[ЈВуО-КГ]

Чабић?

Не. Како дође до овог одговора?

Чабић је најпознатије село из 13. и 14. века у коме се правила опрема за витезове.

[Милослав Самарџић]

Црква Светог пророка Илије је храм Српске православне цркве који се налази у селу Луке, на планини Требевић у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Припада дабробосанској митрополији, архијерејском намjесништву Сарајевском и једина је црква брвнара на простору Митрополије. Црква брвнара се налази у непосредној близини новог магистралног пута Пале – Тврдимићи – Лукавица.[1]
Историја[уреди]
Првобитна црква Светога пророка Илије је играђена 1943. у току ратних сукоба, и представља једину цркву подигнуту за вријеме Другог свјетског рата, од стране припадника Југословенске војске у отаџбини, на овим просторима. Црква је подигнута на локалитету села Луке у општини Пале, у непосредној близини града Сарајева. Храм су уз помоћ Српске православне цркве, и народа требевићког краја, који је у великом броју, за вријеме Другог свјетског рата остао вјеран Краљу Петру и његовној војсци, подигли командант Требевићког одреда Романијског корпуса Шћепан Лучић и војни свештеник Новак Станојевић, који је овај храм осветио по благослову тадашњег митрополита Дабробосанског Нектарија. У Цркви су обављане службе кроз цијело вријеме рата, а након политичких промјена и проглашења нове комунистичке државе Југославије, српском народу бива низом мјера забрањено слободно практиковање вјере и посјећивање вјерских објеката. Сходно томе, одлуком Обласног одбора Комунистичке партије за град Сарајево, храм Светога пророка Илије је срушен 1955. године.
Судбина овог храма је била таква, да буде подигнут у једном рату, а поновно је обновљен у другом рату. На мјесту где се некад налазила стара црква посвећена Светоме пророку Илији, благословом митрополита Николаја 1993. године, педесет година од подизања старе цркве започета је градња цркве брвнаре по пројекту архитекте Предрага Пеђе Ристића. Нова црква брвнара, једина таква у Митрополији је завршена 1996. године. Осветио 4. августа 1996. године митрополит Николај. Заслуге за подизање ове цркве припадају свештенику Миомиру Зекићу и вјерницима требевићког краја. Године 1999. у порти цркве саграђена је парохијска сала. Саборни дан, овог храма је прва недјеља по Светом Илији.[2]

преузето са википедије

---

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%...C4%87u.jpg

Јел има нека слика ове цркве, онда или сада?

[Перун]

У реду то. Прочитај добро питање. Шта све витезови имају? Користи се у одбрани.

Ево Самарџић ће погодити из прве.

[luka.luke]

Црква Светог пророка Илије је храм Српске православне цркве који се налази у селу Луке, на планини Требевић у Републици Српској у Босни и Херцеговини. Припада дабробосанској митрополији, архијерејском намjесништву Сарајевском и једина је црква брвнара на простору Митрополије. Црква брвнара се налази у непосредној близини новог магистралног пута Пале – Тврдимићи – Лукавица.[1]
Историја[уреди]
Првобитна црква Светога пророка Илије је играђена 1943. у току ратних сукоба, и представља једину цркву подигнуту за вријеме Другог свјетског рата, од стране припадника Југословенске војске у отаџбини, на овим просторима. Црква је подигнута на локалитету села Луке у општини Пале, у непосредној близини града Сарајева. Храм су уз помоћ Српске православне цркве, и народа требевићког краја, који је у великом броју, за вријеме Другог свјетског рата остао вјеран Краљу Петру и његовној војсци, подигли командант Требевићког одреда Романијског корпуса Шћепан Лучић и војни свештеник Новак Станојевић, који је овај храм осветио по благослову тадашњег митрополита Дабробосанског Нектарија. У Цркви су обављане службе кроз цијело вријеме рата, а након политичких промјена и проглашења нове комунистичке државе Југославије, српском народу бива низом мјера забрањено слободно практиковање вјере и посјећивање вјерских објеката. Сходно томе, одлуком Обласног одбора Комунистичке партије за град Сарајево, храм Светога пророка Илије је срушен 1955. године.
Судбина овог храма је била таква, да буде подигнут у једном рату, а поновно је обновљен у другом рату. На мјесту где се некад налазила стара црква посвећена Светоме пророку Илији, благословом митрополита Николаја 1993. године, педесет година од подизања старе цркве започета је градња цркве брвнаре по пројекту архитекте Предрага Пеђе Ристића. Нова црква брвнара, једина таква у Митрополији је завршена 1996. године. Осветио 4. августа 1996. године митрополит Николај. Заслуге за подизање ове цркве припадају свештенику Миомиру Зекићу и вјерницима требевићког краја. Године 1999. у порти цркве саграђена је парохијска сала. Саборни дан, овог храма је прва недјеља по Светом Илији.[2]

преузето са википедије

---

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%...C4%87u.jpg

Јел има нека слика ове цркве, онда или сада?

Онда нема, садашње има много. Поставићу.

---

Ево један линк, има лијепих фотки.

http://lav990.blogspot.ba/2013/08/crkva-...ukama.html

Тамо у позадини се виде куће, гдје је била команда и ратно сједиште општине Пале

[Бенито]

У реду то. Прочитај добро питање. Шта све витезови имају? Користи се у одбрани.

Ево Самарџић ће погодити из прве.

Неће, јер није био тамо никад.
Зове се Штитково, а командант Другог Милешевског корпуса Вук Калаитовић је рођен у том селу.

[Милослав Самарџић]

Али био сам у Негбинама!

[Перун]

У реду то. Прочитај добро питање. Шта све витезови имају? Користи се у одбрани.

Ево Самарџић ће погодити из прве.

Неће, јер није био тамо никад.
Зове се Штитково, а командант Другог Милешевског корпуса Вук Калаитовић је рођен у том селу.

Тачно.

[ЈВуО-КГ]

Ајде Бенито.

[Бенито]

Помаже Бог, браћо! Данас не би требало да се ништа честита. Хоћу само да напоменем да сам изузетно поносан на сваког од вас који је послао макар један пост на овој теми. За непуних три месеца напунили смо читавих 200 страница и добили готово 27000 прегледа на овој теми. Томе се , заиста, нико није надао. Поготово што је овај квиз, понекад веома тешким и компликованим историјским питањима, сво време успео да сачува висок ниво квалитета. Није моје да то напишем, али чини ми се највиши ниво у читавој српској културној јавности.
Свима хвала још једном. Идемо даље, док не попустимо.
Питање следи.

---

Од српске интелектуалне елите народ очекује да поднесе жртву. Народ је, апсолутно у праву. Данашњи Срби нису много начитани и не знају много примера за оно што желе, али негде у " малом мозгу" налазе да је у српској историји било таквих примера. Ево једног.
Почетком Другог светског рата одбио је да оде у емиграцију иако је могао. Вратио се у Београд. На сопствени захтев је пензионисан и изашао је из државне службе. Одбио је да прими пензију. Недић га је више пута звао да му се придружи, али је стално одбијао. Одбио је да потпише Апел српском народу. Одбио је да његова дела буду део едиције Српске књижевне задруге за време рата, " Антологија савремене српске прозе" и да за то добије накнаду. Своје одбијање јасно је наглашавао ставом да " није морално објављивати књиге и узимати хонорар док народ оволико страда". И тако даље.... Свиме овиме, између осталог, оставио је пример новим генерацијама српске елите. Ретки су они који прате овакве примере.
Ко је овај великан?

[Вукашин Петковић]

Иво Андрић?

[Бенито]

Наравно, лагано је било. Али да буде прикладно овом тренутку.
Ајде брате Вуле!!!

[Перун]

Нема Вула. Ево мене.

Слабо ко га памти по крштеном имену а и надимак је добио ,, на чудан начин ". Родио се и живео у једном веку, школовао широм Европе на најбољим универзитетима. Био је професор, филозоф, политичар, учесник ратова, официр. Због свега наведеног оправдано се нашао међу 16 величанствених.

Ко је овај великан?

[ЈВуО-КГ]

Нема Вула. Ево мене.

Слабо ко га памти по крштеном имену а и надимак је добио ,, на чудан начин ". Родио се и живео у једном веку, школовао широм Европе на најбољим универзитетима. Био је професор, филозоф, политичар, учесник ратова, официр. Због свега наведеног оправдано се нашао међу 16 величанствених.

Ко је овај великан?

Нема одговора. Реци ко је или дај још података, па да видимо.

[Вукашин Петковић]

Milan Kujundzic Aberdar