[Бенито]

Беше Кесеровић и Пилетићи нешто мењали?
Лупам, вероватно....

[Милослав Самарџић]

Беше Кесеровић и Пилетићи нешто мењали?
Лупам, вероватно....

Нису.

[Бенито]

У малом мозгу ми је да је неко променио презиме, али не могу да се сетим.

[Милослав Самарџић]

Кошаркаш Тодорић у ствари је Тодоровић.
Други случај који знам су потомци капетана Блаже Радовановића из Млавског корпуса.

[Бенито]

Да, сећам се да је Драган Тодорић то једном рекао.
А који Тодоровић му је био отац или стриц? О ком официру се ради?

[Mitic]

Јел Земљорадничка странка Бугарске имала свог представника код Драже на Равној гори?

[Црнотравац]

Када су партизани ослободили Пирот?
(Ослободити у комунистичком смислу - ући у град кад Бугари оду.)

[Mitic]

Када су партизани ослободили Пирот?
(Ослободити у комунистичком смислу - ући у град кад Бугари оду.)

Највероватније 10. септембра 1944. године.

Да цитирам један рад везан за Пирот (стр. 155):

"Иако ће, можда, и код датума преузимања власти у Пироту
задњу реч имати бугарски архиви, изгледа највероватније да су
партизанске јединице ушле у град 10. септембра без борбе, после
договора са представницима бугарске војске. Дан пре тога у
Бугарској је извршен преврат и на власт је дошао Отечествени
фронт предвођен комунистима који одлучује да објави рат
Немачкој, па није ни било разлога да се воде борбе.

О преговорима две стране, а затим и о уласку партизана у град 10. септембра,
са доста детаља пишу пуковници ЈНА Милорад Мадић и Душан
Јончић, аутори монографије о 25. српској бригади (1. пиротска), који
су били и борци те бригаде, формиране управо тих дана од
Пиротског партизанског одреда, па су те две јединице и даље биле у
некој врсти симбиозе. Исти став о датуму има и Никола Антић,
такође непосредни учесник догађаја и касније пуковник ЈНА.


У свом чланку у Слободи бр. 102 из 1946, Милисав Славковић,
пиротски занатлија и одборник пиротске комунистичке општине из
1920. године, врло сликовито пише о уласку партизана у град 10.
септембра и догађајима који су му непосредно претходили. Неки од
ових сведока наглашавају да је била недеља. Увидом у календар за
1944. лако може да се утврди да је та недеља у септембру била 10. а
не 8. или 9. септембар.

Мирослав Зубић наводи да на скоро свим
фотографијама које се односе на дан ослобођења, потписаним од
учесника тог догађаја, а које се чувају у пиротском Музеју, стоји 10.
септембар као датум уласка у град („Како смо ми грађани дочекали
ослобођење“, Слобода, бр. 102, 10. септембар 1946, стр. 2; Антић,
1986, стр. 177; Мадић и Јончић,1989, стр. 75-79, 140; Зубић, 2009,
стр. 27).

Аутор је много раније пре писања овог рада разговарао са
појединим партизанима о тој теми, на пример са Милованом
Минчићем Каламбоћијом из Пољске Ржане и добијао недвосмислен
одговор да су партизани ушли у Пирот 10. септембра.

https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...42115N.pdf

Извор: Горан Николић, "О ДОСАДАШЊИМ ИСТРАЖИВАЊИМА ПОКРЕТА ОТПОРА У ПИРОТСКОМ КРАЈУ ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА", Пиротски зборник, бр. 42, стр. 155

[Црнотравац]

Дан ослобођења Пирота 1945. прослављен је 9. септембра, до 1960. славили су 10. септембар, а од тада 8. септембар. Проблем је у томе да Пирот није ослобођен. Комунисти су ушли у град, а Бугари се из града нису повукли. Догађај је био веома мучан јер су се помешали џелати и жртве. Вајни антифашисти грле џелате антифашисте, који су буквално до јуче били џелати фашисти. Али комунисти ће се бар у нечему ускоро сложити са Бугарима - и сами ће постати џелати националних Срба.

[Mitic]

Дан ослобођења Пирота 1945. прослављен је 9. септембра, до 1960. славили су 10. септембар, а од тада 8. септембар. Проблем је у томе да Пирот није ослобођен. Комунисти су ушли у град, а Бугари се из града нису повукли. Догађај је био веома мучан јер су се помешали џелати и жртве. Вајни антифашисти грле џелате антифашисте, који су буквално до јуче били џелати фашисти. Али комунисти ће се бар у нечему ускоро сложити са Бугарима - и сами ће постати џелати националних Срба.

Тако су партизани ушли у Пирот код својих савезника и узели град без борбе. А у оном раду на стр. 156, можеш да видиш како су се комунисти препуцавали:

"Децембра 2005. аутор је о овоме, поред многих других
тема, разговарао са Десимиром Петровићем, председником пиротске
општине 1974-1982, који се већ педесетих година укључивао у
политички живот Пирота. Десимир је рекао да су их колеге
политичари из других градова задиркивали питањима у стилу: „Па
од кога сте се ви Пироћанци 10. септембра ослободили, када у
Пироту тада није било непријатељских војски?“ Нешто о томе има и
у Десимировим мемоарима у које је аутор тада имао увид, а сада се
налазе код његових синова. Вероватно вођени жељом да не
изазивају пажњу на описани начин, тадашњи пиротски политичари
су прогласили за дан ослобођења 8. септембар 1944, датум који је
симболично, макар један дан, пре преврата у Софији. "

Извор: Исто, стр. 156

[Црнотравац]

Дан ослобођења Пирота 1945. прослављен је 9. септембра, до 1960. славили су 10. септембар, а од тада 8. септембар. Проблем је у томе да Пирот није ослобођен. Комунисти су ушли у град, а Бугари се из града нису повукли. Догађај је био веома мучан јер су се помешали џелати и жртве. Вајни антифашисти грле џелате антифашисте, који су буквално до јуче били џелати фашисти. Али комунисти ће се бар у нечему ускоро сложити са Бугарима - и сами ће постати џелати националних Срба.

Тако су партизани ушли у Пирот код својих савезника и узели град без борбе. А у оном раду на стр. 156, можеш да видиш како су се комунисти препуцавали:

"Децембра 2005. аутор је о овоме, поред многих других
тема, разговарао са Десимиром Петровићем, председником пиротске
општине 1974-1982, који се већ педесетих година укључивао у
политички живот Пирота. Десимир је рекао да су их колеге
политичари из других градова задиркивали питањима у стилу: „Па
од кога сте се ви Пироћанци 10. септембра ослободили, када у
Пироту тада није било непријатељских војски?“ Нешто о томе има и
у Десимировим мемоарима у које је аутор тада имао увид, а сада се
налазе код његових синова. Вероватно вођени жељом да не
изазивају пажњу на описани начин, тадашњи пиротски политичари
су прогласили за дан ослобођења 8. септембар 1944, датум који је
симболично, макар један дан, пре преврата у Софији. "

Извор: Исто, стр. 156

Проблем је у томе да су Бугаре, као пријатељску војску, комунисти дочекали и јануара 1942, па је зато касније смењен штаб Топличког одреда. Али шта ћемо са око 10.000 људи које Бугари побише због чарки са својим пријатељима? Газили су комунисти преко туђих костију до власти. Те кости су и даље неосвећене, а они и даље владају...

[Александар Динчић]

Није штаб одреда смењен због тога већ зато што је људство било неспособно да пресече пругу између Ниша и Прокупља, тако да су из Ниша стигла појачања (четници К.Пећанца, недићевци и Бугари) и опколили одред на Пасјачи. Одред је потпуно настрадао и зато је дошло до те смене.

[Црнотравац]

Није штаб одреда смењен због тога већ зато што је људство било неспособно да пресече пругу између Ниша и Прокупља, тако да су из Ниша стигла појачања (четници К.Пећанца, недићевци и Бугари) и опколили одред на Пасјачи. Одред је потпуно настрадао и зато је дошло до те смене.

Господине Динчићу, молим Вас прокоментаришите однос комуниста према Бугарима током јануара 1942. Офанзива Бугара је почела првих дана фебруара. Штаб је смењен, а многи избачени из КПЈ због "капитуланства" (тако га сами комунисти крштавају), што је, сем кокетирања са Бугарима, обухватало и распуштање чета, повлачење без борбе, неспособност у руковођењу борбом...

[Mitic]

Јел Земљорадничка странка Бугарске имала свог представника код Драже на Равној гори?

"Иначе, Земљорадничка странка Бугарске имала је представника у Штабу на Равној Гори. То је био новинар Србанов, који је имао легитимацију, издату од стране Врховне команде са Равне Горе. Србанов је био емигрант из Бугарске и живео је у Србији око двадесет година. Био је човек Александра Стамболијског."

http://crkvenestudije-churchstudies.com/...ew/456/430

Izvor: Небојша Ранђеловић, Владимир Вучковић, "ДРАГИША ЦВЕТКОВИЋ У ДОКУМЕНТАЦИЈИ ОБАВЕШТАЈНИХ СЛУЖБИ", Црквене студије 15-2018, стр. 602


На истој стр. 602, може се прочитати да је Дража имао план да му се преда Бугарски окупациони корпус у Нишу, после капитулације Бугарске. Или све бугарске трупе да се предају Дражи.

А посредник у преговорима око предаје је требало да буде Драгиша Цветковић који је тражио контакте са бугарским политичарима. Такође се у тексту напомиње да је Цветковић са више угледних грађана Ниша давао високе новчане прилоге за што бољи рад четничке организације.

А и историчар Небојша Озимић је писао о томе како је Цветковић помагао четнике.

Динчић је упућенији и боље ће да нам објасни