Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Дражини генерали
#43

У другом наставку о ђенералима у ЈВуО, Самарџић је дао одговор на моје питање који је ђенералски син био у четницима. Син ђенер. Кузмића.
Кузмићева породица, током рата била је у кући породице Милутиновић у с.Белошевац, код Крагујевца. Из те куће, дивиз.ђенерал Драгутин С. Милутиновић умро је јан.1941.год. и из неког разлога сахрана је требала да се обави без војних почасти, али је на сахрану дошао ђенер. Кузмић, Драгутинов колега и пријатељ и са собом повукао остале официре из Кг. војних установа.
Пред кр. рата, са позиција у ЈВуО, Кузмић је писао папи Пиу XII , где га моли да се заузме за опстанак Краљ. Југославије, " оне земље која је устала против новог паганства, оличеног у нацизму, и агресивног атеизма, оличеног у комунизму."

Драгутин Кузмић умро је 21.јан.1958.год.
Одговори
#44

А како је умро и где? Робија?
Одговори
#45

(09-02-2017, 07:14 PM)Зоран Недељковић Пише:  У другом наставку о ђенералима у ЈВуО, Самарџић је дао одговор на моје питање који је ђенералски син био у четницима. Син ђенер. Кузмића.
Кузмићева породица, током рата била је у кући породице Милутиновић у с.Белошевац, код Крагујевца. Из те куће, дивиз.ђенерал Драгутин С. Милутиновић умро је јан.1941.год. и из неког разлога сахрана је требала да се обави без војних почасти, али је на сахрану дошао ђенер. Кузмић, Драгутинов колега и пријатељ и са собом повукао остале официре из Кг. војних установа.
Пред кр. рата, са позиција у ЈВуО, Кузмић је писао папи Пиу XII , где га моли да се заузме за опстанак Краљ. Југославије, " оне земље која је устала против новог паганства, оличеног у нацизму, и агресивног атеизма, оличеног у комунизму."

Драгутин Кузмић умро је 21.јан.1958.год.

Није једини син Јована Наумовића је такође био и унук Вукомана Арачића. Они су били илегалци.

Јован Наумовић
[Слика: 506px-Jovan_Naumovi%C4%87.jpg]

Михајло Наумовић његов син
[Слика: 25V7.jpg]


Вукоман Арачић
[Слика: VukomanAracic.jpg]

Вукоман Арачић млађи унук
[Слика: 7V13.jpg]

А било је још.

Ко сме тај може, ко незна за страх тај иде напред!
Одговори
#46

Зоран је мислио на сина генерала који се придружио Дражи.
Одговори
#47

(10-02-2017, 03:47 AM)Snake Пише:  
(09-02-2017, 07:14 PM)Зоран Недељковић Пише:  У другом наставку о ђенералима у ЈВуО, Самарџић је дао одговор на моје питање који је ђенералски син био у четницима. Син ђенер. Кузмића.
Кузмићева породица, током рата била је у кући породице Милутиновић у с.Белошевац, код Крагујевца. Из те куће, дивиз.ђенерал Драгутин С. Милутиновић умро је јан.1941.год. и из неког разлога сахрана је требала да се обави без војних почасти, али је на сахрану дошао ђенер. Кузмић, Драгутинов колега и пријатељ и са собом повукао остале официре из Кг. војних установа.
Пред кр. рата, са позиција у ЈВуО, Кузмић је писао папи Пиу XII , где га моли да се заузме за опстанак Краљ. Југославије, " оне земље која је устала против новог паганства, оличеног у нацизму, и агресивног атеизма, оличеног у комунизму."

Драгутин Кузмић умро је 21.јан.1958.год.

Није једини син Јована Наумовића је такође био и унук Вукомана Арачића. Они су били илегалци.

Јован Наумовић
[Слика: 506px-Jovan_Naumovi%C4%87.jpg]

Михајло Наумовић његов син
[Слика: 25V7.jpg]


Вукоман Арачић
[Слика: VukomanAracic.jpg]

Вукоман Арачић млађи унук
[Слика: 7V13.jpg]

А било је још.
Тема је била ђенерали у земљи под Дражином командом, па онда о њиховој деци. Иначе си у праву о наведенима. О Арачићима сам писао. Било их је пуно, на пр. син генер. Лазара Тонића.
Одговори
#48

Девети ђенерал био је, највероватније, ИВАН И. ПРЕЗЕЉ ( Нова вас,Словенија 29.авг.1895 - Кливленд, САД 22.април 1973 )
До рата - пеш. пуковник.
У рату : замен. команд. Штаба Команде Словеније, од 1943. и команд. Штаба Команде Словеније, од 4.априла 1944. Шифре : "Андреј", "Арета", "пук. Лесар".
Унапређен у чин бриг. ђенерала у лето 1944. Ово око унапређења је из његове биографије, емигрантске штампе и по Урошу Шуштеричу. Ја нисам могао да проверим у Службеним новинама, јер је бр.19 из 30.маја 1944, а следећи 20.бр. из 25.окт.1944, већ Шубашићева влада.
Одговори
#49

Мислим да је то оно послератно, када је краљ указом дао свима чин више.
Одговори
#50

Ипак је девети ђенерал био Иван Презељ.
У Дражиној Уредби о формацијама ЈВуО, од 1.дец 1944, у члану 2, пише : ђенерал Андреј(Иван Презељ)
Одговори
#51

Знам за то, али није то то.
Презељова шифра је била ''ђенерал Андреј'', као што је и Ваухникова била ''ђенерал Влајко'', или како беше.
Имаш нпр. у књизи браће Кнежевић њихове слике и потписани су као пуковници. А Кнежевићи су лично познавали Презеља.
Одговори
#52

Најв. си у праву, јер у истој Дражиној наредби, коју ја помињем, наводи се и "ђенерал Ђерђелез", а то је Мухамед бег Прељубовић, цивилна личност(члан ЦНК), а не војна личност.
Одговори
#53

Одавно хоћу да питам, а ево наместила се тема.
Да ли је било простора да се Пилетић унапреди у чин ђенерала?
Одговори
#54

(28-02-2017, 01:47 AM)Бенито Пише:  Одавно хоћу да питам, а ево наместила се тема.
Да ли је било простора да се Пилетић унапреди у чин ђенерала?
Не знам шта да ти кажем. Можда је неколико официра могло да се унапреди до генерала, он ту свакако спада.
Одговори
#55

Током рата је само Дража унапређен у генерала (и то три пута у кратком временском року).
Иако је имао велику организацију, осим Трифуновића и Ђукића који је имао мању улогу, до краја 44-те нити је било још генерала, нити је неко унапређен у тај чин.
То баш и не изгледа нормално, поготово јер је нпр. Рачић добио чин мајора негде 42-е, и задржао га је до краја 44-е, иако је током 44-е командовао четничком групом корпуса.
Одговори
#56

У случају другачијег исхода, Рачић би сигурно био унапређен до краја рата у генералски чин, а мислим и Кесеровић и Остојић. С тим што би онда морао да буде унапређен и Баћовић, ако је већ унапређен Остојић, а вероватно и Лалатовић.
Нисам сигуран за пук. Радојловића, он је дошао у сукоб са Дражом 1944. године.

Калабић и Лукачевић вероватно не би стигли даље од пуковника, јер су из резерве.

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним