27-05-2025, 01:58 AM
Тако је, Митке.
Квиз- Српска историја
27-05-2025, 03:53 AM
И треће:
Међу руководством Привременог народног представништва, 1919. године, налазио се и човек који ће у Другом светском рату бити члан ЦНК и завршити свој изузетни живот у Босанској Голготи Југословенске војске под командом ђенерала Драже Михаиловића. Данас потпун заборављен.
Ко је био тај човек?
Међу руководством Привременог народног представништва, 1919. године, налазио се и човек који ће у Другом светском рату бити члан ЦНК и завршити свој изузетни живот у Босанској Голготи Југословенске војске под командом ђенерала Драже Михаиловића. Данас потпун заборављен.
Ко је био тај човек?
27-05-2025, 08:09 AM
(27-05-2025, 03:53 AM)Бенито Пише: И треће:
Међу руководством Привременог народног представништва, 1919. године, налазио се и човек који ће у Другом светском рату бити члан ЦНК и завршити свој изузетни живот у Босанској Голготи Југословенске војске под командом ђенерала Драже Михаиловића. Данас потпун заборављен.
Ко је био тај човек?
Секретар Драговић?
27-05-2025, 10:46 AM
27-05-2025, 11:29 AM
27-05-2025, 12:51 PM
Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у родном граду. Даље школовање наставио је најпре у Београду (пети до седми разред гимназије), затим у Цириху, Берлину и Готи. Студирао је педагошке науке.
Постављен је за писара Министарства просвете 1868. године, затим за професора Учитељске школе у Београду од 1871. Био је уредник Педагошког гласника, службеног листа Министарства просвете.
О коме се ради?
Постављен је за писара Министарства просвете 1868. године, затим за професора Учитељске школе у Београду од 1871. Био је уредник Педагошког гласника, службеног листа Министарства просвете.
О коме се ради?
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
27-05-2025, 01:31 PM
Стеван Поповић, познати напредњак, и министар просвете и финансија у више влада.
Требало је да напишеш да је био секретар министарства просвете у време министровања Стојана Новаковића, 1882. године, када је и донет чувени Закон о основним школама и када је основно школско образовање постало обавезно. Ту је Поповићева улога била врло значајна и због тога мора бити упамћен у српској просветној историји.
Требало је да напишеш да је био секретар министарства просвете у време министровања Стојана Новаковића, 1882. године, када је и донет чувени Закон о основним школама и када је основно школско образовање постало обавезно. Ту је Поповићева улога била врло значајна и због тога мора бити упамћен у српској просветној историји.
27-05-2025, 02:00 PM
Тако је Бенито
![[Слика: %D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0...%D1%9B.jpg]](https://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/8/8e/%D0%A1%D1%82%D0%B5%D0%B2%D0%B0%D0%BD_%D0%9F%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B.jpg)
Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у родном граду Шапцу. Даље школовање наставио је најпре у Београду (пети до седми разред гимназије), затим у Цириху, Берлину и Готи. Студирао је педагошке науке.
Постављен је за писара Министарства просвете 1868. године, затим за професора Учитељске школе у Београду од 1871. Заједно са Савом Грујићем био је у одбору штампарије, која је штампала опозициону Јавност Светозара Марковића. Саву Грујића су због тога отпустили, а Стеван је остао на свом положају, али тај догађај му је створио неприлике, па је сам дао оставку јуна 1874. и отишао у Беч, а онда и са породицом у Немачку. Тамо је продужио студије педагошких наука у Берлину и Лајпцигу, где је остао до 1875. године
Од 1875. године се вратио у Србију,где је био именован за секретара Министарства просвете. Затим је 1877. постављен за директора (управитеља) Учитељске школе до 1880, па је постао референт за основну школу од 1882. у Министарству просвете, где је и остао до првог пензионисања 1891. године. Kао секретар Стојана Новаковића помогао је да се спроведе велика реформа свих школа. Законом из 1882. основна школа је по први пут постала обавезна и продужена је са четири на шест разреда. Одмах је била потребна нова учитељска школа за повећан број учитеља, а да би се подстакли учитељи повећана им је плата. Стевановим залагањем отворена је нова учитељска школа у Нишу.
Био је 1880. први уредник Педагошког гласника, службеног листа Министарства просвете.
Постављен је за министра просвете 21. октобра 1884. до 4. априла 1886, у првој и другој влади Милутина Гарашанина, а краће време био је и комесар Народне банке. Реактивиран је и 1894. постављен је за Председника пореске управе.
Био је први управник Врачарске штедионице, основане 1893. на предлог Друштва за улепшање Врачара.
Од 13. маја 1895. је био министар финансија, у влади Николе Христића и влади Стојана Новаковића, уклоњен је 17. децембра 1896, па враћен 23. октобра 1897.и коначно пензионисан 8. децембра 1898. у влади Владана Ђорђевића.
Kао министар финансија уговорио је са кредиторима 20. јуна 1895. Kарлсбадски аранжман о конверзији српских дугова. Према том аранжману Србији је олакшана отплата дуга, смањена је камата са 6% или 5% на 4% и продужен је рок исплате, али сви реални државни приходи су били заложени. Kонвертирани дуг износио је 355 милиона динара. Смањењем каматне стопе и продужењем отплате годишња исплата државног дуга смањена је са 23 милиона на 18 милиона динара.
Био је редовни члан (Одсека филолошког и философског) Српског ученог друштва од 25. јануара 1870. Био је секретар и благајник Српског ученог друштва од 1883., почасни члан Српске академије наука и уметности од 5. новембра 1892. и члан Чупићевог одбора. Био је један од утемељивача Друштва Светог Саве и оснивач Српског новинарског друштва 21. децембра 1881. и потписник његовог првог статута.Од 1898. до 1901. био је члан Државног савета, а онда је поново пензионисан.
Написао је велики број књига и чланака из педагогије и превео више романа, приповедака и позоришних комада са немачког и француског језика. Писао је расправе из педагогије и израдио је средњошколске уџбенике из немачког језика и математике.
Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у родном граду Шапцу. Даље школовање наставио је најпре у Београду (пети до седми разред гимназије), затим у Цириху, Берлину и Готи. Студирао је педагошке науке.
Постављен је за писара Министарства просвете 1868. године, затим за професора Учитељске школе у Београду од 1871. Заједно са Савом Грујићем био је у одбору штампарије, која је штампала опозициону Јавност Светозара Марковића. Саву Грујића су због тога отпустили, а Стеван је остао на свом положају, али тај догађај му је створио неприлике, па је сам дао оставку јуна 1874. и отишао у Беч, а онда и са породицом у Немачку. Тамо је продужио студије педагошких наука у Берлину и Лајпцигу, где је остао до 1875. године
Од 1875. године се вратио у Србију,где је био именован за секретара Министарства просвете. Затим је 1877. постављен за директора (управитеља) Учитељске школе до 1880, па је постао референт за основну школу од 1882. у Министарству просвете, где је и остао до првог пензионисања 1891. године. Kао секретар Стојана Новаковића помогао је да се спроведе велика реформа свих школа. Законом из 1882. основна школа је по први пут постала обавезна и продужена је са четири на шест разреда. Одмах је била потребна нова учитељска школа за повећан број учитеља, а да би се подстакли учитељи повећана им је плата. Стевановим залагањем отворена је нова учитељска школа у Нишу.
Био је 1880. први уредник Педагошког гласника, службеног листа Министарства просвете.
Постављен је за министра просвете 21. октобра 1884. до 4. априла 1886, у првој и другој влади Милутина Гарашанина, а краће време био је и комесар Народне банке. Реактивиран је и 1894. постављен је за Председника пореске управе.
Био је први управник Врачарске штедионице, основане 1893. на предлог Друштва за улепшање Врачара.
Од 13. маја 1895. је био министар финансија, у влади Николе Христића и влади Стојана Новаковића, уклоњен је 17. децембра 1896, па враћен 23. октобра 1897.и коначно пензионисан 8. децембра 1898. у влади Владана Ђорђевића.
Kао министар финансија уговорио је са кредиторима 20. јуна 1895. Kарлсбадски аранжман о конверзији српских дугова. Према том аранжману Србији је олакшана отплата дуга, смањена је камата са 6% или 5% на 4% и продужен је рок исплате, али сви реални државни приходи су били заложени. Kонвертирани дуг износио је 355 милиона динара. Смањењем каматне стопе и продужењем отплате годишња исплата државног дуга смањена је са 23 милиона на 18 милиона динара.
Био је редовни члан (Одсека филолошког и философског) Српског ученог друштва од 25. јануара 1870. Био је секретар и благајник Српског ученог друштва од 1883., почасни члан Српске академије наука и уметности од 5. новембра 1892. и члан Чупићевог одбора. Био је један од утемељивача Друштва Светог Саве и оснивач Српског новинарског друштва 21. децембра 1881. и потписник његовог првог статута.Од 1898. до 1901. био је члан Државног савета, а онда је поново пензионисан.
Написао је велики број књига и чланака из педагогије и превео више романа, приповедака и позоришних комада са немачког и француског језика. Писао је расправе из педагогије и израдио је средњошколске уџбенике из немачког језика и математике.
Остао сам војник убеђен да народ треба да да реч на крају. Убеђен сам да сам био на правом путу. - Генерал Дража Михаиловић
27-05-2025, 10:09 PM
Српска војска је ушла у Темишвар 17. новембра 1918. године, гонећи непријатеља од Дунава до Мориша.
Како се звао официр који је тога дана ушао у Темишвар? Касније је овај официр био управитељ Двора.
Како се звао официр који је тога дана ушао у Темишвар? Касније је овај официр био управитељ Двора.
28-05-2025, 12:46 AM
(27-05-2025, 10:09 PM)Митић Пише: Српска војска је ушла у Темишвар 17. новембра 1918. године, гонећи непријатеља од Дунава до Мориша.
Како се звао официр који је тога дана ушао у Темишвар? Касније је овај официр био управитељ Двора.
Бога ми, супер Ти је питање. Пошто је мајор (после Првог светског рата и ђенерал) Душан Додић ослободио Белу Цркву и Вршац, било ми је логично да је он.
Мада је, можда, неко од команданата у Моравској дивизији, тада још пуковници Панта Грујић или Панта Јуришић.
А испашће да је неко четврти.
28-05-2025, 01:07 AM
(28-05-2025, 12:46 AM)Бенито Пише:(27-05-2025, 10:09 PM)Митић Пише: Српска војска је ушла у Темишвар 17. новембра 1918. године, гонећи непријатеља од Дунава до Мориша.
Како се звао официр који је тога дана ушао у Темишвар? Касније је овај официр био управитељ Двора.
Бога ми, супер Ти је питање. Пошто је мајор (после Првог светског рата и ђенерал) Душан Додић ослободио Белу Цркву и Вршац, било ми је логично да је он.
Мада је, можда, неко од команданата у Моравској дивизији, тада још пуковници Панта Грујић или Панта Јуришић.
А испашће да је неко четврти.
Јесте Моравска дивизија.
Први је са својим коњичким одредом ушао у Темишвар још 17. новембра увече тадашњи мајор Веља Димитријевић (сада пуковник и управник Двора).
Сутрадан 18. новембра свечано је ушла Моравска дивизија и коњичка бригада са пуковником Николом Цоловићем. После првих трупа под пуковником Цоловићем, дошао је командант коњичке дивизије генерал Ђока Ђорђевић.
Извор: Време, 17. новембар 1928, стр. 2
https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika...2/mode/1up
О Вељи Димитријевићу има неких биографских података https://velikirat.rs/licnosti/ucesnici-r...j-velimir/
А за генерала Ђорђевића има нешто на Википедији, али бацићу поглед у међуратној штампи.
Засад овако може https://velikirat.rs/licnosti/ucesnici-r...m-djordje/
И на страни 4 листа "Време", 17.11.1928, налази се сећање на ослобођење Зрењанина.
28-05-2025, 01:31 PM
Апсолутно браво за ово питање.
Темишвар је био последњи град у Српској Војводовини који је Српска краљевска војска ослободила. Не зато што су га мање ценили или слично, него зато што се у том "џепу", у Влашкој налазило 6 немачких дивизија, а и две су се враћале из Одесе и Молдавије, па је постојала опасност да неће прихватити Споразум о примирју, који су потписали представници немачке и француске војске, 11. новембра.
Српска краљевска војска ишла је према Банату само са две дивизије: Коњичком и Моравском, и њихови команданти имали су изричито наређење Војводе Петра Бојовића да места заузимају уз минималне борбе, како би се сачувало људство.
Зато је ослобађање Темишвара остало некако у запећку, у односу на претходна ослобођења вароши по Војводини.
С тим у вези, да поставим и ја једно питање:
У Темишвару је Српску краљевску војску дочекао, између осталих, и један великан (у правом смислу те речи) српске политичке, културне и националне борбе. За њега је улазак Српске краљевске војске у Војводину био отелотворење идеала којем је посветио читав свој живот.
Ко је био тај човек?
Темишвар је био последњи град у Српској Војводовини који је Српска краљевска војска ослободила. Не зато што су га мање ценили или слично, него зато што се у том "џепу", у Влашкој налазило 6 немачких дивизија, а и две су се враћале из Одесе и Молдавије, па је постојала опасност да неће прихватити Споразум о примирју, који су потписали представници немачке и француске војске, 11. новембра.
Српска краљевска војска ишла је према Банату само са две дивизије: Коњичком и Моравском, и њихови команданти имали су изричито наређење Војводе Петра Бојовића да места заузимају уз минималне борбе, како би се сачувало људство.
Зато је ослобађање Темишвара остало некако у запећку, у односу на претходна ослобођења вароши по Војводини.
С тим у вези, да поставим и ја једно питање:
У Темишвару је Српску краљевску војску дочекао, између осталих, и један великан (у правом смислу те речи) српске политичке, културне и националне борбе. За њега је улазак Српске краљевске војске у Војводину био отелотворење идеала којем је посветио читав свој живот.
Ко је био тај човек?
28-05-2025, 02:23 PM
(28-05-2025, 01:31 PM)Бенито Пише: Апсолутно браво за ово питање.
Темишвар је био последњи град у Српској Војводовини који је Српска краљевска војска ослободила. Не зато што су га мање ценили или слично, него зато што се у том "џепу", у Влашкој налазило 6 немачких дивизија, а и две су се враћале из Одесе и Молдавије, па је постојала опасност да неће прихватити Споразум о примирју, који су потписали представници немачке и француске војске, 11. новембра.
Српска краљевска војска ишла је према Банату само са две дивизије: Коњичком и Моравском, и њихови команданти имали су изричито наређење Војводе Петра Бојовића да места заузимају уз минималне борбе, како би се сачувало људство.
Зато је ослобађање Темишвара остало некако у запећку, у односу на претходна ослобођења вароши по Војводини.
С тим у вези, да поставим и ја једно питање:
У Темишвару је Српску краљевску војску дочекао, између осталих, и један великан (у правом смислу те речи) српске политичке, културне и националне борбе. За њега је улазак Српске краљевске војске у Војводину био отелотворење идеала којем је посветио читав свој живот.
Ко је био тај човек?
Неко из Народног већа.
Можда Младен Пилић или др Јован Савковић или Илија Белеслијин.
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf...59037K.pdf
Илија Белеслијин је грмео на тргу у знаку добродошлице
https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/Periodika...3/mode/1up
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 17 Гост(а)