком облику па би се све даље случајно развијало и скакало на безброј начина тако да не би знали куд ударамо.

Живот има заједничку основу, коју наука познаје као хромозоме етц. Истина је да се по хромозомима човек и дрво не разликују много, за шта су нам најбољи доказ Босанци.

Друго, Живот мора да буде флексибилан, адаптабилан, јер би се угасио. И затуцани квази-боговерници и еволуционисти заправо ригидно стоје на непроменљивости, док је нужност постојања свега промена, осцилација. Да Васељена стане у неком моменту, тап, све би се угасило. "Велики анти-прасак", "И би мрак".

Промени се клима у неком пределу и заледи. Живи свет ће се прилагодити - или ће пустити гушћу чекињу и научити да нађе храну испод снега, или је "инстинктом" ( Шта је то сад? Дајте ми рационалну дефиницију.) пронаћи топлије крајеве.

Без способности адаптације блесаве животиње би у промењеним условима наставиле бандоглаво да раде по старом, и нестале би.

Али, способност адаптације није еволуција. И наведени цитат из Бибије у опште не иде у сусрет идејама еволуције. Где ви то видите? У Библији не пише „И рече Бог: нека пуста земља из себе траву, биље, што носи семе, и дрво родно, које рађа род по својим врстама… И стави Бог прст у уво и пусти живот да иде куд му драго..."

Није Живот Лото.

Да покушамо на још један сликовит начин (нисам ја смислио): Еволуција тврди да се цигла створила сама од себе. Онда је та цигла створила нову циглу, а сама је остала циглом каквом беше од Искона, и сложила нову циглу поред себе. Онда је та друга цигла опет изродила нову циглу и сложила је поред себе. И тако редом, док нисмо добили кућу.