Оцена Теме:
  • 12 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

Сада, када сам проверио, тачно се он звао Пиерпаоло Вучетић
Одговори

(14-09-2021, 09:43 PM)ЛукаЛоко Пише:  Сада, када сам проверио, тачно се он звао Пиерпаоло Вучетић


Свака част!

И Вучетићи су били стара тршћанска породица. Јаке су биле српске породице у Трсту.

Сигурно у Војном архиву има података о Пиерпаолу Вучетићу.
Одговори

Како се звао аустроугарски логор у коме је од краја 1915. године до марта 1917. био интерниран митрополит (и каснији патријарх) Српске православне цркве Гаврило Дожић?
Одговори

Колики је био број партизана у Србији током 1943/44?
Одговори

(15-09-2021, 10:38 PM)Mitic Пише:  Како се звао аустроугарски логор у коме је од краја 1915. године до марта 1917. био интерниран митрополит (и каснији патријарх) Српске православне цркве Гаврило Дожић?

Цеглед у Мађарској...
Одговори

(16-09-2021, 12:13 AM)Бpaне Пише:  Колики је био број партизана у Србији током 1943/44?

То је врло широк временски период, с обзиром на интензивна дешавања... У доњој Јабланици и области око Црне Траве их је било константно.
У Шумадији су очишћени активностима више четничких корпуса, а пре свега Горске краљеве гарде.
У сваком случају, не више од неколико хиљада домородаца, не рачунајући неколико упада њихових главних или мањих снага из правца Босне, а од лета 1944. године и преко дела Црне Горе и Космета.
Одговори

(16-09-2021, 01:39 PM)Бенито Пише:  
(15-09-2021, 10:38 PM)Mitic Пише:  Како се звао аустроугарски логор у коме је од краја 1915. године до марта 1917. био интерниран митрополит (и каснији патријарх) Српске православне цркве Гаврило Дожић?

Цеглед у Мађарској...


Тачан одговор, као и увек.
Одговори

Обрадили смо, у више различитих наврата, питања везана за рушење православних храмова српске цркве у време владавине Османлија, као и зидања цркава, најчешће цркви-брвнара које су се дешавале у истом времену.
Али нисмо обрадили једно изузетно занимљиво питање из истог историјског периода:
Да ли су Османлије некад наредиле и финансирале изградњу неког православног храма на подручју на коме су доминантно живели Срби православци?
Одговори

(16-09-2021, 01:44 PM)Бенито Пише:  
(16-09-2021, 12:13 AM)Бpaне Пише:  Колики је био број партизана у Србији током 1943/44?

У доњој Јабланици и области око Црне Траве их је било константно.

Како се десило да их у тој области има толико? Немци су операције против њих планирали тек у лето 1944.
Одговори

Узмеш па прочиташ радове А. Динчића.
Не може то у једном посту да се одговори.
ПС има и у књизи "Сура слобода" доста објашњено у вези тога. 
Али, не може то к'о инстант пире кромпир. Мислим, можда може, али не личи ни на шта.  Ваистину!
Одговори

(16-09-2021, 02:42 PM)Бенито Пише:  Обрадили смо, у више различитих наврата, питања везана за рушење православних храмова српске цркве у време владавине Османлија, као и зидања цркава, најчешће цркви-брвнара које су се дешавале у истом времену.
Али нисмо обрадили једно изузетно занимљиво питање из истог историјског периода:
Да ли су Османлије некад наредиле и финансирале изградњу неког православног храма на подручју на коме су доминантно живели Срби православци?

Осман паша Бошњак или Казанац био је високи османлијски достојанственик. Био је јаничар и његово крштено, српско име било је Јаков Паповић. Рођен је у Казанцима у Херцеговини, тамо где је од 1878. године граница између Херцеговине и Црне Горе (која је била избрисана само у време Краљевине СХС и Југославије), а данас је граница између БиХ и Црне Горе.
Прича о Осман паши Казанцу је класична прича о јаничару, који је "дотакао светла Двора и све црне таме његових ходника". Његова војна и политичка каријера је била персонификација историје Османске Турске у другој половини 17 века.
У Казанце је поново дошао на врхунцу своје славе. Нико га није препознао и сељани су се питали откуд царска свита у њиховом селу. А он је скинуо гусле изнад кућног огњишта и запевао колико га грло носи. Тек тада га препозна мајка, пошто угледа белег испод леве мишице (прича врло слична песми Јањичар или роману Нож).
Тада је решио да остави три задужбине у свом селу Казанцима: урадио је монументалну чесму, на којој се окрепио и сам Свети владика Василије Острошки, када су га Османлије, са све братством, протерале из манастира Тврдош. Тада су отишли у Острошке стране и основали и зидали највећу светињу у Херцеговини.
Та чесма и данас постоји.
Потом је сазидао монументалну џамију у Казанцима са све медресом. Ту џамију је напао и делом срушио Бајо Пивљанин. Од ње је данас остао само минарет, који је карактеристичан по томе што су на њој мајстори са Корчуле оставили знак крста.
И трећа задужбина била је православна црква, која је једном рушена у 18 веку, али је обновљена. Приликом обнове неко је камен на коме је био натпис на арапском окренуо наопако, па ни до данас није тачно утврђено коју је поруку оставио Осман паша Казанац, градитељ православне цркве у Казанцима.
И та његова задужбина и данас постоји и у њој се служи света Литургија.
То је био само један од примера....
Одговори

(17-09-2021, 09:34 PM)Бенито Пише:  
(16-09-2021, 02:42 PM)Бенито Пише:  Обрадили смо, у више различитих наврата, питања везана за рушење православних храмова српске цркве у време владавине Османлија, као и зидања цркава, најчешће цркви-брвнара које су се дешавале у истом времену.
Али нисмо обрадили једно изузетно занимљиво питање из истог историјског периода:
Да ли су Османлије некад наредиле и финансирале изградњу неког православног храма на подручју на коме су доминантно живели Срби православци?

Осман паша Бошњак или Казанац био је високи османлијски достојанственик. Био је јаничар и његово крштено, српско име било је Јаков Паповић. Рођен је у Казанцима у Херцеговини, тамо где је од 1878. године граница између Херцеговине и Црне Горе (која је била избрисана само у време Краљевине СХС и Југославије), а данас је граница између БиХ и Црне Горе.
Прича о Осман паши Казанцу је класична прича о јаничару, који је "дотакао светла Двора и све црне таме његових ходника". Његова војна и политичка каријера је била персонификација историје Османске Турске у другој половини 17 века.
У Казанце је поново дошао на врхунцу своје славе. Нико га није препознао и сељани су се питали откуд царска свита у њиховом селу. А он је скинуо гусле изнад кућног огњишта и запевао колико га грло носи. Тек тада га препозна мајка, пошто угледа белег испод леве мишице (прича врло слична песми Јањичар или роману Нож).
Тада је решио да остави три задужбине у свом селу Казанцима: урадио је монументалну чесму, на којој се окрепио и сам Свети владика Василије Острошки, када су га Османлије, са све братством, протерале из манастира Тврдош. Тада су отишли у Острошке стране и основали и зидали највећу светињу у Херцеговини.
Та чесма и данас постоји.
Потом је сазидао монументалну џамију у Казанцима са све медресом. Ту џамију је напао и делом срушио Бајо Пивљанин. Од ње је данас остао само минарет, који је карактеристичан по томе што су на њој мајстори са Корчуле оставили знак крста.
И трећа задужбина била је православна црква, која је једном рушена у 18 веку, али је обновљена. Приликом обнове неко је камен на коме је био натпис на арапском окренуо наопако, па ни до данас није тачно утврђено коју је поруку оставио Осман паша Казанац, градитељ православне цркве у Казанцима.
И та његова задужбина и данас постоји и у њој се служи света Литургија.
То је био само један од примера....

Браво! Одлично подсјећање. Некад давно сам читао о њему. Прича иде да су га покупили Турци код пваца а да је фамилија мислила да су га појели вукови. Наводно је у некој бици са Монголима спасио живот султану и овај му дао да бира пашалук у царству који хоће. Он изабрао свој родни крај.
Одговори

МитиЋ Пише:...Ивелић...

Припадао је плејади најбољих и најистакнутијих бокељских помораца који су поморску славу свога родног краја пронијели свим свјетским морима и океанима. Педесет година је провео на мору, највећим деловима пловећи на једрењацима, показао завидно стручно знање, вештину, чврстину и неустрашивост поморца. Ивелићи су позната стара племићка породица из Рисне, поријеклом из Херцеговине."
Негде сам о прочитао о неком другом морском капетану из Трста, који се звао Милан Мандић.
Он је био не само капетан него и предузетник, власник бродова.
Романтијски је волео једрењаке и пловидбу на једро, толико да када се појавио пароброд, он то није прихватио.
Порушио је читаво имање уместо да пређе на ту нову технологију!

Нисам сигуран, а претпостављам да су српске трговачке породице из Трста биле најбогатији Срби свог доба.
Одговори

(19-09-2021, 07:07 PM)ЛукаЛоко Пише:  
МитиЋ Пише:...Ивелић...

Припадао је плејади најбољих и најистакнутијих бокељских помораца који су поморску славу свога родног краја пронијели свим свјетским морима и океанима. Педесет година је провео на мору, највећим деловима пловећи на једрењацима, показао завидно стручно знање, вештину, чврстину и неустрашивост поморца. Ивелићи су позната стара племићка породица из Рисне, поријеклом из Херцеговине."
Негде сам о прочитао о неком другом морском капетану из Трста, који се звао Милан Мандић.
Он је био не само капетан него и предузетник, власник бродова.
Романтијски је волео једрењаке и пловидбу на једро, толико да када се појавио пароброд, он то није прихватио.
Порушио је читаво имање уместо да пређе на ту нову технологију!

Нисам сигуран, а претпостављам да су српске трговачке породице из Трста биле најбогатији Срби свог доба.


Да, били су најбогатији Срби свог доба. То је рекао чувени лекар Димитрије Фрушић

Na polju kulture, Dimitrije Frušić bio je sekretar već pomenutog društva „Minerva”, a 1831. predsednik Srpsko-pravoslavne komune, budući da mu je zanimanje za literaturu i politiku bilo jednako važno koliko i za medicinu. Dimitrije Frušić bio je onaj koji je 1833. zapisao kako se „u Trstu nalazi možda najvažnija komuna Srba u svetu, istovremeno najmanja po broju, a najveća po bogatstvu”, rečenicu koja je za sva vremena ostala kao epitaf tršćanske srpske zajednice iz 18. i 19. veka.

http://www.uksrb.rs/uploads/1479227375-1...lekari.pdf


Нисам знао да су тршћански Срби помагали Први српски устанак. Али не треба заборавити те наше сународнике. И били су дика свог рода.

https://p-portal.net/srbi-trsta-dike-roda-svoga/
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: Mitic, 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним