[Бенито]

Шта повезује Николу Јокића и краља Југославије Петра Другог Карађорђевића?

Били су, ваљда, личност године у САД.

[Vlad Alekš]

Шта повезује Николу Јокића и краља Југославије Петра Другог Карађорђевића?

Били су, ваљда, личност године у САД.

Не знам да ли су били те личности године, али нисам ни мислио на то. Ево мале помоћи - у питању је један град.

[Monarhist]

Шта повезује Николу Јокића и краља Југославије Петра Другог Карађорђевића?

Били су, ваљда, личност године у САД.

Не знам да ли су били те личности године, али нисам ни мислио на то. Ево мале помоћи - у питању је један град.

Можда Денвер. У Денверу је умро наш Краљ, а за Денвер игра Јокић.

[Vlad Alekš]

Шта повезује Николу Јокића и краља Југославије Петра Другог Карађорђевића?

Били су, ваљда, личност године у САД.

Не знам да ли су били те личности године, али нисам ни мислио на то. Ево мале помоћи - у питању је један град.

Можда Денвер. У Денверу је умро наш Краљ, а за Денвер игра Јокић.

Тако је.
Из неког мени непознатог разлога, краљ Петар је преминуо баш у денверској болници. Неки извори на интернету тврде да је у ту болницу примљен под псеудонимом Петар Петровић. Дакле, можемо наслутити да је и у последњем чину његовог живота постојала конспирација.
Да скратим - у Денверу је Петар престао да буде краљ, а Јокић је постао краљ кошарке.

[Бенито]

Михајло Пупин био је пријатељ са четворицом српских великана. Са њима се и дружио, приликом свог боравка у Краљевини СХС, 1920. године.
Ко су била та четворица чувених Срба?

[sagus]

Знам да је био велики пријатељ са владиком Николајем Велимировићем. Предпоставка за осталу тројицу Јован Цвијић, Војислав Илић млађи и Урош Предић

[Митић]

Можда и Мика Алас. Вероватно и краљ Александар.

А са Урошем Предићем су били дугогодишњи пријатељи.

[Бенито]

Знам да је био велики пријатељ са владиком Николајем Велимировићем. Предпоставка за осталу тројицу Јован Цвијић, Војислав Илић млађи и Урош Предић

Само једна грешка. Дакле: Јован Цвијић, Урош Предић, Никола Пашић и владика Николај Велимировић, епископ Жички на чијем устоличењу је био Михајло Пупин, 1920. године,, у Жичи, а потом и у Чачку.

[Митић]

Сад ме Бенито подстакао око Михајла Пупина и да поставимо још једно питање.

Које музичке инструменте је свирао Михајло Пупин? Одговор сам покупио од Александре Нинковић Ташић.

[Митић]

Ево, да поставим још једно питање, пошто сам још раније хтео да га поставим.

Колико борбених летова је извела савезничка авијација од 25. маја 1944. до 2. јуна 1944. током немачке операције "Коњићев скок" или десант на Дрвар? Наравно, тада је савезничка авијација помагала Брозу да се извуче.

[Милослав Самарџић]

Ево, да поставим још једно питање, пошто сам још раније хтео да га поставим.

Колико борбених летова је извела савезничка авијација од 25. маја 1944. до 2. јуна 1944. током немачке операције "Коњићев скок" или десант на Дрвар? Наравно, тада је савезничка авијација помагала Брозу да се извуче.

Добро питање. Нека огромна цифра, пошто су данима слали све што су могли. Свакако преко 1.000 летова. Знам да су Немцима уништили преко 100 возила и да су због те авијације каснили немачки пешадинци.
Немци су им оборили десетак авиона, али нисам нигде наишао да ли су сви оборени са копна, или и из ваздуха. Изгледа да је то била највећа ваздушна битка код нас после Априлског рата. Занимљиво да је ни данас нема у званичној историографији, или макар ја нисам наишао на то

[Митић]

Ево, да поставим још једно питање, пошто сам још раније хтео да га поставим.

Колико борбених летова је извела савезничка авијација од 25. маја 1944. до 2. јуна 1944. током немачке операције "Коњићев скок" или десант на Дрвар? Наравно, тада је савезничка авијација помагала Брозу да се извуче.

Добро питање. Нека огромна цифра, пошто су данима слали све што су могли. Свакако преко 1.000 летова. Знам да су Немцима уништили преко 100 возила и да су због те авијације каснили немачки пешадинци.
Немци су им оборили десетак авиона, али нисам нигде наишао да ли су сви оборени са копна, или и из ваздуха. Изгледа да је то била највећа ваздушна битка код нас после Априлског рата. Занимљиво да је ни данас нема у званичној историографији, или макар ја нисам наишао на то

Да, одговор би био тачан.

Око 1000 летова је извела савезничка авијација. Барем се тако наводи у овом раду:

".... релативно мало су у овим радовима спомињана остала савезничка, америчка и британска, ваздухопловна дејства током којих је од 25. маја до 2. јуна 1944. године извршено око 1000 борбених летова, укључујући мисије стратегијских бомбардера. Број оперативних летова, уложени ратни напор, концентрација и координација дејстава противокупаторских оружаних снага дају овим дејствима обиљежје здружене англо-америчке ваздухопловне контраофанзиве која је пружила огромну подршку снагама НОВЈ које су се бориле на земљи, чак значајно утицала на неуспјех њемачког плана"

https://www.academia.edu/49042038/Zauzda..._maju_1944

Извор: Сеад Врана, Zauzdavanje Konjićevog skoka,anglo-američka vazduhoplovna kontraofanziva iznad Drvara u maju 1944. godine, academia.edu

Мала напомена: Ово је само нацрт чланка и има пет страница, можда ће бити прихваћен у неком часопису. Видим да већ Сеад Врана (Федерална управа цивилне заштите) има један чланак објављен у историјском часопису.

[Бенито]

Сад ме Бенито подстакао око Михајла Пупина и да поставимо још једно питање.

Које музичке инструменте је свирао Михајло Пупин? Одговор сам покупио од Александре Нинковић Ташић.

Фрулу је сигурно свирао, али нисам сигуран за гусле.
У Америци је научио да свира један од најпопуларнијих инструмената, да ли клавир или виолину.
Мислим да је његова пасторка, ако се добро сећам, свирала харфу.

[Митић]

Сад ме Бенито подстакао око Михајла Пупина и да поставимо још једно питање.

Које музичке инструменте је свирао Михајло Пупин? Одговор сам покупио од Александре Нинковић Ташић.

Фрулу је сигурно свирао, али нисам сигуран за гусле.
У Америци је научио да свира један од најпопуларнијих инструмената, да ли клавир или виолину.
Мислим да је његова пасторка, ако се добро сећам, свирала харфу.

Да, свирао је фрулу и гусле.

Још је свирао гајде и оргуље. Тако каже Александра Нинковић Ташић. Погледати од 05:00

https://www.youtube.com/watch?v=r7VoVCYLuvw