[Милослав Самарџић]

Милославе, нисам те разумео - 50 или 350?
Имаш два различита одговора.

50 погинуло ван земље, а 350 било у четницима.

[Митић]

Милославе, нисам те разумео - 50 или 350?
Имаш два различита одговора.

50 погинуло ван земље, а 350 било у четницима.

50 погинулих ван земље + 87 погинулих пилота у Априлском рату (са оног линка)

То је 137 укупно.

[Бенито]

Познато је да су официри ЈВ имали кодна имена која су се користила најчешће у радио комуникацији. Неки од њих и више таквих надимака.
Ко је имао најопаснији, а ко најхвалисавији (најпримамљивији) ник?
ПС размислите добро

[Ђорђе]

Најхвалисавији мора бити Предраг Раковић. Марс, ако се не варам. 

[Бенито]

Не заборави да нису они сами себи давали та имена него је то чинила ВК, често и сам Дража. За Раковића су најчешћи надимци у депешама били: Фрике и Пре-Пре. Није он у питању.

[Горски штаб 52]

Бенито. 

[Бенито]

Ма јок... Кажем Вам да мало мућнете, није тешко.

[Бенито]

Давид Симовић, командант Драгачевске бригаде, добио је шифру Љутица. Љутица је отровна змија, припадају јој и шарка и поскок, а и јунак Љутица Богдан, по епској песми, добио је име у дослуху са змијом која се крила у зиду његових двора.
Најхвалисавији надимак имао је, наравно, најелитнији официр - потпуковник Драгослав Павловић, до Априлског рата заменик команданта пешадијског пука Краљеве Гарде. Његов ник био је Родриго. Родриго Гонзалес био је кубански пијаниста, који је живео у Паризу, и велика љубав Милене Павловић Барили, наше чувене сликарке, и најпознатије жене у Краљевини Југославији, уз краљицу Марију.
Наиме, још од Равне Горе, лета 1941. године, Павловић је био у љубавној вези са Станиславом, курирком ВК, која је била родом из Прилика код Ивањице (нестала у Босанској Голготи). Дража је знао за ово и, наравно, није одобравао, али се није мешао. Врло су ретки извори о овој љубавној вези, осим књиге Манојла Кораћа, коју је приредио Милослав Самарџић, где Кораћ то више пута наглашава, јер се негативно односи према Павловићу. Има још једна депеша, из 1942. године, где управо Дача Симовић јавља депешом Дражи да је потпуковник Драгослав Павловић код њега и да је "дошао са Станиславом".
Љутица је најопаснији, а Родриго најхвалисавији ник код Дражиних команданата. И оба су тачно изабрана.

[ватхра]

Ради се о тешкој хаубици од 305 мм.
То оружје произвела је Руска Императорска Армија, 1915. године. За четврт века владавине, Црвена армија није успела да направи нову хаубицу тог калибра и тог квалитета. Тек по опсади Москве, батерија ових тешких хаубица су извучене из позадине, и коришћене су у одбрани Москве, као и доцније у нападима на најјача утврђења немачке војске у Пруској, у априлу 1945. године.

Тешке хаубице су биле застареле пред Други светски рат.
Има више разлога. Један је што више није било утврђења која су требала да руше.
А други и битнији што је авијација преузела њихову улогу.

Американци су направили мерзер од 36 инча "Мали Давид", нису га ни користили.
Немци су направили супертоп Дора, као и мерзере Карл. Користили су их само око Севастопоља, дискутабилно са колико успеха.

Совјети су користили у већем броју хаубице 203мм, ретко су имали потребе за већим оруђем.

[Милослав Самарџић]

По ком принципу си бирани псеудоними?

[Милослав Самарџић]

Ради се о тешкој хаубици од 305 мм.
То оружје произвела је Руска Императорска Армија, 1915. године. За четврт века владавине, Црвена армија није успела да направи нову хаубицу тог калибра и тог квалитета. Тек по опсади Москве, батерија ових тешких хаубица су извучене из позадине, и коришћене су у одбрани Москве, као и доцније у нападима на најјача утврђења немачке војске у Пруској, у априлу 1945. године.

Тешке хаубице су биле застареле пред Други светски рат.
Има више разлога. Један је што више није било утврђења која су требала да руше.
А други и битнији што је авијација преузела њихову улогу.

Американци су направили мерзер од 36 инча "Мали Давид", нису га ни користили.
Немци су направили супертоп Дора, као и мерзере Карл. Користили су их само око Севастопоља, дискутабилно са колико успеха.

Совјети су користили у већем броју хаубице 203мм, ретко су имали потребе за већим оруђем.

А ми помислили да су бољшевици уништили руску привреду.

[ватхра]

Има књига Александра Кола о нашим посадама либератора, које је требало да стану под Дражину команду, па су их прекомандовали...
Они су већином изгинули, близу 40 дакле.
Имам још једну књигу о томе, писали потомци мајора Мишковића.
Један наш је погинуо у Енглеској, подигли су му Енглези споменик тамо и одржавају га. Славе га као јунака.
Вероватно је још неколико погинуо у РАФ-у.

Александар Коло је нажалост скоро преминуо.

Југословенски деташман:
имали су око 40 авијатичара. Једна посада је цела заробљена од Бугара, сви су преживели (али су неки закачили туберколозу у заробљеништву и после рата преминули).
Једна посада код Книна је, осим једног члана, цела погинула.
И још једна је нестала. Тако да је мислим укупно око 20 њих погинуло.

И јесте неколико погинуло у РАФ-у. И то баш у РАФовим јединицама.
Не знам да ли је неко погинуо у ваздухопловству у Египту.

Плус, партизански пилоти који су били у 1. и 2. југословенској ескадрили (351. и 352. сквадрон) су се такође водили као припадници РАФ. Њих је погинуло десетак.

[ватхра]

А ми помислили да су бољшевици уништили руску привреду.

Привреда СССР је доживела огроман развој 30-их.
Питање: ко је доста помогао СССР-у да развије индустрију?

[Бенито]

Ради се о тешкој хаубици од 305 мм.
То оружје произвела је Руска Императорска Армија, 1915. године. За четврт века владавине, Црвена армија није успела да направи нову хаубицу тог калибра и тог квалитета. Тек по опсади Москве, батерија ових тешких хаубица су извучене из позадине, и коришћене су у одбрани Москве, као и доцније у нападима на најјача утврђења немачке војске у Пруској, у априлу 1945. године.

Тешке хаубице су биле застареле пред Други светски рат.
Има више разлога. Један је што више није било утврђења која су требала да руше.
А други и битнији што је авијација преузела њихову улогу.

Американци су направили мерзер од 36 инча "Мали Давид", нису га ни користили.
Немци су направили супертоп Дора, као и мерзере Карл. Користили су их само око Севастопоља, дискутабилно са колико успеха.

Совјети су користили у већем броју хаубице 203мм, ретко су имали потребе за већим оруђем.

Како није било утврђења?
Још је Пруска правила утврђења према Императорској Русији, односно данашњој Пољској. Једно време је то било напуштено, па је Хитлер обновљао та утврђења.
А посебно када је у питању Кенинсберг, где су совјетски генерали потпуно промашили јачину снага браниоца (процењивали на 60 хиљада, а када су их бројали после предаје, било их је са погинулима око 160 хиљада). Због грешака совјетских генерала у проценама, укључујући и Жукова, рат у североисточној Пруској, од фебруара до априла 1945. године, испао је најскупљи подухват совјетске војске. Погинуло је у том операцијама чак 550000 совјетских војника.
Управо у Кенинсбергу, старој и више деценија зиданој тврђави, Црвена армија је налетела на проблем да не може да пробије бедеме. Зато су довукли хаубице од 305 милиметара, који су произведени још 1915. године, који су искоришћени за рушење тврђаве.
Управо силна погибија совјетских војника у освајању Кенинсберга, довео је до тога да Совјетски савез ни случајно није хтео да дозволи да овај град припадне Пољској, нити доцније то није дозволила Русија. Тако је то и данас део Русије и зове се Калињинград.