24-10-2017, 08:42 PM
Љуба Стојановић, најморалнији српски политичар свих времена.
Квиз- Српска историја
24-10-2017, 09:09 PM
(24-10-2017, 07:42 PM)ЈВуО-КГ Пише: Ајде једно да поставим. Имао сам пар тачних одговора а нисам постављао питања. Ако Вуле налети нека постави и он. Већ је почело колебање да ли је неко питање било или не.Арнаут Павле.
Није тешко.
Звао се као један форумаш Погледа, али је имао и део имена који је, како се сматра, означавао војну службу. Био је српски хајдук али и турски војник. По томе га историја и не памти пуно, већ по томе што је био "вампир".Ко је он, како се зове код нас а како га зову странци?
Лупио сам, али ајде...
24-10-2017, 10:21 PM
25-10-2017, 12:27 PM
Нисмо почели да понављамо питања, осим понеког инцидента, него сте много ојачали, па треба поставити и неко теже питање.
Рецимо:
Између два рата у Београду се ствара издавачко предузеће Нолит, Нова литература, која је протежирала ауторе левичарске провинијенције. Милош Црњански је написао један текст поводом овога и указао на опасност од ове врсте литературе, јасно је назвавши лошом литературом и указујући на уметање политичког памфлета у књижевност.
Павле Бихаљи, уредник Нолита и комуниста, поводом тог текста је написао заглавље једног отвореног писма у одбрану " слободне речи". Позвао је интелектуалце, писце пре свих, да потпишу ово писмо. Велики број писаца се одазвао, преко 50 њих, и потписао ово отворено писмо против става Милоша Црњанског. Писмо нису потписали само левичари попут Бихаљија, Марка Ристића, Душана Недељковића, него и " грађански" писци , попут Исидоре Секулић. Грађански писци су заправо били већина потписника овог отвореног писма.
То је изазвало реакцију Милоша Црњанског, који је одговорио на писмо једним текстом. У њему је указао на изједначавање грађанског и левичарског, односно да грађанско друштво прихвата да га левичари искоришћавају у себичне сврхе. Указао је на опасност од овог ангажмана, јасно показујући да оно произилази из конформизма и лажних идеала грађанског друштва, које не преузима своје националне обавезе. Завршава текст реченицом коју је ретко ко смео да напише у нашој историји, а поготово да она буде тачна:" Ја ћу и даље остати САМ на бранику одбране српске културе."
Међутим, на једном месту у том тексту, Црњански упозорава директно неке од грађанских интелектуалаца :" Стојим запрепашћен над чињеницом да су господа ( па следе два презимена потписника) слепа пред...."
Дакле, 1932. године Црњански директно упозорава двојицу потписника да ће им се догодити нешто страшно управо од оних који су њихови сапотписници тог писма. Тринаест година касније тројицу потписника овог писма убили су комунисти.
Имена двојице од њих Црњански је непогрешиво проценио као страдалнике управо од клике којој су дали подршку.
Питање:
Како су се звала ова два српска писца које су комунисти убили 1945. године, а они су потписали отворено писмо 1932. године у коме се тражи право на " слободу говора и књижевности" управо за те пропагандисте комунизма?
Рецимо:
Између два рата у Београду се ствара издавачко предузеће Нолит, Нова литература, која је протежирала ауторе левичарске провинијенције. Милош Црњански је написао један текст поводом овога и указао на опасност од ове врсте литературе, јасно је назвавши лошом литературом и указујући на уметање политичког памфлета у књижевност.
Павле Бихаљи, уредник Нолита и комуниста, поводом тог текста је написао заглавље једног отвореног писма у одбрану " слободне речи". Позвао је интелектуалце, писце пре свих, да потпишу ово писмо. Велики број писаца се одазвао, преко 50 њих, и потписао ово отворено писмо против става Милоша Црњанског. Писмо нису потписали само левичари попут Бихаљија, Марка Ристића, Душана Недељковића, него и " грађански" писци , попут Исидоре Секулић. Грађански писци су заправо били већина потписника овог отвореног писма.
То је изазвало реакцију Милоша Црњанског, који је одговорио на писмо једним текстом. У њему је указао на изједначавање грађанског и левичарског, односно да грађанско друштво прихвата да га левичари искоришћавају у себичне сврхе. Указао је на опасност од овог ангажмана, јасно показујући да оно произилази из конформизма и лажних идеала грађанског друштва, које не преузима своје националне обавезе. Завршава текст реченицом коју је ретко ко смео да напише у нашој историји, а поготово да она буде тачна:" Ја ћу и даље остати САМ на бранику одбране српске културе."
Међутим, на једном месту у том тексту, Црњански упозорава директно неке од грађанских интелектуалаца :" Стојим запрепашћен над чињеницом да су господа ( па следе два презимена потписника) слепа пред...."
Дакле, 1932. године Црњански директно упозорава двојицу потписника да ће им се догодити нешто страшно управо од оних који су њихови сапотписници тог писма. Тринаест година касније тројицу потписника овог писма убили су комунисти.
Имена двојице од њих Црњански је непогрешиво проценио као страдалнике управо од клике којој су дали подршку.
Питање:
Како су се звала ова два српска писца које су комунисти убили 1945. године, а они су потписали отворено писмо 1932. године у коме се тражи право на " слободу говора и књижевности" управо за те пропагандисте комунизма?
25-10-2017, 02:28 PM
Ако мислиш на Светислава Стефановића, за време ДСР уредника Српске књижевне задруге, у праву си да је стрељан и да је био један од потписника писма.
Али, није Црњански његово име нагласио међу оном двојицом. Друга два писца су у питању.
Али, није Црњански његово име нагласио међу оном двојицом. Друга два писца су у питању.
25-10-2017, 04:06 PM
Тако је.
Нико Бартуловић, по некима Хрват, а по некима Србин, у сваком случају римокатолик, убеђени југословенски националиста, робијао је под окупатором и за време Првог светског рата и за време Другог светског рата.
Након што се није евакуисао за иностранство са Капиног поља код Никшића, априла 41, јер се његов авион запалио, Нико одлази у Сплит, у италијанску окупациону зону. Ту је блиско сарађивао са војводом Илијом Трифуновићем Бирчанином. Спасио је небројено много Срба избеглих од усташког ножа и удомио их у Сплиту или их проследио даље. Немци су ово одлично знали и хапсе га у Сплиту, након капитулације Италије. У затворима у Сплиту и Задру је био од септембра 43 до октобра 44. Када су партизани "ослободили" Сплит, Бартуловић није ослобођен, него је почела истрага над њим. То није кратко трајало, пребациван је у Книн, па у Задар, па поново у Сплит, па поново у Книн...
Након неколико месеци стигао је налог да буде пребачен у Загреб, ради " суђења". На путу, не зна се тачно где, између Оточца и Топуског, озна је убила Ника Бартуловића, предратног уредника београдских Видика и члана уређивачког одбора Српског књижевног гласника.
Григорије Божовић, највећи српски писац Косова и Метохије, и један од највећих српских писаца 20 века, убијен је у Београду у јануару 1945. године. Егзекуцију је извршила озна, као и у случају Бартуловића.
Нико Бартуловић, по некима Хрват, а по некима Србин, у сваком случају римокатолик, убеђени југословенски националиста, робијао је под окупатором и за време Првог светског рата и за време Другог светског рата.
Након што се није евакуисао за иностранство са Капиног поља код Никшића, априла 41, јер се његов авион запалио, Нико одлази у Сплит, у италијанску окупациону зону. Ту је блиско сарађивао са војводом Илијом Трифуновићем Бирчанином. Спасио је небројено много Срба избеглих од усташког ножа и удомио их у Сплиту или их проследио даље. Немци су ово одлично знали и хапсе га у Сплиту, након капитулације Италије. У затворима у Сплиту и Задру је био од септембра 43 до октобра 44. Када су партизани "ослободили" Сплит, Бартуловић није ослобођен, него је почела истрага над њим. То није кратко трајало, пребациван је у Книн, па у Задар, па поново у Сплит, па поново у Книн...
Након неколико месеци стигао је налог да буде пребачен у Загреб, ради " суђења". На путу, не зна се тачно где, између Оточца и Топуског, озна је убила Ника Бартуловића, предратног уредника београдских Видика и члана уређивачког одбора Српског књижевног гласника.
Григорије Божовић, највећи српски писац Косова и Метохије, и један од највећих српских писаца 20 века, убијен је у Београду у јануару 1945. године. Егзекуцију је извршила озна, као и у случају Бартуловића.
25-10-2017, 04:19 PM
Добро је што су њих двојица а не Стефановић. 
Дас ли је и Црњански био уредник Видика?
Дас ли је и Црњански био уредник Видика?
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 34 Гост(а)