[Бенито]

Прво, хронологија, друго разумети време како је онда било.
Не верујем чак ни да је веродостојан онај документ који си показао. Тражио би да видим оригиналну матичну књигу венчаних.
Пост, и то Васкршњи, је тада био. Нема шансе теоретске да би било заказано венчање. У таквим случајевима, само владика или патријарх лично, и то по јасно прецизираним правилима ( да постоји велика вероватноћа да ће једно од супружника преминути у кратком року и слично) може да одобри венчање.
Једном речју,
свадба није ни била заказана.
Два:
Шта се заправо догодило?
Да помогнем,
само један извор је за ово. Пронашао га је један историчар, и...
Сви су преписали од њега, без икакве критике извора. Чак и Самарџић.

[Романија]

''Михаило Марић је написао да генерал Симовић, који се са својом супругом још увек спремао у свом дому у часу кад је почело бомбардовање Београда, није ни отишао на венчање своје ћерке...

Краљ Петар Други говори како је после првог таласа бомбардовања тражио везу са генералом Симовићем: „Позвао сам телефоном кућу премијера, а његов собар ми је рекао да је његова екселенција у цркви у Топчидеру (око пет километара јужно од Београда) где се његова кћи венчава. То ме је избезумило. Оставио сам поруку да ми одмах телефонира кад се врати“.

„После другог таласа дошао је генерал Симовић и сишао у наше склониште. Дојурио је право из цркве својој кући, брзо се пресвукао и дошао право у Бели двор“...''

---

Могуће је да cу комуниcти иcкривили иcтину каcније како би приказали владу и Cимовића неcпоcобним.

[Бенито]

Знамо за ово , али ово је секундарни извор. Пусти сад краља, сасвим је друга прича.

[Вукашин Петковић]

"Политика" од 06. априла 1941. године

[Бенито]

На уговору о разумевању између СССР-А и Краљевине Југославије, стоји датум 05. 04., а уствари је потписан 06. 04. у 1.15 после поноћи, али је договорено да се стави датум од претходног дана.
Шта се заправо догодило?
Неколико дана су трајали преговори. Наши, у саставу : посланик Гавриловић, Божин Симић и пуковник Савић је мислила да ће обе стране саставити уговор, а дочекао их је готов написан уговор. О овоме је Гавриловић обавестио владу. Симовић му је послао поруку, вероватно по савету Слободана Јовановића, да убаци реч " благонаклон' у тачки 2. уговора, уместо речи "неутралан". То је, иначе, био једини важан члан од 5 чланова уговора. У њему се писало о обавези уговорених страна у случају напада треће стране.
Неколико дана Гавриловић је наваљивао, а Вишински одбијао. Увече, 05.04., Гавриловић је имао задњу размену информација о овоме питању,а тада му је Симовић поручио да више нема чекања:"Потписујте одмах!!!"
После потписивања у пола два ноћу, наша делегација није отишла, већ их је Стаљин задржао на закусци. Треба рећи да је Молотов убацио у члан 2 , на крају, самоиницијативно реч " пријатељско", уместо " неутрално".Били су ту три сата. Нису ни журили због временске разлике. Кад су изашли, договорили су се да се састану око 11 сати по московском времену и пошаљу депешу Симовићу. Међутим, већ у 930х по московском времену стигла им је порука да је Југославија нападнута.( по југословенском око 630х)
Дакле, Симовић није био у цркви, него у центру за везу, вероватно, целе ноћи и чекао депешу из Москве. Краљу су сервирали причу о цркви и венчању.

---

"Политика" од 06. априла 1941. године

Тако је, Вукас. То је извор Дедијеру, а од њега преписао Петрановић, а од њега сви остали.

Али:
Шта је овај оглас?

[Митић]

Оглас је можда само најава венчања које је већ било заказано. Нађох неки чланак у вези са овом свадбом, ево линка

http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije....prila-1941

[Бенито]

Дакле, венчања сигурно није било. Погледајте пажљиво доњи оглас. Два пара која се означавају венчаним нису православци. Трећи, православни пар, јесу, али се заказује веридба, што није пожељно, али није изричито забрањено због поста. Једини пар који је означен за венчање , а православни су је пар - ћерка и зет генерала Симовића.
Дакле, можда, али наглашам можда, је требало доћи до веридбе између овог пара, али највероватније ни то.
Поента је управо у речи " венчање".
Ово је , у ствари, шифра за " венчање" СССР-А и Краљевине Југославије. Оглас је поставио сарадник Абвера, Владислав Рибникар и на тај начин уз презиме Симовић и венчање, дојавио немачким обавештајним агентима у земљи, које вероватно није лично ни познавао,да јаве у Берлин да је дошло до овог тајног уговора.
Дедијер није знао да је Рибникар сарадник обавештајне службе.Броз је то, наравно, одлично и одавно знао, јер је и он сарађивао са немачком обавештајном службом.
Због ове и сличних брљотина , цензура , тј Броз лично , су враћали текстове Дедијеру на дораду. И изнова и изнова и изнова, док се није сасвим погубио, јер је Брозу био циљ да што више сакрије, а Дедијеру да макар нешто открије. У тој својој вечитој дечачкој инфатилности није ни приметио да губи децу, док му их обојицу нису одвели у смрт.
Владислав Рибникар извео је Броза у западни део данашње Србије, где је овај урадио оно што већ знамо. После рата, први је тражио да се Политика подржави, уз једини услов да у заглављу буду имена његових рођака оснивача Политике. Те јунаке српскога рода, Владислав је најстрашније пљунуо мртве, сарадњом са нацистима и поклањањем Политике комунистима. Много година касније, када су комунисти ту исту Политику продали или предали Немцима, из заглавља су скинута имена оснивача
Нормално, неће Немци да држе у новинама имена људи који су пуцали на њих.
Једном речју, обрукали су се: Владислав Рибникар, Владимир Дедијер , Бранко Петрановић и низ српских историчара, а није се обрукао председник југословенске владе, генерал Душан Симовић удајом своје ћерке 06. априла 41, када су бомбе падале по Србима, јер свадбе уопште није било.

[Митић]

Свака част за одговор. Многи мисле да је комунистичка историја била објективна, али и на овом примеру се види како су писали тадашњи историчари, заснивајући своје тврдње на новинском чланку.

Али, историјска наука нити почиње нити се завршава са Дедијером и Петрановићем.

[Романија]

Ево једно лагано:
Гдје је био српски центар отпора у рату са Мађарима 1848/9?

[Митић]

Да није Србобран

[Романија]

Јесте, тада Сентомаш. После у част одбране промјењен назив у Србобран (по главном шанцу). Користи се званично од 1918.

[Митић]

"Што се тиче Божанског Творца природе, моја га теорија изванредно осветљује и из ње произлази нужност да га признамо и његова највећа и бескрајна моћ, мудрост, провидност, што све у нама изазива дубоко поштовање, а у исто време захвалност и љубав, па стога посве отпадају ништавне сањарије оних који сматрају да је свет случајно настао или да је могао бити саздан неком фаталном нужношћу, или да одувек постоји сам по себи управљајући се по неким својим нужним законима."

Ово је изјавио српски научник и теолог, а био је свестран што се тиче осталих поља науке. О коме се ради?

[Милослав Самарџић]

Дакле, венчања сигурно није било. Погледајте пажљиво доњи оглас. Два пара која се означавају венчаним нису православци. Трећи, православни пар, јесу, али се заказује веридба, што није пожељно, али није изричито забрањено због поста. Једини пар који је означен за венчање , а православни су је пар - ћерка и зет генерала Симовића.
Дакле, можда, али наглашам можда, је требало доћи до веридбе између овог пара, али највероватније ни то.
Поента је управо у речи " венчање".
Ово је , у ствари, шифра за " венчање" СССР-А и Краљевине Југославије. Оглас је поставио сарадник Абвера, Владислав Рибникар и на тај начин уз презиме Симовић и венчање, дојавио немачким обавештајним агентима у земљи, које вероватно није лично ни познавао,да јаве у Берлин да је дошло до овог тајног уговора.
Дедијер није знао да је Рибникар сарадник обавештајне службе.Броз је то, наравно, одлично и одавно знао, јер је и он сарађивао са немачком обавештајном службом.
Због ове и сличних брљотина , цензура , тј Броз лично , су враћали текстове Дедијеру на дораду. И изнова и изнова и изнова, док се није сасвим погубио, јер је Брозу био циљ да што више сакрије, а Дедијеру да макар нешто открије. У тој својој вечитој дечачкој инфатилности није ни приметио да губи децу, док му их обојицу нису одвели у смрт.
Владислав Рибникар извео је Броза у западни део данашње Србије, где је овај урадио оно што већ знамо. После рата, први је тражио да се Политика пидржави, уз једини услов да у заглављу буду имена његових рођака оснивача Политике. Те јунаке српскога рода, Владислав је најстрашније пљунуо мртве, сарадњом са нацистима и поклањањем Политике комунистима. Много година касније, када су комунисти ту исту Политику продали или предали Немцима, из заглавља су скинута имена оснивача
Нормално, неће Немци да држе у новинама имена људи који су пуцали на њих.
Једном речју, обрукали су се: Владислав Рибникар, Владимир Дедијер , Бранко Петрановић и низ српских историчара, а није се обрукао председник југословенске владе, генерал Душан Симовић удајом своје ћерке 06. априла 41, када су бомбе падале по Србима, јер свадбе уопште није било.

Чекај, уопште није било заказано венчање, него је све то измишљено, а вест о венчању поставио је Дидијер као шифру за споразум КЈ-СССР? И онда сви до данас понављају то да је Симовић заказао венчање?
Који је тај историчар који је ово провалио?

[Бенито]

Није Дедијер поставио шифру, него онај чија је била Политика и који је био сарадник немачке контраобавештајне службе, Владислав Рибникар. Дедијер је, после рата, кад је човек писао историју, гледао све изворе до којих је могао да дође и видео овај оглас у новинама и то му је био доказ колико је Симовић био туп да није знао да ће бити бомбардована Југославија тог дана, јер он удаје ћерку. Све своје списе Дедијер је слао на цензуру, и то је читано Брозу, јер је строго морало да се води рачуна о сваком детаљу. Кад је видео овај податак, Броз је прецртао фус-ноту, али је допустио да прође прича о венчању. Фус-ноту је прецртао да заштити Рибникара, свог колегу који му је много помогао. Али тај податак остаје и сви преписују, док се неко није досетио да седне мало овако зими и позабави се овим проблемом. А ко је то, процени сам, паметан си момак, војску си служио и тако то.....