[Митић]

Ајмо нови трилинг на нову тему:
Нама који смо живели у 20-ом веку, а поготово старијима, у великој мери је у друштвеном животу свакодневницу обележила синтагма:
"Сачувај ме Боже хрватске културе и српског јунаштва".
Ко је аутор ове синтагме, једне од најпопуларнијих на овом географском простору у прошлом веку, па и данас?

Мирослав Крлежа?

[Милослав Самарџић]

Да, прописује се Крлежи, сем ако поручник није нешто ископао.

[Митић]

Да, приписује се Крлежи. А пошто Бенито увек нешто открије, можда је други аутор у питању.

Али, могуће да је ово хрватска изрека настала у оквиру ХСС.

Барем тако сведочи овај писац који каже да је чуо од своје баке

https://www.vreme.com/kultura/nemamo-nis...-kulturni/

[Бенито]

Постојали су сведоци да се та изрека ширила по АУ још у време балканских ратова. Другим речима, пар година пред рат Франц Фердинанд, први  престолонаследник бечког престола, одустао је од идеје коју је разрађивао да се двојна претвори у тројну монархију. 
Дакле, Хрватима је требало мало "сузбити рогове", а са друге стране, бриљантна победа Срба у оба балканска рата проширила је по Европи, а нарочито у Аустроугарској, чије је становништво у три петине било словенског порекла, легенду о храбрости српског војника. 
Тада врло моћна обавештајна служба бечког двора смишљала је и пласирала и читаве идеологије, а камоли неку синтагму. Они су прави аутори те девизе, која се прво ширила од Загреба надаље, па се тамо и највише примила. Крлежа је тада био још млад и пре ће бити да му се свидела, па је највише репродуковао и зато је остало запамћено да је он изрекао, а то ауторство никада није потврђено.

[Милослав Самарџић]

Браво!
Да је то једина пароле из арсенала психолошког рата...

[Бенито]

Друго:
У ком књижевном делу се први пут и појављује синтагма:
"Сачувај ме, Боже, хрватске културе и српског јунаштва"?

[Бенито]

Друго:
У ком књижевном делу се први пут и појављује синтагма:
"Сачувај ме, Боже, хрватске културе и српског јунаштва"?

Слабо су се, изгледа, посећивале установе културе? 
Тачан одговор је:
"Хрватски Фауст" - Слободана Шнајдера.
Ова позоришна представа једног од најзначајнијих живих писаца на Балкану, била је инспирисана управо синтагмом "Сачувај ме, Боже, хрватске културе и српског јунаштва", коју је Шнајдер чуо од своје бабе, али зна да она није аутор исте, као што не постоји ниједан доказ да је њен изумитељ био Мирослав Крлежа.
Шнајдер је био инспирисан једним историјским податком који је одлично доказивао задату тезу. Наиме, Хрватско народно казалиште у Загребу је, 1942. године,  поставило на репертоар Гетеовог "Фауста". Готово у исто време када је почео рад логора у Јасеновцу. 
Ту "културу" или цинизам хтео је да прикаже Шнајдер у драми "Хрватски Фауст" и створио је сигурно најважније дело хрватске књижевности у другој половини 20 века. Занимљиво је да је Шнајдер до детаља испратио не само судбину представе која је постављена у ХНК, 1942. године, него се бавио и судбином аутора те представе. Посебно је битна судбина глумца Афрића, који је доцније отишао у партизане, и сачувао оригиналну верзију поеме "Јама", коју је написао Иван Горан Ковачић.
Премијерно постављање представе "Хрватски Фауст" није се десило у Загребу, него у Београду, у Југословенском драмском позоришту, 1982. године, у режији Слободана Унковског. Главне улоге играли су Мики Манојловић и Александар Берчек.
Драмом "Хрватски Фауст", Шнајдер је убедљиво показао да је теза "Сачувај ме Боже хрватске културе и српског јунаштва", бар што се тиче "хрватске културе", прилично тачна.

[Милослав Самарџић]

Кад кажеш "оригинална верзија" поеме јама, јел мислиш на ово што је објављено?
Пошто ми је један стари геометар из Ваљева рекао да су комунисти то мењали и фласификовали, Србе брисали, итд. Читао ми је оригиналне избачене строфе.

[Бенито]

Не ову верзију коју смо читали у читанкама, него оригиналан рукопис. Тај рукопис се налази у неком музеју, али слагаћу Те тачно којем.

[Бенито]

И следи треће и кључно питање:
Ако је у синтагми "Сачувај ме, Боже, хрватске културе и српског јунаштва" тачан први део, односно "Сачувај ме Боже хрватске културе", да ли је тачан и други део "Сачувај ме Боже српског јунаштва"? 
Или, да ли је "Српско јунаштво" мит или историјска истина?

[Бенито]

И следи треће и кључно питање:
Ако је у синтагми "Сачувај ме, Боже, хрватске културе и српског јунаштва" тачан први део, односно "Сачувај ме Боже хрватске културе", да ли је тачан и други део "Сачувај ме Боже српског јунаштва"? 
Или, да ли је "Српско јунаштво" мит или историјска истина?

Занемаримо славни средњи век српске историје овом приликом и погледајмо само борбу за ослобођење од почетка 19 до краја 20 века.
Узмимо највеличанственије битке српске војске против различитих непријатеља:
1. Бој на Мишару 2. Битка на Иванковцу 3. Ослобађање Београда 4. Кумановска битка 5. Брегалничка битка 6. Битка на Јадру 7. Сувоборска операција 8. Лесковачки маневар 9. Кајмакчалан 10 пробој Солунског фронта 11. Нишка операција 12. Невесињска битка - Митровдан 92 ....
У свим овим биткама, Срби су имали радикално мање, мање или лошије опремљену војску или положај од непријатеља, и увек су победили. Захваљујући различитим околностима или способностима, али пре свега захваљујући ЈУНАШТВУ српског војника.
Зато је део синтагме "Сачувај ме Боже српског јунаштва...." не само лажна, него и бесмислена. И смишљена је да српско јунаштво унизи до те мере да буде уоквирено у истој мисли са хрватском малограђанштином.
На жалост, синтагма "Сачувај ме, Боже, хрватске културе и српског јунаштва" још увек је врло актуелна у врховима српског културног естаблишмента.

[Ocaus41]

Владимир Предавец?

Није Предавец. Обрати пажњу на ону моју реченицу да је био и господин и сељак. У својој бурној биографији је урадио нешто што је била реткост за тадашње политичаре, а камоли за ове данашње. Дакле, такав један потез би нам добро дошао у данашње време. Ако смо заиста озбиљни у својим намерама.

Прибићевић?

Тако је.
У својој аутобиографској књизи "Ни рат ни пакт" Стојадиновић наводи своју преписку са Адамом Прибићевићем. Давно сам то читао, мислим да су разменили неколико писама у којима су анализирали актуелну ситуацију у земљи и свету, 

Постоје неки наводи да књига није аутентично Стојадиновићево дијело.То јест да је прошло јако дуго од издања ,да су неки текстови додавани избацивани,дописивани.Шта генерално мислите о књизи?

[Vlad Alekš]

Владимир Предавец?

Није Предавец. Обрати пажњу на ону моју реченицу да је био и господин и сељак. У својој бурној биографији је урадио нешто што је била реткост за тадашње политичаре, а камоли за ове данашње. Дакле, такав један потез би нам добро дошао у данашње време. Ако смо заиста озбиљни у својим намерама.

Прибићевић?

Тако је.
У својој аутобиографској књизи "Ни рат ни пакт" Стојадиновић наводи своју преписку са Адамом Прибићевићем. Давно сам то читао, мислим да су разменили неколико писама у којима су анализирали актуелну ситуацију у земљи и свету, 

Постоје неки наводи да књига није аутентично Стојадиновићево дијело.То јест да је прошло јако дуго од издања ,да су неки текстови додавани избацивани,дописивани.Шта генерално мислите о књизи?

Та Стојадиновићева књига је изузетно интересантна и писмена. Једини проблем је у томе што је ту књигу написао Црњански.

[Ocaus41]

Владимир Предавец?

Није Предавец. Обрати пажњу на ону моју реченицу да је био и господин и сељак. У својој бурној биографији је урадио нешто што је била реткост за тадашње политичаре, а камоли за ове данашње. Дакле, такав један потез би нам добро дошао у данашње време. Ако смо заиста озбиљни у својим намерама.

Прибићевић?

Тако је.
У својој аутобиографској књизи "Ни рат ни пакт" Стојадиновић наводи своју преписку са Адамом Прибићевићем. Давно сам то читао, мислим да су разменили неколико писама у којима су анализирали актуелну ситуацију у земљи и свету, 

Постоје неки наводи да књига није аутентично Стојадиновићево дијело.То јест да је прошло јако дуго од издања ,да су неки текстови додавани избацивани,дописивани.Шта генерално мислите о књизи?

Та Стојадиновићева књига је изузетно интересантна и писмена. Једини проблем је у томе што је ту књигу написао Црњански.

На основу чега ?