[Ђорђе]

Немци запленили по наступању окупације?

[Бенито]

Немци запленили по наступању окупације?

Тако је, Ђорђе. (На млађима свет остаје)
Ево о чему се ради, у грубим цртама, пошто би заиста књига о овом случају могла бити написана.
Краљевина Југославија је прва од европских земаља, у највећој могућој тајности, пребацила своје златне резерве из Народне банке у Енглеску банку у Лондону.
То је било у пролеће 1939. године. Практично, од тог момента, Краљевина Југославија је почела спровођење своје одбрамбене доктрине у случају напада на земљу. По тој доктрини, извршено је још низ потеза у банкарској и монетарној политици, у истом смислу. 
Један од тих потеза је било штампање "резервног новца", који је требало пустити у промет у случају окупације дела територије, када би, логично, део банкнота остао заробљен на окупираном тлу. Тачно је израчунато, а према "златној подлози" која је сада била на сигурном, колико "резервног новца" може да се штампа. Тај новац је отштампан већ до пролећа 1940. године, и депонован у Главни трезор Народне банке у Београду, а један део, око 25-30% у резервни трезор Народне банке у Ужицу, који је и изграђен те 1940. године. Тај новац нису дирали краљ и Влада у Априлском рату, а трошили су га комунисти за време Совјетске Ужичке републике, у јесен 1941, и део су и однели према Црној Гори.
Врло је важан елемент знати да је неколико месеци пред сам рат избила једна афера у Народној банци. О томе би морало мало више да се пише, па ћемо то овог пута прескочити. Углавном, дошло је до смене руководства НБ. Ново руководство није пустило "резервни новац" у оптицај, него су све предали окупаторима. Немци су проценили да је најбоље да се тај новац закључа.
Наравно, за овај новац су знали највиши банчини чиновници од пре смене у НБ, који су и радили на том послу. Чим је Дража оформио ЦНК и сарадња са интелигенцијом постала интензивна, они су самог Михаиловића обавестили о овоме и да новац уопште није употребљаван. Наравно да их је питао да ли тај новац може довести до неке инфлације и нестабилности на тржишту, које и онако ратно, али су они то негирали. 
Тако је и било после акције београдских четника и отимања готово целе количине тог новца из НБ. Новац је трошен, купована је храна током јесени и зиме, иако је војска под командом Михаиловића била у покрету, и никакве инфлације није било, јер је тај новац био недовољан да покрије тржиште новца, а имао је и даље златну подлогу.
Дакле, Краљевина Југославија никада није капитулирала. Њена територија је тренутно била окупирана и њени државни органи били су блокирани да обављају своје редовне дужности и активности. Чим је окупатор отеран, државни органи наставили су да раде.
Оно што буни људе је што је дошло до револуционарне промене на власти и друштвеном уређењу. Парадоксалан је закључак да комунистичка револуција у Југославији је успела, између осталог и због тога, што Краљевина Југославија није капитулирала, а управо они и данас тврде да је капитулирала како би одржали легитимност и легалитет своје владавине. 
Морам да констатујем да сам знао за четничку акцију у НБ и крађу новца, али заиста нисам знао за дубину ових односа и да сам шокиран био када сам ово схватио.

[Милослав Самарџић]

Браво!

[Митић]

Супер, нема шта! Нешто ново се научи.

[Бенито]

Хајмо онда један трилинг о Чичи, да обновимо знање.
Прво питање:
Ко су била двојица најбољих Дражиних пријатеља у међуратном Београду?

[Милослав Самарџић]

Хајмо онда један трилинг о Чичи, да обновимо знање.
Прво питање:
Ко су била двојица најбољих Дражиних пријатеља у међуратном Београду?

Пуковник Жарко Поповић је један.

[Бенито]

Е, па није... ! 

[Милослав Самарџић]

Е, па није... ! 

Онда онај новинар ''Политике'' . стрељан 1944, пошто су га оцинкарили љотићевци - и мајор Илија Орељ.
Орељ им је био најчешћи гост у кући, барем од официра, причала ми је Гордана.

[Бенито]

Е, видиш..  Није ни то. 
Најбољи пријатељи били су му, између 1929 и 1931. године, Александар - Аца Мишић и Јован Ненадовић, индустријалац. То је отац оног глумца Ненадовића, не могу сад имена да се сетим, који је играо у Народном позоришту. Мислим да је умро. Био је око 1935. годишта.
Свако вече би се Дража, Аца и Јован нашли, испред споменика кнеза Михаила, и потом прошетали и поразговарали, а затим попили пиће у Коларцу. Наравно, доцније је Дража Михаиловић добијао силне прекоманде, али пријатељство са двојицом Ваљеваца остало је непомућено.

[Митић]

Е, видиш..  Није ни то. 
Најбољи пријатељи били су му, између 1929 и 1931. године, Александар - Аца Мишић и Јован Ненадовић, индустријалац. То је отац оног глумца Ненадовића, не могу сад имена да се сетим, који је играо у Народном позоришту. Мислим да је умро. Био је око 1935. годишта.
Свако вече би се Дража, Аца и Јован нашли, испред споменика кнеза Михаила, и потом прошетали и поразговарали, а затим попили пиће у Коларцу. Наравно, доцније је Дража Михаиловић добијао силне прекоманде, али пријатељство са двојицом Ваљеваца остало је непомућено.

Ђорђе Ненадовић

https://www.rts.rs/vesti/drustvo/3788994...dovic.html

У вези са претходним трилингом, и Панта Драшкић је био само два месеца на дужности министра рада 1941. године. После та два месеца, повукао се. И од краја 1943. године постаје Дражин. Видео сам код Дејана.

Цитирано према: Дејан Ђерић, "Тежина заклетве", Историјски архив Ужице, Ужице 2022, стр. 479

[Бенито]

Тако је, Митке, мислио сам на Ђорђа Ненадовића. Сјајан глумац је био, префињене дикције.... Била је једна емисија о њима на РТС, и свашта су из историје Ненадовића поменули, али овај детаљ да је Јован био најбољи Дражин пријатељ, ето нису.

[Бенито]

Ајде, да се не љути Милослав, друго питање из овог трилинга нека буде њему на волеј:
Ко је најпознатија историјска личност која је ишла у гимназију са Дражом Михаиловићем?

[Милослав Самарџић]

Ајде, да се не љути Милослав, друго питање из овог трилинга нека буде њему на волеј:
Ко је најпознатија историјска личност која је ишла у гимназију са Дражом Михаиловићем?

То је превише лако, кнез Павле.
Видео сам визит карту кад га је звао у посету, негде 1938. или 1939.
Али за претходно ниси рекао да се односи на те две године. Жарко Поповић је дефинитивно после, као и новинар Политике, не знам име напамет.

[Бенито]

Тако је.