[Вукашин Петковић]

То је једини човек на квизу који одговара на питања, а никад их не поставља.
Додуше, имамо и супротан пример, да човек само пита, а на туђа питања не одговара.
Вуле, у међувремену, објасни мало за Бојовића и Аписа.

Васа Казимировић у својој књизи "Црна рука" пише:
У својим последњим часовима, Апис једва да је икоме ишта пребацио или пак некоме запретио. Један од ретких високих официра коме је запретио, био је Петар Бојовић, познији војвода. "А, Бојовићу, ти нас на суд, а тебе ћемо на суд, јер си знао, ја сам му казао да постоји 'Црна рука'..."

[Бенито]

Ха,ха,ха... Весели Васа. Чуј знао??? Па, Бојовић је то одлично знао и био им је близак. Или ја не разумем контекст те Аписове реченице или је Васа њега погрешно разумео.

[Милослав Самарџић]

Мраморни стуб на Косову?
Карађорђев споменик на Калемегдану, три године, ако не рачунамо Чичин на Равној Гори.

Тачно и једно и друго!
А што поручниче не би рачунали мраморни стуб на Косову, за песмом деспота стефана уклесаном ту?
Споменик кнезу Михаилу јесте најстарији бронзани, али у БГ су старији Теразијска чесма и споменик у паркићу испред Народне библиотеке, он је колико се сећам најстарији.

[Бенито]

Зато што онда можемо да идемо још даље у прошлост, што у суштини није погрешно, али сам разумео да овде говоримо о западном типу споменика.

---

Ок
Прво:
Који је први споменик Незнаном јунаку у Срба???

И немој више да ми затрпаваш питања.
Ко је год као гимназијалац или студент дошао у Београд, видео је овај споменик.

[ЈВуО-КГ]

Ха,ха,ха... Весели Васа. Чуј знао??? Па, Бојовић је то одлично знао и био им је близак. Или ја не разумем контекст те Аписове реченице или је Васа њега погрешно разумео.

Ништа он није погрешио ,све је то смишљено и прорачунато. Није то први пут да се прави прича како би црнорукци ,или су, били за комунисте а бела рука за ЈВуО. Стигло је то и до ненадмашног уништитеља српских мозгова,Марић Миломира па је организовао и емисију на ту тему. Марић вам је онај полумутави ,коврџави новинар са телевизије Туга који је по уговореном браку оженио бившу швалерку и секретарицу господина Карића.

п.с. Јесте лепота кад сте сви овде, још да су Смедеревац ,Влад и Андрејевић ту па да квиз потраје целу ноћ.

[Бенито]

После тешког инцидента код Чукур- чесме, Турци су се повукли у тврђаву. Међутим, Порта је била незадовољна таквим решењем и наредила је да Београд треба бити бомбардован из тврђаве. Сутрадан, рано ујутру, Турци су почели да пуцају из топова по вароши. Пуцали су из 56 топова и срушили 380 кућа и убили не мање од 50 људи. Кнез Михаило је наредио моменталну мобилизацију и прогласио ратно стање у Београду. За тили час окупио је 15000 војника, а управо је и он стигао , јер тих дана није ни био у Београду.
За то време, Турци који су били у вароши сакрили су се у Лиман џамију, која се налазила тачно на месту где је касније постављен стуб за мост краља Петра и краља Александра. Тај стуб се ту и даље налази, али изнад њега је сада Бранков мост. Старији Београђани су једва умирили млађе да не изврше освету над Турцима у Лиман џамији, реченицом:" Немојте децо да испрљате слободу крвљу невиних, која ће се просути улицама где ће се сутра играти ваши унуци."
Аустрија је послала бродове и свако ко је хтео могао је да пређе на леву обалу Саве и добије азил.
Неколико година касније, лончарски трговац и шпекулант порцелана Ћиро Христић, видео је по Аустрији, а нарочито Угарској, а вероватно у Сент Андреји, да се на трговима подижу споменици у облику крста исклесаног у мермеру. Тако је он дао да му исклешу један такав споменик од црвеног мрамора. На њему је писало:
Незнаном јунаку који погибе у српској борби за слободу од Турака.
Споменик је постављен на београдску Малу пијацу, која се налазила у близини Лиман џамије. Када је, касније, наново регулисан тај крај, и пробијен пут за добијање Карађорђеве улице, нестала је Мала пијаца, Лиман џамија и кафана-хан Мише Анастасијевића. Створили су се услови да настане један од најлепших београдских тргова, који је својим задужбинама украсио Лука Ћеловић Требињац.
Али, споменик није заборављен. Премештен је у парк између хотела Бристол и железничке станице. Ту се данас , а и деценијама уназад, налази пријемни пункт аутобуске станице Београд. Тако сви који долазе аутобусима у Београд, прођу поред овог споменика.
На жалост, већина ни не зна чему је посвећен тај споменик, јер оног натписа одавно нема.
Остало је само, накнадно уклесано, на само дну споменика, четири знака: 1862!

[Бенито]

Друго:
Често се хвали наш окупатор фелдмаршал фон Макензен,јер је подигао споменик својим непријатељима, српским браниоцима Београда. Само нисам приметио да је неко подигао задњицу да среди тај споменик на Кошутњаку, који је у јадном стању. А поготово нисам приметио да су се наши врли доктори историјских наука потрудили да нађу макар десет имена тих српских војника који су се недељама, ако не и дуже , борили са Немцима , тако што су се вукли по каналима и рововима. А били су сигурни да ће већ следећег момента отићи на неко друго место.
Можда су заборављени управо због тога што су били четници.
Међутим, Макензен је наредио да се подигне још један сличан споменик у Београду.
Који је то споменик и где се налазио?

[Бенито]

Неће нико ни да проба?

[ЈВуО-КГ]

Ту се данас , а и деценијама уназад, налази пријемни пункт аутобуске станице Београд. Тако сви који долазе аутобусима у Београд, прођу поред овог споменика.
На жалост, већина ни не зна чему је посвећен тај споменик, јер оног натписа одавно нема.
Остало је само, накнадно уклесано, на само дну споменика, четири знака: 1862!

Крст није црвене боје више, а и он је споменик незнаном јунаку .То што је са њега избрисано је (ово није проверено ,чуо сам причу) по налогу Краља Александра кад се правио онај други споменик незнаном јунаку на Авали. А ни тај незнани јунак са Авале није незнан.Пратио сам настојања потомака Сулејмана Балића ,петнаестогодишњег детета из неког села код Сјенице који је свој живот дао бранећи Београд.

То што је избрисано је било "У славу незнаног београдског јунака који ослободи родни град од Турака".

---

Друго:
Често се хвали наш окупатор фелдмаршал фон Макензен,јер је подигао споменик својим непријатељима, српским браниоцима Београда. Само нисам приметио да је неко подигао задњицу да среди тај споменик на Кошутњаку, који је у јадном стању. А поготово нисам приметио да су се наши врли доктори историјских наука потрудили да нађу макар десет имена тих српских војника који су се недељама, ако не и дуже , борили са Немцима , тако што су се вукли по каналима и рововима. А били су сигурни да ће већ следећег момента отићи на неко друго место.
Можда су заборављени управо због тога што су били четници.
Међутим, Макензен је наредио да се подигне још један сличан споменик у Београду.
Који је то споменик и где се налазио?

Ово је мало збуњујуће. Да не мислиш на споменик немачким нападачима на Београд који је постојао до ДСР па су онда швабе почеле ту да сахрањују и нацисте,јел то ?

п.с. Ако историчари не знају имена бранилаца Београда нека питају мене ја их знам бар десетак а можда и више. Знам чак и имена београдских цинкароша у току тринаестодневне окупације Београда.

[Бенито]

Ха,ха,ха, па нека питају. Знаш ли , стварно, неко име од ових који су гинули баш на Кошутњаку, 1915. године? Само одговори потврдно или негативно, не мораш имена.
Није краљ скинуо натпис, спао је он раније. Пре доласка Карађорђевића на престо. Могуће је да је тачнији твој натпис.
А за ово што ти је збуњујуће, збунио си ти мене. На које гробље немачких војника мислиш?

[ЈВуО-КГ]

Ма знам бре ,само не знам да ли мислиш на оних 39 што је стало швабама на црту или нешто друго, немам баш у глави скицу положаја морао бих да консултујем литературу. А не би ми веровао шта све знам из области одбране Београда.

Збунисмо се обострано. Ови су дигли два гробља, једно за наше војнике, друго за кајзерове е сад негде тамо 1944. швабови почеше нацисте да трпају у то гробље. Ту сам се ја двоумио на шта тачо мислиш.

А имена ових цинкароша, неких од њих, знам.



А јеси ли видео ово поручниче.

http://iskra.co/srbija/ucestvovali-u-odb...-beogradu/


Још да су били Бошњаци па ајде, него све Србин до Србина мухамеданске вере.

Јебо их наслов, лепо рекао Омеровић, мухамедански батаљон.

[Бенито]

Имали су Немци неколико мањих гробаља 1915. године, па је Макензен све то сакупио на једно место, а ту је сахранио и српске војнике, бранитеље Београда. Изнад њихових гробова је подигао поменути споменик. Знаш ли где је то гробље било?
ПС нема то никакве везе са нацистима

[ЈВуО-КГ]

Имали су Немци неколико мањих гробаља 1915. године, па је Макензен све то сакупио на једно место, а ту је сахранио и српске војнике, бранитеље Београда. Изнад њихових гробова је подигао поменути споменик. Знаш ли где је то гробље било?
ПС нема то никакве везе са нацистима

Знам за неко гробље у данашњој улици Кнеза Вишеслава али не знам да ли је то то.

---

Поручниче док се не договоримо на шта смо мислили обојица, ако би могло једно прекоредно питање, а у вези са одбраном Београда,ал да не замериш. Давно сам ово хтео да питам, па ајде сад кад смо се дотакли те теме.

На Београд је испаљено много аустријских граната, међутим наше официре и војнике је чудило зашто ови испаљују толики број ћорака. Граната се само забије негде и ништа. Била је то права мистерија док једног дана једна граната није пала у двориште краљевог двора а на себи је имала поруку која је решила целу мистерију. Шта је писало на тој гранати, зна ли неко ?

---

Док ви гледате серију да напишем нешто. То не би могло у питање али је ето једна права анегдота из одбране Београда. Лете меци и гранате на све стране по Београду и по тврђави београдској, у том метежу на тврђаву се попе једна старије жена, сељанка, и тражи капетана Недељковића. Војници на прву рекоше "Бежи баба одавде видиш да се пуца,погинућеш". Баба рече да не мари за то већ их натера да позову капетана Недељковића. Официр дође ,представи се, и упита госпођу како може да помогне. Баба рече да код њега служи њен унук Петар Марковић, да му је отац погинуо на Церу и да је он једина мушка глава у њиховој кући па замоли капетана да га пребаци негде у позадини. Кад су Марковићу то саопштили (а био је пунилац топа, артиљерац) он ни да чује. Недељковић му стриктно нареди да моментално оде у позадину, у комору и да се тамо јави на дужност. Марковић је то учинио и јавио се одељењу кувара или како су се звали и ступио на нову дужност далеко од прве линије фронта. Међутим ,није прошло много, кад капетану Недељковићу неко од војника јави да је једна аустријска граната погодила комору а Предраг Марковић на месту остао мртав. Неко би рекао судбина.

Капетан Недељковић је преживео све ово и стигао до повлачења преко Албаније, али је код једног манастира у Метохији њега са још 50 или 60 војника опколила група арнаута дајући им преварантско обећање звано беса да им се ништа неће догодити ако предају оружје. Они су то и учинили али шиптари су их све побили. Главни међу шиптарима био је Јусуф Ука који је постао председник једне од општина доле одмах после рата, да ли општине Призрен или Качаник, не могу да се сетим. Све би ово остало тајна и заборављено во вјек и вјекова да капетан Недељковић није био пријатељ каплара обавештајца Милоја Петровића који се зарекао да ће наћи и гроб свога пријатеља и убице, што је и урадио 1923. године.

[Бенито]

ЈВуО, мало стрпљења. Што си се расписао оволико? Могао си све ово у неколико питања.
Јел то Милоје Петровић који је био пратилац Рајсу?