[sagus]

Ова ратна застава Карађорђева имала је дуг и тежак пут и чувана је од Срба, пре свих од наследника Карађорђа, и поделила судбину српског народа и самих Карађорђевића, у периоду од Карађорђевог рата до краја Првог светског рата. 
Питање:
У знак захвалности за све што је учинио за Отаџбину, краљ Александар Карађорђевић поверио је ратну заставу Карађорђа на чување једном човеку.
Ко је био тај човек?

Ђорђе Рош?

Tако је, мој Митке.
Види се да неко још  чита књиге у овој земљи.

Ако може мало више објашњења везано за ово питање и одговор? Хвала

Постоји биографија Ђорђа Роша у издању Прометеја

https://www.prometej.rs/education_post_t...e-kulture/

https://www.prometej.rs/prodavnica/istor...podin-ros/

И да се не заборави како је Ђорђе Рош обнављао Грачаницу за време Краљевине и касније током немачке окупације је интервенисао код Турнера да се сачува Грачаница, јер су се комунисти и Арнаути решили да је спале.

Мислио сам да је Генерал Јован Васић.Јер сам увек наилазио на овај податак.Хвала Митке

[Бенито]

И треће питање у вези Карађорђеве ратне заставе:
Где се она данас налази?

[ХраброСрце]

Хиландар?

[Бенито]

И треће питање у вези Карађорђеве ратне заставе:
Где се она данас налази?

Ратна застава Карађорђеве Србије налази се у фундусу Историјског музеја Србије, и може се видети у њиховом једином сталном изложбеном простору - "Милошевом конаку" у Топчидеру.

[Милослав Самарџић]

И треће питање у вези Карађорђеве ратне заставе:
Где се она данас налази?

Ратна застава Карађорђеве Србије налази се у фундусу Историјског музеја Србије, и може се видети у њиховом једином сталном изложбеном простору - "Милошевом конаку" у Топчидеру.

То је једини стални изложбени простор Историјског музеја Србије?
У Крагујевцу је то такође Милошев конак, из 1818. године. За Народни музеј Крагујевца. А има 50.000 предмета. Такође и зграда прва српске скупштине, из 1860. неке и једна породична кућа из половине 19. века, али то су све омањи објекти
Невероватно је колико је музеологија потцењена у Србији.

[sagus]

У Шапцу је завршио гимназију, и четири године је био трговац. Замонашио се 1869. године у манастиру Петковици. Богословију је похађао у Београду. Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини. Филозофију је студирао у Прагу, након београдске богословије. Да би се издржавао у Чешкој, радио је и као зидарски помоћник. Од 1876. до 1878. године администрирао је Врањском епархијом. Током 1880. изабран је за професора београдске богословије. Сматрали су га једним од најученијих и најактивнијих представника цркве.

О коме је реч?

[Шумадинац]

У Шапцу је завршио гимназију, и четири године је био трговац. Замонашио се 1869. године у манастиру Петковици. Богословију је похађао у Београду. Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини. Филозофију је студирао у Прагу, након београдске богословије. Да би се издржавао у Чешкој, радио је и као зидарски помоћник. Од 1876. до 1878. године администрирао је Врањском епархијом. Током 1880. изабран је за професора београдске богословије. Сматрали су га једним од најученијих и најактивнијих представника цркве.

О коме је реч?

Митрополит скопски Фирмилијан Дражић. Иначе, он је први Србин на челу Скопске епархије након укидања Пећке патријаршије.

[sagus]

Тако је Шумадинац


Рођен је у Шапцу 20. августа 1852. године као Димитрије Дражић. У Шапцу је завршио гимназију, и четири године је био трговац. Замонашио се 1869. године у манастиру Петковици. Богословију је похађао у Београду. Теологију је студирао прво на острву Халки у Мраморном мору, а онда у Атини. Филозофију је студирао у Прагу, након београдске богословије. Да би се издржавао у Чешкој, радио је и као зидарски помоћник. Од 1876. до 1878. године администрирао је Врањском епархијом. Током 1880. изабран је за професора београдске богословије. Сматрали су га једним од најученијих и најактивнијих представника цркве.

Током 1883. године нудили су му тада упражњен положај митрополита Србије, али Фирмилијан је одбио ту част. Након тога постао је архимандрит. Био је учитељ краљевића Александра Обреновића. Kада је изабран за ректора београдске богословије основао је фонд сиромашних богослова и као новину увео јавна предавања. Једно време уређивао је Весник Српске Цркве. Један је од оснивача Друштва Свети Сава током 1886. године. Отишао је у Чикаго 1891. године на позив америчких Срба и ту је једно краће време био њихов парох.

Након Америке отишао је у Цариград да одатле помогне српској цркви. Било је то тешко време за српску православну цркву унутар Османскога царства, јер су Цариградска патријаршија и Бугарска егзархија имале званичне дозволе турских власти за несметан рад, а српска црква је морала да ради илегално или у оквирима Цариградске патријаршије. Бугарски егзархат је настојао да спречи функционисање Српске православне цркве у делу Старе Србије који углавном обухвата данашњу Македонију. Рад Егзархата био је најпре усмерен на преотимање патријаршијских цркава и протеривање њихових свештеника, а затим и на све оне који су се опирали бугаризацији. На удару су се убрзо нашли и српски свештеници, учитељи и народни прваци. Српска црква је имала право да ђелује само у оквиру Цариградске патријаршије, која је била под грчком контролом. У Цариграду је Фирмилијан блиско сарађивао са Стојаном Новаковићем. Пет година је трајала дипломатска борба за скопску митрополијску столицу. Изабран је 1897. за администратора Скопске епархије, а 1899. за митрополита Скопске епархије.Након укидања Пећке патријаршије био је први Србин, који је добио тај положај. Међутим због великих отпора рукоположен је тек 15. јуна 1902.

Пошто је у то време у Турском царству још увек важила подела народности на званичне милете, владику Фирмилијана је забрињавало одсуство званичног признања српског милета, услед чега су Срби били убрајани у "Румски милет" (под доминацојом грчких Фанариота) или у "Бугарски милет" (под доминацијом Бугарске егзархије). У том смислу, владика се 12. августа 1903. године пожалио конзулу Kраљевине Србије у Скопљу: "У турској царевини уопште све су народности подељене: 1. на муслимане, 2. на Грке (рүм-милет) и 3. на Бугар-милет, а Срба нема нигде па и ако су ове земље Турци узели само од Срба и Срби су у њима живели и имали своју царевину а данас пред Турцима нема их нигде означених и забележених као Срба као да их никад није ни било!" Тиме је владика указао на потребу да у Турском царству и Срби буду признати под својим народним именом.

Након што је постао митрополит оптуживан је више пута због пијанства и неморала. Био је блиско повезан са озлоглашеним Јованом Ћирковићем, што га је довело на лош глас међу Србима у митрополији. Митрополит Фирмилијан је умро 1903. године у Београду, у 52. години, као гост код свог брата Пере Дражића хотелијера.

Објавио је 10 књига богословско-теолошког садржаја:

И-ИИИ - "Тумачење јеванђеља са беседама",
ИВ - Парохиалник Требник,
В - Догматичко богословље И,
ВИ - Догматичко богословље ИИ,
ВИИ - Библијко пастирски део,
ВИИИ - Догматичко морални део,
ИX - Уџбеници и хришћански дом,
X - Поучни део

[Бенито]

И треће питање у вези Карађорђеве ратне заставе:
Где се она данас налази?

Ратна застава Карађорђеве Србије налази се у фундусу Историјског музеја Србије, и може се видети у њиховом једином сталном изложбеном простору - "Милошевом конаку" у Топчидеру.

То је једини стални изложбени простор Историјског музеја Србије?
У Крагујевцу је то такође Милошев конак, из 1818. године. За Народни музеј Крагујевца. А има 50.000 предмета. Такође и зграда прва српске скупштине, из 1860. неке и једна породична кућа из половине 19. века, али то су све омањи објекти
Невероватно је колико је музеологија потцењена у Србији.

Највећи проблем наше музеологије су неадекватне просторије за фундусе музеја. Наравно, осим неких.... Сличан је случај и са архивским збиркама. 
Тек на крају долази проблем са изложбеним простором. 
Што се тиче Историјског музеја Србије, "Конак кнеза Милоша" је тзв "издвојени" изложбени простор. Главни изложбени простор налази се поред Дома Народне скупштине, на Тргу Николе Пашића, раскрсница са Влајковићевом улицом, иначе предратна зграда Аграрне банке, коју су направиле некадашње Сељачке задруге у Краљевини Југославији. После рата национализована и више пута мењала намену.
Дакле, Закони о музејима и архивима су европски, али је пракса османлијска.

[Бенито]

Ратна застава Карађорђеве Србије није била једина владарска реликвија коју је Карађорђу послао руски Император Александар Први Романов.
Која је друга?

[Monarhist]

Доделио му је Орден Св. Ане првог степена, а вероватно и Орден Св. Кнеза Александра Невског, такође првог степена (мада то се не зна поуздано).

Али вероватно не мислите на то.

[Милослав Самарџић]

Ова тема ће ускоро имати милион прегледа.

[пек.]

Сабља

[Бенито]

Сабља

Да, то је сабља од које се Карађорђе није одвојио до смрти у Радовањском лугу.