[Милослав Самарџић]

Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.

- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?

[Милослав Самарџић]

Још једно питање:
- Земун, 19. век. На ком језику је исписано преко 50% докумената везаних за трговину?

[Vlad Alekš]

Још једно питање:
- Земун, 19. век. На ком језику је исписано преко 50% докумената везаних за трговину?

На грчком.

[Митић]

Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.

- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?

У Крагујевцу

[Бенито]

Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.

- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?

Музеј Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

[Милослав Самарџић]

Још једно питање:
- Земун, 19. век. На ком језику је исписано преко 50% докумената везаних за трговину?

На грчком.

Тако је! Цинцари. Ако те не мрзи, подсети нас ко беху они.

[Милослав Самарџић]

Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.

- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?

У Крагујевцу

Не.

[Милослав Самарџић]

Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.

- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?

Музеј Рудничко-таковског краја у Горњем Милановцу.

Не.

[Митић]

Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.

- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?

Конак кнеза Милоша?

[Vlad Alekš]

Још једно питање:
- Земун, 19. век. На ком језику је исписано преко 50% докумената везаних за трговину?

На грчком.

Тако је! Цинцари. Ако те не мрзи, подсети нас ко беху они.

Према званичној историји Цинцари су романизовани староседеоци Балканског полуострва. На Балкану има неколико таквих етничких заједница које имају слично порекло, а поред Цинцара, највеће су Власи у источној Србији и Ћићи у Истри. Цинцари су углавном живели у јужном делу Балкана. Отуд јак утицај грчког културног обрасца, па самим тим и језика. Бавили су се сточарством и караванским превозом робе. Након пада Ромеје, никада нису успели да створе своју државу, а неформална престоница је била Москопоље (Москополис). Овај велики град за она времена Турци су неколико пута палили, да би га коначно уништили у 18. веку. Након тога се велики број Цинцара селио на север, где су се углавном бавили трговином. Они су важни за историју Србије јер су доста утицали на урбанизацију и стварање грађанства. То је описано у роману "Златно руно". Најпознатији Срби цинцарског порекла су: Јован Стерија Поповић, Михајло Пупин, Бранислав Нушић, Ташко Начић, Никола Пашић, Тома Фила...
Иначе, у центру Земуна постоји кућа трговца Спирте. Требало би да буде нешто попут музеја, али заиста не знам у каквом је стању данас.

[Митић]

Одличан текст Влада Алекша о Цинцарима. Има један добар текст о Цинцарима који је написала историчарка и кустос Историјског музеја Србије

https://www.vreme.com/cms/view.php?id=873566&print=yes

[Бенито]

Е, ово је пример једног рада једног угледног историчара у данашњој Србији.
Узмеш туђи текст, препричаш шта си прочитао, додаш два-три имена са интернета и готово... За два до три сата.
Онда обавезно ово упише сам себи у биографију као историографски рад и тако путује кроз узбудљиву каријеру.
Е, Србијо међ шљивама, и међ' конкубинама.

[Милослав Самарџић]

Београдски универѕитет је, у данашњем новцу, имао око милијарду долара. Док нису дошли црвени.

- Где се чува крст којим је архимандрит Милентије заклео устанике на Цвети 1815. у Такову?

Конак кнеза Милоша?

Не.

[Митић]

Е, ово је пример једног рада једног угледног историчара у данашњој Србији.
Узмеш туђи текст, препричаш шта си прочитао, додаш два-три имена са интернета и готово... За два до три сата.
Онда обавезно ово упише сам себи у биографију као историографски рад и тако путује кроз узбудљиву каријеру.
Е, Србијо међ шљивама, и међ' конкубинама.

А од кога је украла текст ова госпођа? Не ваља много допуштати ни конкубинама без обзира иако су професионалке