(27-10-2017, 10:16 PM)Милослав Самарџић Пише: Ко је био највећи српски интелектуалац са Косова и Метохије крајем 19. и почетком 20 века?
Управо се обележава годишњица његовог рођења и објављују се његови одабрани чланци.
Био је из Призрена.
Петар Костић, књигу му објављјује Матица српска:
Јубилеј – 165 година од рођења Петра Костића
Ове године Призренци прослављају 165 година од рођења Петра Костића, најзначајнијег Србина Призренца свога доба. Њему у част а потомцима на корист „Друштво пријатеља манастира Светих архангела код Призрена“ приредило је књигу са његовим радовима објављиваним у српској периодици од 1902. до 1934. године.
Петар Костић, доајен међу српским културним делатницима на простору Старе Србије и Македоније, у жељи да себи и својим читаоцима објасни узроке тешког стања српског народа на овим просторима у 19. веку, објавио је знатан број радова о политичкој, културној и друштвеној историји Старе Србије у 18. веку и тиме дао драгоцен допринос српској историографији. Тај допринос утолико је већи јер је Костић објавио, преформулисао или искористио историјске изворе који су неколико деценија након тога неповратно нестали. Наиме, чланци у којима се он осврће на деценије пре свог рођења остали су, у највећем броју случајева, једини извор за читав низ историјских догађаја и процеса и без њих би било врло тешко, ако не и немогуће, историографски обрађивати прошлост Старе Србије на размеђу 18. и 19. века.
И Костићеви радови о догађајима чији је био учесник и савременик такође су од изузетног значаја за српску науку и културу. Као сведок догађаја, са свешћу хроничара који потомству оставља писани траг о свом времену, објавио је низ важних чланака о личностима и установама које су обележиле живот српског народа у Старој Србији и активност српске дипломатије у другој половини 19. и почетком 20. века. Хроничарски стил повремено је допуњавао личним успоменама, чиме је своје текстове ослободио крутих стега хронике. Костићева штампана заоставштина је обимна, разнолика и поуздана, те стога представља прворазредну грађу о једној епоси.
Највише пажње Костић је посветио Призрену, третирајући друштвене, етнографске, политичке и лексичке особености овог града и његове ближе околине. Без његових радова историографија, антропологија и србистика биле би ускраћене за приказ многих сегмената живота српске заједнице у Призрену у последњим деценијама османске власти. Костић је осликао српске призренске обичаје приликом веридбе, просидбе и свадбе, описао начин прослављања крсне славе, записивао пословице, загонетке, бројалице и обредне песме и тако оставио значајне етнографске и лексикографске изворе за проучавање културне баштине метохијских Срба.
Значај Костићевих радова за српску науку, као и значај његове личности за српску културну баштину уопште, определили су нас да саберемо и публикујемо радове које је објављивао у периодици између 1902. и 1934. године. За објављивање Костићевих чланака на једном месту додатно нас је мотивисало то што је већина часописа у којима је објављивао данас недоступна читаоцима ван читаоница београдских библиотека.
