[Шумадинац]

Све је слабије, неупоредиви су...
Као што се у Дневнику о Чарнојевићу види стегнута рука младог писца, у Роману о Лондону види се да је остарелом писцу свега преко главе, наводно је тада радио и као обућар. Некако је све развучено, нема оне јасне мисли, слике, као у Сеобама.

Бојим се да ја баш не бих на такав начин причао о романима Црњанског.
Иначе, он није радио као обућар, већ је радио као књиговођа код "обућара".
То је као када би рекао да је Тесла радио посао електричара, Миланковић радио као зидар, а Калабић као геометар.
Да поновим због могућих недоумица - устврдити да је врхунски роман слабији од најбољег романа је претенциозно. Наиме, неке ствари се подразумевају, али их џентлмени не спомињу.
Да ми одговориш на још једно питање, па да не замарамо остале форумаше и да наставимо даље са квизом. Да ли имаш примедбе на текстове другог русофила из мог питања, Светог Јустина Ћелијског? Имаш ли неких замерки на његов докторат о Достојевском?

Треба знати да је наш највећи писац и велики Србин Црњански био пројугословенски настројен и уједно велики словенофил. Монархиста и антикомуниста. Оно што је најинтересантније је да је био изразити антидемократа.

Што се тиче великог љубитеља Достојевског Св. Јустина Ћелијског и сјајне књиге коју је двапут штампао, и који наслови, па и садржај нису исти..... често се превиђа да је Јустин олако прескочио тамне ликове Достојевског и да се само усредсредио искључиво на његове позитивне и светле ликове.

[Милослав Самарџић]

Онда Јустинова књига није обимна...

[Митић]

Блиска историја: Један наш научник је пре свега месец дана потпуно промашио шта ће се десити у Украјини. Ко је он и шта је предвидео?

Драган Петровић?

А нешто сам видео на нету да је Алекс Џонс дао процену у октобру прошле године да ће избити рат фебруара.

[Шумадинац]

Кад смо код Црњанског.... Ко је основао "Лист Поморавља" 1944. и ко је био његов уредник?

[Шумадинац]

Током 2. св. рата постоји једна веома интересантна преписка. Наиме, један наш писац писао је свом пријатељу, између осталог и то да је атеиста. Пријатељ му пише 1943. године: "Па никад ниси био атеиста, ти си католик." Међутим, он му одговара писмено: "Ја нећу припадати цркви којој припада и Степинац. Никада нећу припадати тој цркви."

О ком је писцу реч?

Остало је и ово занимљиво питање.

[Бенито]

Блиска историја: Један наш научник је пре свега месец дана потпуно промашио шта ће се десити у Украјини. Ко је он и шта је предвидео?

Драган Петровић?

А нешто сам видео на нету да је Алекс Џонс дао процену у октобру прошле године да ће избити рат фебруара.

Не, Драган Петровић је у тексту у "Бањалучким новинама" тачно проценио да ће Руси војно ући у Украјину и чак добро проценио из којих ће праваца кренути руска војска.
Промашио је проф. др Александар Животић, који је чак био у Русији, средином фебруара ове године, а по повратку је написао и објавио подужи текст "Зашто неће бити рата у Украјини". У том тексту промашио је све под милим Богом. 
То га је, вероватно, квалификовало да уредници Информативне и Спољно- политичке редакције РТС-А управо њега ангажују као главног експерта за украјинско питање у обе своје специјализоване емисије посвећене рату у Украјини. 
Иначе, ко не зна, Животић је ванредни професор на предмету Историја Југославије на Филозофском факултету Универзитета у БЕОГРАДУ. И исто је тако експерт као по питању рата у Украјини.
(сећам се када ме једном питао на ходнику "Како то Ти мислиш да нису постојали антифашистички покрети у Другом светском рату...   Рек'о:" Ма, пусти то. Ево Ти га Димић, па нека Ти он то објасни." Од тада није избијао из његовог кабинета. Изгледа да се још расправљају, па им је промакло да ће избити рат у Украјини. 

[Авакс]

Током 2. св. рата постоји једна веома интересантна преписка. Наиме, један наш писац писао је свом пријатељу, између осталог и то да је атеиста. Пријатељ му пише 1943. године: "Па никад ниси био атеиста, ти си католик." Међутим, он му одговара писмено: "Ја нећу припадати цркви којој припада и Степинац. Никада нећу припадати тој цркви."

О ком је писцу реч?

Остало је и ово занимљиво питање.

То би могао да буде Иво Андрић.

 

Колико је мени познато, њему је нуђено држављанство НДХ и да живи у Загребу, током другог светског рата. Андрић је, као предратни дипломата, добро знао ко је Недић, ко је Павелић и на крају ко је Броз.

 

ПС

 

Иначе, Андрић је 1943 из окупираног Београда послао писмо подршке ђенералу Михаиловићу, са надом да ће се срести у ослобођеном Београду (подржавао је генерала Михаиловића „како не би црвена куга завладала Србијом“ – Андрићева забелешка из његове заоставштине, обелодањена тек 2004-те године). Ово наводим као једну занимљивост а не као део преписке у питања квиза (не мислим да је то садржано у тој преписци са пријатељем, односно, није ми познато).

 

Иначе, Андрић јесте крштен као католик 9. октобра 1982. у католичкој Цркви Светог Ивана Крститеља у Травнику и заведен у књизи крштених под редним бројем 70.

 

Међутим,  ако су Андрића многи сматрали Хрватом он се после 1945. потрудио да то промени. У формулару за личну карту која му је издата 15.јуна 1951. године у Београду у рубрику народност Андрић је својеручно уписао - српска.

[Шумадинац]

Тако је! Јесте Андрић. Одличан осврт уз одговор. Мада, Андрић се увек изјашњавао као Србин, и између два Светска рата. Требало би ту забелешку из његове заоставштине, тј. писмо генералу Михаиловићу поставити на теми "Иво Андрић и четници".

[Бенито]

Мале исправке:
1. Андрић се никада није изјаснио као Хрват. (барем по ономе што је пронашао Мило Ломпар)
2. Андрић је писао то непронађено писмо Дражи Михаиловићу, што су неки, попут Самарџића и моје маленкости, тврдили још деведесетих година прошлог века, а тада били исмевани од истих ових који данас то тврде и даље држе конце српске културе. 
"Сваком злу, ја сам наредан.."
3. Андрић је ступио у везу са Михаиловићем преко генерала Мирослава Трифуновића Дроње, у Врњачкој Бањи, још у пролеће 1942. године. Можда и у манастиру Љубостињи, где се Трифуновић лечио од маларије. Све те трагове је Андрић после рата прикривао, али може се реконструисати (Сура слобода). То, наравно, ове из Андрићеве задужбине не интересује.

[Авакс]

Мале исправке:
1. Андрић се никада није изјаснио као Хрват. (барем по ономе што је пронашао Мило Ломпар)
2. Андрић је писао то непронађено писмо Дражи Михаиловићу, што су неки, попут Самарџића и моје маленкости, тврдили још деведесетих година прошлог века, а тада били исмевани од истих ових који данас то тврде и даље држе конце српске културе. 
"Сваком злу, ја сам наредан.."
3. Андрић је ступио у везу са Михаиловићем преко генерала Мирослава Трифуновића Дроње, у Врњачкој Бањи, још у пролеће 1942. године. Можда и у манастиру Љубостињи, где се Трифуновић лечио од маларије. Све те трагове је Андрић после рата прикривао, али може се реконструисати (Сура слобода). То, наравно, ове из Андрићеве задужбине не интересује.

 Ако је исправка мени упућена, ја и не кажем да се Андрић изјашњавао као Хрват. Пишем по мом сазнању где је крштен и уписан у књиге рођених.

У том смислу може бити допуна навода, а не исправка.

[Бенито]

Уопште није битно коме је упућено, важно је да прецизирамо неке историјске податке.
Идемо даље...

[ХраброСрце]

Током 2. св. рата постоји једна веома интересантна преписка. Наиме, један наш писац писао је свом пријатељу, између осталог и то да је атеиста. Пријатељ му пише 1943. године: "Па никад ниси био атеиста, ти си католик." Међутим, он му одговара писмено: "Ја нећу припадати цркви којој припада и Степинац. Никада нећу припадати тој цркви."

О ком је писцу реч?

Андрић?

[ХраброСрце]

Тако је! Јесте Андрић. Одличан осврт уз одговор. Мада, Андрић се увек изјашњавао као Србин, и између два Светска рата. Требало би ту забелешку из његове заоставштине, тј. писмо генералу Михаиловићу поставити на теми "Иво Андрић и четници".

Закасних са одговором,написао сам а нисам видио да је одговорено. Свака част.

[Vlad Alekš]

Све је слабије, неупоредиви су...
Као што се у Дневнику о Чарнојевићу види стегнута рука младог писца, у Роману о Лондону види се да је остарелом писцу свега преко главе, наводно је тада радио и као обућар. Некако је све развучено, нема оне јасне мисли, слике, као у Сеобама.

Бојим се да ја баш не бих на такав начин причао о романима Црњанског.
Иначе, он није радио као обућар, већ је радио као књиговођа код "обућара".
То је као када би рекао да је Тесла радио посао електричара, Миланковић радио као зидар, а Калабић као геометар.
Да поновим због могућих недоумица - устврдити да је врхунски роман слабији од најбољег романа је претенциозно. Наиме, неке ствари се подразумевају, али их џентлмени не спомињу.
Да ми одговориш на још једно питање, па да не замарамо остале форумаше и да наставимо даље са квизом. Да ли имаш примедбе на текстове другог русофила из мог питања, Светог Јустина Ћелијског? Имаш ли неких замерки на његов докторат о Достојевском?

Треба знати да је наш највећи писац и велики Србин Црњански био пројугословенски настројен и уједно велики словенофил. Монархиста и антикомуниста. Оно што је најинтересантније је да је био изразити антидемократа.

Што се тиче великог љубитеља Достојевског Св. Јустина Ћелијског и сјајне књиге коју је двапут штампао, и који наслови, па и садржај нису исти..... често се превиђа да је Јустин олако прескочио тамне ликове Достојевског и да се само усредсредио искључиво на његове позитивне и светле ликове.

Велика ми је част што могу да читам коментаре и коментаришем на форуму на коме постоје овако добри познаваоци лика и дела Црњанског и светитеља Јустина. Овако кратку, а дубинску критику текстова светог Јустина нисам никад и нигде прочитао. Свака част на критичкој објективности и оштроумности.