[Бенито]

Обично су само имена уклесана на неком породичном гробу или једноставно само на месту где је гроб претка. Не знам за случај празног гроба. Са Сремског фронта су неки успели да донесу тела, а из Босанске Голготе ,чини ми се, баш нико. Мада су неки покушали, али тек седамдесетих, али је то било превише компликовано.
У праву си да 90-их таквих обичаја није било.
Али, и овај обичај из Другог светског рата је трансформација обичаја из Првог светског рата или ратова за ослобођење из 19 века. Тада су погинулим ратницима подизани споменици или спомени, како се каже у мом крају, чешће на раскрсницама , него на гробљима. Посебно за неожењене младиће , а симболика је била да дух покојника не залута при повратку кући. Али, не сећам се да је неко причао да су се носиле та " свадбена обележја", осим можда понеког, попут остављене јабуке или пешкира. Ко разуме ту симболику, разумеће. Тим споменима на раскрсницама , Бранко В. Радичевић посветио је своју збирку песама " Плава линија живота", пошто су фарбани том плавом бојом, што се лепо види у филму " Марш на Дрину". И данас волонтери који се баве обновом тих споменика фарбају поново у плаво. Најлепши и најрепрезентативнији примерак сам видео на улазу у Народни музеј у Чачку. Тај је израдио чувени градитељ таквих споменика и каменорезац Чикириз, прадеда овог што се одвојио од СПО-а и основао ПОКС. Те спомене на раскрсницама, Бранко В. Радичевић је крстио именом Крајпуташи, како их већина и данас зна.

[Бенито]

Ево и 500 странице теме Квиз- српска историја. Хвала свима који су учествовали у питањима и одговорима. Почело је као забава, а сада личи на нешто озбиљно. Мада би се неком можда учинило кад ово све прочита да је било напорно. Напротив, и данас мислим да смо без нарочитог напора дошли до овог резултата.
У то име, за овај " јубилеј", чувао сам мало ексклузивније питање, па је сада право време да га поставим.
Српске земље и наши преци нагледали су се разних сахрана српских владара. Било је ту свега и свачега. Али, сахрана једног српског владара је специфична у светским оквирима по догађају који се збио. Наиме, док је ношен ковчег са телом владара, појавили су се његови умрли ратници које је он водио у ратовима, "дигли се из мртвих " и одали поштовање свом вођи.
Кад и где се догодио овај невероватан догађај који је оставио снажан утисак на све оне који су му присуствовали и о њему сведочили?

[Перун]

Просветли нас.

[Вукашин Петковић]

Када се разарач "Дубровник" враћао са мртвим краљем Александром, октобра 1934. године, кажу да су на обалама Албаније почеле израњати кости српских ратника страдалих током Албанске голготе 1915/16 године и на тај начин одавали последњу почаст свом Врховном команданту.

[Бенито]

Ти си апсолутни перјаник овог квиза.
Изволи даље!

[Вукашин Петковић]

Био је у пратњи обојице Александра, код Обреновића био је ордонанс официр, код Карађорђевића, први ађутант. Ко је овај официр?

[Бенито]

Постављао сам то питање, Иван Павловић, ако си мислио на њега.

[Вукашин Петковић]

Није он, овај је био командант дивизије у Великом рату, а између два рата и министар војни.

[Бенито]

Или је Васић или је Рашић.

[Вукашин Петковић]

Није ниједан од њих двојице, био је један од најближих сарадника војводе Мишића за време чувене Колубарске битке.

[Бенито]

Стеван Хаџић је тада био начелник штаба Прве армије.На њега си мислио.

[Перун]

Васић?

Аха, не видех да је Бенито већ пробао. Вероватно јесте Хаџић.

[Вукашин Петковић]

Стеван Хаџић је тада био начелник штаба Прве армије.На њега си мислио.

Јесте Стеван Хаџић. Изволи даље...

[Бенито]

Познато је да Хрвати нису били ни у једној влади Краљевине Југославије или СХС, до споразума Цветковић-Мачек. Па ипак, један министар из тих влада пре споразума, био је омиљени становник о високи дужносник НДХ-а.
О коме се ради?