[Бенито]

Тако сам отприлике и рачунао.
Колико се може видети, једине две нације чијих су припадника више убили Срби, него обрнуто, су Арнаути и босански муслимани. Или је број приближно једнак, ако сме тако да се каже јер су ипак у питању људске жртве.
Дакле:
Срби - Арнаути по 15-20 хиљада 
Срби - босански муслимани 50 - 50 хиљада 
Наравно, ово је врло груба процена...

Невероватно је колико бројеви жртава могу јасно да покажу историју једног периода на једном географском простору. Вишевековни интензивни однос између Срба и Турака, довео је до врло истанчаног осећаја Срба према свим припадницима исламске вероисповести, до детаљног познавања карактера, порива и потеза муслиманског становништва. Срби су, у већем делу 20-ог века, гледали на муслимане, Турке, Арнауте, босанске муслимане, као на непријатеље, односно остатак некадашње османске окупације српског етничког простора. У већем делу истог периода и муслимани су тако гледали на Србе. Зато је и однос жртава између Срба и босанских муслимана, као и Срба и Арнаута у 20-ом веку уравнотежен у бројевима.
За разлику од њих, однос српских жртава од стране Немаца/Аустријанаца, Хрвата и комуниста је прилично неуравнотежен. Немци/Аустријанци према Србима 10/1, Хрвати против Срба такође негде @0/1, док су комунисти у односу на Србе извршили процентуално најтеже злочине и однос је готово 20/1.
То може да нам каже да ове нације Срби нису препознали као непријатеље, да их нису препознали у довољној мери или да нису имали могућности да се у довољној мери одбране. Вероватно је све од тога помало.

[Митић]

Митићу, људино.... ђе нађе тог Ђурића? Веома лош и злонамеран текст о Црњанском.

Тражио сам неке чланке о нашим књижевницима, па налетех на овај текст. А аутор текста се на крају оправдава да му није циљ да говори лоше о Црњанском, мада се заиста стекне утисак да јесте писао злонамерно.

Било ми је занимљиво да прочитам о односу између Пекића и Црњанског, али сам већ био нашао код Маринка Арсића Ивкова да је Пекић имао лоше мишљење о Црњанском.

Магазин Таблоид је у наставцима објављивао чланке и текстове Маринка Арсића Ивкова и то бих препоручио за читање.

[Митић]

Тако сам отприлике и рачунао.
Колико се може видети, једине две нације чијих су припадника више убили Срби, него обрнуто, су Арнаути и босански муслимани. Или је број приближно једнак, ако сме тако да се каже јер су ипак у питању људске жртве.
Дакле:
Срби - Арнаути по 15-20 хиљада 
Срби - босански муслимани 50 - 50 хиљада 
Наравно, ово је врло груба процена...

Невероватно је колико бројеви жртава могу јасно да покажу историју једног периода на једном географском простору. Вишевековни интензивни однос између Срба и Турака, довео је до врло истанчаног осећаја Срба према свим припадницима исламске вероисповести, до детаљног познавања карактера, порива и потеза муслиманског становништва. Срби су, у већем делу 20-ог века, гледали на муслимане, Турке, Арнауте, босанске муслимане, као на непријатеље, односно остатак некадашње османске окупације српског етничког простора. У већем делу истог периода и муслимани су тако гледали на Србе. Зато је и однос жртава између Срба и босанских муслимана, као и Срба и Арнаута у 20-ом веку уравнотежен у бројевима.
За разлику од њих, однос српских жртава од стране Немаца/Аустријанаца, Хрвата и комуниста је прилично неуравнотежен. Немци/Аустријанци према Србима 10/1, Хрвати против Срба такође негде @0/1, док су комунисти у односу на Србе извршили процентуално најтеже злочине и однос је готово 20/1.
То може да нам каже да ове нације Срби нису препознали као непријатеље, да их нису препознали у довољној мери или да нису имали могућности да се у довољној мери одбране. Вероватно је све од тога помало.

Прецизно тумачење историјског периода дугог трајања.

А Немци/Аустријанци и комунисти су препознали Србе као главне непријатеље и зато су их тако убијали. Ови први због свог похода на исток и заузимања нових колонија, а ови други се борили против "великосрпског хегемонизма" и самим тим су кроз револуцију и класну борбу поубијали Србе.

[Бенито]

Одлична процена, а могу и државни историчари мало да се позабаве тиме, али се они препуцавају око Јасеновца и око тога ко је био сарадник окупатора.

Једно питање везано за два наша писца. А није одговор Иво Андрић.

Два наша велика писца се упознају по први пут. И један поздрави другог са "господине", док овај узврати да је "друг". И овај први каже да је још увек господин и напусти просторију.

Која су то два наша велика писца?

Један је Црњански. А други, вероватно, лице под иницијалима ДЋ.

Један је Пекић, а други је Црњански.

"Када су се два велика писца први пут срела, Пекић се обратио са господине Црњански, на шта му је овај одговорио да је он друг Црњански. Пекић је тада рекао: Ја сам још увек господин, и затим напустио просторију".

https://staraknjiga.com/blog/milos-crnjanski

A то да је Пекић имао лоше мишљење о Црњанском, цитирао је такође и Маринко Арсић Ивков

https://magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=409&cl=34

Митићу, људино.... ђе нађе тог Ђурића? Веома лош и злонамеран текст о Црњанском.

Шуми, не залећи се толико. Много чињеница о Црњанском су овде наведене по тачно наведеном извору. 
На сваком је да верује или не.

[Бенито]

Да не пишем овде о "Роману о Лондону" или "Ембахадама". То је велика срамота за једног таквог писца. А ком историчари су једва дочекали "Ембахаде" као "прворазредни извор", иако се ради о гомилчини глупости.

[Митић]

Црњански је заиста рекао да се са Крлежом потукао у кафани, док је Крлежа говорио да га је Црњански само вербално напао у кафани „Москва“ у децембру 1925, и то зато што је, након боравка у Русији, писао о Кремљу „као о комунистичком леглу!

Погледати следећи линк, фуснота 5, стр. 291

https://www.ivoandric.org.rs/images/sveske/broj_32.pdf

[Бенито]

Црњански је заиста рекао да се са Крлежом потукао у кафани, док је Крлежа говорио да га је Црњански само вербално напао у кафани „Москва“ у децембру 1925, и то зато што је, након боравка у Русији, писао о Кремљу „као о комунистичком леглу!

Погледати следећи линк, фуснота 5, стр. 291

https://www.ivoandric.org.rs/images/sveske/broj_32.pdf

Ма, није то проблем Шумадинцу. То је познато.
Њему је проблем ово оговарање око моралних особина Црњанског. Ту би свако од Срба стао на страну Црњанског, само да није он волео да се качи за друге људе и да стално увлачи непозване људе у полемике, да пише по наруџбини, што се завршило пашквилама о људима који су сматрани највећим противницима титоистичке власти.
То Шумију смета, а у ствари је све било тако. На жалост!

[Митић]

Ма, није то проблем Шумадинцу. То је познато.
Њему је проблем ово оговарање око моралних особина Црњанског. Ту би свако од Срба стао на страну Црњанског, само да није он волео да се качи за друге људе и да стално увлачи непозване људе у полемике, да пише по наруџбини, што се завршило пашквилама о људима који су сматрани највећим противницима титоистичке власти.
То Шумију смета, а у ствари је све било тако. На жалост!

Да, око моралних особина. Везано за ту тему око оспоравања моралних особина, могу да наведем пример како Бранко Лазаревић даје оцену моралних особина Иве Андрића. Читао сам неки чланак везан за однос Лазаревић-Андрић, а Бранко Лазаревић слично наводи у "Дневнику једнога никога".

[Митић]

Мирослав Крлежа је два пута покушао да се пријави у српску војску током балканских ратова. Други пут је одбијен са образложењем да је аустроугарски шпијун.

Који српски пуковник га је одбио уз ово образложење?

[Бенито]

Мирослав Крлежа је два пута покушао да се пријави у српску војску током балканских ратова. Други пут је одбијен са образложењем да је аустроугарски шпијун.

Који српски пуковник га је одбио уз ово образложење?

Јел беше "Гвоздени"?

[Митић]

Мирослав Крлежа је два пута покушао да се пријави у српску војску током балканских ратова. Други пут је одбијен са образложењем да је аустроугарски шпијун.

Који српски пуковник га је одбио уз ово образложење?

Јел беше "Гвоздени"?

Према успоменама самог Крлеже, пуковник Милош Васић га је одбио (погрешио му је чин):

"..... а генерал Васић у швајсхемду дими цигарету и проматра ме неповјерљиво: ево једне аустријске шпијунчине!’"

https://nova.rs/kultura/krleza-i-srbi-pr...u-beograd/

И хрватски историчари су писали о томе како је Крлежа 1912. и 1913. нудио услуге нашој војсци. На крају су га наши предали Аустроугарима као војног бегунца. Погледати следећи линк, стр. 690-691

https://hrcak.srce.hr/file/29744

[Милослав Самарџић]

Хајде у вези са новом Ђерићевом књигом:
Која два рођена брата су добила Карађорђеве звезде?

[Лука Калиманац]

Хајде у вези са новом Ђерићевом књигом:
Која два рођена брата су добила Карађорђеве звезде?

Браћа Марић?

[Милослав Самарџић]

Не. Или барем не да ми је познато. Мада, може се проверити на оном списку који смо објавили.