[Авакс]

Све је слабије, неупоредиви су...
Као што се у Дневнику о Чарнојевићу види стегнута рука младог писца, у Роману о Лондону види се да је остарелом писцу свега преко главе, наводно је тада радио и као обућар. Некако је све развучено, нема оне јасне мисли, слике, као у Сеобама.

Бојим се да ја баш не бих на такав начин причао о романима Црњанског.
Иначе, он није радио као обућар, већ је радио као књиговођа код "обућара".
То је као када би рекао да је Тесла радио посао електричара, Миланковић радио као зидар, а Калабић као геометар.
Да поновим због могућих недоумица - устврдити да је врхунски роман слабији од најбољег романа је претенциозно. Наиме, неке ствари се подразумевају, али их џентлмени не спомињу.
Да ми одговориш на још једно питање, па да не замарамо остале форумаше и да наставимо даље са квизом. Да ли имаш примедбе на текстове другог русофила из мог питања, Светог Јустина Ћелијског? Имаш ли неких замерки на његов докторат о Достојевском?

Треба знати да је наш највећи писац и велики Србин Црњански био пројугословенски настројен и уједно велики словенофил. Монархиста и антикомуниста. Оно што је најинтересантније је да је био изразити антидемократа.

Што се тиче великог љубитеља Достојевског Св. Јустина Ћелијског и сјајне књиге коју је двапут штампао, и који наслови, па и садржај нису исти..... често се превиђа да је Јустин олако прескочио тамне ликове Достојевског и да се само усредсредио искључиво на његове позитивне и светле ликове.

Велика ми је част што могу да читам коментаре и коментаришем на форуму на коме постоје овако добри познаваоци лика и дела Црњанског и светитеља Јустина. Овако кратку, а дубинску критику текстова светог Јустина нисам никад и нигде прочитао. Свака част на критичкој објективности и оштроумности.

Уз сво уважавање (како се у оваквим пригодама каже) ипак мислим да није довољно прочитати и запамтити неколико новинских чланака и судити о Црњанском (мислим на ставове Шумадинца).

 

Зато што то доводи у питање јасно српско определење Црњанског (најблаже речено, то његово определење постаје сумњиво, а није тако).

 

Па то доприноси другосрбијанском „мелосу“ који певају своју песму како је Црњански био фашиста (или бар заговорник и поклоник и фашизма и нацизма). И тако се лако човек угура у нацистичку уместо националну одредницу.

 

Не чуди ме да је био антидемократа јер је демократија сама по себи лоше друштвено уређење, али да је био пројугословенски настројен, е таква тврдња ме чуди јер је површна. Па би било занимљиво да Шумадинац објасни ову своју искључиву тврдњу о пројугословенству Црњанског. Разлог југословенства је што су Срби пуно страдали у рату и што је српска династија не челу те Југославије и што су Срби ипак већински народ. Значи, одредница је пре свега српство у Југославији, а не југословенство. То би био разлог југословенства Црњанског са српском основом.

[Шумадинац]

Мале исправке:
1. Андрић се никада није изјаснио као Хрват. (барем по ономе што је пронашао Мило Ломпар)
2. Андрић је писао то непронађено писмо Дражи Михаиловићу, што су неки, попут Самарџића и моје маленкости, тврдили још деведесетих година прошлог века, а тада били исмевани од истих ових који данас то тврде и даље држе конце српске културе. 
"Сваком злу, ја сам наредан.."
3. Андрић је ступио у везу са Михаиловићем преко генерала Мирослава Трифуновића Дроње, у Врњачкој Бањи, још у пролеће 1942. године. Можда и у манастиру Љубостињи, где се Трифуновић лечио од маларије. Све те трагове је Андрић после рата прикривао, али може се реконструисати (Сура слобода). То, наравно, ове из Андрићеве задужбине не интересује.

Чак и наши непријатељи нам то потврђују.....

[Шумадинац]

Кад смо код Црњанског.... Ко је основао "Лист Поморавља" 1944. и ко је био његов уредник?

[Mitic]

Кад смо код Црњанског.... Ко је основао "Лист Поморавља" 1944. и ко је био његов уредник?

"Уредник „Поморавља“ био je проф. Слободан Дамјановић, који
се потписивао псеудонимом „СлоБоДа“. Чланци и написи објављивани у листу углавном нису потписивани, изузев неких који
су потписани иницијалима. Због тога није могуће утврдити ко
су били аутори прилога и сарадници листа. 

Највише прилога,
укупно 9, потписано je иницијалима МН, а серију „портрета“ партизанских новинара и књижевника као што су 
Владислав Рибникар, Владимир Дедијер, др Радоје Вукчевић, Густав Крклец,
браћа Хумо (Ханза и Авдо) и др., потписао je ДЂ. По два прилога
потписана су следећим иницијалима: БВ, ЛМК, ПП, ВПД, Ђ, док
су аутори по једног прилога били: СМ, НБЂ, М. Пољ., МП, ВД,
ПВД, Д, БН, ИМ.

Izvor: Др МИЛАН Б. МАТИЋ, "РАВНОГОРСКА ИДЕЈА У ШТАМПИ И ПРОПАГАНДИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1944", Institut za savremenu istoriju, Beograd, 1995. godine, str. 95

https://www.pisi.co.rs/h-content/uploads...l-pisi.pdf

[Бенито]

Када је то др Радоје Вукчевић постао партизански новинар? 

[Шумадинац]

Равногорски лист "Глас Поморавља" је у Јухору основао Чеда Петровић у склопу Млавског Корпуса ЈВуО. Уредник је био највећи пријатељ Милоша Црњанског - песник, новинар, теоретичар, публициста и филмски критичар Драгољуб Аћимовић. У издању његове издавачке куће у Паризу 1954. издата је књига поезије Милоша Црњанског „Одабрани стихови“. Неколико година касније се сели у Јоханесбург, где је такође основао издавачку кућу, у којој ће објавити (уз договор са Црњанским) "Ламент над Београдом" 1962. После смрти Црњанског Аћимовић је објавио чувену књигу "Са Црњанским у Лондону" у којој је детаљно описао свој сусрет и тајни живот нашег највећег писца.

[Бенито]

Који је то "Моравски" корпус ЈВуО?

[Шумадинац]

Који је то "Моравски" корпус ЈВуО?

"Млавски", исправих. Иначе, Драгољуб Аћимовић и Чеда Петровић су често заједно у Лондону посећивали Коџа Милоша Црњанског. Црњански их је стално опомињао у свом стану да тихо разговарају, јер изнад њега је становао један удбаш а испод агент енглеске тајне полиције. Адмирал би требао знати подробније податке о равногорском листу "Глас Поморавља", као и о његовом горепоменутом оснивачу и уреднику.

[пек.]

Какве везе је имао Млавски Корпус са Јухором?

[Милослав Самарџић]

Какве везе је имао Млавски Корпус са Јухором?

Термин Моравски корпус коришћен је очигледно ради заваравања трага, а у питању је или Иванковачки илои Великоморваска група корпуса.

[Mitic]

У оној књизи о четничкој штампи која је горе окачена, пише да су Штаб Великоморавске групе корпуса и његово пропагандно одељење издавали лист "Поморавље". То је на стр. 94.

А за Радоја Вукчевића, не знам како је постао партизански новинар, како је то добро уочио Бенито.

Можда су помешани неки новинари.

[Милослав Самарџић]

Раковић је писао Дражи да може да смакне Вукчевића... Није добио одобрење. Образложење је било, колико се сећам, сарадња са Немцима, са Нијхаузеном, а третиран је као комуниста.

[Бенито]

Питање је било: откуд он комунистички новинар?
Једина његова веза са новинарством пре рата, била је што је био уредник часописа "Бранич", листа Адвокатске коморе Београда. 
Иначе, као адвокат је пре рата бранио, између осталих, и комунисте. Али, то је радио и Драгиша Васић, Живко Топаловић и многи други који су били уз Дражу Михаиловића за време рата и нико их због тога није сумњичио. Ни Вукчевића није Чича сумњичио да је комуниста, него зато што се глатко извукао са испитивања Гестапоа, на којем је био у два наврата 1942. године. Такве је информације добио од обавештајаца из Београда, али није било сигурно и зато га је "држао на леду". Иначе, да је био сигуран, завршио би попут Дршке.
Искрено, мислим да је био изузетно образован човек, поготово за адвоката, и да је био велики материјалиста. Комуниста није био сигурно, јер остатак живота не би провео "што даље од Тита".

[Vlad Alekš]

Питање је било: откуд он комунистички новинар?
Једина његова веза са новинарством пре рата, била је што је био уредник часописа "Бранич", листа Адвокатске коморе Београда. 
Иначе, као адвокат је пре рата бранио, између осталих, и комунисте. Али, то је радио и Драгиша Васић, Живко Топаловић и многи други који су били уз Дражу Михаиловића за време рата и нико их због тога није сумњичио. Ни Вукчевића није Чича сумњичио да је комуниста, него зато што се глатко извукао са испитивања Гестапоа, на којем је био у два наврата 1942. године. Такве је информације добио од обавештајаца из Београда, али није било сигурно и зато га је "држао на леду". Иначе, да је био сигуран, завршио би попут Дршке.
Искрено, мислим да је био изузетно образован човек, поготово за адвоката, и да је био велики материјалиста. Комуниста није био сигурно, јер остатак живота не би провео "што даље од Тита".

Претпостављам да је у питању Радоје Вукчевић, члан главног одбора Демократске странке из 1938?
Ако јесте, имам ли дозволу аутора овог цитираног текста да га поставим у тему "Историја Демократске странке"? Хвала унапред...