[Бенито]

Ајде да отројчимо са славом четничких команданата под вођством неумрлог Чиче:
Који Дражин командант корпуса је био, у правом смислу речи, владар???

У правом смислу није ни један, а Дража је једном замерио Калаиту што пише као да је краљ.

Ајде, ако Ти је при руци та депеша, молим Те, цитирај дословно.
Ако није, по сећању напиши шта му је тачно Дража поручио.

[Милослав Самарџић]

Није ми баш при руци...Просто он је писао нешто у фазону ''Ми... поручник тај и тај'', а Дража је рекао Глишићу чини ми се да му каже да није он краљ.

[Бенито]

Па, има разлога због којег је тако писао.
Објаснићу, заузете су ми руке, једва и ово откуцах....

[Милослав Самарџић]

Значи баш си мислио на њега.
Због средњевековног кнежевског порекла? Због плаве крви сам хтео да кажем да мислиш на њега, а сетих се и ово.

[Бенито]

Јесте, Калаит је у питању.
Наиме, до сада се мислило да је кнез Максим Рашковић био први обор-кнез у Србији. Међутим, по најновијим истраживањима то је био још његов деда, а можда и прадеда. Они су први добили берат за обор-кнеза. Зато су их Срби и звали "бератлије".
Али, у том берату стоји за тог деду Рашковића да је Калаит, што значи у неком нашем преводу "овлашћен". То је, ипак, доста непрецизно, јер заправо султан никог не "овлашћује" него му даје да влада. Значи, прецизније је "власан" или једноставно "владар".
Историчари су писали да је Штитково после Велике Сеобе остало празно, а да су га потом уништили Турци и Арнаути. То је, изгледа, само делимично тачно. Рашковићи су се поделили на две фамилије: Рашковића и Калаитовиће. Ко познаје Штитково, то зна. Види се и голим оком. Оно што је центар села где је сада црква и велики извор воде су били стециште Рашковића, а суседно брдо које и данас зову Штитковачка мала је брдо Калаита. Калаити су остали после Велике Сеобе, а Рашковићи отишли. Рашковићи су се у међувремену још делили, тако да има још много фамилија њиховог рода, али то сада није тема.
Ово је јако значајно откриће, јер објашњава и многе догађаје са тог подручја из каснијих периода историје. Рецимо, кад су чачански Турци бежали после битке на Љубићу у Другом српском устанку, баш у Штиткову су побили Србе таоце које су вукли за собом. Али, Калаита нико није дирао.
У лето 1941. године ретке су особе које су се дохватили пушке. То су углавном били четници-ветерани, војни четници или понеки комунисти. Када су коначно морали да оформе неку чету, није им падало на памет док се Вук Калаитовић није прихватио да им буде командант.
После комунистичког напада на Штитково 1943 године и жестоке реакције четника, комунисти су се сакрили у велико муслиманско село Кладницу. Дођоше припадници Другог Милешевског корпуса изнад Кладнице и Вук посла поруку да пошаљу комунисте у року од два сата. Прођоше два сата, а никог нема. Тада је Калаит наредио да се опале две минобацачке мине по Кладници. А одоздо се чује:" Вуче брате, немој!! Поби нам ђецу!" Вук им вели:" Ратујете за друге, а не за себе. Или комунисти или пуцам!" Комунисте нису предали, јер су они побегли на другу страну. Вук није ушао у Кладницу да се свети.
Једини случај у Србији у којем су комунисти постигли контра-ефекат за излагањем мртвих четника на трговима, био је управо случај Вука Калаита. Наиме, када је Вуково тело донето у Нову Варош, удбаши су приметили да се присутни народ домунђава. Сазнали су да велики број људи не верује да је то Вук. Много су убеђивали народ, али многи нису веровали иако су видели својим очима.
И одлазак његове жене и ћерке за Сарајево после Другог светског рата, сада добија другачији смисао.
Хоћу рећи да су јако дубоки корени система владања и угледа у Старом Расу. "Царска се не пориче" очигледно је тачна синтагма.
Уосталом, Калаитова јединица је вероватно у ЈВ под командом Драже Михаиловића она која је имала најмање дезертера. Можда само Ђујић може да се пореди са њим. Није чудо што је Перун помислио на њега.
Дакле, да- Калаит значи владар.
ПС управо се преписују и преводе многи документи до којих су српски османолози коначно стигли у великом Османском архиву у Истанбулу. Како сам незванично сазнао, чак и по овоме што је до сада протумачено, а то није ни делић, мораћемо изгледа да пишемо нову историју Срба за најмање три века: 16, 17 и 18 век.
Али, о томе неком другом приликом...

[ХраброСрце]

Један добар чланак о њему:

http://www.novinar.de/2010/10/08/spomenik-heroju.html

[Митић]

Свака част Бениту на овом одговору. Одличан текст, као и увек.

И добар је чланак што је поставио Храбро Срце

[Vlad Alekš]

После добијања Хатишерифа из 1830. године Србија је била аутономна кнежевина, али у оквиру Османског царства. После тога су уследио још један, трећи Хатишериф, којим је Коџа Милош издејствовао и право на прецизније дефинисање српске државности. Његова опозиција у самој Србији, која је увек била јака због његове самовоље и окрутности, то је искористила да прогура Устав којим би се регулисала права владара. Тим Уставом требало је да буде регулисано и питање заставе. То је једно од ретких питања где су се Коџа Милош и опозиција лако договорили.
Црвена и плава боја су карактерисале српску државу још од средњег века. У складу са "европском модом" требало је додати трећу боју. Опозицију су представљали писмени људи из "прека", тако да су предложили белу боју између две боје. Лукавом Милошу је то одговарало, јер се тако све више одвајао од Османске Турске , али и Русије. Овај предлог су предали Порти, која је Бератом одобрила ту заставу, као и остале предлоге.
Умешала се, наравно, Руска Империја која је била заштитница православних Хришћана у оквиру Османског царства још од 18 века. Они су, практично, укинули то несрећно решење, које је било укидање симболике српске државе као наследнице средњевековне Србије. Црвена и плава боја биле су везане, а бела боја је остављена као основна.
Многи историчари су то погрешно коментарисали као обрнуту руску заставу. Карађорђе је још у додиру са Русима држао овакву заставу, па је то била основа за ово погрешно тумачење.
Ради се о сасвим супротној ствари. Руси су знали, као што знају и уче и дан-данас, да су на простор где сада живе дошли из ових крајева. Зато је њима бела боја на врху. Ми смо то, под утицајем Јиречека и сличних, то заборавили. Другим речима, руска застава је обрнута српска застава, а не како слушамо коментаре данашњих великих стручњака.
Да упростимо, српска застава је аутохтоно српска и једна је од најстаријих у Европи. Све остало су лупетања мрзитеља Срба и оних који више воле да причају него да читају.

Хвала на исцрпном одговору.
Ето, ја сам ишао у основну и средњу школу, чак сам и студирао а и магистрирао, а нисам знао какво је порекло српске заставе.
И радује ме чињеница да заступаш премису како Руси потичу из ових наших крајева. То, до сада, нисам могао да закључим из твојих излагања.

---

Ево још једног питања у вези са филмом.
На почетку једног познатог вестерна лик кога глуми Џон Вејн добија орден, а у питању је заправо орден Светога Саве. Велики редитељ је из неког разлога решио да на тај начин да омаж српскоме народу и поменутом светитељу. Који је филм у питању и како се звао редитељ?

Редитељ би требало да буде Џон Форд, а за филм нисам сигуран.

Тако је Митућу, соколе! У питању је филм Џона Форда "Трагачи" (The Searchers). Вероватно најбољи вестерн и један од најбољих филмова уопште свих времена.
Али, поставља се питање - где је велики Форд из далеке Америке чуо за Светога Саву? Ето, то је потпитање.

Остао сам дужан одговор на ово питање.
Форд је у току Другог светског рата био официр у ратној морнарици САД. Посао му је био да снима документарне филмове. За два таква филма је, наравно, добио и оскаре. Вероватно је на тим својим путовањима дошао у контакт са Србима. Неки, чак, тврде да је у току рата био и на српским територијама на Балкану.

[Митић]

Листајући предратну штампу, нађе се питање:

Био је најшколованији свештеник у своје време у крајевима око Вишеграда. Знао је и грчки језик који је научио у манастиру Пиви, куда је још као дете побегао испред неког турског аге. Учествовао је у свим народним покретима против Турака.

Постоји његов надгробни споменик у Српским Поздерчићима, који му је подигао његов побратим, хоџа из Турског Поздерчића. Хоџа је боловао од узетости, па га је наш свештеник лечио, читао му молитве и писао му записе.

Из захвалности што га је наш свештеник излечио, хоџа је после његове смрти 1863. године, отишао у Ужице, купио велики споменик и поставио га на гроб свештеника. То је било побратимство хоџе и нашег свештеника.

Како се звао овај свештеник?

[Митић]

Одговорићу одмах на питање, јер сам га извукао читајући предратну штампу.


У питању је свештеник Вукола Остојић и о његовом побратимству са хоџом се може читати у чланку "Хоџа подигао надгробни споменик православном попу", стр. 7. Погледати следећи линк

https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vr...6/mode/1up




А имам још једно питање:

Захваљујући овом Србину католику који се родио 1818. године покрај Дубровника, Свети Сава се почео славити у Дубровнику раније него у неким другим крајевима, а предлог за изградњу храма на Врачару дао је управо он 1879. године, две деценије пре него што је на данашњем месту олтара Спомен храма Св. Саве подигнут Мали светосавски храм.

О коме се ради? Био је књижевник, професор и политичар, а помињали смо га раније на форуму, али није било ово питање у вези са њим

[Бенито]

Матија Бан.

[Митић]

Јесте. Кад Бенито одговори, нема ту дилеме: Одговор је тачан.

Имао сам два питања, али морам да видим где сам их нашао

[ЈВуО-КГ]

Која српска институција од значаја је прославила скоро век и по постојања крајем прошлог месеца? Коју је основао и када?

Ајде Динчићу!

[Александар Динчић]

Моравска војна болница или Војна болница у Нишу. Основао ју је др Владан Ђорђевић.