[Бенито]

Погодили сте за регента Александра, војводу Путника и ђенерала Мишића. Ко је био четврти?
Није тешко погодити, ако је састанак био у Врховној команди.

Онда Петар Бојовић. Или Живко Павловић.

Наравно да је био пуковник Живко Павловић. Ђенерал Петар Бојовић био је рањен, па је на место команданта Прве армије именован ђенерал Живојин Мишић, а пуковник Павловић је са места начелника Оперативног одељења именован на место помоћника начелника Врховне команде војводе Путника.
Пошто је Прва армија била под највећим ударом, скоро расулом, онда је ваљда логично, с обзиром на питање, ко је био у просторијама Врховне команде.
Ајде сад покушајте одговорити на питање какав су значајан разговор тада водили.

[Милослав Самарџић]

Тада је пала одлука за оно стратешко повлачење ради одмора па напад... Стратегија Колубарске битке.
Или су причали о улози четника, да их шаљу у позадину, у герилу...

[Бенито]

Тада је пала одлука за оно стратешко повлачење ради одмора па напад... Стратегија Колубарске битке.
Или су причали о улози четника, да их шаљу у позадину, у герилу...

Не, све што си навео било је много раније.

[Бенито]

Прво из триптиха:
После славне победе на Церу и Текеришу, Српска краљевска војска била је суочена са још снажнијим нападом Аустроугарске војске. Фронт је почео да пуца на све стране.
У том тренутку десио се један инцидент у Врховној команди, која се тада налазила у Ваљеву, а којем су била присутна само четири човека.
Треба да погодите имена те четворице људи, изузетно значајних личности за српску историју, који су тада присуствовали једној од најважнијих одлука тога рата која ће окарактерисати Српску краљевску војску у том, али и у следећем Другом светском рату. Пошто веома мали број људи зна за тај инцидент, није потребно да знате о чему се ради, него пробајте да погодите које четири личности су биле присутне.

Војвода Радомир Путник је у присуству само двојице себи најближих официра, ђенералом Мишићем и пуковником Павловићем, саопштио регенту Александру да "Српска војска више не постоји и да одмах треба да ступи у преговоре са Аустроугарском о сепаратном миру, ако већ не може да издејствује примирје..."
Иако шокиран овим ставом војводе Путника, регент Александар Карађорђевић имао је пуно разумевање према здравственом стању начелника Врховне команде, који је више био у болничкој постељи него на ногама. Међутим, војвода Радомир Путник инсистирао је на свом ставу, пре свега због тога што Српска краљевска војска практично није имала резерву која би можда могла попунити места где је фронт пукао.
То је изазвало прави револт код регента Александра који је навео низ политичких, стратешких и моралних разлога зашто је неприхватљиво да Краљевина Србија тражи примирје од Аустроугарске. Војвода је и даље био упоран, а регент му је одговорио да Краљевина Србија никада неће капитулирати, чак и у случају да буде у ситуацији да нема војску, да буде окупирана, да јој се постави окупаторска власт.... Србија и Срби никада неће капитулирати, рекао је тада регент Александар и изашао из просторије.
Остала два учесника су до тада ћутали. Тек по регентовом поласку ка вратима, његов став подржао је ђенерал Мишић, дотадашњи помоћник начелника Врховне команде, а новоименовани командант Прве армије. 
Пуковник Павловић испратио је регента Александра до аутомобила, и рекао му да је Војвода Путник због болести "мало збуњен", али да нигде не би требало јавно износити детаље овог разговора. Регент Александар је кратко одговорио:"Разуме се."
Због ћутања тројице учесника овог разговора, дуго се није знало да је Војвода Путник предлагао пред Колубарску битку да Краљевина Србија тражи примирје од Аустроугарске. Али, то се, ипак, заиста десило.

[Mitic]

Свака част за ово. Сазнаје се увек нешто ново.

А и делује логичније да је регент Александар одговорио да Србија неће капитулирати. Негде се спомињао Пашић у том контексту, али ипак је заповедник српске војске пресудио војнички.

"Стање на фронту било је изузетно тешко па је 8. новембра у Ваљеву одржана заједничка сједница владе и врховне команде под предсједништвом регента на којој је војвода Путник истицао критичност стања и помињао је и могућност склапања сепаратног мира. Пашић је инсистирао на томе да се истраје и пријетио је оставком владе. Коначан закључак је ипак одражавао став свих присутних а то је подразумијевало наставити отпор до крајњих граница".

https://www.rtrs.tv/plus/tekst.php?c=4&p...at&id=3214

[Бенито]

Свака част за ово. Сазнаје се увек нешто ново.

А и делује логичније да је регент Александар одговорио да Србија неће капитулирати. Негде се спомињао Пашић у том контексту, али ипак је заповедник српске војске пресудио војнички.

"Стање на фронту било је изузетно тешко па је 8. новембра у Ваљеву одржана заједничка сједница владе и врховне команде под предсједништвом регента на којој је војвода Путник истицао критичност стања и помињао је и могућност склапања сепаратног мира. Пашић је инсистирао на томе да се истраје и пријетио је оставком владе. Коначан закључак је ипак одражавао став свих присутних а то је подразумијевало наставити отпор до крајњих граница".

https://www.rtrs.tv/plus/tekst.php?c=4&p...at&id=3214

Мој извор су Васа Казимировић и сам Живко Павловић. Одговор сам компоновао из та два извора.
Митке, ваљда си, за све ове године навикао да користим репрезентативне изворе за питања и одговоре на теми Квиз - српска историја. 
ПС иначе, заједничке седнице Врховне команде и Владе увек су организоване, у то доба, у Крагујевцу. А друго, на већини није учествовао Војвода Радомир Путник, јер готово да није могао да устане из кревета - на тим састанцима Врховну команду представљао је пуковник Живко Павловић.

[Mitic]

Мој извор су Васа Казимировић и сам Живко Павловић. Одговор сам компоновао из та два извора.
Митке, ваљда си, за све ове године навикао да користим репрезентативне изворе за питања и одговоре на теми Квиз - српска историја. 
ПС иначе, заједничке седнице Врховне команде и Владе увек су организоване, у то доба, у Крагујевцу. А друго, на већини није учествовао Војвода Радомир Путник, јер готово да није могао да устане из кревета - на тим састанцима Врховну команду представљао је пуковник Живко Павловић.

Наравно да користиш репрезентативне и валидне изворе. Нема ту ништа спорно. 

А ово историјско сазнање је злата вредно у историјској науци.

[Бенито]

Ајде онда и друго:
Још један славни српски војсковођа сматрао је у једном тренутку Првог светског рата да Српска краљевска војска мора ући у преговоре са непријатељем ради евентуалног примирја, па чак и предаје.
О ком догађају се ради?

[пек.]

Мишић пред повлачење преко Албаније. Влада се већ повукла у Албанију а војска није била сигурна да ли их Немци и даље прате. Мишић је био за то да нападну па ако не успеју да се договарају о предаји а Степа и Бојовић су били за повлачење.

[Potporucnik1]

Како се зове мјесто/топоним, у селу Горње Липово, гдје је био штаб Врховне команде од новембра 1942.?

[Бенито]

Мишић пред повлачење преко Албаније. Влада се већ повукла у Албанију а војска није била сигурна да ли их Немци и даље прате. Мишић је био за то да нападну па ако не успеју да се договарају о предаји а Степа и Бојовић су били за повлачење.

Јесте војвода Мишић, али не тада.
Наиме, те 1915. године, када су удружене аустроугарско-немачке снаге са севера, а затим и бугарске са истока, кренуле да освоје Краљевину Србију, Врховна команда Српске краљевске војске кренула је у премештај из Крагујевца у Крушевац. 
У том тренутку, пуковник Живко Павловић био је и званично заступник начелника Врховне команде, јер је Војвода Путник био у тешком физичком стању.
Тада је дошло до изузетно непријатног разговора између Павловића, као де факто начелника Врховне команде и Војводе Мишића, команданта Прве армије Српске краљевске војске. Војвода је телефоном позвао Павловића и питао га да ли је у контакту са Владом Краљевине Србије, а када му је он потврдно одговорио, Војвода га је оптужио да ћути и да не обавештава правилно Владу у каквом стању се налази Српска краљевска војска. Потом му је рекао да ако он то не жели да учини, сам Војвода ће ступити у контакт са фелдмаршалом Мекензеном и тражити потписивање примирја. Павловић му је одговорио да је то политичка одлука и да тако нешто по Уставу не може да учини нико из војске, него само Влада и регент Александар. Нагласио му је да би то био својеврсни војни пуч и да ће, ако Војвода на томе инсистира, морати о томе да обавести министра војног да о томе извести Владу. 
Одмах по завршетку овако непријатног разговора, о садржају истог обавестио је своје сараднике у Врховној команди, пуковнике Драгомира Милојевића и Стојана Стојановића, који су се налазили у просторији са њим. 
На срећу, на овоме се и завршио овај инцидент.

[Бенито]

И треће питање у вези тада пуковника, доцније ђенерала Живка Павловића:
Врховна команда Српске краљевске војске имала је све информације да ће Бугарска ступити у рат на страни централних сила, већ од почетка 1915. године. Мишљење Врховне команде, посебно њеног начелника Штаба пуковника Павловића, било је да Српска краљевска војска превентивним нападом треба да изненади Бугаре, а не да дозволи да се бугарска војска у потпуном миру мобилише. Са тим ставом била је сагласна и Влада, а нарочито њен председник Никола Пашић. 
У ту причу укључили су се и војни представници војски које су чиниле Антанту, при Врховној команди Српске краљевске војске. Чак је Уједињено краљевство послали и специјалног представника који је требало да разради идејна решења у случају здруженог напада на Краљевину Србију, са севера и истока. Разматрало се на који начин војске Антанте могу помоћи Краљевини Србији у том случају. Разговори су вршени у најужем кругу великодостојника Владе и војске Краљевине Србије.
Том приликом једино је пуковник Живко Павловић изнео један смели и добро разрађен план о помоћи савезничких војски.
Шта је замислио пуковник Живко Павловић као најделотворнију акцију савезничких војски на Балкану као помоћ Краљевини Србији уколико буде нападнута од здружених снага три војске?

[пек.]

Да није савезнички напад на Дубровник?

[Милослав Самарџић]

Логичније на Котор.