[Бенито]

Врло је тешко проценити да ли је тај број ближи броју од 400 или броју од 500 хиљада Срба погинулих у борбама током свих ратова у 20-ом веку. 
ПС посебан проблем су они Срби који су присилно мобилисани у противсрпске војске и у њима оставили своје животе, а што се, пре осталих, односи на аустроугарску и комунистичку војску.
У сваком случају, од укупног броја погинулих или умрлих Срба од ратних недаћа и последица, током 20-ог века, највише око једне петине, односно до 20% погинули су директно у ратним дејствима са пушком у руци, а око 80% било је страдање, погром и директна егзекуција цивилног становништва.
Волео би да се дефинитивно утврди макар приближно број настрадалих Срба у 20-ом веку, па да се тај број упореди, на процентуалном принципу паритета са осталим народима у Европи, и тако схвати историјско место српског народа у Европи у 20-ом веку.
Само се бојим да се оваквог пројекта српска интелигенција неће скоро дохватити.

[Бенито]

И треће и најтеже питање:
Колико су људи, припадника других народа, убили Срби током 20-ог века?

[Митић]

И треће и најтеже питање:
Колико су људи, припадника других народа, убили Срби током 20-ог века?

Чисто нагађам: Између 100.000 и 120.000 људи.

[Бенито]

Врло је тешко проценити колико су Срби убили припадника других нација током 20-ог века. Чак је тешко проценити и припадника које нације су највише убили.
Ако неко има примедбу, нека напише:
1. Бугара између 15 и 20 хиљада 
2. Хрвата око 20 хиљада
3. Арнаута око 10 хиљада 
4. Немаца/Аустријанаца не мање од 60 хиљада
5. Босанских муслимана око 70 хиљада 
6. Осталих заједно до 5000 

Најтеже ми је било за босанске муслимане да проценим и вероватно сам ту погрешио.
Такође, не рачунам етничко чишћење Немаца из Баната и Бачке које су извршили комунисти, јер њих не сматрам Србима.
Дакле, угрубо између 180 и 190 хиљада људи различитих националности убили су Срби током 20-ог века.
Вероватно је број већи, али не за више од 10-12 % у односу на наведени број.

[Митић]

Одлична процена, а могу и државни историчари мало да се позабаве тиме, али се они препуцавају око Јасеновца и око тога ко је био сарадник окупатора.

Једно питање везано за два наша писца. А није одговор Иво Андрић.

Два наша велика писца се упознају по први пут. И један поздрави другог са "господине", док овај узврати да је "друг". И овај први каже да је још увек господин и напусти просторију.

Која су то два наша велика писца?

[Бенито]

Одлична процена, а могу и државни историчари мало да се позабаве тиме, али се они препуцавају око Јасеновца и око тога ко је био сарадник окупатора.

Једно питање везано за два наша писца. А није одговор Иво Андрић.

Два наша велика писца се упознају по први пут. И један поздрави другог са "господине", док овај узврати да је "друг". И овај први каже да је још увек господин и напусти просторију.

Која су то два наша велика писца?

Један је Црњански. А други, вероватно, лице под иницијалима ДЋ.

[Бенито]

Врло је тешко проценити колико су Срби убили припадника других нација током 20-ог века. Чак је тешко проценити и припадника које нације су највише убили.
Ако неко има примедбу, нека напише:
1. Бугара између 15 и 20 хиљада 
2. Хрвата око 20 хиљада
3. Арнаута око 10 хиљада 
4. Немаца/Аустријанаца не мање од 60 хиљада
5. Босанских муслимана око 70 хиљада 
6. Осталих заједно до 5000 

Најтеже ми је било за босанске муслимане да проценим и вероватно сам ту погрешио.
Такође, не рачунам етничко чишћење Немаца из Баната и Бачке које су извршили комунисти, јер њих не сматрам Србима.
Дакле, угрубо између 180 и 190 хиљада људи различитих националности убили су Срби током 20-ог века.
Вероватно је број већи, али не за више од 10-12 % у односу на наведени број.

Добих и први одговор на ове процене:
1. претерано је констатовати да је 2 милиона и 800 хиљада Срба убијено у 20-ом веку. Приближнији је број од око 2 милиона и 300 хиљада.
2. Срби су убили нешто више него што је наведено, и то: Хрвата око 80 хиљада, Аустријанаца/Немаца око 110 хиљада у оба рата; али босанских муслимана су убили мање, не више од 50 хиљада.
По тој рачуници, Срби су убили око 260-270 хиљада припадника других нација у 20-ом веку. 
Дакле, однос није, по том извору, као што сам навео 1-14, него приближно 1-9.

[Бенито]

Тужно је што САНУ, као кровна научна установа, није организовала велики научни скуп историчара, домаћих и иностраних, који би приложили научне расправе за поједине временске периоде, па да се на крају дође до коначног резултата. И да се потом објави Зборник радова.
Сличан скуп могла је да направи и Српска православна црква.

[Митић]

Одлична процена, а могу и државни историчари мало да се позабаве тиме, али се они препуцавају око Јасеновца и око тога ко је био сарадник окупатора.

Једно питање везано за два наша писца. А није одговор Иво Андрић.

Два наша велика писца се упознају по први пут. И један поздрави другог са "господине", док овај узврати да је "друг". И овај први каже да је још увек господин и напусти просторију.

Која су то два наша велика писца?

Један је Црњански. А други, вероватно, лице под иницијалима ДЋ.

Један је Пекић, а други је Црњански.

"Када су се два велика писца први пут срела, Пекић се обратио са господине Црњански, на шта му је овај одговорио да је он друг Црњански. Пекић је тада рекао: Ја сам још увек господин, и затим напустио просторију".

https://staraknjiga.com/blog/milos-crnjanski

A то да је Пекић имао лоше мишљење о Црњанском, цитирао је такође и Маринко Арсић Ивков

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=409&cl=34

[Митић]

Тужно је што САНУ, као кровна научна установа, није организовала велики научни скуп историчара, домаћих и иностраних, који би приложили научне расправе за поједине временске периоде, па да се на крају дође до коначног резултата. И да се потом објави Зборник радова.
Сличан скуп могла је да направи и Српска православна црква.

Дај Боже да се сете да направе скуп историчара, а тема је од суштинског значаја. Нека баратају и слободним проценама, али на крају може да се извуче неки пресек кад се укрсте аргументи свих учесника тога скупа кад би се одржао.

[пек.]

У првом светском рату су у Шапцу убијали Мађари, а у Лозници и Крупњу Хрвати.

[Митић]

Карла дел Понте је писала мемоаре у којима је износила процене о броју жртава током ратова 90-их на простору бивше Југославије.

Рецимо, наводила је неке бројке: 103.000 погинулих у БиХ, од тога 55.261 цивила. У конфликту на Косову 1998. и 1999, број погинулих Албанаца се креће између 9.000 и 12.100, а погинулих Срба, цивила и војника, било је око 3.000.

https://pescanik.net/memoari-karle-del-ponte-i/

Тако је процењивала дел Понтеова, а те бројке могу да се ревидирају. Током грађанског рата у БиХ, укупан број жртава је био између 98.000 и 99.000, то је и званична бројка.

А и број погинулих Албанаца може да се ревидира, пошто је тадашња пропаганда из 1999. говорила о десетинама, чак и стотинама хиљада мртвих, протераних и несталих Албанаца.

И "Време" је објављивало неке процене о броју погинулих Албанаца

https://old.vreme.com/arhiva_html/463/05.html

[Бенито]

Тако сам отприлике и рачунао.
Колико се може видети, једине две нације чијих су припадника више убили Срби, него обрнуто, су Арнаути и босански муслимани. Или је број приближно једнак, ако сме тако да се каже јер су ипак у питању људске жртве.
Дакле:
Срби - Арнаути по 15-20 хиљада 
Срби - босански муслимани 50 - 50 хиљада 
Наравно, ово је врло груба процена...

[Шумадинац]

Одлична процена, а могу и државни историчари мало да се позабаве тиме, али се они препуцавају око Јасеновца и око тога ко је био сарадник окупатора.

Једно питање везано за два наша писца. А није одговор Иво Андрић.

Два наша велика писца се упознају по први пут. И један поздрави другог са "господине", док овај узврати да је "друг". И овај први каже да је још увек господин и напусти просторију.

Која су то два наша велика писца?

Један је Црњански. А други, вероватно, лице под иницијалима ДЋ.

Један је Пекић, а други је Црњански.

"Када су се два велика писца први пут срела, Пекић се обратио са господине Црњански, на шта му је овај одговорио да је он друг Црњански. Пекић је тада рекао: Ја сам још увек господин, и затим напустио просторију".

https://staraknjiga.com/blog/milos-crnjanski

A то да је Пекић имао лоше мишљење о Црњанском, цитирао је такође и Маринко Арсић Ивков

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=409&cl=34

Митићу, људино.... ђе нађе тог Ђурића? Веома лош и злонамеран текст о Црњанском.