Оцена Теме:
  • 12 Гласов(а) - 4.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Квиз- Српска историја

(02-02-2020, 12:57 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2020, 12:53 PM)Mitic Пише:  Како каже ХраброСрце, можда је Жарко Тодоровић.

Или можда један од браће Поповића. Или Угљеша или Жарко

Није Валтер. Не ради се о војној личности.

Да ли можда неко из каснијег Недићевог "естабилишмента"?
Одговори

Од свих топова произведених средином 19. века у Крагујевцу, у почецима војне индустрије у Србији, сачуван је само један. Где се налази?
Одговори

(02-02-2020, 01:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  Од свих топова произведених средином 19. века у Крагујевцу, у почецима војне индустрије у Србији, сачуван је само један. Где се налази?

Колико је мени познато у империјалном музеју у Лондону. Наши су га поклонили Британцима са неким заплењеним аустроугарским заставама 1915. године.
Одговори

(02-02-2020, 01:15 PM)ХраброСрце Пише:  
(02-02-2020, 12:57 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2020, 12:53 PM)Mitic Пише:  Како каже ХраброСрце, можда је Жарко Тодоровић.

Или можда један од браће Поповића. Или Угљеша или Жарко

Није Валтер. Не ради се о војној личности.

Да ли можда неко из каснијег Недићевог "естабилишмента"?

Није. Има важну улогу у догађајима од 27. марта
Одговори

Да није Илија Трифуновић Бирчанин?
Одговори

Није ни он.
Одговори

Питање је стварно добро, нема ту дилеме. У први мах сам мислио да је у питању војни обавештајац, јер такву информацију само они могу да открију.

Ај још да покушам нешто, мада не верујем да сам погодио: Божин Симић или Милан Гавриловић
Одговори

(02-02-2020, 01:52 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2020, 01:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  Од свих топова произведених средином 19. века у Крагујевцу, у почецима војне индустрије у Србији, сачуван је само један. Где се налази?

Колико је мени познато у империјалном музеју у Лондону. Наши су га поклонили Британцима са неким заплењеним аустроугарским заставама 1915. године.

Није. Много ближе...
Одговори

(02-02-2020, 03:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-02-2020, 01:52 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2020, 01:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  Од свих топова произведених средином 19. века у Крагујевцу, у почецима војне индустрије у Србији, сачуван је само један. Где се налази?

Колико је мени познато у империјалном музеју у Лондону. Наши су га поклонили Британцима са неким заплењеним аустроугарским заставама 1915. године.

Није. Много ближе...

На београдској твђави није,тамо је на ливади Де Банжов најстарији . . .

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)

Одговори

(02-02-2020, 03:22 PM)Mitic Пише:  Питање је стварно добро, нема ту дилеме. У први мах сам мислио да је у питању војни обавештајац, јер такву информацију само они могу да открију.

Ај још да покушам нешто, мада не верујем да сам погодио: Божин Симић или Милан Гавриловић

Нису ни они.
Веровали или не одговор је кнез Павле Карађорђевић.
Одговори

(02-02-2020, 05:17 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2020, 03:22 PM)Mitic Пише:  Питање је стварно добро, нема ту дилеме. У први мах сам мислио да је у питању војни обавештајац, јер такву информацију само они могу да открију.

Ај још да покушам нешто, мада не верујем да сам погодио: Божин Симић или Милан Гавриловић

Нису ни они.
Веровали или не одговор је кнез Павле Карађорђевић.


Свака част за питање и одговор! Има логике за кнеза Павла. Никад не бих погодио, али има смисла да је он проследио информације Черчилу, пошто је кнез Павле био англофил.

А претпостављам да је информацију о нападу Немачке на СССР сазнао из састанака са Хитлером. Или му је дојавио неки наш обавештајац
Одговори

(02-02-2020, 05:45 PM)Mitic Пише:  Има логике за кнеза Павла. Никад не бих погодио, али има смисла да је он проследио информације Черчилу, пошто је кнез Павле био англофил.

А љубав према мајци Русији због мајке?

(02-02-2020, 05:45 PM)Mitic Пише:  А претпостављам да је информацију о нападу Немачке на СССР сазнао из састанака са Хитлером.

Тако је. Несвесно се "излануо".
Одговори

(02-02-2020, 04:11 PM)Бранке Пише:  
(02-02-2020, 03:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-02-2020, 01:52 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2020, 01:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  Од свих топова произведених средином 19. века у Крагујевцу, у почецима војне индустрије у Србији, сачуван је само један. Где се налази?

Колико је мени познато у империјалном музеју у Лондону. Наши су га поклонили Британцима са неким заплењеним аустроугарским заставама 1915. године.

Није. Много ближе...

На београдској твђави није,тамо је на ливади Де Банжов најстарији . . .

У војном музеју у Софији.
Када си коришћени ови топови последњи пут, а у којој бици су допринели победи?
Одговори

(02-02-2020, 07:37 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-02-2020, 04:11 PM)Бранке Пише:  
(02-02-2020, 03:52 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(02-02-2020, 01:52 PM)Александар Динчић Пише:  
(02-02-2020, 01:16 PM)Милослав Самарџић Пише:  Од свих топова произведених средином 19. века у Крагујевцу, у почецима војне индустрије у Србији, сачуван је само један. Где се налази?

Колико је мени познато у империјалном музеју у Лондону. Наши су га поклонили Британцима са неким заплењеним аустроугарским заставама 1915. године.

Није. Много ближе...

На београдској твђави није,тамо је на ливади Де Банжов најстарији . . .

У војном музеју у Софији.
Када си коришћени ови топови последњи пут, а у којој бици су допринели победи?

Знам да су до 1908. били у градској артиљерији у Нишу,па су избачени због попуне застарелости . . .

А што се тиче тога кад су задњи пут коришћени,да нису можда на Мачковом Камену?

Негде давно сам прочитао да су наши дотерали батерију неких тотално застарелих топова кратког домета и измасакрирали картечом швабе у јуришу . . . Јок

''...Видиш ли пријатељу она три чобана на ливади? Е све док та тројица могу да надгласају мене и Сократа и услед тога доносе одлуке, ја у демократију не верујем... ! " - Платон
(„Држава“)

Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним