[Бенито]

Нови трилинг:
Који четник је први ушао у Приштину октобра 1912. године?

[Перун]

Милан Ракић?

[Бенито]

Лагано је било , јер је увод у друго:
Зашто је Милан Ракић толико журио?

[Перун]

Која је прва фабрика у Србији у којој је, за погон машина, коришћена електрична енергија добијена из ХЕ? Ко је био њен власник? Ко је највише опустошио фабрику током ДСР?

Право за Поручника.

Прва фабрика у Србији која је користила хидро-електричну енергију била је Ткачка радионица у Ужицу. Њен власник био је ужички трговац, угоститељ, председник општине, одборник Радикалне странке и индустријалац Малиша Атанацковић. Поменути Ужичанин међу првима у Србији изградио је и електрични млин. То је све тако лепо функционисало док нису дошли партизани. дтасли детаљи биће накнадно изложени.

[Бенито]

Претпоставио сам да имаш нешто посебно.

---

Лагано је било , јер је увод у друго:
Зашто је Милан Ракић толико журио?

Ајде ово ко о зна.

[Перун]

Лагано је било , јер је увод у друго:
Зашто је Милан Ракић толико журио?

Појасни мало. Пре тога био је конзул у Приштини. Има ли некакве везе са овим?

[Бенито]

Наравно да има везе.

[Перун]

У Приштини му је било прво запослење.

[Бенито]

Одговор је лак, али је контекст мало компликованији.
Односно, доста компликован.
Црква Светог Николе у Приштини направљена је 1830. године. Била је то једна неугледна зграда, јер је султан условио зидање цркве тиме да не одудара од околних кућа. Временом су Срби покушавали и успевали да подижу углед ове светиње. Између осталог, негде 1910. године сакупили су новац да купе звоно, иако је у Османском царству било изричито забрањено да звоне хришћанска звона. Исте те године, 1910. године, избио је арнаутски устанак, који је био последица реформи у Турској. Устанак је пригушен, и нови султан Мехмед 5 Решад , који је први " Уставни султан", кренуо је у обилазак територија које су биле захваћене устанком. Посетио је Солун, Битољ, Скопље и , напослетку, Приштину. То је било у јуну 1911. године. Тада су православни први пут зазвонили звоном у цркви Светог Николе у Приштини. Нормално,турски војници су одмах упали у порту цркве, али су их окупљени Срби успели смирити причом да поздрављају долазак султана. Наравно, годину- две раније ова прича не би прошла и звоно би било одузето , а свештеник би ко зна како завршио.
Милан Ракић је припадао МИД владе Краљевине Србије, и то у друштву једне генерације српских дипломата који су не само своју професионалну каријеру, него и читав живот посветили ослобођењу Старе Србије. Ту генерацију је изнедрио и био њен патрон Стојан Новаковић. Међутим, иако је он инсистирао на повећању културног утицаја, просвећивањем и интегралним деловањем кроз обнову и подизање цркава и нових школа, млади дипломати налета ли су на терену на велике проблеме. Највећи проблем представљало је деловање Бугара, и цркве и комита, нарочито у Маћедонији и арнаутских банди на Косову и Метохији. Други проблем био је сукоб са црквеним лицима, који су имали често различите погледе на одређене догађаје. Ако занемаримо прогрчка црквена лица и ту и тамо корупцију, главни сукоб између ове две групе био је идеолошки. Младе дипломате су школоване углавном у Француској и донели су овде национализам, француског, изразито лаичког типа. То је подразумевало велику посвећеност, и готово монашку скромност, утврђени грађански морал и штедљивост. Главни циљ њиховог ангажовања био је ослобођење Старе Србије. Са друге стране, сваком православном свештенику, а монаху посебно, главни циљ је спасење душе и припрема на овоземаљском за вечни живот. Ослобођење Старе Србије, по логици ствари, за њих је био секундарни циљ. То никада није био неки велики сукоб, јер је и једне и друге погађала иста бољка, а то су били стални и тешки погроми. Многа црквена лица и неки српски дипломати убијени су у тим погромима.
Милан Ракић, иако Србин француског типа, човек префињеног стила, и у уметности и у дипломатији и у животу, био је верник и јасно је разумео колико је битна улога српске цркве у ослобођењу Старе Србије.
После инцидента са звоном, он се, као штедљив човек, уплашио за судбину звона које није било јефтино. Са друге стране, више се плашио за звоно због арнаутског елемента, него због Турака. Зато је одмах после инцидента из јуна 1911. године, ископао рупу , скинуо звоно и закопао га. После чувене сцене на Газиместану, исте ноћи четник Ракић је сам ушао у Приштину и запутио се ка цркви Светог Николе. Ископао је звоно и поставио на звоник. Када су трупе треће армије на челу са ђенералом Божом Јанковићем парадно улазиле у Приштину, зачула су се звона са цркве Светог Николе. Поред поруке да је српска војска део хришћанске културе, ова звоњава је била порука и Арнаутима да им не пада на памет да помисле да по пропасти Османске Турске, оснивају неку арнаутску државу на територији Косова и Метохије.

[Романија]

Зашто су Руси који су дошли у Србију после револуције били у бољем положају од оних који су отишли у друге земље?

[Бенито]

Из више разлога. Ако мислиш на њихов социјални статус, зато што им је овде омогућено да раде оно за шта су се образовали.

[Романија]

Не, мислим на њихов статус, правни положај или како се већ каже.

[Милослав Самарџић]

Шеснаести век, на челу Отоманске империје је Сулејман Величанствени и она влада одгормним пространствима Европе, Азије и Африке.
Са које територије, односно из које освојене државе, Отоманска империја у то доба има највећи извоз (80% извоза) и шта извози?

[Бенито]

Не, мислим на њихов статус, правни положај или како се већ каже.

Признавало им се држављанство аутоматски.

---

Шеснаести век, на челу Отоманске империје је Сулејман Величанствени и она влада одгормним пространствима Европе, Азије и Африке.
Са које територије, односно из које освојене државе, Отоманска империја у то доба има највећи извоз (80% извоза) и шта извози?

Из Србије, дрвну грађу и стоку.